Jump to content

Упокојио се у Господу митрополит црногорско-приморски Амфилохије

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 4 часа, Golub рече

Не, управо је обратно,  разапињу га и ,,мртвог''... кад погледаш шта другосрбијанци, Немци, монтенегрини и неки попови (нажалост!) лапрдају о СВЕТОМ Амфилохију, ти генератори мржње би могли осветлити села и градове, штоно рече Тесла: "Vaša mržnja pretvorena u električnu energiju mogla bi osvetljavati gradove i gradove."

Ево, шта је објавио немачки таблоид „Билд“.

„Хомофобични вођа цркве умро од короне“  

У уводу новинар „Билда“ пише да се митрополит огорчено борио против владе Црне Горе због Закона о слободи вероисповести.

– Он је у томе видео покушај експропријације своје „проруске“ цркве са циљем стварања засебне црногорске цркве – пише у тексту, у коме се у колонијалистичком маниру види тежња за мешањем у комплексна питања једног региона. 

Српски православни митрополит црногорско-приморске Амфилохије је преминуо у петак у 82. години живота. Био је заражен вирусом корона и подлегао је упали плућа – пише даље „Билд“, иако је митрополит био негативан на ковид тесту пре него што је преминуо. „Чињеница“ да је умро „од короне“ је такође истакнута и у наслову.

А тек шта све пишу Милови монтенегрини, пас с маслом појео не би...  једни га нападају да је хомофобичан а други да је крстио такве ...   

 

 

Нека лају. У мом крају се пева "Ор'о кликће са висине, на њег' оздо лају псине" (извињавам се @o. Miroljub не мислим овде на све псе, него на оне лоше, на бесне џукеле, јер и пси су као и људи). По питању митрополита Амфилохија, што каже Бећковић, раде то што раде, а нису ни свесни да тиме исписују странице његовог Житија.

Треба да будемо захвални што је дао Бог да Амфилохијева страна за мало превлада у подељеној Црној Гори, јер је од свега пар хиљада људи зависило да ли ће за оволико мало опет победити Мило "Павелић" Ђукановић. И ни тад не бисмо смели да паднемо у очај на све ове што лају као псине, од Билда до Н1 па до чистих Срба из Србије попут Бебе и Србљановићке. Велику смо срећу за мало имали и јако мало фали, само тренутак непажње, да све из руку испадне. Треба то све реално сагледати, али и бити свестан да све ово није ни 0,1% онога шта је чинио Мојсије и шта су Јевреји пролазили у Египту. Ми нисмо свети и изабрани народ који треба да захтева првенство у било чему, ми морамо да се окупамо покајањем да би нам уопште било дато да најгоре међу људима скинемо са своје грбаче. Јевреји су били робље највеће тадашње светске цивилизације и најславнијег царства, док смо ми били (и јесмо) робље хуља, лопова, сецикеса и примитиваца.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 173
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

У петак 30. октобра 2020 године у 8:20 часова, у Клиничко Болничком Центру Црне Горе, после примања Свете Тајне Причешћа, упокојио се у Господу Високопреосвећени Архиепископ Цетињски Митрополит Црного

Порађао нас је све, покољењима, деценијама. Предавао нам је Увод у богословље и Еклисиологију на првој години студија. Катихетику на четвртој. Долазио би, понекад ноћу, касно, а ми смо га чекали да уз

Ово је непотребно. А видим и владика Јоаникије га већ сместио међу света три јерарха (црногорска) заједно са св. Петром Цетињским и Његошем, који уопште и није свет, јер није проглашен светим од стран

Постоване слике

пре 55 минута, Тражитељ рече

Треба да будемо захвални што је дао Бог да Амфилохијева страна за мало превлада

Кад будемо схватили да то нису двије стране, већ једна и иста страна (странствовања човјека у свијету), само што једни сједе у мраку, а други су на свјетлу дана, све ће нам онда бити јасније, па и та свјетлост што је само одсјај оне Таворске (Христове), која све обједињује у свом настојању да сабере расијано (човјечанство).

