Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

ego

Дијагноза - карцином

Recommended Posts

ДА ЛИ ЈЕ САВРЕМЕНА МЕДИЦИНА ПОСТАЛА ПРОТИВПРИРОДНА НАУКА?

ХЕМОТЕРАПИЈА - НАЈСУРОВИЈА МЕДИЦИНСКА ПРЕВАРА?

Иако су у последњих стотину година многи медицински истраживачи и научници широм света дефинисали близу 300 терапија које су се показале изузетно успешним (и до 100 %) у лечењу рака, званична медицина прихвата само три методе: хируршко одстрањивање тумора, зрачење X- зрацима и хемотерапију. Све три методе сакате и разарају људски организам и заправо само третирају последицу, али не и узрок болести. Да ли је лечење заиста циљ савремене медицинске науке?

Пише: Ивона Живковић

У најширем смислу хемотерапија (хемиотерапија) је медицински третман у коме се одређеним хемијским средствима, која се убацују директно у крвоток, трују и убијају ћелије у људском организму. Циљ да се убију оне које садрже неки микроганизма или канцерозне ћелије. У ту сврху користе се бројна једињења или њихове комбинације са антибиотицима и цитиостатицима (који спречавају деобу ћелија).

Како се путем крви практично преносе кроз читав организам ове токсичне хемикалије убијају и многе здраве ћелије и чине у читавом телу огромна разарања.

Постављена слика

Колико су ове материје токсичне говори и то што лекари, медицински техничари и сестре који убризгавају пацијентима овај “лек” обавезно носе специјалне заштитне рукавице и наочаре јер и само мала количина ових хемикалија у додиру са кожом може да изазове тешке опекотине.

Постављена слика

"Лек" који је грешком доспео на кожу једног пацијента

"Уколико у болници приликом рада или транспорта дође до просипања извесне количине хемикалија које се користе у хемотерапији , проглашава се биолошка опасност. То захтева посебне мере предострожности, а стручњаци у специјалним оделима морају да почисте пажљиво све површине које су биле у додиру са хемикалијом и то по специјално прописним протоколима. Није ли чудно да се овим отровним хемикалијама "лече" људи и убацује им се то директно у крв?"

Постављена слика

Први лек који је направљен за потребе хемотерапије је “салварсан” и њега је направио још 1909. године Пол Ерлих за борбу против сифилиса. За то је добио и Нобелову награду.

За саме пацијенте хемотерапија је изузетно тешко мучење равно средњевековној инквизицијској тортури. Поред мучнине која се јавља, не само током примања ових отрова у организам, већ и неколико дана, па и недеља након тога, долази до тешких оштећења на ћелијском новоу у читавом организму.

Најпре се уништавају крвне ћелије, црвене и беле и спречава се њихова деоба. Деоба ћелија у организму је стални процес и то је есенс живота.

Због тога се убацују у крв други лекови који ниво белих крвних зрнаца онда подижу.

На слузокожи усне дупље се појављују тешке улцерације, где је кожа толико уништена да нервни завршеци постају огољени. Узимање хране и воде тако постаје неподношљиво због осећаја печења и жарења.

Али, без бриге кажу едуковани лекари, јер и за то постоје направљени специјални раствори за испирање уста.

Исти тип улцерација се јавља на цревима што има за последицу тешке проливе. Али фармацеутика је и за то направила неке лекове који се могу давати како би се тегобе макар мало ублажиле.

Наравно, на истом принципу страда и бешика.

Хемотерапија (читај тровање) изазива пад имуног система, губитак апетита, и логично, констипацију. Веровали или не, све ово савремана медицина 21. века назива ЛЕЧЕЊЕМ. Чега?

Малигног тумора, кажу, јер он се мора смањити или уништити. Другог начина осим хемотерапије, радијације или сечења ножем – НЕМА, кажу едуковани лекари!

Како је могуће да и након скоро 100 година од како се врше истраживања у лечењу рака, на која је потрошено до сада најмање трилион долара, НЕМА боље терапије? Шта је радила медицинска наука сто година, када није успела да за лечење рака нађе нешто мање отровно, мање шкодљиво и мучно?

Истина је, међутим, да данас у свету постоји најмање 300 различитих веома успешних терапија за лечења рака, али се упорно све воде као алтернативне. Водећи светски здравствени ауторитети и даље предност дају тровању, печењу и сечењу, баш као и пре сто година. Ко је зауставио медицинску науку на нивоу од пре 100 година?

Учинила је то је једна мала, али моћна интересна група капиталиста како би осигурала свој профит.

Управо 1920. године фармацеутска индустрија, хемијска индустрија и нафтна индустрија (многи лекови се праве са супстанцама које се добијају из деривата нафте) инкорпорисле су свој бизнис, а њихови власници укрстили су власничке структуре у свим водећим компанијама из наведених области. Тако је настао корпоративни бизнис фармако-петро-хемијске индустрије.

Њихове транснационалне корпорације данас покривају практично читаво светско тржиште хемијским и фармацеутским производима, тржиште нафте, медицинске опреме и снабдевање водећих светских клиничких центара.

Термин “корпорација” изведен је управо из речи “корпус” -тело. Корпорација је тело за себе и оно се храни и егзистира само уколико стално постоји профит. Циљ корпорације јесте да се стално увећава. Корпорација у себе зато увлачи што више послова и повезује их, при томе гута мање компаније. Само у лечењу рака корпоративни бизнис данас обрће преко 200 милијарди долара годишње и највећи део колача одлази онима који су за себе зграбили највећи део тржишта. Корпорација Bristol-Myers је данас главни светски снабдевач хемијских супстанци за хемотерапију. Њени људи су у управним одборима водећих светских болница и истраживачких центара. “Bristol-Myers снабдева пола света лековима за хемотерапију. Чланови управног одбора ове компаније истовремено су били и на челним функцијама у америчком Националном институту за истраживање рака (NCI). На пример: Пол А. Маркс је председник Извршног одбора у болници Слоан-Кетеринг и истовремено директор моћне компаније Фајзер (Pfizer), која производи лекове који се користе у хемотерапији. Џејмс Робинсон је члан управног одбора Слоан - Кетеринга и директор Bristol-Myers-a. Све то је разлог зашто су Слоан - Кетеринг болница, Национални институт за рак (NCI), Друштво за борбу против рака (ACS), Америчка медицинска асоцијација (АМА), као и Администрација за храну и лекове (FDA), укључени у борбу којом се штите интереси профитера на овој болести”.

О раду ове канцеромафије писао је детаљно у својој књизи "Свет без рака" Едвард Грифин још 1974.

Постављена сликаПостављена слика

Чланови Савета за општу едукацију, прве Рокфелер фондације снимљени 1915. године (лево) и Управни одбор Рокфелер Института за медицинска истраживања (десно).

Рокфелер фондација је тако са својим "филантропским" радом и донацијама поставила своје људе у читав низ медицинских школа, истраживачких центара и болница широм САД. О овоме је детаљно писао E.Richard Brown у својој књизи "Rockefeller Medecine Men" (Medicine & capitalism in America).

“Хемотерапија је изузетно уносан посао. За докторе, болнице и фармацеутске компаније... Медицински естаблишмент жели да свако следи тачно исти протокол. Они не желе да индустрија хемотерапије подбаци и то је препрека број један за било какав прогрес у онкологији”. Др Гленн А. Wарнер, М.Д.

Да је до овакве глобалне инкорпорираности дошло пре 200 година уместо пре сто , када је откривена нафта, као златна кока, уместо хемотерапије рак би се лечио пијавицама. И то би било усвојено као ортодоксна медицина. Ако вам лечење пијавицама у односу на хемотерапију делује примитивно, имајте у виду да је “лечење” пијавицама много безбеднија терапија од “лечења” токсинима.

Али, већина лекара ни пацијената није у стању да прихвати да је хемотерапија обична превара.

Направимо зато малу аналогију и погледајмо шта би се десило да се медицина, пре 200 година у време лечења пијавицама, инкорпорирала у профитабилни систем петро-хемијског труста.

Познато је да је пуштање крви било уобичајена медицинска терапија стотинама година још од античке Грчке. Многе болести су се тако “лечиле”. И то су спроводили едуковани лекари. Ову примитивну терапију засецања пацијената ножем у почетку 19. века заменила је много савременија варијанта тог истог, али помоћу пијавица. Нож више није био неопходан и био је то велики напредак у медицини.

Пијавице су коришћене уз симптоме ларингитиса, менталлних поемећаја и дебљине. Клиника са пијавицама је напредовала и развијала се па је временом откривено да су америчке врсте пијавица боље у терапији од европских, јер праве мањи рез на кожи и исисавају мање крви. То је за пацијента бло безбедније. Тако се динамика исисавања крви могла стручно регулисати додавањем или смањењем броја пијавица. И за ово су се, вероватно, специјализовали лекари “пијавичари”. Терапија је била толико популарна да су пијавице скоро истребљене. Специјализовали су се вероватно и узгајивачи пијавица, па сакупљачи, па трговци који су их продавали лекарима итд. Сви они који су у овом послу учествовали свакако су нашли ту и свој интерес.

Да су се сви ови “бизнисмени” из 19. века тада организовали као једна корпорација и један интересни клан, могли су издејствовати монопол на узгајање пијавица, на њихову дистрибуцију и медицинску терапију. Инвестирали би онда у едукацију искључиво лекара “пијавичара” и патентирали ову терапију као своју и дефинисали своје протоколе у лечењу. Инвестирали би у болнице које би ову терапију спроводиле, искључиво по њиховим протоколима, и дебело то наплаћивали. Највећи део зараде би ишао главним пијавичарима који су регистровали патент.

Да би остварили монопол у терапији морали би да ставе под контролу све баре из којих би се могле набавити пијавице или би их једноставно исушили, а онда направили своје заштићене базене за њихово узгајање. Држали би монопол и у дистрибуцији пијавица, њиховом посебном паковању, а инвестирали би и у медије и популарне медицинске ревије преко којих би промовисали лечење пијавицама. Грађани би тако били убеђени да су пијавице најсавременија медицинска метода за лечење многих болести.

Пијавичари би отварали своје едукативне центре, медицинске школе , универзитете, издавали медцинске уџбенике. У управним одборима ових институција би седели проверени пијавичари. Студенти медицине би учили о најсавременијим медицинским достигнућима у третману пијавицама.

Лекари који би беспоговорно упражњавали лечење пијавицама ишли би на међународне семинаре у егзотичне крајеве, добијали скупе поклоне и стручна плаћена усавршавања од одгајивача пијавица. Интересни клан пијавичара би за своје одабране лекаре установио посебну светски признату награду за достигнућа у медицини, а на све стране би ницали истраживачки центри који би се бавили генетиком пијавица и рекомбиновањем њиховог ДНК како би се добиле нове и савременије врсте које безболно буше кожу и сишу крв.

Посебне фарме би узгајале ове пијавице у најстерилнијим условима, а сва научна испитивања би била веома скупа и то би се одразило касније и на цену третмана.

У корпоративни ланац би се укључиле и бројне фарме на којима би се узгајала само храна за пијавице.

За санирање ожиљака од уједа пијавица након терапије специјализовала би се посебна фармацеутска грана која би производила мелеме, кремове, лосионе и сл., за бржи опоравак. Бизнис би се ширио.

Научници би на посебним институтима проучавали и утврђивали количину крви коју пијавице треба да исишу за сваку болест. Подаци би излазилу у стручним часописима које би финансирали пијавичари. Постојале би пијавице за туморе, за реуму, хипертензију, дијабетес... и, наравно, доктори “пијавичари” за то специјализовани.

Цену лечења би подигли у небеса и тада би многи мање имућни грађани морали да иду од куће до куће и преко медија да моле за хуманитарни прилог за лечење свог болесног детета у најпрестижијој пијавичарској клиници која би скупо наплаћивала третмане.

Медији у власништву пијавичара би промовисали искључиво лечење пијавицама, а сервилне телевизије (као Б92) би скупљале паре за набавку узгајалишта пијавица. Жене би се позивале да обавезно бар два пута годишње иду код лекара на третман пуштања крви пијавицама и то би се називало превенцијом. Они који се не би одазвали на превентивне третмане, били би преко истих медија застрашивани могућим добијањем “опаке болести”.

Невладин сектор би захтевао да парламент донесе закон о обавезном пуштању крви као превенцији.

