Jump to content

Zagađen vazduh utiče na svaku ćeliju i organ u telu


Препоручена порука

 

Onesnažen zrak ima vpliv na vsako celico in vse organe našega telesa in ga lahko povežemo z različnimi obolenji: od demence, srčnih in pljučnih bolezni, neplodnosti do zmanjšanja inteligence. 

Posledice onesnaženega zraka lahko čutimo od glave do pet: od srčno-žilnih in pljučnih bolezni, diabetesa, demence, težav z jetri in mehurjem do krhkih kosti in poškodb kože. Prav tako onesnažen zrak vpliva na plodnost, zarodek in razvoj otroka. V telesu namreč povzroča vnetja, mikrodelci pa se prenašajo po krvi, ki oskrbuje vse organe in dele telesa.

Gre za pravi "javnozdravstveni problem", opozarja tudi Svetovna zdravstvena organizacija (WHO). Več kot 90 odstotkov globalnega prebivalstva je namreč izpostavljeno toksičnemu zraku. Strokovnjaki ocenjujejo, da vsako leto zaradi posledic onesnaženega zraka umre 8,8 milijona ljudi, kar je dvakrat več, kot so predvidevali do zdaj. S tem pa je onesnažen zrak prehitel kajenje. 

 

ZELENIGENIJ.24UR.COM
 

Je onesnažen zrak povezan z naraščanjem duševnih bolezni?

rak, ki ga dihamo, je še kako pomemben za zdravje ljudi. Kako zelo lahko vpliva onesnažen zrak, ki smo ga dihali v otroštvu, na poznejši razvoj, tudi duševni, pa je bilo vprašanje, s katerim so se ukvarjali raziskovalci. Ugotovili so, da v državah, ki imajo izjemno slabo kakovost zraka, beležijo za 27 odstotkov več bipolarnih motenj in za šest odstotkov več depresij kot v državah, kjer dihajo boljši zrak.

 

 

Ljudje, ki odraščajo na območjih z močno onesnaženim zrakom, imajo večje tveganje za razvoj depresije in bipolarne motnje pozneje v življenju, kažejo izsledki zadnje raziskave Univerze v Chicagu. Analiza zdravstvenih podatkov milijonov bolnikov je namreč pokazala pomembno povezavo med duševnimi motnjami in izpostavljenostjo onesnaženemu zraku, še posebej v otroštvu. 

Znanstveniki so najprej analizirali podatke 151 milijonov Američanov, ki so v 11 letih potrebovali zdravniško pomoč zaradi nevropsihiatričnih bolezni. Podatke, ki so jih pridobili od ameriških zdravstvenih zavarovalnic, so nato primerjali z meritvami 87 možnih onesnaževalcev zraka. 

Raziskava temelji na podatkih iz ZDA in Danske in je le ena v nizu številnih študij, ki kažejo vpliv onesnaženja na zdravje ljudi. 

 

Ugotovili so, da so imele države, ki imajo najslabšo kakovost zraka, za kar 27 odstotkov več bipolarnih motenj in za šest odstotkov višjo pojavnost depresije v primerjavi z državami z boljšo kakovostjo zraka. "Obstaja kar nekaj znanih sprožilcev (za duševne motnje), toda onesnaženje je nova smer raziskovanja," je dejal Andrey Rzhetsky, profesor medicine in človeške genetike. "Raziskave na psih in glodalcih so pokazale, da lahko onesnažen zrak pride v možgane in povzroča vnetje, ta pa posledično simptome depresije. Zelo možno je, da se podobno dogaja tudi pri ljudeh," je dodal. 

Raziskovalci so isto metodologijo nato preverili še na podatkih 1,4 milijona danskih bolnikov. V sodelovanju z raziskovalci z danske univerze Aarhus so namreč preučili pojavnost nevropsihiatričnih bolezni pri odraslih Dancih, ki so do 10. leta živeli na območjih s slabimi okoljskimi kazalniki. Tudi tukaj so ugotovili za 29 odstotkov več duševnih motenj pri ljudeh v najbolj onesnaženih krajih v primerjavi s kraji, ki so imeli čistejši zrak. Izpostavljenost visokim nivojem onesnaženja pri danskih bolnikih povezujejo z več kot podvojenim številom primerov šizofrenije, pa tudi z večjo pojavnostjo osebnostnih motenj, depresije in bipolarnosti. 

