Jump to content

Ovo je suština ljudske ličnosti i mana!


JESSY

Препоручена порука

Prema Lakanovoj teoriji, mi svoju ličnost oblikujemo projektujući je na druge ljude

 

Da li ste se ikada zapitali šta se tačno dešava kada uđete u vezu sa nekim, a posle određenog vremena neki aspekti ličnosti te osobe počinju da vas nerviraju?

 

Čuveni Žak Lakan, francuski psihoanalitičar i psihijatar, svojevremeno je osmislio takozvanu "teoriju ogledala" koja baca novu svetlost na ovu činjenicu koja se neizbežno dešava u svakoj vezi.

 

Žak Mari Emil Lakan smatra se najkontroverznijim psihoanalitičarem nakon Sigmunda Frojda. Uticao je na mnoge vodeće francuske intelektualce čezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, posebno na one povezane sa poststrukturalizmom. Njegove ideje imale su značajan uticaj na kritičku teoriju, teorije književnosti, francusku filozofiju 20. veka, sociologiju, feminističku teoriju, teoriju filma i kliničku psihoanalizu.

Prema Lakanovoj teoriji, mi svoju ličnost oblikujemo projektujući je na druge ljude. Prema tome, naše socijalne veze su odraz onoga što sami volimo ili ne volimo.

 

 

Kao što postoje delovi tela koji nam se ne sviđaju kada ih vidimo u ogledalu, tako postoje i aspekti ličnosti koje želimo da odbacimo. Osobine koje ne podnosimo kod drugih zapravo su povezane sa nama samima, makar simbolično. Jednostavnije rečeno, ono što nam se ne sviđa kod drugih, to svesno ili nesvesno vidimo i kod sebe.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ljudi su generalno nesposobni da primete sopstvene slabosti, čak i snagu, a sve to što ne vidimo život nam prezentuje kroz veze sa drugima. Našu suštinu otkrivaju veze sa drugima, jer se ljudi ponašaju baš kao ogledalo - reflektujući sebe i otkrivajući ko smo zaista.

 

Direktan i indirektan odraz

 

Teorija ogledala može biti formulisana i direktno i indirektno. Na primer, vi ne podnosite sebičnost svog prijatelj. U direktnom odrazu, vi možda projektujete svoj sebični deo ličnosti koji odbijate da prepoznate ili priznate. Sa druge strane, kod indirektnog odraza, vaš prijatelj možda reflektuje vaš stepen nesebičnosti. Možda uvek brinete za druge, zaboravljajući na sebe? U svakom slučaju, odraz koji vidimo u prijatelju može biti veoma korisna onformacija za svakog ko želi da upozna sebe i dalje se razvija.

 

Emocionalne rane

 

Za ovu vrstu rana ne postoji zavoj, niti tableta. Uglavnom ih zaboravljamo, posmatramo u tišini dok same ne zacele. A svako od nas ima emocionalne rane. To su naše emocije, osećanja, misli i dela povezana sa najbolnijim trenucima našeg života koje ne možemo da prihvatimo. I tako se polako pretvaramo u zatočenike svojih rana...

 

Naš kvalitet života zavisi od transformacije tih emocija i misli u mudrost i iskustvo. Moramo im dopustiti da nas učine boljim.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Šta nam rane govore

 

Zaboravljene rane postaju deo naše podsvesti i neprimetno utiču na naše misli, raspoloženje i ponašanje. One ostavljaju praznine u srcima. I kada sretnete osobu sa istim ranama i istim prazninama, među vama se lako stvara veza. Vaše rane se reflektuju na toj osobi, i njegove na vama. Ali, morate biti pažljivi, jer rane ne samo da mogu da zbliže ljude, već mogu i potpuno da ih udalje.

 

Ako rane ne zarastu, pre ili kasnije počeće da nanose štetu u vezama. Nedoslednost, strah, ljubomora, posesivnost - čini se da život pokušava da vam pošalje različite odraze kako bi vas usmerio u pravom smeru. Ako ne razumete ove poruke i ne obraćate pažnju na njih, neće biti napretka.

 

Bićete zaglavljeni u mestu i uništiti dragocene odnose koje imate sa ljudima... 