Пијавице би се продавале само за девизе, па би државне и приватне болнице у Србији морале да узимају кредите у еврима или доларима како би их набавили. Наравно, медији би промовисали америчке пијавице као најбоље. Најбоље за цео свет.

И на томе би сви у ланцу зарађивали новац. Све по потреби и у складу са медицинском науком која никада не би смела да изађе изван оквира у коме се налази терапија пијавицама.

Сва даља медицинска истраживања би била заустављена, а свако ко би помислио да се лечи на други начин, осим пијавицама, био би проглашаван шарлатаном и надрилекаром. Медицинска удружења би само лекарима који лече пијавицама издавала лиценцу за лекарску праксу. Свака алтернаривна лечења би била забрањена, а они који би их примењивали називани би надрилекарима и преко медија би били омаловажавани и исмејавани.

Да се неверни увере да је то ЈЕДИНО ИСПРАВНО лечење прављене би лажиране статистике о броју излечених од разних болести. Ко би то могао проверити када су у свим управним одборима научних институција и свим медицинским школама пијавичари?

Заправо, стварног излечења за многе болести не ни би било, па би се медицинска наука бавила новим истраживањима у покушају да нађе оптималан начин коришћења пијавица за одређене болести. Излечење од рака би увек било ту негде, стално у новим и новим открићима.

Министри и би из државних буџета давали одгромна средства за даља истраживања пијавица и њихову генетску модификацију. То што би многи умирали по болницама било би тумачено да се нису на време јавили лекару и добили третман пијавицама.

Генерације лекара би биле уверене да се данас живи дуже и здравије само захваљујући успешној примени пијавица у лечењу многих болести.

Да ли вам све ово делује сумануто? Или вам је ту много тога познато?

Постављена слика

А да ли вам делује сумануто када данас модерна медицина 21.века примењује лечење хемотерапијом која је настала још 1909. од које опада коса, разарају се ткива и људи уводе у паклене муке. Да ли вам је необично што се у хемотерпапији користе чак хемикалије које се истовремено користе као бојни отрови (као нпр. цитотоксин бис2-хлороетил-сулфид познат због мириса као сенф-гас).

И све то кошта од 300 000 до 1.000 000 долара. Ко је одредио тако високу цену третмана отровима? Да ли знате ко данас седи у управним одборима тих еминентних светских клиника?

ЧИМЕ СЕ ОПРАВДАВА КОРИШЋЕЊЕ ХЕМОТЕРАПИЈЕ

Једини начин да се оправда коришћење хемотерапије и зрачења је уколико ови третмани значајно продужавају живот пацијента у поређењу са онима који се лече другим алтернативни методама. То значи да је хемотерапија (после хирургије) једини начин да се тумор, уколико угрожава живот, смањи или елиминише. Имајте у виду да није свака малигна израслина на виталном органу и да многе и не предствлајју сметњу виталним функцијама.

Тачно је да ће се тумор на овај начин брзо смањити, али смањиће се и време преживљавања пацијента. Ево шта о томе каже др Филип Бинзел који се преко тридест година бавио туморима:

“Када се окрије да неко има тумор, прво што лекари разматрају је шта да учине са израслином. И када такав пацијент прима хемотерапију пажња лекара најчешће је окренута томе шта се догађа са тумором. И најважнији циљ је његово смањивање или елиминација. Али, како се овом терапијом смањује тумор и пацијент постаје све болеснији. Застрашујуће је колико лекарима то не смета, а смета им постојање тумора, који често не смета ни самом пацијенту, осим што код њега изазива паничан страх”. (Овај страх најчешће поспешују медији.)

“Најстрашније је што се након елиминације тумора, хируршким путем или хемотерапијом пацијент сматра скоро излеченим. Али није тако. Напротив”.

Доктор Бинзел подсећа да је тумор само видљива манифестација поремећаја који се одвија у читавом организму. Одстрањивање тумора не значи и одстрањивање узрока болести. Борба против рака мора бити борба против канцерогеног процеса у читавом оганизму. Јер, смрт не наступа од једне малигне израслине већ од метастазе.

На жалост, конвенционална медицина је потпуно концентрисана на симптом, а не на узрок. Тако се хемотерапијом, радијацијом и хирургијом заправо рак као процес уопште и не третира, а људи се након операције отпушатју кући јер је ширење канцера тако заустављано.

“Не постоји ништа у хируршком методу одстрањивања канцера што може спречити његово даље ширење”, каже доктор Бинзел. “Радијација, такође, не може спречити даље ширење. Ни хемотерапија не може заусавити ширење болести. Како то знамо? Једноставно прегледом статистике.”

...

“Постоји у медицинској статистици нешто што називамо ‘време преживљавања’. Оно је дефинисано као временски интервал од тренутка када је рак дијагностикован до тренутка када пацијент умре од ове болести.”

...

“Последњих 50 година, огроман напредак је начињен у раном дијагностиковању рака. У том периоду времена, огроман напредак је начињен у хируршкој способности да туморе уклони. Огроман напредак је учињен у примени радијације и хемотерапије и њиховој способности да тумор смање и униште. Али, време преживљавања пацијената данас није већи од онога који је био пре 50 година. Шта то значи? Очигледно значи да третирамо погрешну ствар”, пише у својој књизи “Живи и здрави” др Филип Бинзел. (Philip Binzel, M.D., Alive and Well).

Др Филип Бинзел сматра да се у примарном стадијуму рака, осим малог броја изузетака, тумори налазе у стању да нити угрожавају здравље, нити живот пацијента. Оно што представља опасност је ширење болести на читав организам”.

ХЕМОТЕРАПИЈА УБИЈА БРЖЕ ОД РАКА

Многи људи који су “умрли од рака” заправо су умрли од третмана који је укључивао хемотерапију или зрачење. Тако хемотерапија убија здраве ћелије организма пре него што их разори канцер који може веома споро да се развија.

Већина пацијената који су “умрли од рака” заправо су умрли од неухрањености, јер канцерозне челије узимају храњиве састојке из крви и разарају имуни систем па је тако ослабљен организам подложан многим инфекцијама против којих није више у стању да се брани. Храна се транспортује крвљу па је убијањем крвих ћелија организам још више угрожен. Поред тога хемотерапија уништава ћелије црева, усне дупље и због тоталног мучења организма он престаје да тражи храну.

Дакле, хемотерапија не да не подиже имуни систем, већ га слаби. Све ове појаве која прате хемотерапију медицина “лечи” додавањем нових лекова које је фармакобизнис спремио као помоћна средства у хемотерапији.

Тако када се униште бела крвна зрнца, она се новим лековима поново подижу на неки подношљив ниво. Улцерације се лече растворима за испирање, а ту су и лекови против пролива или затвора. Савремена медицина има на располагању лек за све, само не лек против људске глупости. Све је то укључено у цену третмана, па једна хемотерапија данас кошта 300 000 до 1.000 000 долара. Они очајници који верују савременој медицини мораће још и да подмажу или моле лекаре на ВМА у Београду да би овај скупи третман и добили, јер све то на крају плаћа Фонд за здравствено осигурање.

“Већина пацијената оболелих од рака умире од хемотерапије. Хемотерапија не одстрањује рак дојке, дебелог црева, или рак плућа. Ова чињеница је документована пре више од десет година, али лекари и даље упорно користе хемотерапију за ове туморе”. (Allen Levin, MD UCSF “The Healing of Cancer”)

“Немачки епидемиолог на “Mannheim Tumor Clinic” у Хаиделбергу, др Урлих Абел, урадио је обимно истраживање и анализу сваке главне студије и клиничке примене хемотерапије икада изведене у свету. Његове закључке треба да прочита свако ко намерава да се укрца на ‘хемо експрес’, записао је у својој књизи “Доктор у кући” Tim O’Shea (The Doctor Within).

“Да би био сигуран да је узео у обзир и прочитао све што је икада публиковано о хемотерапији, др Абел је послао писма на 350 медицинских центара широм света тражечи да му пошаљу било шта публиковано на ту тему. Абел је истражио хиљаде чланака и вероватно да у свету нико не зна више о хемотерапији од њега.

За анализирање му је било потребно неколико година, али су резултати били запањујући: Абел је открио да од укупне научне евиденције о примени хемотерапије, која му је била на располагању, нигде нема доказа да је хемотерапија на било који приметан начин продужила живот пацијената који су патили од најчешћих облика канцера”.

“Абел у свом раду наглашава да хемотерапија ретко може и да побољша квалитет живота оболелог. Он описује хемотерапију као ‘научну пустош’ и каже да је најмање 80 процената хемотерапије изведене у свету безвредно и пореди је поспрдно са “царевим новим оделом”, јер нити један лекар нити пацијент није вољан да од ње одустане, иако нема научних доказа да она нешто вреди”. (Објављено у медицинској ревији “Lancet”, 10. августа 1991.)

Ни један водећи медиј у свету никада није поменуо о овој обимној студији ни речи. Она је тотално заташкана. (Можете претпоставити да су сви ти медији у власништву “пијавичара”).

Поређењем "времена преживљавања" код хемотерапијом третираних и нетретираних пацијаната дошло се до следећих резултата:

“Моје студије су показале да нетретирани канцер код оболелих оставља оболелима до четири пута веће шансе за дужи живот, него третирани. Ако неко има рак и реши да не предузме ништа, живеће боље и квалитетније него уколико се подвргне радијацији, хемотерапији или хирургији...” тврди професор Хардин Џонс (National Cancer Institute of Bethesda, Maryland, 1956 Transactions of the N.Y. Academy of Medical Sciences, vol 6.)

Доктор Џонс је спровео глобално истраживање рака свих типова и упоредио нетретиране и третиране случајеве, да би закључио да нетретирани живе дуже и често надживе оне који су третирани.

Како изгледају неки од алтренативних третмана биће речи у неколико наредних текстова.

ЗАШТО СЕ У СРБИЈИ ВРШИ ПРИВАТИЗАЦИЈА ЗДРАВСТВА ?

Здравствeна политика је део државне политике. Државна политика је заштита економских интереса државе, а економија је заснована на производњи средстава за живот. Једино људски рад може несто да произведе. Да би народ радио и стварао добра без којих нема живота (храна, енергенти, склониште) мора да буде здрав тј. радно способан. Зато стара римљанска пословица каже: Sani divitibus ditiores – Здрави су богатији од богаташа.

Али, данашња друштвена заједница која почива на новцу као “вредности” морала је и ово да промени. Зато се од лекара данас очекује да праве новац, а не да лече људе. Тако је и глобална политика у области здравства (која се намеће и Србији) - да се од лекара направе дилери лекова, а од здравих људи - пацијенти (потрошачи). Новац је тако постао вреднији од живота па је огроман број људи широм света постао биолошки вишак. Његову редукцију данас намеће глобална светска олигархија и то треба да спроведу они од којих се то најмање очекује - лекари. Невидљиви непријатељ је најефикаснији. Лекари су данас тако постали највеће убице и масовни егзекутори.

КАКО СЕ ОДБРАНИТИ?

Природа је ипак јача од људског зла и један биолошки механизам је вољом Креатора уграђен у тело сваког здравог човека. Зато, уколико приликом одласка код лекара осетите СТРАХ – знајте да вам то Креатор шаље сигнал о опасности. То осети и свако дете чим угледа лекара. Да ли сте се некада питали зашто? Сада знате. Овај природни сигнал исти медицинско-корпоративни клан назвао је ијатрофобијом и промовише га као болест. Зато ће вам "стручно" препоручити да се јавите психијатру.

На вама је да сами одлучите шта ћете чинити.

Текст је уз мале измене објављен у београдском листу "Таблоид", од 11.12.2008.

http://www.ivonazivkovic.net/HEMOTERAPIJA-NAJVECA-PREVARA.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

Интересантан чланак, који ће сваког ко је не упућен, врло лако натерати да се саблазни о медицину и ову терапијску методу која је описана врло ограничено и нетачно. Сврха овог чланка и јесте пљување медицине, коју треба укорити због запостављања медицинске етике и пораста трговинског приступа болести, али овакав начин је позив човеку да не иде код лекара, јер су лекари трговци...

isus-sinai

Иако су у последњих стотину година многи медицински истраживачи и научници широм света дефинисали близу 300 терапија које су се показале изузетно успешним (и до 100 %) у лечењу рака, званична медицина прихвата само три методе: хируршко одстрањивање тумора, зрачење X- зрацима и хемотерапију. Све три методе сакате и разарају људски организам и заправо само третирају последицу, али не и узрок болести. Да ли је лечење заиста циљ савремене медицинске науке

Да смо три методе: колико би их хтели?