За сваког човјека се митрополит Христов борио, није он ту имао своју страну, нити је заузимао неке позиције којима сваки човјек не би могао да приђе (у Христу).

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 20 часа, Golub рече

а Светиње Светима!

Човек осетио енергије и Љубав из Амфилохијевог тела!  и то пренео на Православни форум...  шта има ту лоше?  

I to ni manje ni više, netvarne energije, koje je razlagao Grigorije Palama u isihazmu za šta je potreban izuzetan podvig i malo ga ko dostigne, a eto neki Dilic im je bez pardona svjedočio. 

Ok ja razumijem nečliju ushićenost, radost neko osjećane poštovanja prema upokojenom mitropolitu..ali za to ima drugih termina, a ne frljokanje sa izuzezno ozbiljnim terminima. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Верујем човеку @dilic  да је жалост прерасла у радост и да је сахрана постала радостан догађај.

Чујем да причају како су му руке биле мекане, без укочености. Не знам да ли је имао rigor mortis, али кажу да је одсуство укочености нормална појава код светогораца и монаха уопште, није реткост, а митрополит је био светогорац и остао је веран монашким заветима.

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 45 минута, Вукашин рече

Чујем да причају како су му руке биле мекане, без укочености. Не знам да ли је имао rigor mortis, али кажу да је одсуство укочености нормална појава код светогораца и монаха уопште, није реткост, а митрополит је био светогорац и остао је веран монашким заветима.

Ko kaže da rigor mortis mora biti prisutan kod svake smrt? 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Достојан

Била је мрачна, јесења ноћ. Чекали смо га на Платоу испред Филозофског факултета у Београду – поред здања мајора Мише Анастасијевића – месту где су почињале буне српских студената од када постоји најстарији јужнословенски универзитет. Имали смо двадесет година, започели смо најдуготрајнији студентски протест у историји Балкана, били смо нервозни јер веровали смо да је то историјски тренутак. Један архијереј Српске православне цркве долазио је у госте Филозофског факултета у Београду, први пут званично, рекли су нам, од 1941. године.

Неколико дана раније један од наших вођа, студент историје Владимир Добросављевић, за рукав је извео Жака Ланга, француског социјалисту и бившег министра из хола и избацио га са факултета. Они који су од 1992. тражили да српски народ буде бомбардован нису били добродошли у средиште наше универзитетске слободе. Сада смо чекали наследника Св. Петра Цетињског, намесника трона Цркве у Пећи и једину живу везу српског народа са славом Немањића. Као таквог смо га и дочекали: уз искључено улично осветљење, десетак студената и студенткиња прво су десном руком дотакли земљу а онда му пришли руци. У то време Милошевић је био „фактор мира и стабилности“, Србија је била награђена што је емитован кинески циркус док су разарали Книн, касапили децу на Ланишту и стрељали у Топуском. Било је епископа који нису подржавали студенте. Када се пред препуним амфитеатром владика Амфилохије коначно обратио дочекале су га овације. Двоје студената анархиста покушали су да изведу некакав перформанс, али их је десетине руку дограбило и изнело из сале – демократски је било одлучено да митрополит буде наш гост, а гостопримоство је светиња. Сећам се те владикине беседе, живо, као да сам је слушао пре неколико дана, двоструко старији него што сам онда био. Закључио је повешћу из живота Св. Петра Цетињског. Пред битку на Крусима Срби су се смејали младом Богдану Вуковом Николићу који је у војску стигао са некаквим неприличним оружјем – сатаром уместо сабље. Какво је одушевљење завладло, када је уздигнутом руком владика потврдио да је управо тај исмејани, шесанестогодишњи дечак, убио оног страшнога султановог одметника, црногорског душманина и српског отпадника, Махмуд-пашу Скадарског. Сви су причу разумели као да студенти данас бране и народ и државу и демократију.