 

https://stil.kurir.rs/lifestyle/132637/teorija-ogledala-zasto-vam-stvarno-smetaju-tudje-mane

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Danijela,
      Drugi svetski rat: Odvažna opatica koja je sakrila 83 jevrejska deteta
      Samostan na jugu Francuske je tajno pružio sklonište za 83 jevrejska deteta tokom Drugog svetskog rata.

       
      Dve jevrejske devojčice iz Alzasa našle su se u velikoj opasnosti kad je Nemačka pre 80 godina okupirala Francusku. Ali dok su njihovi roditelji i mlađa sestra uhvaćeni i ubijeni, one su preživele - zajedno sa desetinama druge jevrejske dece - zahvaljujući hrabrosti opatice iz samostana blizu Tuluza.

      Dvanaestogodišnja Helena Bah igrala se u bašti sa mlađom sestrom Idom, kad je videla kako se približava vojni kamion i utrčala u kuću.

      Dve devojčice i njihova majka napustile su dom u Lorenu, u severoistočnoj Francuskoj, nakon nemačke okupacije u maju 1940. godine i počele da putuju ka "slobodnoj zoni" na jugu zemlje.

      Da bi smanjili rizik od toga da čitava porodica bude uhvaćena, odlučeno je da njihov otac Aron i najstarija ćerka Ani krenu na put odvojeno.

      Ali kad su Aron i Ani uhapšeni 1941. godine i odvedeni u zarobljenički logor kod Tura, Helenina majka je iznajmila kuću u blizini. Bile su tu i godinu dana kasnije, kad su se Nemci dovezli putem.

      Helena i osmogodišnja Ida utrčale su u kuhinju da upozore majku.

      "Moja majka nam je rekla da trčimo - da se sakrijemo u šumi", kaže Helena.

      "Držala sam mlađu sestru za ruku, ali ona nije htela da pođe sa mnom. Želela je da se vrati majci. Mogla sam da čujem Nemce. Pustila sam joj ruku i ona je otrčala nazad."
       
        Helenina i Anina majka Sesil Bah/BBC  
      Sama u šumi, Helena se krila sve dok nije osetila da je opasnost prošla.

      Potom se odšunjala nazad do kuće i pronašla novac koji joj je majka ostavila na stolu.

      "Znala je da ću se vratiti", kaže ona.

      Helena je odsela kod prijateljice koju je stekla u kraju. Nikad više nije videla majku niti mlađu sestru.
        Helenina starija sestra Ani takođe se za dlaku izvukla. Posle godinu dana provedenih u logoru kod Tura, uspela je da preskoči ogradu i pobegne.

      Sa 16 godina, Ani je uspela da stigne do tetkine kuće u Tuluzu na jugu zemlje, ali čak ni tamo nije bila bezbedna.

      Iako porodica njene tetke nije bila zvanično registrovana kao jevrejska i mogli su da se pretvaraju da su katolici, to nije bila opcija za Ani.

      Jednog dana u jesen 1942. godine, policija je pozvonila na vratima.

      "Naredili su: Pokažite nam vaš porodični album i svu vašu decu, želimo da ih proverimo!'", kaže ona.

      "Sreća mog života bila je da je moja rođaka Ida otišla da kupi hleb - zato ponekad verujem u čuda. I zato je moja tetka rekla: ovo su Estela, Anri, Helena i, pokazavši na mene, Ida."   Nedugo nakon što je Ani stigla u Tuluz, njena tetka je primila pismo od Helene, iz njenog skrovišta kod Tura. Potom je organizovala njeno spasavanje.

      I tako je jedne noći mlada žena iz francuskog Pokreta otpora Maki pokucala na vrata kuće u kojoj je Helena odsela.

      "Rekla je da je došla da me pronađe, da pređemo liniju demarkacije", priseća se Helena. Da bi pokazala da joj mogu verovati, izvukla je fotografiju Helene koju joj je dala tetka.

      Bilo je to teško putovanje. Mlada žena imala je lažne dokumente u kojima su ona i Helena opisane kao studentkinje, iako je Helena bila još jako mlada.

      Zaustavljane su i saslušavane nekoliko puta.

      "Slobodna zona" na jugu Francuske nije baš bila obećana zemlja. Vlada maršala Filipa Petena, sa sedištem u Višiju, donosila je anti-jevrejske zakone, dozvoljavala da se Jevreji hapse u Badenu i Alzas-Lorenu kako bi bili zatvarani na i oduzimala Jevrejima imovinu.