Да видимо онда мало о туморима и узроцима да би сазнали шта стоји иза овог чланка и зашта овај чланак оптужује и шта тражи од медицине!!!

Дакле термин ТУМОР или НЕОПЛАЗМА означава масу измењених ћелија које показују неправилан и прогресиван раст. Ова маса ћелија може мање или више да угрожава живот оболелог.

Разликујемо бенигне и малигне туморе.

Бенигни тумор – неинвазиван, не даје метастазе, споро расте и има релативно добро дефинисану капсулу т.ј. јасно је ограничен од осталих ткива и структура, стога уколико својим растом угрожава живот болесника одстрањује се хируршки, или из естетских разлога (често и сами пацијенти траже њихово одстрањење), јер се могу наћи на лицу, или на рукама или којем год месту где поред здравља могу бити сметња пацијенту за нормалан живот и рад.

Бенигни не значи и увек безопасни јер својим растом може да вржи притисак на околна ткива и органе и тако у различитом степену да ремети њихово функционисање. Тумор чак и бенигне природе који нпр. Расте у грудној дупљи или рецимо у самој срчаној шупљини може итекако угрожавати живот болесника. За оне који и даље не могу да схвате зашто, одговор би просто био да овакав тумор својом масом пуни срчану шупљину чиме онемогућује да се она испуни крвљу коју даље срце по својој функцији треба да испумпа до свих ћелија и ткива. Којом методом би уклоноли овакву масу, која ''не смета'' пацијенту? Оном што је Ивона назвала сакаћењем, или оперативном и ова метода у случају оваквог тумора води излечењу. Други пример је раст бенигне масе у затвореној структури као што је CRANIUM или лобања. Погледајте, лобања је чврста коштана структура у којој је смештена нежна мождана структура. У овој чврстој, ''коштаној капсули'', расте нека ''бенигна, безопасна маса''. Шта мислите шта се дешава? Наравно да ће ова маса гњечити фину мождану структуру, а са друге стране раст масе у неком затвореном , испуњеном простору ће довести до пораста притиска, а знаци су тешке главобоље, повраћање без нагона и мучнине, а на очном дну се виде крвни судови увећаног волумена који уз то и притискају очни живац и ремете вид. Да упростим све и приближим лаицима. Елем, ово је алармантни синдром (скуп симптома) у неурологији, који захтева брзу, хитну дијагнозу и уклањање узрока, што би у овом случају било одстрањење хируршко, бенигне растуће масе!

Малигни тумор – инавазиван, метастазира, расте брзо и нејасно је ограничен од околних структура и ткива.

Укратко да појасним термин метастазе. Мetastasis – грчка реч и значи премештање. То је процес ширења малигних ћелија од места примарног тумора (места где је настао) до удаљених органа и ткива, где се формирају нове колоније – метастатски тумори (секундарни). Ово је карактеристика малигних тумора и метастаза почиње врло рано у току раста примарног тумора и временом добија на динамици. Упрошћено, врло рано овој ненормално и неконтролисаној растућој маси ћелија као да постаје тесно и врло лако, обзиром да су ткива прожета бројним крвним капиларним и лимфним структурама полазе на пут (сеоба) у друге органе и ткива чиме ова болест више није локална ( тумор нпр. Грлића материце, или локализован на дојци), већ постаје раширена на околне органе и структуре, прво околни лимфни чворови, а потом и даље, кости, кожа, плућа, мозак, а тиме болест постаје системска, односно више органа је захваћено овом болешћу, па је и јасно схватити да овде локални хируршки приступ којим се може уклонити примарни тумор, неће бити довољан, обзиром да је болест и даље присутна, сада расејана у другим органима и то не на једном јасно ограниченом месту, већ се формирају бројне малене колоније, које расту (као бројна мала села).

А сад да видимо шта је узрок!!!

Епидемиолог Ричард Дол је утврдио да је 80-90% малигних тумора код људи узроковано факторима средине.

Дакле, Ивона тражи од медицине да лечи факторе средине које је продуковао сам човек!?!?!?

Окривимо медицину што не може да излечи нашу сопствену немарност и да нас излечи од бројних узрочника тумора које смо сами произвели, сами их користили.

Елем осим фактора средине и начина живота на развој канцера утиче и индивидуална генетска структура и ови фактори се преплићу, и нема закона, може и генетски предиспониран организам који није дошао у додир са факторима који би иницирали генезу и раст тумора да буде поштеђен ове болести, као и да они који немају предиспозицију ако су често и понављано изложени канцерогену (то јест фактору који помаже иницијацију и раст тумора), да оболе од ове опаке болести.

Дакле све факторе средине који могу довести до појаве тумора можемо поделити на:

1. вирусне

2. хемијске

3. физичке

Вируси свој канцерогени ефекат остварују

1. директном малигном трансформацијом ћелијског генома- наиме све ћелије садрже гене који су активни за време ембрионалног и феталног раста и  развоја у процесима онтогенезе, када својом активношћу стимулишу ћелије на деобу и раст. Међутим, касније, ова активност се задржава само у ћелијама које имају улогу у регенерацији ткива и органа, укратко. Ови гени се називају протоонкогени и њиховом аберантном, ненормалном активацијом, када за то не постоји захтев, они постају активни онкогени који су способни да доведу до малигне трансформације ћелија. (Успут и да додам да није довољна једна мутација, јер у организму постоје и твз, репер механизми који исправљају настале грешке у геному, што говори да је потребно више грешака, које ће се при том и понављати док не савладају одбрамбене снаге).

2. вируси сами по себи могу стимулисати деобе ћелија домаћина јер је утврђена веза између појединих вируса и појаве одговарајућих тумора нпр. Cytomegalovirus – Kaposi sarkom i CA prostate, papilloma virus – CA cervixa uteri, kao i Herpes simplex (преносе се сексуалним путем), hepatitis B i C (интравенозни наркомани) – hepatocelularni CA и тд.

3. вирусом индукована имуносупресија – што значи да вируси могу нападати одбрамбени механизам, чиме онемогућавају препознавање страних и трансформисаних ћелија које би их уклониле, нпр, HTLV-3 (HIV; AIDS).

Важно је рећи да вируси сами по себи нису довољни, већ је потребно да ту потпомогну и други фактори средине.

Хемијска канцерогенеза – познат је велики бр. канцерогена, а најзначајнији су:

- алфатоксин гљиве Aspergilus – рак јетре

- алкохол – рак једњака

- азбест – рак плућа, плућне и трбучне марамице

- арсен – рак коже и плућа

- дуван – рак плућа, усана, грла панкреаса, једњака, ждрела и бешике (успут бих додала да на онколошкој клиници у Новом Саду пушачима се наплаћује лечење!)

- хормони јајника и надбубрега – рак тела материце, грлића, вагине, тестиса и дојке)

- аналгетици – туморе уринарног тракта – које сви имамо у кући и често се пију као бомбонице и без рецепта и савета лекара)

- винил- хлорид – рак јетре

- бензин – рак мокраћне бешике

- штампарске боје – рак плућа (занимљиво је чињеница да је Ивона писањем свог чланка изложила велики број људи управо овом канцерогену)  :cmizdrenje:

Шала, наравно јер понављам ниједан од фактора није сам по себи довољан, али сви они заједно у поновљеним и честим изложеностима могу довести до малигне трансформације.

Физичка канцерогенеза – најзначајнији су:

-јонизујуће и нејонизујуће зрачење

-механичка иритација

-минерална влакна

-опекотине

Докази за нејонизујуће зрачење су преживели након атомске бомбе и нуклеарних катастрофа, као и особе које су професионално изложене зрачењу. Дозе које доводе до појаве туморе су високе или мале, али понављане дозе које се кумулирају.

Ивона је изнела управо ову чињеницу као апсурдну у лечењу малигнитета, али о томе ћу писати касније, какав значај има зрачна терапија, који би ини који су се сада већ и упознали мало са тиме шта су тумори и како настају могли и да наслуте. Размислите рецимо да чаша вина уз ручак има своје лековито дејсво, док ће флаша или две које се уз то пију и сваки дан довести до цирозе јетре, штетно је и прекомерно спавање, као и прекомерна физичка активност која је изван снага организма и тако редом...

Нејонизујуће зрачење изазива рак коже (UV), малигни тумори лица или руку су запажени са већом учесталошћу код пољопривредника, рибара, радника на скели, односно код оних људи који су изложени Сунцу дуго и свакодневно.

Е сад навела би да сви ови фактори, дакле морају деловати у великој дози, да се понављају и да савладају репер и одбрамбене организме који нормално ове грешке исправљају

Оно што је битно јесте да ови фактори и њихова понављана дејства врло често узрокују појаву патолошких стања који су подлога за настанак тумора, односно узрокују промену која може бити аларм или упозорење да ће уследити појава тумора и ово стање се назива преканцероза.

Обзиром да медицина не може да лечи вирусе, физичке и хемијске факторе који нас свакодневно нападају, може да се усмери на сузбијање и откривање управо ових стања која претходе тумору што је и нашло примену у случају CA грлића материце (еритроплакије, леукоплакије, овула наботи), CA bronha (бронхијалне дисплазије и метаплазије у пушача), 80% хепатоцелуларних CA настаје из цирозе јетре, соларне кератозе лица, леукоплакије у усној шупљини, хронични улцерозни колитис води у CA colona,

па тако масовне твз. Скрининг методе прегледа помажу у раном откривању и уклањању потенцијалних тумора.

Е сад кад познајемо основе ове болести онда можемо да говоримо о превенцији и терапији и када како и зашто се користе наведене методе, и колико су оне успешне уствари за разлику од неуспеха о коме говори Ивона злоупотребљавајући заиста тежак третман којему тешко да нико не би досад стао на пут да нема добрих и оправданих резултата!  algabacaju

Св. Теофан Затворник

Није грех лечити се!

Молитва молитвеницима, а лекара лекарима, и лекаре је Бог дао и њима се обраћати је по Божијој вољи. Господ нам долази са Својом помоћи и онда када су недовољна природна срдества која је он створио. У болести се обратити лекару за помоћ није грех, макар болест била послата и од Бога: јер и вештина лечења је од Бога, и лекове је Бог створио. Зато одлазећи к лекару и пијући лекове, ми не прибегавамо нечему што је изван Божијих путева и установа. Празноверица је – то није Бошије и тим путем немој ићи.

Могуће је да човек не приступи лечењу већ да се одлучи за трпљење, но треба се бојати да се не појави гордост: нека се лече слаби, а ми смо јаки! Због таквог мишљења о себи наилази роптање. Боље је овако: наиђе болест – полечите се. Прође бол од лекова – Слава Богу. Не прође – треба трпети и благодарити Богу.

Молите се и тражите од Господа да уразуми лекаре да исправну дијагнозу поставе и исправне лекове препишу. Јер Господ лечи, лекари су његова оруђа.

И ако се уздате у Бога и од њега очекујете помоћ, а не од лекара и лекова, примењујући природна средства лечења, ни ту нема греха. Јер како су сва средства дата од Бога то смо дужни и да их примењујемо.

коришћена литература:

ОСНОВИ КЛИНИЧКЕ ОНКОЛОГИЈЕ - Доц.др сци.мед. Слађана Филиповић (издаје Просвета Ниш)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Први део текста је избриан јер вређа творца текста који није присутан да се сам брани.

Ова три текста су највећа идиотарија коју сам у животу прочитао, а конкуренција је стварно велика.

http://www.ivonazivkovic.net/virusi-prvi-deo.html

http://www.ivonazivkovic.net/KAKO-JE-NASTAO-ZIVOT.html

http://www.ivonazivkovic.net/KAKO-NASTAJU-BOLESTI-TRECI-DEO.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ивона Живковић је новинар, уме да претера и не бих се могла сложити са сваким њеним ставом, који је изнела у својим чланцима. Овај чланак је написан из перспективе критичког новинарства, које има велику вредност, јер нам пружа прилику да размотримо материју и из другачијег угла. Свежа историјска сећања нас уче да једноумље и некритичност нису тако добар избор.