Два месеца касније хиљаде тешко наоружаних полицајаца спречавало је студенте да изађу са факултета и пођу на марш улицама Београда. Када смо се једне ноћи пробили до Коларчеве улице, која спаја Трг Републике и Теразије, дочекало нас је мноштво полицајаца у маскирним униформама, без штитова, само са пендрецима у рукама. Стајали смо једни према другима сатима знајући да ће напасти када падне напетост. Негде око један ујутро њих је било двеста, а нас је остало стотинак. Ротације са десетина џипова и марица допирале су до нас са оба трга, малобројне новинске екипе су отишле, осветљење је искључено, поред кордона појавила се фигура пуковника Тутинца. Издате су команде и ми смо у очају сели на залеђену улицу и запевали „Марширала краља Петра гарда“ (исту ону песму коју су заточених осамнаест српских посланика Скупштине Црне Горе запевали оне децембарске ноћи када су их ухапсили. Њоме је започео народни бунт и потом литије које је узвисиле српску цркву, а Црној Гори вратиле понос и донеле демократију). Био је то гест очајника. Ипак, у једном часу улицом је залепршала риза Митрополита црногорско-приморског. Стао је пред полицију, нешто рекао окупљеним официрима, а они су одрично вртели главама. Повукао се затим који корак, дошао међу нас и сео. Неко је од негде донео некакву столицу, али је он само одмахнуо руком. Неко време смо седели и певали. Једна шпанска телевизија је то и снимила. Пуковник је пришао и почео да грди владику, опсовао га је, а он је само осмехнут, немо, десном руком, благим гестом давао знак свима да се умире.

Пуковник је коначно отишао, гледао сам после снимак како бесно улази у џип и лупа вратима. Полицајци су се онда склонили. Настало је опште одушевљење. Митрополит је са нама мало постајао па отишао, а ми смо пошли у марш по рути коју смо требало да пређемо осам сати раније. Усред ноћи окупило се тада десетак хиљада грађана. Седам дана касније на истом месту чекало нас је две стотине оклопника са штитовима. Седам дана и осам ноћи смо стајали према њима. Коначно, одлуком патријарха Павла, уз препоруку и подршку митрополитову, најављена је литија за Светог Саву која је требала да прође Коларчевом улицом. Полиција се склонила четири сата пре проласка стотину хиљада грађана.

Хвала Свети Оче. Бог да Вам душу прости.

Чедомир Антић

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Молитва Светом Митрополиту Амфилохију

Свети Владико,

Пастиру, путеводитељу, Просветитељу и заштитниче наш,

Бранитељу Цркве Христове и чувару Божијих светиња,

Миротворче и ујединитељу Православља

Поклањамо се пред светињом Твоје бесмртности,

И молимо  Господу пред Твојом Светости.

 

Свети Владико,

Mоли Бога Сведржитља за народ свој,

За сав народ,

За своја чада које си одувијек благосиљао, братимио и умудривао,

И Христовим ријечима просвећивао,

Пред ћивотом Светог Петра Цетињског

Пред ћивотом Светог Василија Острошког

Божијим именом, Божијим Законом и истином.

 

Свети Владикo,

Градитељу Цркве Христове,

Молитве су Твоје обновиле порушене келије,

Саградиле храмове и цркве  које су с неба долетјеле.

 

Свети Владико,

Заступништвом пред Господом,

Владичанским жезлом, погледом,  ријечју и молитвом

Спајао си свјетове удаљене и обале раздвојене,

Мирио разбраћене, дарујући свему слободарску славу,

И побједоносну, радосну истину.

 

О, Свети Митрополите Амфилохије,

Оче побједоносног и славног народа,

Коме си цијели  живот посветио,

Достојно, вјерно и храбро  служио,

Водећи га  путем Православља, путем Светосавља,

Путем истинославља и путем живота,

Погледај из Небеског Царства сладости,

С небеског Ловћена,

На страдални   народ свој,

И  Твојим молитвама и посредовањем пред Господом,

Заштити нас од сваког зла,

Управљајући кораке наше ка Христовом  путу,

Путу братске љубави и мира  који си нам  завјештао.

 

Свети Владико,

Морачки војниче Христов,

Под небеском капом Црне Горе и цијеле васељене,

Сабрао си луче и одагнао таму,

Поразио лаж истином и  смрт  васкрсењем,

С вјером у вјечну Христову побједу.