      Dvadeset trećeg avgusta 1942. godine, nadbiskop Tuluza Žil-Žiro Salijež napisao je pismo sveštenstvu, zatraživši od njega da izrecituje pismo pastvi.

      "U našoj biskupiji desile su se neke potresne scene", stajalo je u pismu.

      "Deca, žene, muškarci, očevi i majke, tretiraju se kao niža bića. Članovi jedne porodice su razdvojeni jedni od drugih i odvezeni u nepoznatom pravcu. Jevreji su muškarci, Jevrejke su žene. Oni su pripadnici ljudske rase; oni su naša braća i sestre, baš kao i mnogi drugi. Jedan hrišćanin to nikad ne sme da zaboravi."

      On je uložio protest kod vlasti iz Višija zbog njihove politike prema Jevrejima, dok je većina francuske katoličke hijerarhije ćutala.

      Od 100 francuskih biskupa, on je bio jedan od svega šest koji su digli glas protiv nacističkog režima.

      Saliježova poruka ostavila je snažan utisak na sestru Deniz Bergon, mladu igumaniju samostana Notr Dam de Masip u Kapdenjaku, 150 kilometara severoistočno od Tuluza.   "Taj poziv nas je sve duboko dirnuo i srca su nam ophrvale snažne emocije. Povoljna reakcija na ovo pismo bila je potvrda snage naše vere, iznad svih stranaka, iznad svih rasa", napisala je ona posle rata 1946. godine.

      "Bio je to i čin patriotizma, jer štiteći potlačene mi smo pružali otpor progoniteljima."

      Samostan je imao i internat, a sestra Deniz znala je da će biti moguće sakriti jevrejsku decu među njegovim katoličkim đacima.

      Ali ona se plašila da će ugroziti opatice i zbog neiskrenosti na koju će biti primorani.

      Njen vlastiti biskup podržavao je Petena, tako da je pisala nadbiskupu Saliježu tražeći od njega savet.

      Ona je u svom dnevniku zabeležila njegov odgovor: "Lažimo, lažimo, kćeri moja, dok god spasavamo ljudske živote."

      U zimu 1942. godine, sestra Deniz Bergon već je sakupljala jevrejsku decu koja se skrivala u pošumljenim dolinama i klisurama regiona oko Kapdenjaka, poznatog kao L'Averjon.

      Kako se hapšenje Jevreja - koje su sprovodile nemačke trupe i, od 1943. godine, fašistička paravojna formacija Milicija Francuske - pojačavalo, broj jevrejske dece koja su se skrivala u samostanu na kraju je narastao na 83.

      Među njima je bila i Ani Bah, čija je tetka shvatila da će ona tamo biti bezbednija nego u Tuluzu, a za njom je nedugo zatim stigla i Helena, koju je direktno u samostan odvela njena pratilja iz Pokreta otpora.   Helena se konačno osećala bezbednom, iako su je po dolasku ophrvale emocije.

      "U početku me je madam Bergon odvela u sobu i trudila se da se osećam kao da su mi roditelji tu, pa mi je bila kao majka", kaže ona.

      Istovremeno, počela je da je muči sudbina njene mlađe sestre Ide.

      "Svake večeri prvo smo morali da uradimo domaći zadatak. I onda kad bismo ga završili, mogli smo da izađemo da se igramo.

      "Stalno sam mislila na to da moja sestra nije pustila moju ruku, bila bi sa mnom u samostanu", kaže ona.

      Drugi jevrejski izbeglica iz Alzas-Lorena bio je dečak po imenu Albert Sejfer, koja je bio nekoliko godina mlađi od sestara.

      "Okruženi visokim zidinama, bili smo kao u tvrđavi", kaže on.

      "Bili smo srećni. Zapravo nismo osećali rat, uprkos činjenici da je svuda oko nas vladala opasnost."
        BBC  
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
      Roditelji i njihovi staratelji slali bi decu sa novcem, nakitom ili drugim dragocenostima kako bi platili za staranje o njima, pre nego što bi dali sve od sebe da pobegnu iz Francuske.

      Sestra Deniz vodila je strogu evidenciju.