Као православни добро знамо да свет у злу лежи и да смо сви грешни, али када наступи ситуација да се то конкретизује, обично настаје проблем. Једноставно, склони смо да се понашамо као да смо већ у Царству Небескоме и да је све око нас лепо и идилично или да бар томе тежи.

Христос нас је позвао да у животу будемо безазлени као голубови, али и мудри као змије, па самим тим и у избору начина лечења.

Share this post


Link to post
Share on other sites

КОНВЕНЦИОНАЛНО ЛЕЧЕЊЕ РАКА

Хајде да разговарамо о конвенционалном лечењу рака, онаквом каквог ће вам га вас доктор препоручити. Када студирамо, нас докторе уче да постоји само три начина за лечење рака: хемотерапија, зрачење и операција. Хоћу да вам одмах буде јасно: вашем лекару је стало да оздравите. Он или она ће учинити све само да бисте оздравили, али они не знају како да то ураде зато што то нису имали где да науче. Оно што ми доктори научимо то је да затрујемо рак хемотерапијом, да га спржимо зрачењем или да га исечемо оперативним путем. Тим операцијама најчешће трајно осакаћујемо своје пацијенте. Међутим, тим методама лечења рак се никада не излечи трајно. 

Да, наравно, постоје пацијенти који су преживели те третмане, али преживели су упркос операцији, а не због ње. Испочетка изгледа да је хемотерапија делотворна. Тумор се умањује и анализа маркером тумора у крви, показује смањене бројке. Али само зато што нешто изгледа да делује, и то привремено, не мора значити да је то добро и исправно и да ће вас коначно оздравити. Тако је то и са дрогама - прво се осећате добро због њих, осећате стваралачку слободу и еуфорију, али касније плаћате страшну цену. Исто је са хемотерапијом и зрачењем. Обично завршавате плаћајући својим животом.

Ево зашто се конвенционалним методама рак никад не излечи: једини пут ка излечењу рака и било које друге болести јесте да сазнате шта је проузроковало ту болест. Лек за своју болест можете да нађете тек када откријете узрочника. Лечење се састоји у преокретању чинилаца који су проузроковали болест. Но, ако лекари признају да не знају због чега настаје рак, како се онда можемо надати да ће га излечити? Свеједно, узрочници рака су познати. Ових 10 корака, 10 закона природе које вам дајем, све сам их нашла документоване у медицинској литератури док сам тражила решење за своју болест. Запрепастила сам се тиме што они већ постоје и зато што ми нико није рекао за њих док сам се школовала за доктора. Нисам имала шта да научим лекаре које сам ја обучавала зато што и сама нисам знала. А зашто нас уче свим овим стварима?

Фармацеутске компаније дају огромне своте новаца за медицинска истраживања само да би открили нове лекове за третман болести. Оне не финансирају истраживања која се баве благотворним утицајем свежег ваздуха и доброг сна на заустављање рака или било које друге болести, они само желе да добро ЗАРАДЕ новац који су уложили у истраживања. Потребно им је да продају нови лек. Свеж ваздух, сунчева сетлост и здрав сан су бесплатни, не могу се патентирати. Не могу се продавати и наплаћивати. Ово је само један од многих примера који могу да вам дам.

Када фармацеутске компаније медицинским ФАКУЛТЕТИМА поклањају велике суме за медицинска истраживања, милионе и милионе долара, оне имају велики интерес у томе. Оне посредно или непосредно утичу на оно шта будући и садашњи доктори уче и практикују.

Медицинске књиге под етиологијом подразумевају науку о узрочницима болести. Етиологија је само елегантан начин да се каже "узрочник болести". Некада су медицински уџбеници за сваку болест наводили етиологију, а данас, ту одредницу тешко можемо да нађемо у савременим уџбеницима. Данас се у медицинским књигама више не расправља о етиологији или узроцима рака зато што комплетно здравство отворено изјављује да не зна узроке рака. Лечење рака хемотерапијом, зрачењем или операцијом више нема никаквог смисла зато што рак није проузрокован недостатком хемотерапије ни зрачења.

Ове две методе уствари изазивају рак. Неки људи се ужасавају и запање када чују овакву тврдњу, а понекад се и наљуте на мене. Кажу: "Па мој лекар ми не би дао хемотарапију и зрачење када би се тиме стварно изазивао рак." Одговарам им да ће они то ипак урадити зато што је то једино што знају да ураде. А ако они не препишу овакво лечење, највероватније ће им се изрећи најстрожије дисциплинске мере од стране њихове болнице или неке друге струковне или здравствене организације. Могу чак и да изгубе дозволу да се баве медицином. У Калифорнији је чак противзаконито да се болесник од рака лечи на неки други начин који није хемотерапија, зрачење или операција. У ствари, први доктор код кога сам отишла ми је предао ову књижицу коју је потписао гувернер Калифорније, а у њој пише да доктор може одбити да лечи пацијента од рака ако пацијент одбије хемотерапију или зрачење.

Хемотерапија је тровање - кратко и јасно да вам кажем. Она делује тако што трује ћелије рака. Проблем је у томе што она трује и нормалне, здраве ћелије. Доктор претпоставља да ће ћелије рака, које се размножавају брже од здравих, бити брже затроване од здравих, зато што је ова терапија најуспешнија код ћелија које се најбрже размножавају. Међутим, хемотерепијом се убија толико пуно здравих ћелија да пацијент убрзо умире после престанка прве туре терапије или зато што се њом толико ослабе други органи и системи, да тело почиње да слаби и системи да отказују тако да се коначно живот не може одржати, и пацијент умире.

Доктори се међусобно не либе да признају да је давање хемотерапије или зрачења заправо трка између убијања тумора и убијања пацијента. Особа не може да оболи од рака или друге болести ако има здрав и функционалан имуни систем. Дакле, ако неко има рак, то аутоматски значи да имуни систем те особе не делује како треба или да је сасвим заказао. Међутим, хемотерапија и зрачење уништавају оно мало што је остало од имуног система, јединог система који вас оздрављује и одржава здравим, јединог система кога морате имати да би вам се стање побољшало.

Онкологија је наука која проучава туморе, прецизније - злоћудне туморе, односно, рак. Предамном је један веома популаран приручник из онкологије. У њему пише, цитирам: "Поремећаји имунолошких функција су основа за широк дијапазон људских оболења." Да, баш тако, као што сам малопре рекла. Рак је болест која настаје на основу поремећаја имуног система. Исто важи и за сваку другу болест.

ИМУНИ СИСТЕМ

Па добро, шта је то имуни систем?

Скоро сваки орган у телу је задужен за један вид борбе против болести - плућа избацују бактерије, сузе избацују бактерије и друга страна тела из ока, чак и кожа има нарочита својства у борби против болести. Имуни систем је заједничко име за групу органа и ћелија чија је главна улога да се боре против болести. Не намеравам да детаљно објашњавам функцију сваког појединог од ових ћелија и органа, али барем су вам њихова имена позната: антитела, имуноглобулин, т-лимфоцити, б-лимфоцити, моноцити, леукоцити. Ова задња четири су врсте белих крвних зрнаца који реагују на бактерије и вирусе и помажу да се из вашег тела елиминише оштећено, односно мртво ткиво. Ваше лимфне жлезде су такође део вашег имуног система. Оне производе лимфоците и моноците, бела крвна зрнца која се боре против болести. Такође, лимфне жлезде чувају ваш крвоток од продора бактерија и других страних тела. Надаље, оне такође штите ваш организам од ћелија рака и задржавају ширење рака. Управо сам због тога одлучила да задржим своје лимфне жлезде. жак иако су и оне биле захваћене раком, нисам дозволила да ми се оне хируршки одстране.

Највећи имунолошки орган вашег тела је јетра, пречистач отрова. У њој се производи варења чисте од отрова из хране - адитива, конзерванаса, вештачких боја и арома, отрова из хербицида и инсектицида, смога и понајвише лекова које вам васи лекари преписују. Када се јетра препуни овим отровима, она више не може да врши своју улогу и да пречишћава крв. И ово је један од највећих узрочника рака. Затим, хемотерапија коришћена за третман рака може да изазове толико велику додатну токсичност да јетра постаје преоптерећена и засићена, па тако она отказује и пацијент умире.

Слезина је такође укључена у стварање и складиштење различитих имунолошких ћелија. Она такође пречишћава нашу крв од мртвих и оштећених црвених крвних зрнаца и разних бактерија. Уопштено рецено, ваш имуни систем се састоји од свега овога наведеног. Када ове ћелије и органи престану да функционишу исправно, ваш имуни систем попушта и почиње да отказује. Не може више да се бори са болестима и ви се разбољевате.

Многи чиниоци утичу на наш имуни систем - оно чиме се хранимо, вежбе које радимо, ваздух који удишемо, количина стреса у нашем животу и како се опходимо са тим, колико и када спавамо, наши позитивни и негативни ставови, све ове ствари могу да оснаже или ослабе наш имуни систем. Рак не може да нам се деси све док нам не ослаби наш имуни систем. Хемотерапија и зрачење не само што уништавају наш имуни систем, него и изазивају рак.

ХЕМОТЕРАПИЈА

Хајде да сада детаљно претресемо хемотерапију. Хемотерапија има озбиљне пропратне ефекте укључујући смрт. Можете да умрете већ од саме хемотерапије, а не од рака. Сад ћу вам дати податке којима располажу доктори који преписују хемотерапију. Знам да ће ме моје медицинске колеге озбиљно критиковати због овога што ћу вам сада изнети. Оптужују ме да престрављујем пацијенте којима они мисле да треба да се баве. Али ви имате право да чујете нешто више о ономе шта намеравају да вам ураде и о краткорочним и дугорочним последицама на ваше тело и ум. Они нерадо говоре о томе јер знају да ћете највероватније одбити третман ако сазнате шта вам се спрема. Па онда оправдавају задржавање ових информација тиме што вам је овај третман наводно веома потребан и тиме вас воде у погрешном правцу. Слично се понашају и онда када треба да вам дају информације о вакцинацији.

Здравствени систем је годинама имао један информациони листић који се давао родитељима пре вакцинисања деце. У њему су описани могући ризици вакцинације и то се називало "информисаним одобравањем". Схватили су да су многи родитељи одбили вакцинацију када су сазнали за опасности којима излажу своју децу. И тако, разне комисије су састанчиле и разматрале шта да ураде и коначно нашле решење: Одлучили су да разводне информације и сакрију информације о многим ужасним пропратним ефектима, како би добили пристанак родитеља за вакцинацију. Управо то су и урадили.

Постоји неколико организованих група које туже здравствени систем због намерног довођења у заблуду и преваре људи. Свакако, не говорим овде против вашег личног лекара, него против организација као што су АМА, ФДА, Национални институт за рак, Америчко друштво за борбу против рака.

Наводим уобичајене токсичне пропратне ефекте хемотерапије: пропадање коштане сржи у којој се производе црвена крвна зрнца. Тиме долази до смањења броја белих крвних зрнаца, која треба да се боре против инфекција, смањење броја крвних плочица, које згрушавају крв, па зато можете да умрете од најбаналнијег крварења, и до анемије, смањеног броја црвених крвних зрнаца. Затим долази до тешке мучнине и повраћања. Треће је улцерација мукусне мембране, односно велики болови и отеклине у вашим устима, као и вашем стомаку, чиме једење постаје веома болно. И онда долази алопеција, односно ћелавост, отпада вам коса.

Ови ефекти и још неки други, не тако очити, долазе због тога што хемотерапија заправо представља тровање ваших здравих ћелија. Ова медицинска књига посвећује 50 страна токсичним ефектима хемотерапије.

Додатне компликације јесу инфекције зуба, вилице и десни, крварење и тровање срчаних мишића са променама у електрокардиограму (ЕКГ), кардиомиопатија изазвана лековима која проузрокује конгестивна отказивања срца - кратак дах, повећана јетра, отицање чланака, скупљање воде у плућима и око срца. До свега овог може да дође и до 7 година након престанка третмана. Затим, тахикардија или убрзан рад срца, и аритмије - неправилан рад срца. Затим токсикације плућа: хемотерапије унете директно у плућа могу да буду смртоносне, чак и кад се прекине уношење терапије. Може да изазове хроничну упалу плућа, фиброзе (настајање ожиљака на плућима), воду у плућима. 