 

ZELENIGENIJ.24UR.COM

 

20 podjetij, ki prispevajo več kot tretjino toplogrednih plinov

20 velikih korporacij je v zadnjega pol stoletja prispevalo za več kot tretjino vseh izpustov CO2 in metana v okolje. Katera so ta podjetja, kdo so lastniki in kdaj so se začela prva opozorila glede nevarnosti izpustov CO2 na podnebne spremembe?
 
 

Britanski časnik The Guardian je ta teden začel projekt, v katerem razkriva največje onesnaževalce s toplogrednimi plini na svetu in zakaj je pri zaviranju nadaljnjega onesnaževanja in podnebnih sprememb ključna politika. Med drugim so razkrili, katerih 20 podjetij je prispevalo k več kot tretjini izpustov CO2 in metana od leta 1965.

Ugotovili so, da so se podjetja s fosilnimi gorivi že od nekdaj zavedala vpliva, ki ga imajo na okolje, a so kljub temu več desetletij neusmiljeno izkoriščala svetovne zaloge nafte, plina in premoga ter kovala dobičke na račun okolja.

ZELENIGENIJ.24UR.COM

 

 
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Divota... i tu smo "lideri u regionu"

AQICN.ORG

How polluted is the air today? Check out the real-time air pollution map, for more than 100 countries.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од АлександраВ,
      Pijaca u kineskom gradu Vuhanu je bila poznata po zabranjenoj trgovini divljim životinjama, koje su se prodavale kao hrana ili kao lek, sve dok čitava pokrajina nije bila stavljena pod karantin.
      Kina je najveći potrošač životinjskih proizvoda, i legalnih i ilegalnih.
      Kina tradicionalno koristi proizvode od divljih životinja. Neke životinje se jedu zbog njihovog ukusa kao poslastice, dok se druge konzumiraju kao narodni lek.
      Restorani u nekoliko kineskih regiona poznati su po tome da služe jela kao što su supa od slepih miševa (sa čitavim slepim mišem u njoj), supa od tigrovih testisa ili delovi tela cibetke.
      Pržena kobra, kuvana medveđa šapa, vino pravljeno uz pomoć tigrovih kostiju takođe se nalaze na jelovniku luksuznih restorana.
      Pijace sa divljim životinjama u siromašnijim oblastima nude pacove, mačke, pse, zmije i mnoge vrste ptica, uključujući i one koje su ozbiljno ugrožene.

      Zbog trgovine divljom faunom u Kini, neke vrste ptica su na ivici izumiranja
      „Ideja 'jeveija' (bukvalan prevod sa kineskog je 'divlji ukusi') odomaćena je širom Kine, i kulturološki označava mešavinu avanture, smelosti, radoznalosti, kao i privilegije", rekao je istraživač jedne velike međunarodne agencije koja je sprovela više istraga o trgovini divljim životinjama u Kini.
      Proizvodi od divljih životinja koriste se u mnogim kineskim narodnim lekovima prvenstveno iz uverenja da imaju takva svojstva da mogu da izleče razne bolesti, kao što su artritis i giht.
      Potražnja za ljuskavcima zbog takvih lekova skoro je istrebila ovu životinju iz Kine.
      Upotreba nosorogovog roga za narodne kineske lekove još je jedan primer kako je ova praksa pretvorila ovu životinju u ugroženu vrstu.
      Sve se ovo dešava dok se procenjuje da više od 70% novih infekcija kod ljudi potiče od životinja, naročito divljih.
      Aktuelna epidemija je ponovo ukazala na trgovinu divljim životinjama u Kini, koja se već našla na meti kritika zato što su dovele veliki broj vrsta na ivicu istrebljenja.
      Posle izbijanja ove poslednje epidemije, kineske vlasti su stavile privremenu zabranu na trgovinu divljim životinjama u pokušaju da zaustave širenje virusa.
      Ali mnogi koriste ovu priliku i zahtevaju trajnu zabranu.