      "Od početka 1944. godine, hapšenja Jevreja počela su da budu stroža i brojnija", prisetila se ona 1946. godine.

      "Molbe su stizale sa svih strana i dobili smo petnaestak devojčica, od kojih su neke pukim čudom uspele da pobegnu od Gestapoa."

      Ona je dodala: "Ona su prosto postala naša deca i mi smo se obavezali da istrpimo sve što budemo morali kako bismo ih bezbedno vratili roditeljima."

      Sem sestre Deniz, samo je direktorka škole Margarit Rokes, njen kapelan i dvoje drugih sestara znalo pravu istinu o poreklu dece.

      Preostalih 11 opatica znalo je da su određeni broj dece izbeglice iz Alzas-Lorena, ali nisu znale da su ona Jevreji - a nisu ni zvaničnici koje je sestra Deniz sve više i više pritiskala za dozvole za sledovanja.

      Dečje nepoznavanje katoličkih rituala pretilo je da ih razotkrije, ali smišljeno je objašnjenje.

      "Došli smo sa istoka Francuske, mesta sa mnogo industrijskih gradova i mnogo radnika koji su bili komunisti", kaže Ani.

      "Tako da smo se pretvarali da smo deca komunista koja ne znaju ništa o religiji."
      Što je rat duže trajao, to je položaj dece postajao sve opasniji i sestru Deniz počeli su da brinu mogući pretresi.

      "Iako su svi kompromitujući papiri i nakit porodica dece već bili sakriveni u najtajnovitijim kucima kuće, nismo se osećali bezbedno", napisala je ona u dnevniku 1946. godine.

      "I tako, kasno noću, dok su svi u kući spavali, iskopali smo rupu za skrivene stvari u bašti samostana i zakopali najdublje što smo mogli sve što je moglo da nas kompromituje."
        Prozor na građevini koja je nekad bila dečja spavaonica/BBC  
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
      U maju 1944. godine, ratom prekaljena elitna SS divizija poznata kao Das Rajh stigla je u ovaj kraj pravo s Istočnog fronta.

      Negde u to vreme, Ani se seća da je pripadnik Pokreta otpora stigao sa zabrinjavajućim upozorenjem.

      "Jednog dana oglasilo se zvonce. Budući da je sestra zadužena za vrata bila negde daleko, sama sam ih otvorila", kaže ona.

      "Tu je stajao jedan mladić. Rekao je: 'Brzo! Moram da pričam sa vašom direktorkom! Veoma je hitno!'

      "Čovek nam je rekao da smo razotkriveni. Raširila se vest o tome da manastir krije jevrejsku decu."

      Sestra Deniz skovala je plan sa Pokretom otpora, koji je pristao da ispali hice upozorenja u vazduh ukoliko se neprijatelj bude približavao.

      "Deca bi odlazila na spavanje, starija uparena sa mlađom, i čim čuju prvi pucanj u noći, u tišini ali u žurbi, morala bi da stignu do šume i prepuste kuću okupatoru", napisala je ona 1946. godine.

      Ali ubrzo posle toga ona je odlučila da sakrije decu ne čekajući da se okupator pojavi. Jedna grupa, uključujući Ani, odvedena je u kapelu.

      "Kapelan je bio snažan i mogao da je podigne klupe. Otvorio je vrata u podu. Mi smo se spustili tamo dole", kaže ona.

      Mali podzemni prostor bio je 2,5 metara dugačak, a manje od 1,5 metra visok.
        Ani pored tajnih podnih vrata u kapeli/BBC  
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
      Sedmoro dece provelo je pet dana zgureno tamo dole. Nisu mogla da se usprave niti da legnu da spavaju tokom dugih noći, a dopušteno im je samo na kratke periode u ranim jutarnjim časovima da vežbaju, piju, jedu i odlaze u toalet.

      Vazduh je stizao kroz mali otvor koji je izlazio na dvorište.

      "Posle pet dana provedenih tamo, više nije moglo da se izdrži", kaže Ani.

      "Zamislite samo da su kaluđerice bile uhapšene", dodaje ona.

      Ti dani provedeni pod zemljom obeležili su Ani za čitav život - ona od tada spava s upaljenim noćnim svetlom. Helena je imala sreće jer je bila smeštena kod jedne lokalne porodice.
      Iako nije ušao u sam manastir, SS je ostavio tragove razaranja na njegovom pragu.