Прелазимо на оштећења бубрега која могу да заврше отказивањем бубрега и потребом за трајном дијализом. Надаље, ту су разне инфекције, пошто се пацијентов имуни систем хемотерапијом додатно ослабљује и организам бива изложен мноштву бактеријских инфекција опасних по живот, као и гљивичним инфекцијама. Све то изазива кратак дах, бол у грудима, искашљавање крви, грознице, осећање хладноће, главобољу и крварење. Следе кандидазе и криптококозе, што су даљње гљивичне инфекције. Оне доводе до кашља, краткоће даха, бола у грудима, грознице, ноћних знојења.

Имуносупресија због хемотерапије може да доведе и до вирусних обољења као што је на пример псеудомегаловироза, херпес. То даље доводи до хепатитиса, Зилберовог синдрома (или озбиљне парализе што може да буде смртоносно), до енцефалитиса, миокардитиса (до упале срца), до смањења броја крвних плочица (која згрушавају крв), стомачних инфекција, инфекција езофагуса, па чак и до упале мрежњаче ока. 

Још једна вирусна болест, херпес, испољава се у виду чирева у усној дупљи, на деснима, па и на лицу. Имате крварење, болове и не можете да једете и пијете. Због херпеса у езофагусу нисте у стању да гутате, боли вас грудна кост и губите тежину. Даља компликација због хемотерапије јесте херпес зостер, односно љуспање коже. Испољава се као даноноћни горући свраб на било ком делу тела.

Хемотерапија надаље доводи до болести као што је пнеумоцистозна упала плућа. Такву опортуну инфекцију добијају и пацијенти који болују од сиде. Интоксоплазмоза је још једна гљивична инфекција. Она захвата централни нервни систем барем у половини случајева ове болести. То доводи до отказивања функције мозга са нападима грчења тела и коначно до менингитиса. Хемотерапија изазива затвор, пролив, некрозу коже (то је кад вам кожа одумире), периферну неуропатију (губитак рефлекса, обамрлост нерава и одузетост мишића).

Пацијенту се обично каже да сачека месец-два док хемотерапија почне да делује, јер то је третман на који је он дао пристанак. То је тако деструктивна терапија да због ње коштана срж престаје да производи црвена крвна зрнца и мора се сачекати док се она обнови, почне поново производити крвна зрнца, како би се могла дати нова тура хемотерапије која ће опет испочетка наносити штету коштаној сржи и имуном систему.

Да би се повећао број црвених крвних зрнаца и да не би дошло до анемије, даје се лек Еритропоетин. Међутим, тај лек који се продаје и под именима Епиген или Епоетин, је лек којим се лече нежељени ефекти хемотерапије, али и он сам има пуно нежељених ефеката: главобоље, замарање, несвестицу, срчане нападе, мучнину, повраћање, пролив, висок крвни притисак, болове зглобова и отицање, као и угрушке крви опасне по живот. Током времена, хемотерапија наноси штету и срцу, плућима, бубрезима, они отказују заједно са имуним системом, што све доводи до великих бактеријских инфекција. Долази и до токсикације нерава, односно периферне неуропатије о којој смо причали - одузетост удова, чудна осећања, болове у стопалима и ногама.

Хемотерапија изазива озбиљне проблеме и у ендокрином систему - тироидне и остале хормоналне проблеме. Изазива прерану менопаузу и неплодност. Надаље, изазива додатне облике рака - другу врсту рака поред овог што га већ имате. Свим овим нежељеним ефектима лекари желе да стану на крај тиме што вам преписују нове лекове са небројеним новим нежељеним ефектима. Да би се ублажили нежељени ефекти, дају се стероиди - Предназон, на пример, има додатне нежељене ефекте, међу њима су и дијабетес, гојазност, остеопороза, гљивичне инфекције, несаница, деменција, психозе, повећање осетљивости на инфекције и додатна штета имуном систему.

Разорне последице хемотерапије се могу објаснити илустрацијом коју је објавио др Џон Ласло који је први потпредседник научно-истраживачког оделења при Америчком друштву за борбу против рака. Др Ласла сматрају врхунским стручњаком за компликације приликом третмана рака. Цитирам његову изјаву: "Пацијенти не само да пате од екстремне мучнине и повраћања, него и једна четвртина дуготрајних пацијената почиње да има ове симптоме чак и у одсуству ових лекова који су их навели да нам се врате, и на болничком паркингу одмах почну да повраћају, или да повраћају чим намиришу алкохол из ватице којом дезинфикујемо руку пре убадања игле са интравенозном хемотерапијом. Повраћају већ кад виде медицинског техничара који им је давао хемотерапију без обзира да ли су ту особу срели без униформе на улици, супермаркету или било где изван болнице."

Хемотерапија јесте систематско тровање. Њом се трује ваше целокупно тело. Изгледа да баш због тог разлога она даје барем привремене резултате - тумор се скупља. Међутим, неуспех хемотерапије лежи у истом разлогу, зато што она представља тровање система. Другим речима, смањиће ваш тумор и тест маркер ће дати добре резултате за једно време - изгледаће као да је делотворна. Али она ће озбиљно оштетити ваш имуни систем тако да ће ваше стање бити толико нарушено и нећете моћи да се браните од рака који се увек враћа. Преживећете ако вам остане довољно имуног система да се борите са раком, али ако га немате довољно, страдаћете.

Џон Керенс, професор микробиологије на Факултету за друштвено здравље Харвардског универзитета написао је у Америчком научном журналу следећи цитат: "За многе лекове које користимо за лечење рака знамо да су канцерогени. Дугорочна последица хемотерапије јесте да неких 5-10% преживелих пацијената умиру од леукемије у првих 10 година након третмана." Сама хемотерапија, као третман рака, изазива леукемију!

Он наставља: "Ако би специјалисти за хемотерапију јавно признали да она има ограничену корист и да је обично опасна, јавност би захтевала коренити заокрет према не-токсичним методама за спречавање рака. Упркос ових аргумената и критика, хемотерапију заступају чак и они здравствени радници којима је сасвим јасно колико је хемотерапија опасна и штетна."

ЗРАЧЕЊЕ

А сад ћемо да размотримо зрачење, односно радијацију или X-зраке. Доктори и зубари вам саветују да не идете пречесто на рентген, зато што тиме лако можете добити рак. Међутим, сада када већ имате рак, лекари вам дају велике дозе зрачења, онога што би вам у другим случајевима саветовали да избегавате зато што изазива рак.

Понудила бих вам један предлог: рецимо да имате малог сина или ћерку који су савршено здрави, а ја да вам бесплатно понудим 6 месеци зрачења и хемотерапије за њих. Да ли бисте дозволили да то урадим? Наравно да не! Зато што би се ваше дете тешко разболело и можда умрло. Али размислите: ако ми већ не дате да то урадим онда када су здрави, зашто бисте дозволили да им ја или било који други доктор то уради када постану болесни? Уопште нема смисла.

Ово је приручник под насловом: "Заштита од зрачења у медицинској радиографији". У њему се износе сви ризици од излагања зрачењу и објашњава медицинском особљу како да се заштити од штетних последица зрачења. Ово је слика проналазача рентген-уређаја који се и сам излагао зрачењу. Прво му је кожа потамнела, а онда наборала. Ова слика је снимљена пет година касније. Кожа му је црвена, испуцала и груба. Желим да приметите штету која настаје после дуготрајног зрачења. Касније је добио рак коже и годину дана касније, шест година после првог излагања рентгенском зрачењу, и после низа операција укључујући ампутацију, човек је на крају умро од метастазе - рака који се раширио на све остале виталне органе.

Владе држава доносе строге законе који уређују излагање зрачењу. Сви лекари, медицинске сестре, техничари и остали који су у додиру са рентген-уређајима било које врсте, морају обавезно да носе мале привеске, мераче који бележе количину зрачења коју су примили током радног времена. У одређеним временским интервалима ови привесци се предају надлежним службама које утврђују колико се један медицински радник озрачио.

Када идете на рентген или примате зрачење, техничар или медицинска сестра који рукује тим уређајима, стоји са друге стране оловног зида. Не остаје заједно у соби са вама, осим ако не носи јакну са оловним улошком. И то све зато што је зрачење веома штетно. Међутим, вама који имате болест која вам угрожава живот, Америчко друштво за борбу против рака, АМА и ФДА кажу да је радијација сигурна и нешкодљива. Како могу да кажу да зрачење вама не шкоди, а за њих саме је опасно и штетно?

Износим вам актуелну филозофију заштите од зрачења. Они признају да, цитирам: "Најнезнатнија доза зрачења има могућност да нанесе штету." И то се директно примењује према количини зрачења које сте примили. Актуелна филозофија каже да зрачење има могућност да корисно делује, али и да нанесе штету. То је двосмислено. Другим речима, "мало лошег је понекад и добро". Цитирам даље: "Када се користи у вештинама лечења за добробит пацијента, могућност благотворног дејства приликом излагања зрачењу би морала да превагне над могућим ризицима." То значи да вам зрачење шкоди ако сте здрави и добро вам је, али ако сте болесни, нарочито од рака, онда вам зрачење користи! Ипак, овај приручник тврди да, "јонизујуће зрачење (оно о којем говорим) шкоди животним системима". Ово је слика једне руке са опекотинама од зрачења и она приказује рак као последицу зрацења.

Други приручник, "Нега зрачењем у онкологији" говори о проблемима које пацијенти имају након терапије зрачењем. Потребна је једна читава књига да би се обухватили сви проблеми. Такође, она дискутује о проблемима секундарних ракова насталих после третмана зрачењем. Да цитирам из те књиге: "Излагање зрачењу или хемотерапији доводи пацијента, леченог због једног тумора, у ризик да по други пут буде лечен због злоћудних органских промена."

Савремена медицинска литература садржи мноштво примера у којима су пацијенти лечени зрачењем због једног рака - зарадили други рак. А у овој књизи има неколико страна на којима су цитирана друга истраживања на тему појављивања другог рака после третирања првог рака зрачењем. Надаље, предамном су још и бројни други цитати из медицинских чланака у којима се документује настанак других и другачијих врста рака код пацијената који су били на зрачењу због првог рака.

Терапија зрачењем има општу поделу нежељених последица у целом телу, као и тешких последица на подручја тела где је оно било усмерено. Ово су опште нежељене последице: ране промене на кожи - црвенило, љуштење, смањено знојење, отицање, улцерација, крварење и некроза, што значи одумирање коже! Касније промене на кожи јесу: атрофија - смежурање коже, повећање пигментације - затамњење, губитак косе, појава раница, а понекад и смрт као непосредна последица зрачења. Код рака дојке, зрачење може да изазове смежурање, затамњење дојке, појаву ожиљака, баш као што ми је то мој доктор наговестио. Слике свега овога постоје у овим књигама. Затим следе: мучнина, замор, повраћање, упала езофагуса, упала стомака, пролив и анемија.

Послушајте сад добро ове документоване нежељене последице зрачења деце, у зависности од подручја изложеног зрачењу: мучнина, повраћање, дехидрација, главобоље, осетљивост коже, ћелавост, замор, отицање мозга, одумирање коштане сржи, упала езофагуса са отежаним гутањем, будућа неплодност, стомачни грчеви, пролив, упала плућа, лако ломљиве кости, перикардитис или упала срчаних омотача, перикардијална инфузија или вода око срца, срчане аритмије, недостатак хормона раста, петуитарна дисфункција, хипотироидизам, отказивање јајника, тестиса, интестиналне опструкције, токсикација јетре, појава ожиљака, погрбљеност, сколиоза и кифоза (или кривљење кичме), абнормалост зуба, ацементација костију лица и меких ткива који их окрузују, неправилан рад ендокриног система, смањена интелигенција, губитак памћења, смањена способност размишљања, смрт појединих подручја мозга, катаракта, оштећења мрежњаче, ослабљен вид, токсикација ушију са губитком слуха, оштећење бубрега, пуцање бешике.

Преки-терапија јесте нарочит вид зрачења где се привемени или трајни извор зрачења доводи у директан контакт са тумором. То су на пример, радиоактивни импланти који се примењују код рака простате. Ова терапија такође изазива веома сличне нежељене ефекте.

Како је дошло до тако широко распрострањеног прихватања зрачења у лечењу рака, када сваки лекар зна, и свака здравствена институција признаје, да зрачење изазива рак? Оптужбе на рачун зрачења се често подижу, али се оне обично игноришу. На почетку су сви били одушевљени овом новом техником, пошто зрачење некад изазива привремено повлачење рака. Међутим, рак се скоро увек враћа са каматом, зато што ништа није учињено са факторима који могу да преокрену ток болести и да не дозволе да се он уопште појави.

