Jump to content
  1. Рапсоди

    Рапсоди

  2. хахаха

    хахаха

  3. Agaton Vuzman

    Agaton Vuzman

  4. Тражитељ

    Тражитељ

  5. Пантелејмон Нови

    Пантелејмон Нови

  6. Драшко

    Драшко

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од vetrometina,
      Pozdrav,
      Ima pitanje, ako može neko upućeniji da mi objasni malo stvari. Naime, čitao sam pre neki dan esej naše braće iz Hrvatske na njihovom sajtu Upoznaj Pravoslavlje. Tamo je katolicima objašnjena specifika pravoslavlja, ali je navedeno nešto što me je zbunilo. Naime, piše kako je ideal teženja ka oboženju čoveka monaški život, iz koga ostali laici primimo neke vrste "pravila" i svetonazor - post, asketizam itd. sve u cilju odbacivanja svetovnog kako bi se sjedinili sa Bogom, jer sve što je na zemlji je posledica naše pale prirode i pada zbog izvornog greha. Takođe, piše o uklanjanju svoje volje zbog volje bližnjeg (tako nekako, meni se činilo kao preveliki naklon revnosti i krotkosti u preteranom smislu).
      Ali ovako - ja volim planine. Volim dobru muziku, hranu, sitne hedonističke užitke. Više od ma kog Boga volim svoje dete i porodicu. Nema razloga u kojem se ne bi za svoje dete pekao na tihoj vatri celu večnost, bez razmišljanja. Volim putovanja. Volim ... 
      ... život. Volim život na ovoj zemlji i u svom domu. 
      Jednostavno, imam strast do života. Znači, pečen.
    • Од Милан Ракић,
      Radio Televizija Srbije ugostila je deo tima pilota koji su 17. januara dočekali dve letelice Iljušin 96 od kojih je u jednoj bio predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin.

      Kako je Tango Six taj dan detaljno izvestio, ruska delegacija stigla je u „glavnom naletu“ sa tri aviona Il-96 a šest MiG-ova 29 RV i PVO Vojske Srbije pratilo je dve ruske letelice.
      Potpukovnik Dejan Beda, pomoćnik komandanta 204. vazduhoplovne brigade za operacije i major Aleksandar Marinković iz 101. lovačke avijacijske eskadrile gostovali su na RTS-u prepričavajući najinteresantnije detalje ove misije:
      – U trenutku kada su pravljene fotografije i video-zapisi udaljenost je bila 100 metara. Što se tiče same procedure, da bi se pozdravio gost koji dolazi, piloti najpre moraju da nađu letelicu. Posle pronalaska i identifikacije vazduhoplova koja se vrši na dva kilometra, traži se odobrenje za prilazak na udaljenost od 100 do 300 metara, a nakon toga se prati predsednički avion do određene tačke koja je bezbedna.
      Predsednik Rusije i delegacija sa kojom je posetio Srbiju doputovala je u Beograd u tri aviona. Drugi i treći avion su bili predsednički, ali se nije znalo u kojem se nalazio predsednik u tom momentu. Putin je bio u drugom. Ti avioni mogu da menjaju najavljenu putanju iz bezbednosnih razloga.
      Jedan od dva MiG-a 29 koji su pratili treći ll-96-300PU(M1) / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Takođe, praćenje aviona koji idu na sletanje je komplikovano jer druge letelice ne smeju da mu smetaju već da se prilagođavaju njegovoj putanji. –
      Potpukovnik Beda ističe da je procedura dočeka aviona uvek ista, ljudstvo je uvežbano, avioni spremni, ali kada su posebni zadaci i važne ličnosti u pitanju, kao što je to sada bio slučaj, svi se trude da sve izvedu bez greške i zbog toga pripreme traju mnogo duže.
       Luka MATOVIĆ

    • Од JESSY,
      -Nemoj to da bacaš, zatrebaće! Koliko puta ste čuli i izgovorili ovu rečenicu? Koliko nepotrebnih stvari ste kupili, dobili i što je najbitnije – zadržali ?! Zadržali jer teška su vremena, nema se, možda zatreba.
      Neka ga, tu u nekom uglu sobe, ispod kreveta, u ormanu… ne jede hleba… zatrebaće. Istina je da neće. Da stoji. Da oduzima energiju i Vama i svim ukućanima. Da nervira jer pravi nered. Čuvamo sve – od plastične ambalaže eurokrema, pavlake, kesa, do kutija, starih majica, starih cipela, starih aparata. Skupljamo kao hrčci. Ćuškamo po kući, krijući sami od sebe i pri tom se radujemo jer ćemo imati kad zatreba, a zapravo kad zatreba odemo u prodavnicu i kupimo to što nam treba.
        Omiljena rečenica moje babe je bila – Ta komoda je čisto drvo, hrastovina, sto godina će da traje, to nema više gde da se kupi. A ona se raspala, fioke više ne možeš da otvoriš i zatvoriš bez pola sata uloženog vremena. Ne mili ti se da joj priđeš ako nešto zatreba. Baba ne da da se izbaci iz kuće i zameni novom, manje „kvalitetnom“, ali funkcionalnijom.