      "Pronašli smo neke makisarde [članove Makija, francuskog pokreta otpora] koji su ubijeni i ostavljeni da leže na putu. Nemci su želeli da ih ostave tu za primer drugima kako ne bi pružali otpor", kaže Eni.

      Sestra Deniz je želela da oda počast mrtvima i zamolila je Ani da joj pomogne da ostavi cveće na svakom od mrtvih tela.

      U junu 1944. godine, Das Rajh je dobio naređenje da ide na sever da bi se pridružio kampanji za zaustavljanje savezničkog iskrcavanja u Normandiji.

      Usput je učestvovao u dva masakra čiji je cilj bio da kazni meštane za makijevske aktivnosti u kraju.

      Potom, kad je stigao u Normandiju, opkolila ga je američka Druga oklopna divizija i satrla - izgubili su 5.000 ljudi i više od 200 tenkova i drugih borbenih vozila. Nakon što je jug Francuske oslobođen u avgustu 1944. godine, jevrejska deca polako su počela da napuštaju samostan.

      Albert Sejfer se vratio kod porodice, uključujući oca, koji se živ vratio iz Aušvica. Ani i Helena nisu bile te sreće.

      Iako je njihova tetka preživela, njihovi roditelji i mlađa sestra Ida ubijeni su u Aušvicu.

      Ani se skrasila u Tuluzu, udala se, rodila decu i nedavno postala prabaka. I dalje se redovno viđa sa Albertom, koji sada ima 90 godina.

      Helena se udala i rodila sina, skrasivši se u Ričmondu, u zapadnom Londonu. Sa 94 i 90 godina, dve sestre putuju između Londona i Tuluza da bi se posećivale što češće mogu.
        Helena i Ani na ulazu u samostan/BBC  
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
      One sestru Deniz zovu "notr dam de la ger" - naša dama od rata.

      Bile su tužne što su morale da se oproste od nje i redovno su je posećivale do kraja njenog života.

      Dok su Anina deca bila mlada, ona bi ih često vodila sa sobom, kako bi održala ovaj period istorije živim za njih - kao stalni podsetnik na ono što je jevrejski narod pretrpeo.

      Sestra Deniz je ostala u manastiru i nastavila da radi sve do smrti 2006. u 94. godini. Kasnije u životu pomagala deci u nepovoljnom položaju, a potom imigrantima iz Severne Afrike.

      Njoj je 1980. godine Memorijalna ustanova za heroje i žrtve holokausta Jad Vašem dodelila titulu Pravednice među narodima.

      Jedna ulica u Kapdenjaku nosi njeno ime, ali pored toga jedini spomenik u njenu čast nalazi se u krugu manastira.
        Helena (levo), Ani (desno) sa sestrom Deniz kod spomenika - Albert Sejfer stoji pozadi/BBC  
       
       
       
       
       
       
       
       
       
      Na njemu piše: "Ovo drvo kedra posađeno je ovde 5. aprila 1992. godine u znak sećanja na to što je 83 jevrejska deteta (između decembra 1942. i jula 1944. godine) spasila Deniz Bergon… na zahtev monsinjora Žila-Žiroa Saliježa, nadbiskupa Tuluza."

      Spomenik se nalazi blizu mesta gde je sestra Deniz zakopala nakit, novac i sve dragocenosti koje su roditelji ostavili za sobom - a koje im je ona vratila, netaknute, nakon rata, kako bi im pomogla da ponovo zasnuju porodice.
       