Пошто зрачење већ изазива рак, зашто се онда користи за лечење исте болести? Терапија зрачењем је одувек била уносан посао - за болнице, произвођаче опреме и филмова, а и за саме радиологе. Када се милиони долара једном уложе у опрему, долази до снажног подстицаја да се она широко користи, упркос бројним упозорењима да се њена употреба мора строго ограничити. То можете да видите у овом чланку. 

Касних 1970-тих доктор Ирвин Брас, који је заузимао важне положаје у болницама Розвел парк и Џон Хопкинс, издао је више од 300 медицинских чланака у којима је јавност обавештавао о ризицима од терапије зрачењем и зато му је држава ускратила финансијску потпору за даља медицинска истраживања. Др Брас је указао на 30-годишње заташкавање опасности од зрачења и нарочито на улогу лекара у промовисању те опасности. Хтео је да проучава опасности од зрачења које доктори преписују, и нарочито, улоге истог зрачења у изазивању додатних болести. Али је открио да је од владе немогуће добити средства за истраживање јатрогенија, односно болести које изазивају лекари.

Ево шта је он рекао: "Људи који имају било какве везе са здравством једноставно не желе да прихвате студију која се отворено бави болестима које су изазвали лекари." И затим наставља: "Сви су ми рекли да сам луд зато што то радим. У праву су. Али у другу руку, да сам својој студији дао другачије име, они би ме ионако одбили, а јавност не би сазнала зашто су ме одбили. Мислим да би било боље да јавност сазна зашто Национални институт за борбу против рака не жели да прихвати ово истраживање. Током 30 година радиолози ове земље су били умешани у погрешно лечење масивних размера, а ниједан лекар једноставно не жели да оптужи другог лекара за погрешно лечење."

Дакле, јасно је да зрачење изазива рак и да га не лечи. Оно озбиљно угрожава имуни систем и изазива ужасно болне, најчешће трајне последице. Свесна сам да се ове штетне последице не појављују баш код свих пацијената. Међутим, зрачење наставља да шкоди организму без обзира где се оно примењивало, били ви свесни штете одмах или касније.

Шта мислите о одсецању рака? Да ли се пацијенти могу излечити ако хирург може да допре до ткива захваћеног раком? Рак се не појављује због недостатка хирургије. Не добијате рак зато што у свом животу нисте имали довољно операција. Оперативним лечењем рака нећете оздравити зато што у вашем телу још увек делују сви чиниоци који су довели до рака. Ако одсечете рак, он ће се вратити на истом подручју или негде другде. Да би га се отарасили, неизоставно морате да уклоните чиниоце који су довели до појаве рака. Ако наставите да једете храну која је изазвала рак и не промените начин живота, што је такође довело до рака, и даље ћете имати рак. То је разлог због кога жене које су имале рак на једној дојци у великом броју случајева добију рак и на другој дојци. Када су им уклонили једну дојку, наставиле су да једу и да живе онако како су то одувек радиле. Односно, чиниоци који су довели до настанка рака су наставили да делују и изазвали су рак у другој дојки. Међутим, то не мора да вам се деси ако стварно промените свој начин живота и исхране.

Доктори су у толикој тами да они неретко предлажу пацијенткињама да уклоне обе дојке чак иако је само једна захваћена раком. Неким женама у чијој породичној историји је било случајева рака дојке доктори предлажу да им уклоне обе дојке профилактички - пре него што се појави рак.

То је невероватно дубока тама. И ја сам имала рак дојке. Он се није појавио зато што сам имала превише дојки! Проблем се не решава тако што би их одсекли. Одбила сам одсецање дојке, чак и оне дојке која је била захваћена раком. Знала сам да постоји начин да се реши проблем.

У једној књизи, "Клиничка онкологија за студенте медицине и лекаре", заједничком издању Медицинског факултета Рочестерског Универзитета и Америчког друштва за борбу против рака, читамо упозорења против хируршког уклањања рака, чак и против биопсије. Цитирам: "Експериментима је доказано да хируршка траума умањује отпорност према настанку метастазе." То значи да хируршка траума нарушава ваш имуни систем и повећава опасност од ширења рака.

Ево још једног цитата: "Биопсија помоћу игле се повремено користи, али игла својом путањом може да још дубље усади ћелије рака које постају основа за његово даље ширење. Биопсија високомалигних тумора засецањем кроз отворено оперативно поље може бити контраиндикована због ризика од ширења тумора на оперативно поље." Дакле, хируршка биопсија као метода за дијагнозу најранијих стадијума рака у неким случајевима може да изазове ширење рака.

Други истраживачи су експерименталним проучавањима открили да хируршки захвати поражавајуће делују на пацијентов имуни систем и да умањују пацијентову отпорност на рак. Током проучавања на Универзитету Илиноис животиње су биле подвргаване различитим врстама стреса - операцијама, тровањима јетре и хемијским анестетицима. Све ово је довело до смањења отпорности према ћелијама рака које су убризгали у њих. Ова истраживања су показала да су се шансе за раст тумора, као резултат управо претрпљене операције, повећале у распону 50-450%. Дакле, већ и сама операција може да има негативни утицај на ваш имуни систем.

Ево неких општих смерница којима сам се руководила, а што се вас тиче, сами за себе требате донети неке одлуке:

1. На почетку сам желела да знам дијагнозу, да знам да ли је моја израслина била рак или не, па сам имала ексцизиону биопсију, односно, уклонили су ми највећи део овог тумора. Сетите се, он се већ тад проширио. Такође, главни тумор је на почетку био веома мали, као мали облутак и уклонили су ми га под локалном анестезијом - лидокаином или новокаином, тако да нисам трпела последице опште анестезије. Ако је могуће, операција се увек треба извршити под локалним анестетиком, зато што је то боље за вас.

2. Одабрала сам отворену ексцизиону биопсију а не биопсију иглом, зато што се овом другом биопсијом узима само мајушни део тумора, па се тиме отежава доношење коначне дијагнозе рака. Одређена подручја рака могу остати неиспитана оваквим видом биопсије.

3. Ако неко има рак дебелог црева који омета рад дебелог црева, онда је разумно олакшати опструкцију, па се зато треба ослободити столице. Ако тумор притиска неки витални орган, пожељно је да се ослободимо тог притиска. Смањивање обима тумора, као што су то и мени урадили, јесте разумно. Али запамтимо да већа операција може негативно утицати на ваш имуни систем. Узмите то у обзир када доносите одлуке.

Да сам онда знала ово што сад знам, не бих дозволила да ми одсеку ни оно мало тумора, зато што бих Божјим оригиналним планом здравља могла да преокренем ток болести. Но, у то време нисам разумела свих 10 корака тог Плана. Сада знам да у свим тим ситуацијама које сам споменула вера у Бога може да доведе до промена околности у телу, за шта конвенционална медицина чак ни не сања да је могуће. Али ви морате да одлучите сами за себе.

ХОРМОНАЛНА ТЕРАПИЈА

Следећа категорија јесте хормонална терапија. Лупрон је данас веома популаран лек. Обично се користи код болесника са раком простате. Његови нежељени ефекти су следећи: општи бол, главобоља, севање пред очима, знојење, мучнина, повраћање, стомачне сметње са гасовима и лошим варењем, отицање, гојазност или мршављење, акне, раст косе на лицу, болови у зглобовима и мишићима, депресија, емоционална нестабилност, вртоглавица, дремеж, нервоза, неуромускуларни поремећаји, утрнулост, трзање руку, осетљивост и бол груди.

Естрогени као што је рецимо Диепостобестерол, познат још и као ДЕС се користи за ублажавање метастазираног рака дојке или простате. Када вам дају овакве лекове за ублажавање, то значи да се доктор више не нада да ће вас излечити. Нежељени ефекти ових лекова јесу: згушњавање крви, срчани или мождани удар, рак јетре, висок крвни притисак, задржавање течности, мучнина, повраћање, депресија, нервоза, повећање груди, мигрена, главобоља, претерани раст утералне поставе, изненадно вагинално крварење код жена. Код мушкараца нежељени ефекти су мање више исти, плус импотенција, атрофија тестиса и гинекомастија - повећане груди код мушкараца.

Затим ту су и антиестрогени као што је Тамоксифен. Овај лек лекари деле као да су то бомбоне.

Нежељени ефекти су изненадни пораст температуре, задржавање течности, мучнина, промене на кожи, згрушавање крви, вагинални излив, губитак косе, затвор, промене расположења, рак утеруса, рак јетре, а неке студије су показале чак и потпомагање раста рака дојке у случају да се неколико година стално користи.

ИЗМЕЊИВАЧИ БИОЛОШКОГ ОДЗИВА

Постоји још једна група хемијских препарата за третман рака и они се зову измењивачи биолошког одазива. Неки од ових лекова су интерлеукони, интерферони, фактор некрозе тумора и моноклоноантитела. Ови лекови су веома скупа средства за лечење рака. Токсичност интерлеукона се показује у следећем: значајане кардиоваскуларне компликације укључујући изузетно низак крвни притисак и развој синдрома капиларног цурења. То је кад ваши најмањи крвни судови прскају и крв се излива у ваше ткиво. Надаље, ту су добитак на тежини, отицање стопала и ногу, срчане аритмије, срчани напад, мучнине, хипотироидизам и неуропсихијатријске промене које напредују чак и кад је третман завршен. 

Нежељени ефекти интерлеукона се виде као: хладноће и грознице, свраб са осипом и љуштењем коже, мучнина, повраћање, пролив, анорексија, септички шок - то је пад крвног притиска којим се угрожава живот, тахикардија - убрзан рад срца, срчане аритмије, срчани напад, халуцинације, дезоријентације, привиђања, промене личности, промене у циркулацији крви због којих пацијентима треба дати трансфузију. Набрајам вам ове нежељене ефекте зато што ме људи често питају: "Мој доктор хоће да ми препише тамоксифен или интерлеукон или интерферон, а шта ти мислиш о томе?" Сада када знате шта ови лекови могу да вам направе, ви сами одлучите.

Следећи је интерферон. Ова онколошка књига каже: "Анти-туморни ефекти интерферона се производе директним тровањем ћелија. Интерферони инхибирају раст како ћелија тумора, тако и раст нормалних ћелија." Општи нежељени ефекти јесу: грозница, замор, мијалгија - бол у мишићима, збуњеност, утрнулост, мравињање, бол у прстима ногу и руку, стомачни болови, затвор, мучнина, повраћање, пролив, анорексија, гингивитис - упала десни. Такође, он изазива депресију, погоршану концентрацију, амнезију, краткоћу даха, упале крајника и синуса, и губитак косе. Некроза ћелија рака може да изазове озбиљно низак крвни притисак.

Моноклоноантитела могу да изазову низак крвни притисак, кратак дах, анафилаксу - то је колапс који може да има смртни исход, мијалгије (бол у мишићима) и рабдомијализе - то је разарање мишића које изазива отказивање бубрега опасно по зивот.

КО КОНТРОЛИШЕ ИНДУСТРИЈУ РАКА?

Одакле потичу сви ови лекови? Зашто рак лече препаратима који су изазазиваци рака, и ко контролише индустрију рака? Највећи број пацијената мисле да лекари и истраживачи управљају здравственим системом, међутим, ови професионалци се скоро увек налазе под контролом нестручњака за медицинска питања.

На пример, Меморијални центар за рак "Слам кетеринг" у Њу Јорку, један од најутицајнијих центара за рак у свету, контролисан је од стране управног одбора сачињеног од немедицинских особа. Обично су то директори великих корпорација који су уложили велика средства у индустрију рака - метода и инструмената за лечење рака.

Најважније институције које контролишу индустрију рака и информације које ви и ваш лекар смете да добијете јесу следећи: 1. Меморијални центар за рак "Слам кетеринг" у Њу Јорку; 2. Америчко друштво за борбу против рака; 3. Национални институт за рак; и 4. ФДА (Администрација за храну и лекове).

Богата породица Астер, која се крајем 19.века обогатила на некретнинама, издавањем станова сиротињи, је обезбедила највећи део средстава за оснивање Њујоршке болнице за рак, која је касније постала Меморијални центар за рак "Слам кетеринг". Међутим, заузврат су тражили велику контролу. Они су диктирали ко ће седети у управном одбору болнице и ко ће бити медицински директор болнице.

