Jump to content

ПЕТИЦИЈА ЗА ОДЛУЧНУ ОДБРАНУ УГЛЕДА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ И ЕПАРХИЈЕ БАЧКЕ ОД МЕДИЈСКОГ РАТА КОЈИ ПРОТИВ ЊЕ ВОДЕ ИНТЕРЕСНЕ ГРУПЕ У КУЛТУРИ И ИНФОРМИСАЊУ

Оцени ову тему


Препоручена порука

spc-1.jpg

Бесомучна медијска кампања коју интересне групе у политици, култури, информисању и цивилном сектору последњих месеци воде против СПЦ и посебно против Епархије Бачке и представљају насртај не само на институцију цркве као темељ српске државности, већ и отворено непријатељство према свему што је српско.

Под изговором заштите културних вредности или бар оног што однарођене елите држе за културу, открива се намера да се Српској Православној Цркви ускрати право да одлучује и управља својом имовином, а значају који ужива у народу нанесе штета.

Културни рат који су отворено повеле поједине јавне личности, више него јасно имају за циљ потирање православног духа народа и обнову хабзбуршких културних вредноси, обележених и запамћених по бројним стратиштима Срба.

Одсутво реакције, значило би капитуалцију и мирење са окупацијом, коју агресивна квазикултурна и самозвана елита покушава гласно да наметне.

Институт за политичко умрежавање позива на одлучан одговор који ће јасно ставити до знања да у српском народу постоје вредности и институције, чије угрожавање неће бити толерисано нити проћи без одговора.

Име и презиме:

1)Проф. др Борис Стојковски, историчар

2)Игор Мировић, председник Покрајинске владе Војводине

3)Проф. др Стаменко Шушак, кардиохирург Директор Клинике за кардиоваскуларну хирургију ИКВБВ Ср. Каменица, Редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду

4)Ивица Дачић, министар иностраних послова и председник СПС

5)Муфтија војвођански Мухамед еф. Зиљкић

6)проф. др Срђан Шљукић, социолог и потпредседник Матице српске

7)Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, директор Центра за истраживање православног монархизма

8)Ксенија Вучић, новинар

9)Селимир Радуловић, песник и управник Библиотеке Матице српске

10)др Александар Раковић, историчар

11)мр Мирослав Шпановић, посланик и Председник покрајинског одбора ПУПС-а

12)Проф.др Срђан Перишић, политиколог

13)Јован Вучуревић, посланик у Скупштини Црне Горе и функционер Демократског фронта

14)Марина Рајевић Савић, новинар

15)Душан Савић, бивши фудбалер

16)Александар Ђурђев, посланик и председник Српске лиге

17)Александар Протић, продуцент и члан Београдског синдиката

18)проф др Иван Стратимировић, потомак Вожда Ђорђа Стратимировића

19)Душан Илић, истраживач Институт за европске студије

20)Владимир Ђукановић, народни посланик и члан председништва СНС

21)Стеван Бакић, градоначелник Суботице

22)Иван Стоилковић, посланик у Собрању Македоније и председник Демократске партије Срба у Македонији

23)Марко Танасковић, писац

24)Драгослав Бокан, писац и редитељ

25)Миленко Митровић, потпредседник Скупштине Града Бијељина

26)Јеромонах Виталије Милошевић, манастир Студеница

27)Марко Ковачевић, посланик у Скупштини Црне Горе и функционер Демократског фронта