 

Владико и Учитељу наш,

Видјесмо очима својим и Твоје мученишво за Цркву Божију,

За народ Божији,

Видјесмо и Твоје жртвовање Христа ради,

Црне Горе ради, народа ради, браће ради,

Видјесмо и прогоне и хапашења, и трпљење и смирење,

И слушасмо Твоје ријечи Божијег умудрења

И према онима који су те прогонили,

И  Цркви Божијој пријетећи се обраћали.

И  видјесмо,  Христову побједу којом си нас овјенчао славом .

 

И молимо те, Владико, опрости нам сва наша лутања,

распре и зађевице које смо,

заслијепљени овоземаљским животом,

држали вазда међу собом,

И опрости нам наша сагрешења,

и сагрешења свих, који су се икада ,

О Тебе, Владико, и о Цркву Христову огријешили.

Праштај нам, Владико,

И моли Бога Сведржитеља да нам опрости свима за све.

 

О,Свети побједниче Христов,

Наследниче славе владичанске,

Ловћенски заштитниче и Острошки заступниче,

Косова поља браниоче,

Српске Православне Цркве Божији Угодниче,

Православља Aпостоле,

Васељена се радује ради  Христове побједе!

 

Високопреосвећени Митрополите Амфилохије,Владико свети,

Моли Бога за нас грешне пред престолом Господњим у Царству Небеском.

И благослови нас, Владико, молитвама својим. Амин!

 

 

 

Марица Никитовић, проф. српског језика и књижевности у барској Гимназији.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Голубе, знаш ли да ли су Превлачки мученици проглашени светима? Колико ја могу да се сетим - нису. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Јесте то мало претерано. Још га моли да опрашта грехе свих који су се огрешили о њега и Цркву...нема потребе да виленимо.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Родољуб Лазић рече

Голубе, знаш ли да ли су Превлачки мученици проглашени светима? Колико ја могу да се сетим - нису. 

Не знам, Родољубе.

Али Божији народ и Црква Божија осећају и знају да су Превлачки мученици свети, чак иако нису проглашени... мошти су ту, миомиришу и исцељују... 
 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Украјински медији о Митрополиту: „Нигдје не бијаше таквога у Европи – чак ни у Украјини“


Митрополит Амфилохије је био најпознатији српски јерарх у Украјинској Православној Цркви и Украјини. Осим познавања и високог врједновања његових академских заслуга, нарочито се поштовала и наставља да се поштује његова борба за јединство православне Цркве и за канонску Украјинску Православну Цркву која је у саставу Руске Православне Цркве (Московске Патријаршијe)

 

„Напустила нас је Легенда. Али на небесима смо добили великог заступника.“ На тај начин је покојење блаженопочившег Митрополита Амфилохија описао Први козачки канал (Јутјуб платформа на руском и украјинском језику, блиска канонској Украјинској Православној Цркви, са изразито свесловенским и свеправославним приступом и темама).

Његов духовни лик се описује као „неустрашиви и највише помињани у срцима људи, подвижник Српске Православне Цркве нашега времена, легендарни борац за православни народ Црне Горе, за јединство православних Цркава насупрот агресивним политичким притисцима, борац за канонски поредак и очување канона упркос притисцима“.


У видеу под насловом „Нигдје не бијаше таквога у Европи – чак ни у Украјини“ објављено је зналачко и важно обраћање блаженопочившег Митрополита Амфилохија приликом доласка Блажењејшег Митрополита кијевског и цијеле Украјине Онуфрија у фебруару ове године на прес-конференмцији која је том приликом организована.


О упокојењу је већ говорио и водитељ „Првог козачког“ канала Данило Богатирјов у својој емисији „Црквени преглед“ навео да је „име блаженопочившег Митрополита било поиствјећено са његовом борбом за права Православне Цркве у Црној Гори која су била наручена када је сада већ бивша Скупштина Црне Горе донијела срамни закон о вјерским заједницама.