      Može li ova epidemija da se pokaže kao prekretnica u svetskim naporima da se okonča ilegalna trgovina divljim životinjama a ujedno i zaštiti javno zdravlje?
      Eksperti kažu da je to ogroman izazov, ali da se možda ipak ne radi o nemogućoj misiji.
      Smatra se da su virusi koji izazivaju SARS i MERS potekli od slepih miševa, ali su na ljude skočili preko cibetki i kamila (prema SZO).
      „Dolazimo u kontakt sa vrstama divljih životinja i njihovim staništima sa kojima nismo nikad ranije", kaže za BBC doktor Ben Embarek iz Odeljenja za ishranu i bezbednost hrane pri SZO.
      „Stoga imamo veliki broj novih bolesti povezanih sa novim kontaktima između ljudi i prethodno nepoznatih virusa, bakterija i parazita."
      Skorašnja analiza je pokazala da se više od 5.500 vrsta sisara, ptica, reptila i vodozemaca kupuje i prodaje na svetskom tržištu, legalno ili ilegalno.
      Procenjuje se da ilegalna trgovina divljim životinjama iznosi oko 20 milijardi dolara i smatra se da je to četvrta najveća ilegalna trgovina, posle krijumčarenja droga, ljudi i falsifikovanja.
      „Ova zdravstvena kriza mora da posluži kao poziv na buđenje", saopštila je Svetska fondacije za prirodu, „radi potrebe okončanja neodržive upotrebe ugroženih životinja, kao i egzotičnih ljubimaca, za ishranu i njihovo pretpostavljeno medicinsko svojstvo."
      Kineska vlada je, međutim, jasno stavila do znanja da će zabrana biti samo privremena.
      „Odgoj, transport ili prodaja svih divljih životinjskih vrsta zabranjeni su od datuma ovog saopštenja sve dok se stanje nacionalne epidemije ne okonča", rečeno je u direktivi koju su zajednički izdale tri vladine agencije.
      Peking je izdao sličnu zabranu još tokom epidemije SARS-a 2002. godine.
      Ipak, mnoge organizacije tvrde da su, nekoliko meseci posle zabrane, vlasti postale popustljivije i da je tržište divljih životinja u Kini ponovo zaživelo.
      U septembru ove godine Peking će biti domaćin velikog globalnog sastanka o prirodnim i biološkim resursima, Konvencije o biološkom diverzitetu.
      Prema izveštaju objavljenom prošle godine, od istrebljenja je ugroženo milion vrsta — više nego ikad pre u ljudskoj istoriji.
      Posle izbijanja epidemije ovog virusa, dnevne novine pod kineskom državnom kontrolom negirale su postojanje nekontrolisanog tržišta divljih životinja u zemlji.

      „Vidimo ovo kao priliku za trajni korak ka okončanju držanja i korišćenja divljih životinja, ne samo radi ishrane već i u svrhu narodne medicine", izjavila je Debi Benks iz londonske Agencije za istraživanje životne sredine, koja je izvršila brojna istraživanja divljih životinja u Kini.
      Eksperti kažu da je epidemija ptičjeg gripa pomogla u očuvanju mnogih vrsta ptica u divljini.
      Oni ističu i uspeh zabrane koju je Kina uvela na uvoz slonovače - posle mnogo godina međunarodnog pritiska da se spasu slonovi od istrebljenja.
      Međutim, naglašavaju i da zabrana i regulacija proizvoda od divljih životinja moraju da budu globalni - ne samo u Kini.
      „Ali kao najveće tržište proizvoda od divljih životinja, Kina svakako može da povede u toj inicijativi", kažu oni.
      Kako bi epidemija korona virusa mogla da bude blagoslov za divlje životinje
      WWW.BBC.COM Ako privremena zabrana trgovine divljim životinjama u Kini postane stalna, ugrožene vrste bi možda bile zaštićenije, a doprinelo bi...  
    • Од Милан Ракић,
      Košarkaš Nikola Mirotić za pogođenu tricu siromašnoj obitelji Varga donira po 500 eura za kupnju kuće. Već ih je pogodio devet…