      Drugi svetski rat: Odvažna opatica koja je sakrila 83 jevrejska deteta
      WWW.B92.NET Samostan na jugu Francuske je tajno pružio sklonište za 83 jevrejska deteta tokom Drugog svetskog rata.  
    • Од JESSY,
      Da li ste upali u doomsurfing i/ili doomscrolling kandže? Evo o čemu se radi.
      IZVOR: MONDO / XIAOMI Većina ljudi je potpuno saglasna da 2020. godina nezaustavljivo grabi ka vrhu spiska najgorih godina svih vremena - makar onih, koje mi pamtimo, je li tako…
      Svakog dana, od jutra do mraka izloženi smo bujici svega i svačega s interneta, a većina toga što dolazi do nas je veoma negativne prirode.
      Lavini problema koja nas ove godine zatrpava sad možemo da dodamo još jednu nevolju: čitanje loših vesti je loše za naše zdravlje!
      Sasvim je normalno da se svako od nas svakodnevno informiše o bitnim događajima, pogotovo u slučaju posebne situacije kao što je aktuelna pandemija Covid-19, ali ispostavlja se da sve ima svoju granicu.
      Naime, sve više stručnjaka upozorava na zdravstvene probleme, koji mogu da nastupe, ako se izlažemo prevelikoj količini loših vesti, koje do nas uglavnom stižu preko interneta, mobilnih telefona i drugih uređaja priključenih na “mrežu svih mreža“. Ispostavlja se da je u ljudskoj prirodi da se više fokusira na negativno, nego na pozitivno, što znači da je veća verovatnoća da upadnemo u vrtlog jurnjave za lošim vestima (pogotovo u toku kriznih perioda), nego da provedemo sate tragajući za zabavom.
      To nam mobilni telefoni i slični uređaji dodatno olakšavaju, jer nam je sve pod prstom i sve nam je na klik, a moderno plasiranje vesti lepo čini da se što duže zadržimo na nekom mestu. Tome posebno doprinose društvene mreže - Facebook, Instagram, Twitter i slične - koje, ako ne promovišu besomučno sve i svašta, propagiraju zdrav život ili ne iskazuju “pametne“ misli i motivacione statuse, koje im niko nije tražio, onda - MRAČE!
      Nekontrolisano pregledanje društvenih mreža i sajtova sa vestima, samo da bismo našli loše vesti, a zatim ceo ciklus pokrenuli ispočetka, i tako satima, sad ima svoj zvanični naziv. Ako loše vesti jurite preko računara, to se naziva doomsurfing, a ako koristite mobilni uređaj onda se radi o doomscrollingu (engl. doom - propast, strašna sudbina).
      Dok praćenje vesti, čak i kada su loše, nije problematično u malim i umerenim količinama, jer je uvek bolje biti informisan, nevolje nastaju kad se vreme provedeno uz ekran meri satima, kad ljudi čitaju loše vesti od buđenja do spavanja, uvek sa mobilnim telefonom u ruci. Stručnjaci za mentalno zdravlje iz SAD upozoravaju da je kod osoba koje jure (loše) vesti više od dva sata dnevno značajno povećan rizik od razvoja anksioznosti (teskoba, neprestana strepnja da će se desiti nešto loše) i depresije (dugotrajno loše raspoloženje, tuga, bezvoljnost).
      U igri je još jedan fenomen, takozvani "sindrom zlog sveta", objašnjava SK. Uzrok ove pojave, definisane još pre pola veka, kombinuje opsednutost sredstava informisanja lošim vestima i nemogućnost modernog čoveka da okrene leđa bujici vesti. Rezultat je stvaranje ubeđenja da je svet mnogo opasniji nego što stvarno jeste, povlačenje u izolaciju i, ironično, još veće izlaganje lošim vestima.
      Rešenje, očigledno, leži u ograničavanju vremena provedenom uz loše vesti i (bezbednom) kontaktu sa prijateljima, koji pozitivno utiču na raspoloženje. Kad je svet već pun loših vesti, nemojte izlagati zdravlje dodatnom faktoru rizika.
      https://mondo.rs/MobIT/Tech-Vesti/a1342093/Sta-je-doomsurfing-poremecaj-Sta-je-doomscrolling-poremecaj-Doomsurfing-opis-Doomscrolling-opis.html
       
    • Од Драгана Милошевић,
      Nastava za osnovce na RTS 3 i RTS planeta, počinje sutra od osam sati i trajaće do 18 sati, najavio je danas ministar prosvete Mladen Šarčević. U ovoj vesti pronaći ćete i detaljan dokument o nastavi.
      On je za TV Pink naglasio da su za kratko vreme uspeli da snime kvalitetan školski program, koji je simulacija redovne nastave u školama.
      "Osnovna škola je pokrivena. Program počinje da se emituje sutra i trajaće svakog radnog dana od 8 do 18 sati. U pitanju su polučasovne lekcije", rekao je ministar. Kasnije je izdato i saopštenje Ministarstva prosvete u kom se navodi da će časovi biti emitovani šest dana tokom nedelje.
       