Митрополит Амфилохија није дао да му паству растргну богоборна власт већ је умјесто тога повео борбу вјерног народа за своја права. И као што смо већ говорили у својим емисијама новоизабрана Скупштина исказала је намјеру да измијени (укине) дискриминаторски закон. У тој скупштини је партија предсједника Мила Ђукановића која је донијела богоборни закон постала мањина тако да након кончине Митрополита Амфилохија можемо да кажемо – да је отишао Господу чисте савијести и осјећајем испуњене дужности и за собом је оставио у Господу укрепљену паству митрополије црногорско-приморске. Вјечнаја памјат Митрополиту Амфилохију!“
Митрополит Амфилохије је био најпознатији српски јерарх у Украјинској Православној Цркви и Украјини. Осим познавања и високог врједновања његових академских заслуга, нарочито се поштовала и наставља да се поштује његова борба за јединство православне Цркве и за канонску Украјинску Православну Цркву која је у саставу Руске Православне Цркве (Московске Патријаршије).
Подсјећамо да је Митрополит Амфилохије такође сакупљао и предавао Блажењејшем Митрополиту Онуфрију помоћ коју је наша помјесна Црква скупљала за браћу у Украјини.

„Ми у Црној Гори и у цијелој Српској Православној Цркви пажљиво пратимо све што се дешава у Украјини и желимо да се ускоро оконча братоубилачки рат који се разбуктао на истоку Ваше земље“.


Приредио: протојереј-ставрофор др Дарко Р. Ђого, 
ванредни професор ПБФ Светог Василија Острошког
Универзитета у Источном Сарајеву

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Отац Макарије подсјећа да се и Свети Нектарије Егински упокојио од рака а данас на Егини сабира ријеке људи гдје се они који му са вјером прилазе, исцјељују од те опаке болести. Подсјећа и на торжествени народни сабор на сахрани блаженопочившег Патријарха Павла у вријеме када је владао ,,свињски грип“, а који је донио само благослов свима који су дошли да га испрате на последњи земаљски пут.

“Ја вјерујем да ће они који са вјером буду прилазили гробу нашег Митрополита, његовим молитвама бити исцјељивани и од ове опаке болести која сада влада. Био сам поред његовог сандука ових дана и осјећао благодат, тако да је мој лични утисак да ће нас Митрополит исцјељивали од душевних и тјелесних болести, па и ковида, ако му се вјером обратимо“- каже отац Макарије.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Данас, 8. априла 2021. године, на празник Светога архангела Гаврила, у Новом Саду, упокојио се у Господу архимандрит Јован Радосављевић, дугогодишњи професор крчке, призренске и нишке Богословије. 