Породица Рокфелер, која је контролисала нафтну компанију Стандард Оил, је почетком 20. века потписала посебни уговор са немачком фармацеутском компанијом АГ Фарбен. После склапања овог уговора, Рокфелерова империја је почела нагло да се интересује за вођење фармацеутског бизниса у свету. Рокфелеровци су почели редовно и богато да финансирају споменуту болницу, па је тако после неколико година потпредседник Стандард Оила позван да се придружи Управном одбору Меморијалног центра. Убрзо је он постављен за директора новооснованог комитета за истраживања.

Када је избио Други светски рат, Корнелијус Роудс, који је започео истраживања хемотерапије у Меморијалном центру "Слам кетеринг", постао је шеф истраживачког оделења за вођење хемијског рата при америчкој војсци. Њихов наводни циљ је био да проучавају дефанзивна деловања отровних гасова. Међутим, они су под велом војне тајне експериментално испитивали дејства азотног иперита, бојног отрова, на здравим људима и болесницима од рака. Азотни иперит као бојни отров је смртоносна супстанца, али на основу њега су почели да развијају хемотерапију, и још и данас се користи за третман болесних од рака, али под прихватљивијим именима - Ситоксин, Алкоран или Леукоран. Ови лекови се налазе у ПДР-у, референтној књизи лекова, најважнијој књизи лекара фармацеута. Азотни иперит је направљен да би убијао људе и он свој посао веома добро обавља када се да болеснима од рака.

Средином 1960-тих чланови управног одбора споменутог меморијалног центра били су појединци чије су корпорације почеле да добијају или губе велике своте новца у зависности од успеха одређене терапије против рака. Директори управног одбора меморијалног центра били су појединци као на пример Лоренс Рокфелер и Бено Смит из биохемијске компаније Вордингтон. Године 1988. више од једне трећине управитеља меморијалног центра били су утицајни људи из корпорација које су производиле препарате за које се знало и сумњало да су карцерогени. На пример, "Ексон", један од водећих светских произвођача бензина, највећег изазивача рака. "Џенерал моторс" је одговоран за једну трећину ваздушног загађења у Америци.

Ово су само непосредне везе са великим корпорацијама. Ако погледате директоре осталих управних одбора, који су чланови меморијалног центра "Слам кетеринг", међу њима ћете наћи произвођаче азбеста, хемијске компаније "Елајд", произвођача црвеног оловног оксида, познатог изазивача рака, и произвођаче осталих материја опасних по живот. Какве ли ироније! Они који зарађују милионе производњом и продајом смртоносних материја, сада згрћу богатство и на други начин - забрањујући или дозвољавајући одређене врсте терапије рака, затим производњом одређених препарата који се користе у тим терапијама рака, изазваних самим супстанцама које они производе.

Имајући све ово у виду, уопште не изненађује то што се меморијални центар "Слам кетеринг" увек приклања најскупљим приступима лечењу рака, а не превенцији. Када дођу на посао у меморијални центар, ови директори доносе са собом исту пословну и финансијску филозофију којом се иначе руководе - зарадити новац! Резултат је да се истраживања одводе далеко од превенције или спречавања болести, далеко од јефтиних природних решења према третманима на којима се може далеко више зарадити.

МЕДИЈИ

Зашто не чујемо ове информације у медијима? Погледајмо сада на повезаност медија са управним одбором меморијалног центра "Слам кетеринг". Године 1988. двојица управитеља центра су били из њујоршке Тајмс корпорације, двојица су били директори Ридерс дајџеста, један је био председник Ворнер комуникација, и један директор ЦБС-а.

Када су Јунајтед прес (UPI) и Асосијетед прес (AP), две велике светске новинске агенције одбиле да објаве причу о једној перспективној алтернативној терапији рака, а један новинар-истражитељ их питао зашто су то урадили, рекли су му следеће: "Све приче о излечењу од рака морају прво да се провере од стране нашег научно-истраживачког тима у Њу Јорку." И тако, вест није објављена.

Све приче о третману рака мора прво да одобри једна група у Њу Јорку - Америчко друштво за рак и "Слам кетеринг". Она има потпуну контролу над тиме да ли ће се објавити једна вест о лечењу рака или не. Свака поједина вест о лечењу рака мора да се цензурише пре него што за њу сазнају грађани Америке, на исти начин као што и све врсте третмана рака морају да се одобре, и то од стране једних те истих људи.

Изнећу вам још неколико документованих случаја контроле медија да не бисте мислили да је ово издвојен случај. Цитирам Џона Слинтона који је био један од најцењенијих новинара у Америци, некадашњи шеф особља Њу Јорк Тајмс магазина. Његове колеге су га звали "деканом своје професије". Пре педесет година, 1953. године, замолили су га да одржи здравицу на свечаности њујоршког клуба новинара. Наслушао се пуно лицемерних говора, па је зато одлучио да отворено проговори пред својим колегама. Цитирам: "У данашњој Америци више не постоји слобода штампе. То знамо и ви и ја. Када бих дозволио да се поштено мишљење објави барем у једном броју мојих новина, изгубио бих посао за мање од 24 сата. Посао нас новинара је да уништимо истину, да лажемо у очи, да искривљујемо, оцрњујемо, да искориштавамо туђу похлепу и да продајемо своју земљу и расу зарад коре хлеба. То знамо и ви и ја. И каква је то лудорија, ова наводна слобода штампе? Ми смо марионете богатих. Они вуку конце, а ми играмо. Наши таленти, наше могућности, наши животи, све је то својина других људи. Ми смо интелектуалне проститутке." 

Ричард М. Коен, продуцент у политицкој редакцији ЦБС-а је рекао: "Намећемо наш план извештавања тиме што ми бирамо шта ћемо и како ћемо извештавати." Ричард Салах, бивши председник ЦБС-ових вести је рекао: "Наш посао је да не дамо људима оно што они желе, него да им дамо оно шта ми мислимо да требају имати." Мало је познато да монопол над медијима лежи у рукама неколико породица и светских корпорација. Ево ко поседује масивну имовину медијске корпорације AOL/Time Warner.

АМЕРИЧКО ДРУШТВО ЗА РАК

Рак је веома уносан посао и они жртвују твој живот у том процесу. А како стоје ствари са Америчким друштвом за рак, високо цењеном организацијом која ангажује веома велики број волонтера? Она скупи преко 400 милиона долара годишње само од слогана "Иди на преглед и пошаљи нам чек", како га називају. Међутим, нису помогли ниједан иоле значајан напредак помоћу овог колосално великог прихода.

Очито је да се Америчко друштво за рак окориштава нашом великом забринутости због рака, без обзира што кардиоваскуларна обољења односе два пута више живота од рака. Међутим, Америчко друштво за борбу против срчаних оболења прима далеко мање донација за истраживање од оних окупљених око рака. Зашто? Америчко друштво за рак изванредно добро одржава високу свест нашег друштва о раку. Не прође дан, а да се у новинама не појави неки чланак о раку. Када познате личности као што су сенатори, глумци и друге славне личности умру од рака, од тога медији направе националну драму коју сви фасцинирано пратимо.

Америчко друштво за рак је 1953. године основао нико други него Џон Рокфелер у њујоршком клубу Харвард. Он је чак набавио средства потребна за установљавање овог друштва. Оно је од самог свог почетка имало намеру да обликује јавно мњење. Главни циљ друштва јесте да у јавно мњење усади идеју да се одмах јавите лекару чим и најмање посумњате да имате рак.

Почетком 1940-тих група богатих појединаца је спровела реорганизацију Америчког друштва за рак. Кључни људи међу новим вођама били су Елмер Боуст, директор компаније Хофман-Ларос, и Алберт Ласкер, утицајни креатор реклама за дуванску индустрију. Његов слоган "узми Лаки-цигарету, а не слаткише" је навео многе жене да у периоду 1930-1940-тих почну да пуше. И поново, "згрћи новац!" Ласкер је зарадио најпре тиме што је навео жене да пуше, а онда је зарадио далеко више преко Америчког друштва за рак тиме што је према њему усмерио средства за наводно лечење рака изазваног последицама рекламе за рак. Боуст и Ласкер су изумитељи најуспешније технике за скупљање новца за лечење рака.

Године 1978, новинар Бери Цоук је водио истрагу о Америчком друштву за рак и открио је да ова непрофитна агенција ненаменски трошила многе милионе долара скупљене за борбу против рака, а да је у исто време тврдила да нема напретка против рака зато што немају довољно средстава! Од новаца што се скупи, ово друштво потроши 61% на плате запослених, путовања директора и канцеларијске трошкове, а на стварну помоћ пацијентима се потроши мање од 5%. Америчко друштво за рак не жели да нађе лек за рак, зато што би тиме изгубило посао.

Своју тврдњу ћу доказати следећим догађајем: године 1952, једна локална подружница Америчког друштва за рак је објавила велики чланак у новинама тражећи од своје матичне организације да испита могућности четири нова могућа лека за рак. Међутим, овај огранак је био искључен из редова овог друштва. Председник локалне подружнице био је запрепаштен и рекао је: "Питамо се какав смо злочин учинили, а ми смо само покушали да помогнемо да се реши проблем рака." Да ли Америчко друштво за рак има скривене мотиве? Оно их је објавило у магазину Харперс. Цитирам: "У повељи Америчког друштва за рак стоји да је оно привремено удружење које се мора распустити истог дана кад се пронађе лек за рак." Па зашто би онда Америчко друштво за рак икад признало да лек постоји? Морали би да се разиђу и одрекну се тих 400 милиона долара које добију сваке године.

НАЦИОНАЛНИ ИНСТИТУТ ЗА РАК

Национални институт за рак је владина истраживачка агенција чија је главна одговорност да, како кажу, "воде рат против рака". Овај институт потроши милионе долара скупљених од пореза на фондове за истраживање и за научнике у различитим установама. Овај институт се руководи истом пословном политиком као и у случају Меморијалног центра "Слам кетеринг" и Америчког друштва за рак. Године 1971, донесен је национални закон о раку којим се започео "рат против рака". Пре тога, касних 1960-тих, амерички Конгрес је установио националну консултациону групу за истраживање "победе над раком". Управо је ово тело дало налог Конгресу да започне "рат против рака". Од 26 чланова комитета за борбу против рака, десеторо су били чланови Америчког друштва за рак, четворо су повезани са меморијалним центром "Слам кетеринг", а неколико између осталих су били из хемијских и фармацеутских компанија, истих оних који имају користи од милиона долара од пореза који се већ сливају у њихове џепове.

Национални институт за рак ради на следећи начин: научник подноси молбу за добијање фонда за истраживање. Ову молбу мора да одобри широк круг других научника, бирократа и бизнисмена. Они морају да се међусобно сложе да му одобре средства. Готово по правилу, поднесена молба мора бити унутар граница конвенционалне науке. Овим ограничењима се онемогућава одобравање радикално нових идеја и приступа. И зато, Национални институт за рак никада не улаже у истраживања природних третмана рака или било које друге болести. Недавно основани огранак за алтернативну медицину при Националном институт за рак није ништа друго него средство за изигравање јавности, пошто све више постаје очито да је такозвани "рат против рака" помоћу конвенционалне медицине катастрофални промашај оних који дижу велику галаму против алтернативних и нетоксичних метода.

Надаље, народу се узима новац за усавршавање хемотерапија, и то преко новца скупљеног порезом, а којег Национални институт за рак прослеђује до истраживача. Затим, народ поново плаћа лекове, и то по монополским ценама, истим оним приватним компанијама које су их патентирале ради свог добитка. Дакле, наплаћују вам зеленашке цене за лекове за чије сте откривање и усавршавање већ платили путем пореза. Каквог ли рекета!

АГЕНЦИЈА ЗА ХРАНУ И ЛЕКОВЕ

ФДА, Агенција за храну и лекове, је владина установа у којој раде државни службеници и политички постављене особе. Њена теоретска улога је да заштити народ од штетних и бескорисних метода у лечењу од рака и продора лоше хране на тржиште. Међутим, они су ватрени заступници хемотерапије и зрачења - екстремно штетних третмана. Амерички сенат је 1984. године саслушао 11 службеника ФДА који су оптужили своју агенцију да је подмићена од стране фармацеутске индустрије коју би она заправо требала да контролише. Сведочили су да су их други службеници ФДА шиканирали сваки пут када би се залагали против пуштања одређених лекова на тржиште.