      Za niže razrede osnovnih škola organizovana su predavanja iz srpskog, matematike i sveta oko nas, a za više razrede osnovnih škola - srpskog, matematike, istorije, geografije, biologije, hemije, fizike.
      "Naročitio mnogo će biti časova za osmake. Škole će raditi, ali na drugi način", rekao je ministar.
      Za učenike osnovnih škola, počev od sutra od osam sati, šest dana u nedelji biće emitovan posebno pripremljeni i adaptirani obrazovni sadržaj u skladu sa propisanim planom i programom nastave i učenja, navodi se u uputstvu koje je Ministarstvo prosvete sinoć uputilo svim školama.
      Za niže razrede osnovnih škola emitovaće se časovi srpskog, matematike i sveta oko nas, a za više razrede osnovne škole - srpskog, matematike, istorije, geografije, biologije, fizike i hemije.
      Časovi će biti emitovani na RTS 3, prema rasporedu po razredima koji će dan pre emitovanja biti dostupni na sajtu MInistarstva prosvete (www.rasporednastave.gov.rs).
      Za sve učenike od prvog do sedmog razreda emitovaće se obrazovni sadržaj u blokovima od po dva časa dnevno.
      Za učenike osmog razreda emitovaće se edukativni sadržaj u blokovima od po tri časa dnevno, od kojih će dva uvek biti srpski jezik i matematika, a treći čas jedan od predmeta koji se polažu na završnom ispitu.
      Kako je navedeno u uputstvu školama, u slučaju da internet nije dostupan svim učenicima, obaveza je direktora i odeljenskih starešina da raspored časova koji će biti emitovan na RTS 3 redovno objavljuju na mestu koje je direktno dostupno učenicima i roditeljima.
      Mesta na kojima može biti istaknut raspored su : ulaz škole, spoljašnja oglasna tabla.
       
      Nastava na daljinu u vanrednom stanju  
      Raspored časova može se prosleđivati i putem SMS poruka i društvenih mreža.
      Obaveza škole je, takođe, da se na školski sajt postavi baner sa linkom ka sajtu www.rasporednastave.gov.rs i ka obaveštenjima koji se odnose na emitovanje časova na RTS 3.
      Svi emitovani časovi biće dostupni na platformi RTS Planeta, gde se mogu naknadno i više puta pregledati, istog ili narednog dana. Operateri neće naplaćivati protok i prenos podataka za navedene edukativne sadržaje.
      Ukazuje se na potrebu da, osim sadržaja koji će biti emitovan na RTS 3 i RTS Planeti, nastavnici osnovnih i srednjih škola, da koriste dostupne digitalne udžbenike i sadržaje na način koji omogućava učenje na daljinu.
      Navodi se da su nastavnicima i učenicima osnovne i srednje škole na raspolaganju veliki broj on-line platformi kao što su Viber, Zoom, Microsoft Teams.
      Obavezuju se direktor škole, nastavničko veće i pedagoški kolegijum da bez odlaganja pristupre izradi nedeljnog operativnog plana sa ključnim aktivnostima u ostvarivanju obrazovno-vaspitanog rada.
      Takođe, navodi se da je potrebno da nastavnici prate i beleže podatke o napredovanju učenika u periodu učenja na daljinu kroz domaće zadatke, vežbanje, provere, projekte, prezentacije koje učenici mogu dostavljati putem mejla ili u okviru odabrane onlajn platforme.
      Za evidenciju obrazovno-vaspitnih aktivnosti na daljinu odgovorni su nastavnici i direktor škole.
      Nastavnici su u obavezi da u elektronski dnevnik evidentiraju sve realizovane TV časove i druge nastavne jedinice/teme koje su realizovane putem drugih vidova komunikacije (RTS Planeta, platforme za upravljanje elektronskim učenjem, uputstva data mejlom...).
      Direktori škola se obavezuju da prate i ažuriraju sve vidove evidencije koja se vodi u periodu kada postoji organizovano učenje na daljinu.
      Ukazuje se i na dodatne vidove podrške učenicima u učenju na daljinu i potrebu da odeljenske starešine podstiču učenike na redovno učenje koristeći različite vodove elektronske komunikacije.
      Ističe se važnost psiho-socijalne podrške za učenike i roditelje u privremeno otežanim uslovima i u pripremi za prelazak na redovni režim nastave i učenja.
      Takode, obavezuju se direktori škola da informacije o zdravstvenom statusu učenika, dobijene od roditelja učenika i odeljenskih starešina, redovno prosleđuju nadležnoj školskoj upravi.
      Dodatne informacije u vezi da učenjem na daljinu, kao vidom podrške nastavi, roditelji mogu dobiti pozivom na broj telefona 011/735 05 57.
      Ministar Šarčević nije danas mogao da precizira kako će biti organizovana mala matura za osmake, ali je rekao da se štampaju testovi za probu male mature, kao i za malu maturu.
      Ministar je naglasio da je susedna Hrvatska, koja ima mnogo više resursa od Srbije, uspela da organizuje nastavu na daljinu od prvog do četvrtog razreda.
      Napominje da će roditelji morati mnogi više da se uključe, a da će to moći jer će mnogi zbog novonastale situacije raditi od kuće.
      U ministarstvu koje on vodi svi stariji od 60 godina, kao i roditelji dece mlađe od 12 godina, radiće od kuće.
       