      Zanimljivu humanitarnu akciju pokrenula je organizacija ‘Srbi za Srbe’, odnosno košarkaš Nikola Mirotić. Za svaku postignutu tricu na američkim parketima zvijezda NBA ekipe New Orleans Pelicansa uplatit će obitelji Radoslava Varge, samohranog oca sa šestero djece iz Borova, po 500 eura. Mirotićeva akcija traje od 28. novembra do kraja Božićnog posta.
      U tih četrdeset dana odigrat će 20 utakmica, a u prve tri (Washnigton Wizardsima, Mimami Heatu i Charlotte Hornetsima) već je zabio devet trica i time kućni budžet obitelji Varga obogatio za 4.500 eura. Ako nastavi ovim ritmom, a otprilike mu se na toj razini nalazi ovogodišnji prosjek, Varge bi mogle dobiti 30.000 eura nužno potrebnih eura za kupovinu kuće.
      ‘U svetlu nadolazećih Božićnih praznika, želim da obradujem one kojima je to najpotrebnije. Upravo iz tog razloga, za svaku postignutu trojku na utakmici, doniraću dobrovoljni prilog od 500 evra koji će biti iskorišćen za kupovinu kuće samohranom ocu Radoslavu koji podiže šestoro dece’, napisao je Mirotić na Instagramu.
      A Vargama je pomoć nužna. Otac Radoslav sam podiže šestero djece - Zdravka (12), Ivanu (11), Dejana (9), blizance Luku i Mariju (8) i najmlađu Anu (6) – koji žive u iznimno teškim uvjetima. U trošnoj kućici nalaze se dvije sobice. U jednoj spavaju kćeri, a u drugoj sinovi i Radoslav. U šupi su hladnjak, mašina za pranje suđa i kada, s obzirom da kupaonicu nemaju.
      Da situacija bude još gora, Radoslav je u toj kućici već uspio, također sam, odgojiti šestero djece s prvom ženom koja ga je napustila, baš kao što je napravila i majke ove šestorke.
      Iz organizacije ‘Srbi za Srbe’ ističu da su do obitelji došli uz pomoć predstavnika općine Borovo, koji su ih upozorili na izuzetno tešku situaciju u kojoj se nalaze Varge. ‘U preskromnom i oronulom kućerku bez kupatila u svega 28 kvadrata odrasta i odraslo je čak dvanaestoro dece. Dve male prostorije i ulaz u kuću, bili su do pre nekoliko godina dom starijih šestoro dece oca Radoslava. Tokom poslednjih 10-ak godina starija deca su porasla, osamostalila se i otišla svojim životnim putevima, neko u potrazi za poslom, dok su se neke od ćerki udale i već dobile svoju decu. Sa samohranim ocem Radoslavom kog je žena napustila, živi mlađih šestoro mališana. Radoslav je zaposlen u lokalnom komunalnom preduzeću, a na ime dece porodica dobija i dečiji dodatak. Svakako nedovoljno da bi se bilo šta promenilo nabolje u životu ove dečice. S obzirom da je otac veći deo dana zbog posla odsutan, deca praktično odrastaju sama i prepušteni su jedni drugima. U razgovoru sa Radoslavom i predstavnicima opštine Borovo, zaključili smo da je jedino rešenje za iole bolji i kvalitetniji život ove porodice obezbeđivanje novog doma. Za sada najpraktičnije rešenje jeste kupovina neke od desetina kuća u Borovu selu koje su trenutno na prodaju, s obzirom da veliki broj ljudi sve češće odlazi put zapadne Evrope i prodaje svoju imovinu’, stoji na web stranici organizacije ‘Srbi za Srbe’, koja je uputila apel i ostalima da pomognu obitelji Varga u kupnji doma.

    • Од JESSY,
      Zbog čega je za decu važna dosada i šta roditelji treba, odnosno ne treba da rade kada je detetu dosadno savetuje stručnjak za rani razvoj dr Ranko Rajović.
      BUKA / 22. Mart 2018 PODIJELI:
         Dosada je vrsta stresa i jedno neugodno stanje. Kada im je dosadno, i odrasli i deca pokušavaju da se reše tog osećaja, odnosno da nađu zanimaciju. No, problem dosade kod dece u današnje vreme poprimio je zabrinjavajuće razmere jer deca teško pronalaze zanimaciju, a da nije vezana uz računar, videoigre ili mobilni telefon.
       
      O tome šta roditelji mogu da urade, ali i u čemu greše kada je je reč o dečjoj dosadi, govori dr Ranko Rajović autor je NTC programa učenja kojim se podstiče intelektualni potencijal dece i razvija se brzina razmišljanja i zaključivanja – tzv. funkcionalno znanje.
       
      “Današnji roditelji koji su pre 30 godina bili deca sigurno se sećaju kako je u to vreme u kući postojao jedan televizor sa jednim ili dva programa i kada ima je bilo dosadno izlazili su da potraže društvo za igru. Nije bilo problem da odu peške ili na biciklu četiri, pet, šest kilometara na igralište gde bi se igrali sat, sat i po i vratili se kući.
       
      Kada bi padala kiša, morali su sami da osmišljavaju igre, a roditelji tada nisu rešavali problem dosade svom detetu, već je dete to samo rešavalo. Ili se igralo s igračkama ili je slagalo kocke ili pravilo kulu od drvenih kockica.
       
      Problem dosade uvek je bio pokretač i dosada je važan i dobar faktor razvoja deteta. Kada mu je dosadno, dete mora nešto da smisli, organizuje se, mora da poveže neke stvari, napravi možda neku novu igru, potraži društvo.
       