Године 1976. Њухејвенски медицински журнал је овако коментарисао стање у ФДА: "Неколико запослених у ФДА су месецима били отворено пијани, било је међусобног застрашивања, директори појединих оделења су се укључивали у активности којима су изазивали непослушност запослених, људи су збијали шале на рачун других. Овде описујем лекаре, који су гунђали, приговарали претпостављенима, нису одговарали на питања. Такво понашање досад нисам видео ни у једној институцији." Један други аутор сматра да овакво понашање више одговара лудници него врхунској државној агенцији. Управо ови људи означавају методе природног лечења као шарлатанство.

Поред овога, између фармацеутских компанија и ФДА постоје "двострука врата": неки службеници ФДА ватрено се залажу за давање дозволе одређеном леку, а када тај лек добије одобрење, онда они напусте свој посао у ФДА и, замислите изненађења, пређу да раде за компанију која производи дотични лек. И сви се претварају да је то легално и часно. Америчко друштво за рак, Национални институт за рак и ФДА спавају у истом кревету. Раде само за свој интерес, а не за вас.

СТОПЕ "ИЗЛЕЧЕЊА"

Хајде да сада говоримо о стопи излечења. Ваш лекар вам често даје неке извештаје о проценту успешно излечених одређеном терапијом, међутим, шта ваш лекар подразумева под "излечењем"? Америчко друштво за рак се већ годинама придржава веома чудне дефиниције излечења од рака - то је кад се преживи 5 година после давања дијагнозе. Репортер Њу Јорк Тајмса их је једном питао да му дају дефиницију "лека", на шта му је збуњени заменик директора овог друштва одговорио: "Нисам још узео речник да бих нашао дефиницију лека. Ми заправо не знамо шта подразумевамо под леком." Ово је објављено у Њу Јорк Тајмсу 1979. године.

Лекари ретко користе реч лек када међусобно разговарају зато што знају да су излечења рака конвенционалним методама веома ретка. Свеједно, дефиниција лека у Америчком друштву за рак је постала још смушенија. На пример, Америчко друштво за рак је признало да је међу 20 милиона излечених жртава рака у Америци сврстала појединце који, цитирам, "још увек имају рак". То значи да се под "излеченом особом" сматра особа која је лечена од рака и онда преживи наредних 5 година. Али, ако се рак поврати и овај умре, он ће бити у веома чудној ситуацији зато што је умро од болести од које је званично био излечен. Због тога ће ваш доктор убрзо престати да вам сервира импресивну статистику преживљавања 5 година после давања дијагнозе рака. Али, хајде да видимо како се долази до ових бројева.

У својој књизи "Индустрија рака" (The Cancer Industry: The Classic Expose on the Cancer Establishment), писац Ралф Мос (Ralph W. Moss) изванредно описује превару и лагање помоћу статистика. Ево једног примера: Др Харден Џонс, професор медицинске физике на Берклију и специјалиста за статистике старења и ефекте дрога и зрачења тврди: "Став да пацијенти лечени конвенционалним терапијама живе дуже од оних који нису третирани њима је под јаким утицајем метода за одређивање група." Ако особа у категорији нелечених умре у било које време током посматрања, то се бележи као "Смрт у контролној групи" односно као неуспех приступа нелечења. Ако особа у категорији лечених умре током третмана, или пре него што се третман заврши, подаци о њима потпуно нестају из студије. Они се не укључују у студију зато што, цитирам, "више не подлежу критеријумима који су установљени изразом ´лечени´". Дакле, ако пацијент умре 89. дана хемотерапије која траје 90 дана, он једноставно нестане са листе третираних пацијената, и не бележи се као неуспех. "Ако би одстранили овако пристрасно тумачење резултата, уобичајени малигнитети би имали изузетно сличну стопу смртности са стопом смртности нелечених особа" - закључује др Џонс.

Такође, нема аргумената за тезу да рана дијагноза повећава стопу преживљавања. Новим техникама смо у стању да дамо дијагнозу раније, око 6 месеци раније. Али, шта тиме добијамо? Тиме стопу преживљавања од 4,5 година претварамо у стопу преживљавања од 5 година, и то онда називају "излечењем". Ништа се није променило по питању преживљавања, осим почетне тачке мерења коју су одлучили да узму. Наравно, што вам болест раније открију, толико ћете дуже живети и имаће више времена да вам пружају скупо лечење. Али, тиме уопште нису били у стању да продуже време преживљавања.

Такође је очито да конвенционалне методе нису успеле да зауставе пораст стопе смртности. Овај и претходни век су показали стални и незаустављиви пораст стопе смртности од рака. Године 1900, од 27 смрти само је једна била због рака; 1920. - 1 од 16; 1930. - 1 од 12; 1940. - 1 од 9; 1950 - 1 од 7; 1 од 6 у 60-тим и 70-тим и стопа смртности наставља да расте. На први поглед изгледа да је то тако зато што живимо дуже, и што је рак болест средовечних и старих. Међутим, то није једини разлог пораста. Ове бројке су већ прилагођене годиштима умрлих и узимају у обзир повећану просечну старост нашег становништва. Стандардна бројка за излечење од рака током 1980-тих, што заправо није излечење него петогодишње преживљавање, износи једну трећину или 33%. Али одједном, Америчко друштво за рак проглашава да ће 49% болесника преживети после дијагнозе. На први поглед то изгледа као изванредно побољшање, али како су дошли до те бројке? Стопа преживљавања се заправо није повећала, него је индустрија рака измислила нови и другачији стандард кога ће изнети пред јавност. То су назвали "варијантом петогодишње статистике преживљавања", односно "релативном стопом преживљавања". Званичници за рак сматрају да је релативна стопа преживљавања прецизније мерило за одређивање напредовања рака. Релативна стопа преживљавања узима у обзир очекивану стопу смртности - то знаци, ако особа не умре од рака, онда ће је можда прегазити камион, па се и то мора узети у рачуницу. Да ли стварно употребом овог непоштеног мерила можемо да докажемо да ће стварно 49% пацијената бити живи после давања дијагнозе? Ето одакле долази ова бројка од 50% преживелих. То се једноставно зове "лагање помоћу статистике".

Наредна озбиљна грешка у рачуници Националног института за рак је у томе што су приликом рачунања узели у обзир само белце. Доказано је да је стопа појаве рака и смртности код црнаца већа него код белаца. Дакле, Национални институт за рак је намерно узео бројке само од белаца и представио их је као нормативне, али је занемарио стопе рака и смртности код црнаца. За ове тврдње о великом напретку се испоставило да су превара када се појавио чланак у Медицинском журналу Нове Енглеске који је открио да нису узете у обзир стопе појаве рака и смртности код црнаца, нити су узети у обзир болесници од рака плућа. Једноставно су одбацили ове групе само зато што су њихове стопе биле више. Још лагања са статистикама. Постоје књиге које документују превару и фалсификовање у науци, нарочито медицини, али ви их највероватније нећете наћи у локалној књижари. Књига "Издајице истине, превара и лаж у научним холовима" (Betrayers of the Truth: Fraud and Deceit in the Halls of Science, аутори William Broad i Nicholas Wade) показује како наука заправо делује и зашто научници варају и кривотворе налазе својих студија. А књига "Рекетирање у медицини" (Racketeering in Medicine: The Supression of Alternatives, аутор James P. Carter) износи на видело велико и оркестрирано потискивање алтернативних метода лечења од стране владе и медицинских организација. 

Ево још једног примера интимног односа између ФДА и фармацеутских компанија које би ова прва требала да контролише. ФДА и Веће за рекламу фармацеутских производа (ФАЦ) које заступа око 35 главних фармацеутских фирми су основали једно ново тело и назвали га "Национално веће за борбу против здравствених превара". Они наводно дају велики новац лекарима и здравственим специјалистима да јавно дискредитирају све нетрадиционалне терапије, а понајвише оне за које је доказано да су најперспективније и тиме представљају велику претњу фармацеутској индустрији. Ипак, ФДА непрестано одобрава опасне и смртоносне супстанце, и када неки од тих "чудесних" лекова закажу изазивајући озбиљне повреде и смрт код једне особе или хиљада људи, нико не подиже оптужбу против ФДА, ни лекара, нити призвођача, а камоли да неко буде осуђен или кажњен. У најбољем случају, опасни лек се тихо уклони са тржишта. Међутим, казнене мере се веома често покрећу против оних који практикују алтернативне терапије.

Хемотерапија и зрачење који изазивају рак и који су усмртили на стотине, хиљаде, ако не и милионе људи, јесу једине терапије које влада препоручује и дозвољава да се користе. Ове терапије су уведене у употребу као нове методе са обећањем да ћемо једном у неодређеној будућности, можда, пронаћи лек за рак. Са друге стране, такозване алтернативне терапије се непрестано оптужују да пружају лажну наду. Међутим, права катастрофа је управо лажни тридесетогодишњи и невероватно скупи "рат против рака" од стране владе и фармацеутских компанија, и њиме се показало најдрскије изопачење званичне медицине и најбезочније давање лажне наде које су Америка и свет икада видели.

Када се елиминису лажне статистике, дугогодишња стопа преживљавања болесника од рака третираних конвенционалном медицином пада на катастрофална 3%. Ово је документовано 1996. године у престижном медицинском журналу "Лансет". Цена неге милиона Американаца захваћених раком се процењује на негде између 4 и 7 трилиона долара у задњих 20 година. То је застрашујуће велик новац који фармацеутско-медицински картел држи у рукама. Зар онда не изненађује то што они не признају да се рак може излечити природним методама?

Др Бенџамин Рас, потписник америчке Декларације независности је пре 200 година предвидео следеће: "Ако медицинску слободу не уградимо у Устав, доћи ће време када ће се медицина организовати и постати прикривени диктатор. Ограничавање вештине лечења само на једну класу људи и ускраћивање једнаких привилегија другима ће установити Бастиљу медицинске науке. Сви такви закони су не-амерички и деспотски. Они су заостаци монархизма и нема им места у републици. Устав ове републике би требало да обезбеди могућност за медицинску слободу, исто као и за верску слободу." Каквог ли пророчанства!

Др Лорин Деј

Share this post


Link to post
Share on other sites

Koliko treba biti neozbiljan pa ozbiljno shvatiti ovu Ivonu koja preporucuje lecenje astralnomprojekcijom i vanzemaljcima.Al stvarno kod nas svaka glupost moze da privuce paznju dovoljno samo da istakne da ideprotiv necega i da vidis veselja.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Опасно је слушати надри-лекаре и људе који зарађују продајући "чудесне лекове". Хемотерапија је најефикаснији данас познати начин да се заустави или бар успори развој тумора - што не значи да нема алтернатива или да сутра неће бити пронађено нешто боље - али одлуке треба доносити на основу правих информација. Не на основу новинских памфлета. Овде наведени текстови су - благо речено - обичне глупости.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не знам да ли сам нешто пропустила, али нисам приметила да аутори наведених текстова зарађују продајући "чудесне лекове". Ако ћемо право, може бити опасно слушати било кога до Господа Бога, јер ко би други за себе могао рећи да је истина. Шта је конкретно неистинито, ако може по појединостима?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Још једном, предмет расправе није Ивона, нити њен лик и дело, већ наведена конкретна тема.

Ne bas je to tema jer doticna ozbiljne medicinske tehnike koje daju rezultate hoce da zameni magijom

i naucnom fantastikom.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Его, све је неистинито у текстовима са тог сајта. Све. Изокренута је стварност наглавачке. Немој погрешно да ме схватиш, али ако после првог читања не видиш да нешто у тим баљезгаријама није у реду, онда не вреди да дискутујемо пре прелиставања уџбеника биологије, хемије и физике за средњу школу. То би био неки основни ниво. Овако је смешно.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не знам да ли сам нешто пропустила, али нисам приметила да аутори наведених текстова зарађују продајући "чудесне лекове".

http://www.drday.com

Ако ћемо право, може бити опасно слушати било кога до Господа Бога, јер ко би други за себе могао рећи да је истина. Шта је конкретно неистинито, ако може по појединостима?

Па на пример овај текст о вирусима је тотална небулоза: http://www.ivonazivkovic.net/virusi-prvi-deo.html

Тачно се зна како вируси изазивају обољења и како вакцине делују да то спрече. Не знам шта ту уопште има спорно.

Share this post


Link to post
Share on other sites