      NEMA ODMORA: TV časovi počinju SUTRA OD 8, OVO su SVI DETALJI NASTAVE
      MONDO.RS Nastava za osnovce na RTS 3 i RTS planeta, počinje sutra od osam sati i trajaće do 18 sati, najavio je danas...  
    • Од Иван Ц.,
      Nakon smenjivanja najvećih imena red je došao na jednu sasvim drugu kompaniju!
      Verovatno već znate da je MWC 2020, najveći sajam mobilne telefonije, otkazan zbog koronavirusa, a ako ne znate - pročitajte razloge i obrazloženja na našem linku!
      Ipak, GSMA, organizaciju iza najvećeg Sajma mobilne telefonije to nije omelo da izabere najbolje tokom prethodne godine, kao što čini svake godine u ovo vreme - objavljeni su Glomo pobednici!
      MOŽDA ĆE VAS ZANIMATI:
      TECH VESTI |
      Pre 13 h
      Miš odlazi u istoriju - nova tastatura to i najavljuje (VIDEO)
        11   TECH VESTI |
      Pre 14 h
      Stiže vrlo brzo - objavljen datum premijere, otkrivamo vam detalje (FOTO)
        6   TECH VESTI |
      24.02.2020.
      Počela ANDROID era bez Google-a: Kako izgleda, šta donosi (FOTO, VIDEO)
        19    
       
       
       
       
       
       
       
      Ove godine, telekomunikaciono tržište, žiri i kompanije, svi zajedno, koji su učestvovali u odabiru i glasanju za najbolje, stalo je u odbranu Huawei kompanije, makar se tako stiče utisak, jer su listom ignorisali američke preporuke i odabrali Huawei kao najbolju kompaniju, rešenje, servis ili tehnologiju u dosad najvećem broju slučajeva.
      Huawei je nagrađen u kategorijama:
      Liderstvo u okviru 5G tehnologije Nagrada za 5G partnerstvo (uz BMW i China Unicom) Najbolja mobilna inovacija za posao Najbolja mobilna inovacija za pametne gradove Tehnologija budućnosti Najbolja mobilna inovacija za klimatsku održivost. Ukratko - Qualcomm samo jedna nagrada, Samsung takođe, a Ericsson dve.
      Ipak, najveće iznenađenje tokom proglašenja najboljih u 25. po redu dodeljivanju nagrada desilo se u najpopularnijoj kategoriji - NAJBOLJI MOBILNI UREĐAJ tj. PAMETNI TELEFON.
      Najboljim telefonom za 2020. godinu proglašen je OnePlus 7T Pro!
      O ovom telefonu, šesnaestočlani žiri je rekao: “Ovo je praktično nenadmašivo sa strane tehnološke perspektive, uz vodeću brzinu procesora u klasi, još bržim vremenom punjenja i odličnim softverom. Osim po ovom sveobuhvatnom proizvodu po pristupačnoj ceni, kompanija bi, takođe trebalo da bude prepoznata i po impresivno uspešnoj tržišnoj strategiji“.
       
       
    • Од JESSY,
      ovde se misli na popularne ličnosti iz svih sfera društvenog života....
×
×
  • Креирај ново...