    • Од JESSY,
      Poslanici Evropskog parlamenta izlazeći u susret brojnim građanskim inicijativama usvojili su u februaru rezoluciju kojom se predlaže odustajanje od režima letnjeg i zimskog računanja vremena u Evropskoj uniji. Brojne studije uključujući i onu čiji je inicijator bio Evropski parlament ne samo da nisu pokazale da pomeranje sata ima pozitivan efekat već su da prelazak sa zimskog na letnje računanje vremena i obrnuto negativno utiče na zdralje ljudi, poljoprivredu i bezbednost u saobraćaju.
      Promene računanja vremena u proleće (letnje računanje vrmena, eng Daylight Saving Time) i jesen (povratak na „standardno” vreme), odražavaju se na naš unutrašnji biološki sat (cirkadijalni ritam) kojim se ne regulišu samo periodi spavanja i budnog stanja već i mnoge endokrine funkcije.
      Organizmi koji žive na zemlji kao odgovor na promenu okoline i adaptaciju, razvili su unutrašnji biološki sat. Ovaj sat reguliše brojne fiziološke procese kao što su hranjenje, spavanje, telesna temperatura, sekrecija hormona, metabolizam. Naš unutrašnji sat, precizno usklađuje fiziološke procese periodima dana. Kada biološki sat i životni stil nisu usklađeni organizam pati i može biti povećan rizik za razvoj bolesti.
    • Од Војвода7,
      - Moja Anka je još i bila stara naspram mladeži koju je rak posle rata odneo - kaže Borko Aleksić, ugledni domaćin iz sela Buštranje kod Preševa
      "Imam 73 godine. Pamtim svakojake prilike. Ali ne sećam se da je u miru u ovim našim selima mlad svet ovako mnogo umirao. Nema kuće u kojoj u poslednjih petnaestak godina ona najteža bolest nije nekog odnela. Ne bira Srbe, Albance, Rome, Makedonce... Kažu da je sve to zbog NATO bombi i tog nekog uranijuma."
      Ovo za Novosti priča Borko Aleksić, ugledni domaćin iz sela Buštranje kod Preševa. Njegovi i susedna sela Reljane, Bratoselce i Bukurevac, Borovac kod Bujanovca i Pljačkovica kod Vranja, na neslavnom su spisku mesta koja su tokom NATO agresije najviše gađana bombama sa osiromašenim uranijumom.
      - Tukli su bez prestanka, a najviše poslednje dve-tri nedelje - nastavlja deda Branko.
      Ustaje, polako odlazi do vitrine, i iz nje vadi umrlicu sa imenom supruge Altane Anke Aleksić.
       
      - Umrla je 2015. godine u najgorim mukama. Bila je kao čelik. Tih ratnih dana, dok smo radili u polju, a bombe padale, sklanjao sam se. Ona bi uvek ostajala u njivi. Preblizu metama koje su dušmani ciljali. Ubrzo je počela da poboleva. Kada su joj doktori rekli šta je, nije imala ni 50 godina - priča deda Branko.
      Pokazuje i crvene pečate po svom licu. Kaže, prvi put po telu, pojavili su mu se odmah po eksploziji jednog projektila početkom juna 1999. godine. Od tada muku muči sa njima. Nikako da ih izleči.
       
      - Pratim šta se priča i piše o tim bombama sa uranijumom. Stručnjaci govore različito. Ali, jedno znam: moja Anka je još i bila stara naspram mladeži koju je rak posle rata odneo. Uglavnom u četrdesetim godinama, a ovde su ljudi uvek bili dugovečni. Živelo se 80-90 godina. U našoj mahali Topojanci, ima 30-ak kuća, a od rata je iz svake sahranjen po jedan mlad čovek. U Reljanu je još gore. Svi poumiraše. Bauk raka nadvio se nad nama. Ušao u svaku kuću. Ne može biti da to nema veze sa tim bombama.
      Njegova zapažanja potvrđuje i Bratislav Trajković, matičar u selu Reljane. Podaci iz matične knjige umrlih, koje je predočio, zabrinjavaju.
      - Od završetka rata umrlo je 822 ljudi, a više od 80 odsto od kancera pluća i štitaste žlezde, tumora mozga, leukemije. Većina u dobi od 42 do 55 godine. Svi su iz preševskih sela Buštrašnje, Reljane, Aliđerce, Žunjice, Strezovac, Golemi, Dol, Slavujevac, Svinjište i Ljanik. Rak nam desetkuje mlade. Nestadosmo - kaže on i dodaje da je masovno obolevanje počelo tri-četiri godine posle rata.
×
×
  • Креирај ново...