       
      Архимандрит Јован Радосављевић, сведок и хроничар, писац и професор, ученик и рођак Светог владике Николаја и Светога Јустина Ћелијског, сабрат и духовно чедо Патријарха Павла, Светога Јакова (Арсовића) Туманског, о. Јулијана Студеничког, о. Антонија Драговића, Св. Севастијана Дабовића, о. Јована Рапајића, о. Мојсија Хиландарца...
      Рођен је у благочестивој сељачкој породици 1927. године у Лелићу, код Ваљева, где је завршио четири разреда Основне школе. У манастир Жичу, код Светог Владике Николаја, долази 1938. године. 
      После страдања манастира Жиче 1941. године прелази у Студеницу. Из Студенице, у најбурнијем периоду рата, о Духовима 1944. године, одлази у свој родни Лелић, одакле, због великих ратних дејстава у том крају, одлази у манастир Вујан, а затим у Благовештење у Овчар Бањи. После одслужења војног рока 1950. г. одлази у манастир Рачу, где је, у међувремену, прешло цело братство Благовештења. У Рачи је и замонашен 1950. године на празник Усековања Светог Јована Претече и добио монашко име Јован. После десет година, цело братство Рачанско прелази у манастир Студеницу. Као студенички сабрат, по благослову Његове Светости Патријарха Германа, администратора епархије жичке, али и епископâ Павла рашко-призренског и Василија жичког, одлази на школовање у Богословију у Призрен, коју завршава 1966. године, затим у Београд, где на Богословском факултету дипломира 1971. године. У Атини је на постдипломским студијама боравио 1971-1974. Године 1974. из Атине, по послушању Светом архијерејском синоду, прекида своје постдипломске студије и одлази у манастир Острог да прими дужност Управника Монашке школе. За наставника Богословије у Крки постављен је 1977, а годину дана касније за наставника Призренске Богословије, где ће остати до краја своје педагошке каријере (2001.) и онда када је Богословија из Призрена премештена за Ниш 1999. године. Био је исповедник неколико година у богословијама у Београду, Карловцима и Крагујевцу. Био је исповедник и свештенства Епархије бачке. Године 2012. одликован је орденом Светога Саве другог степена. Последње године свога живота провео је у манастиру Светог Стефана у Горњем Жапском, Епархија врањска, окружен пажњом и љубављу сестара монахиња.  
      О. Јован је био посвећен професор, који је искрено волео своје ученике, који су, опет, у њему препознавали истинског педагога, оца и духовника са ауторитетом који је извирао из љубави коју је осећао према свештеном педагошком позиву и својим васпитаницима. Ваистину, о. Јован је био искрени пријатељ свима са којима је долазио у контакт, једноставан у опхођењу, непосредан и отворен, а интензивног унутрашњег живота, непретенциозни зналац, плодан писац, летописац, жива енциклопедија људи и догађаја, ходећи Старечник Српске Цркве, милозвучни славуј, учитељ, господин... И све ово побројано не исцрпљује дивну личност овог тихог и скромног монаха, пријатеља и сажитеља Светих.
      Сви ми који смо имали срећу и благослов да га познајемо, да сазревамо под зрацима благодатних енергија његовога христољубивог бића, надахњивани његовом љубављу према лепоти црквеног богослужења и живота, благодарни смо Богу што нам га је даривао. Остаће вечно у нашим молитвама и ми, сасвим сигурно, у његовим. Нека му је вечан спомен!
      Господе, нама слугама твојим није смрт када излазимо из тела, и Теби  Богу нашем долазимо; него је то прелазак из најтужнијег у најкорисније, у најслађе, у покој и радост. Зато, са Светима упокој, Христе, уснулога слугу Твога архимандрита Јована, где нема жалости и болести и уздисања, но где је живот бесконачни.
       
      протопрезвитер Дејан Крстић, 
      професор Богословије у Нишу
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Обавјештавамо сву пуноћу црквену да се у вечерњим сатима, на празник Благовијести,  7. априла 2021. године на Цетињу упокојио у Господу протосинђел Исак (Симић), сабрат Цетињског манастира, после дугогодишње срчане болести, причестивши се претходно Светим даровима.
      Повезана вест: 
      Владика Јоаникије: Отац Исак, тихи монах и свештенослужитељ Христов, поживио је међу нама ненаметљиво и скромно

       
      Отац Исак је сахрањен данас, 8. априла на монашком гробљу у Манастиру Ћелија Добрска, метоху Цетињског манастира. Опијело је служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије, уз учешће братства Цетињског манастира и цетињских пароха.
      Отац Исак је рођен 21. априла 1961. године у Адашевцима код Шида, од оца Славка и мајке Добриле. На рођењу је добио име Зоран, а доцније је на крштењу добио име Симеон. Дипломирао је на катедри Историје умјетности на Философском факултету у Београду гдје је студирао и психологију. У Цетињски манастир је дошао 1993. године за Васкрс. Замонашен је руком блаженопочившег Митрополита Амфилохија, заједно са садашњим Епископом полошко-кумановским Јоакимом и игуманом Манастира Стањевићи архимандритом Јефремом, на празник Светог Исака и Јефрема Сирина, 10. фебуара 1996. године. Обављао је послушање манастирског ризничара више година. Рукоположен је у ђаконски чин 26. јула исте године у Манастиру Светог Архангела Михаила на Превлаци. Јеромонах је постао на Велику Суботу 1999. године у Цетињском манастиру.
      Одлуком и благословом Митрополита Амфилохија, отац Исак је постављен за настојатеља Манастира Дајбабе 1999. године. У том звању, написаће књигу „Живот и дјело Преподобног оца нашег Симеона Дајбабског“ (2004) која је објављена са сабраним списима Светог Симеона према коме је гајио посебну љубав.
      Због здравствених проблема, отац Исак се враћа 2007. године на Цетиње, у манастир свог пострига. Као један од аутора, учествовао је у изради капиталног дјела „Ризница Цетињског манастира“ (2013), а написао је и неколико радова из области историје црквене умјетности који су објављени у издањима Митрополије. На празник Светог Николаја Жичког и Јоасафа Српског, 3. маја 2013. године, Митрополит Амфилохије му је додијелио чин протосинђела. До свог упокојења, поред многих здравствених проблема, ревносно је обављао дужност манастирског свештенослужитеља. Био је познат по својој благој нарави и омиљен међу вјерницима.
       