    • Од Снежана,
      Smrt nije smešna. Ako vama jeste - zapitajte se šta nije u redu
        Praljak pije otrov Foto: Profimedia Juče smo gledali samoubistvo uživo. Nekoliko sati kasnije, internet je bio prepljavljen forama, skečevima, mimovima i šalama na račun istog tog samoubistva. Ovo je očekivana reakcija interneta nakon što, na primer, na neki bizaran način nastrada najmanje omiljeni lik iz "Igre prestola" (svi se sećamo Džofrija, zar ne?) ali ne i kad je u pitanju realna smrt realne osobe u realnom svetu. Svako kome je snimak Slobodana Praljka kako ispija otrov izazvao bila šta osim jeze i nelagode treba ozbiljno da se zapita šta sa njim nije u redu - a ovo posebno važi za ljude kojima je snimak samoubistva nekog čoveka delovao zabavno i smešno
      Slobodan Praljak je bio ratni zločinac i, ako mene lično pitate, zajedno sa čitavom garniturom koja je pravila haos i užase po čitavoj bivšoj Jugoslaviji, zaslužio je sudbinu goru od smrti - to su ljudi zbog čijih ličnih interesa i montruoznosti danas imamo klince koji još nisu ni naučili kako se vezuju pertle, ali već znaju da treba da mrze Hrvate, Albance, muslimane... Drugim rečima, posledice njihovih dela se osećaju i osećaće se još dugo, tako da bih lagala kad bih rekla da mi je žao što jedna takva individua više ne arči kiseonik na planeti Zemlji. Ovaj svet bi, bez ikakve sumnje, bio bolje mesto za život da se ljudi poput njega (a ima ih i u Srbiji) nikad nisu rodili. Ovo jeste surovo, ali svi jako dobro znamo da je istinito. U tom smislu, vest o smrti Slobodana Praljka nije nešto što treba bog zna koliko da nas potrese i sasvim je normalno da vas apsolutno zabole ona stvar i za Praljka i za to da li je živ ili nije.
      Međutim, razlika između "zabole me" i ismevanja nečije smrti, ma ko ta osoba bila, je ogromna. Toliko ogromna da je ovo što se dešava po mrežama od juče postalo, u najmanu ruku, mučno za gledanje. Ne zato što smo tužni zbog Praljka, već zato što pokazuje da u ovom narodu mora nešto ozbiljno da ne valja da bi izvor zabave i smeha pronalazio u samoubistvu nekog čoveka. Iako, ruku na srce, internet jeste pokazao vanserijsku dozu crnog humora kad je Praljak u pitanju, ne možemo da se otrgnemo utisku da samoubistvo uživo nije ni vreme ni mesto za sav taj humor.
        Snimak na kojem se vidi kako ovaj ratni zločinac uzvikuje da nije ratni zločinac a zatim, kao na filmu, ispija neku hemijsku supstancu od koje će umreti - taj snimak je svakome od nas izazvao jezu i duboko nas potresao. Većina ljudi nikad u životu ne vidi kako neko sebi oduzima život. Juče smo svi to videli. I odreagovali smo kao da ne gledamo stvaran svet, već neku seriju. Premotali smo da odgledamo još koji put, napravili smo skrinšot, dodali smešan napis i podelili na mrežama zarad kog lajka. Onda smo se osećali kao face kad se ta naša fora zavirali. Sve vreme, čini mi se, aktivno radeći na tome da zaboravimo da je tamo, u Hagu, čovek od krvi i mesa izvršio samoubistvo pred kamerama
      Psiholozi odavno upozoravaju da će preterano gledanje TV-a i život preko interneta nesumnjivo dovesti do potpune dehumanizacije, i da će nam vremenom postati teško da razlikujemo stvaran svet od onog koji se odigrava po nekom scenariju, u studiju. Ovo što se desilo juče je jasan pokazatelj da se mlađe generacije kreću u tom pravcu brzinom svetlosti - jer u njihovim glavama nema nikave razlike da li se zajebavaju na račun lika iz serije ili realnog čoveka. Potpuno je jasno odakle dolazi sva ta potreba za zajebavanjem na račun čoveka koji je dobrim delom doprineo raspadu iste one države koja je nastala na jučerašnji dan. Ali je, s druge strane, jako potresno što smo se pretvorili u ljude koji će svoj stav po pitanju tog čoveka pokazati potpunim odsustvom ljudskosti i masovnom sprdnjom na račun smrti. Ničija smrt nije i nikad nam ne sme biti smešna. To je granica koju ne smemo da pređemo, jer se s druge strane nalazi jako mračno mesto koje će nam oduzeti dušu i ljudskost, a to je jedino što ni političari ni zločinci nisu uspeli da nam uzmu. Nećemo valjda dozvoliti da Hag to uradi?
      Neko je na društvenim mrežama napisao da su prošle generacije nama ostavile posledice ratova i ratne zločince, ta da je s toga savim OK da mi narednim generacijama umesto rata, ostavimo ovakve mimove. I jeste, to je sasvim OK, ako nemate ništa protiv da narednim generacijama date podstrek da potpuno zaborave na ljudskost i da smrt shvate kao nešto što može da bude jako smešno. Ako već hoćemo da ostavimo nešto u amanet narednim pokolenjima, zašto ih ne bismo naučili kako ispravno da koriste svoj glas, kako da se suprotstave govnima na vlasti, kako da dignu buku oko onoga što im smeta? Naravno da te stvari ne možemo da im ostavimo, jer te stvari ni sami nemamo. Znamo samo kako da seremo po Twitteru i zbijamo beskrajne šale na račun svega. Pa ćemo, u skladu s mogućnostima, to i da ostavimo klincima. Lepo.
      Svet koji ide ovim stopama ne treba daleko da pređe pre nego što se pretvori u epizodu "Black mirrora", a verujte mi, to je tačno onakav svet kakav bi Praljak i svi ostali zločinci poželeli - potpuno lišen svake empatije i okrenut isključivo svojim potrebama. Tako da je Praljak, na neki način, svojim samoubistvom uspeo da odnese najveću pobedu, postigao je cilj o kojem svaki monstrum može samo da mašta - naterao je masu ljudi da se odrekne ljudskosti. Je l' vam i dalje smešno?
      Izvor: Noizz.rs
×
×
  • Креирај ново...