      Молимо се Господу да га у насељима праведних настани и да му учини вјечан спомен!
       
      Митрополија црногорско-приморска и Управа Цетињског манастира
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У понедељак, 5. априла 2021. године, у јутaрњим часовима уснуо је у Господу протојереј-ставрофор Милан Т. Остојић, умировљени парох темерински.

       
      Прота Милан је рођен у Госпођинцима, 29. августа 1954. године, у побожној и благочестивој породици, а у временима која многи памте као изузетно тешка за Цркву Божју изабрао је позив да служи Олтару Божјем. По завршетку Богословије „Света Три Јерарха” у манастиру Крки, рукоположен је у чин презвитера руком блажене успомене епископа новосадског и бачког Никанора (Иличића). Службовао је у Бајши, потом дуги низ година у Бачкој Тополи, а активну свештеничку службу је окончао као парох при храму Светога великомученика Георгија у Темерину. Током активне свештеничке службе био је постављен на дужност архијерејског намесника суботичког и архијерејског намесника новосадског другог. На предлог Епископа новосадског и бачког господина Иринеја, одликован је на празник Преноса моштију Светога Саве, 19. маја 2019. године, орденом Светога Саве другог степена, за истрајну љубав према Цркви, посведочену вишедеценијским искреним служењем и пожртвованим радом у Винограду Господњем. По упокојењу своје троје деце, Александре, Јоване и Станислава, са сваким смирењем и молитвеним усрђем са својом супругом Наташом носио је животни крст, по примеру праведнога Јова.
      Oпело новопрестављеном протојереју-ставрофору Милану Остојићу биће служено у уторак, 6. априла текуће године, у 12 часова, у храму Светог великомученика Георгија у Темерину.
       
      Вечан ти спомен, достојни блаженства, драги наш оче Милане!
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Иван Ивковић,
      Преузето са адресе: https://youtu.be/mHxx2PX6v9E
      Званична презентација: http://otelders.org/
      Превод приложила Снежана Стефановић.
    • Од Danijela,
      Прота Живадин Протић рођен је 2. јануара 1954. године у Бродарици код Коцељеве, Епархија шабачка. Основну школу завршио је у родном крају, а Богословију Светог Саве у Београду 1974. године. На Богословском факултету у Београду дипломирао је 2003. године. Био је службеник у администрацији „Православља“ при Српској Патријаршији у периоду од 1976. до 1990. године. Руком патријарха Германа рукоположен је за ђакона у Саборној цркви на Божић 1980. године и своју ђаконску службу вршио при храму Светог великомученика Лазара и при цркви Светог Николе на Новом гробљу у Београду. На други дан Божића 1990. године, Митрополит загребачко-љубљански Јован, који је замењивао оболелог патријарха Германа, рукополаже га у свештенички чин и поставља за старешину и другог пароха новоподигнуте цркве на Карабурми. На том месту прота Живадин остаје све до пензионисања 1. фебруара 2020. године.
      Молитвени испраћај проте Живадина биће обављен у четвртак, 1. априла 2021. године у 14.30 часова у цркви Светог Јована Милостивог на гробљу Лешће. Вечан спомен и Царство Небеско оцу Живадину.
×
×
  • Креирај ново...