28)Марко Пекић, адвокат

29)Ђорђе Ђоковић, саветник министра и члан Главног одбора СПС

30)Мишо Вујовић, национална ревија Србија

31)Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине

32)Владимир Добросављевић, историчар

33)Свештеник Бобан Миловановић

34)Синиша Милић, одборник у Граду Сомбору

35)Василије Паповић, главни и одговорни уредник новина АЛО

36)Ладислав Лазић, магистар историјских наука

37)Слободан Ерић, главни и одговорни уредник Геополитике

38)Бранко Радун, политички аналитичар

39)Стојков Д. Стефан, адвокат

40)Драган Вујичић, новинар Новости

41)Александра Јанковић, психолог

42)Оливера Милетовић, новинар

43)Владан Глишић, народни посланик

44)Филип Родић, новинар Печата

45)Милан Лађевић, главни уредник Српског телеграфа

46)Бојан Билбија, новинар

47)Саша Адамовић, историчар

48)Милијана Балетић, новинар

49)Ирена Петровић, дипл. технолог Мр. из нафтне индустрије

50)Др. Коста Петровић, дипл. физикохемичар

51)Др. Љиљана Петровић, мастер клиничке фармације

52)Тијана Марковић, драмски уметник

53)Гордана Ђурђевић – Димић, драмска уметница, СНП

54)Доситеј Томашевић, дипл. филмски и ТВ редитељ

55)Драгана Томашевић геометар

56)Душан Одобашић, предузетник

57)Сара Томашевић, психолог

58)Татјана Думић, економиста

59)Проф. др Срђан Перишић, политиколог

60)Радиша Томашевић – приватни предузетник

61)Горан Миленковић, архитекта

62)Тома Фила, адвокат из Београда

63)Душан Новаковић, грађ. инжињер, Нови Сад

64)Миле Новаковић, пензионисани пуковник полиције

65)Дано Јукић, војно лице у пензији

66)Данијел Кулачин, историчар

67)др сци. мед. Гордана Шошић генетичар КЦ Крагујевац

68)Александра Драганић дипл. економиста

69)Софија Лолић, дипломирани правник

70)Марко Филипендин историчар

71)Ласло Парацки новинар

72)Катарина Лолић, Студент Медицинског факултета у Београду

73)Иван Мркић, бивши министар иностраних послова Р. Србије

74)Радмила Мишев, уредник Светосавског звонца

75)Сунчица Марковић, академски сликар

76)Сања Стојановић, Геометар

77)Пуниша Зељковић – Billy King, уметник

78)Игор Ивановић, писац

79)Дане Чанковић, председник организације ИЗБОР ЈЕ НАШ из Бања Луке

80)Доц др Драгослава Живков Шапоња, кардиолог Институт за кардиваскуларне болести Војводине

81)Дарко Миличић, српски кошаркаш у НБА и произвођач воћа у Срему

82)Проф. др Игор Стаменковић, професор Природно’математичког факултета Универзитета у Новом Саду

83)Андреј Протић, комуниколог

84)Драган Ћирјанић, редитељ

 


View full Странице

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом је по завршетку опела блаженопочившем Патријарху Иринеју произнео надахнуту беседу у којој је подсетио да је Патријарх Иринеј "неуморно радио и бринуо о Цркви нашој и роду нашем", али и да је такође патио због раскола у Цркви Православној. Високопреосвећени је нагласио да је Патријарх Иринеј пуних 10 година Српску Православну Цркву "предводио тихо, мудро и стрпљиво", а својим упокојењем "показао пут којим ћемо сви ми, у своје време, поћи".

       
      Звучни запис беседе
       
      Почившег Патријарха красили су добра нарав и господска одмереност рекао је Високопреосвећени и истакао да је он био "непоколебљиви стуб наше Цркве Светосавске и достојан наследник Патријарха Павла".
      Подсетио је да је Патријарх Иринеј давно кренуо тешким и уским путем који га је водио и довео до Царства Божијег. "Путовао је тешким и трновитим путем кроз смутна времена наше прошлости, али нажалост и наше садашњости", рекао је Митрополит Хризостом, који је нагласио да је одлика Патријарха Иринеја било "служење и послушност Цркви, а не опсесија влашћу" и да је све нас научио стрпљењу и служењу Господу.
      "Био је бескомпромисни борац очувања части и угледа нашег народа" рекао је Митрополит Хризостом и додао да је ово "тежак и велики губитак за нашу Цркву и народ", подссетивши да смо пре само двадесетак дана изгубили Митрополита Амфилохија.
      "Не малаксајмо и не губимо наду - Бог је са нама" поучио је Митрополит Хризостом и нагласио да треба да будемо храбри, јер нас и Митрополит Амфилохије и Патријарх Иринеј сада гледају са Неба и моле се за нас.
       
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом изношења неистина у појединим недобронамерним медијима и покушаја обмане и уношења немира међу верницима Српске православне цркве и Епархије врањске, а поводом периода прослављања Крсних слава у јеку пандемије вируса Ковид 19, где се наводи да су "поједини свештеници достављали спискове свечара Комуналној полицији", обавештавамо јавност да су тиме изречене неистине и лажи.

       
      Крсне славе су догађаји који символишу нашу духовност, баштине нашу традицију, окупљају и чувају наше породице, а данас, у времену пандемије, имају и посебан значај, јер ако се прослављају и обележавају на неадекватан начин, могу негативно утицати на очување јавног здравља.
      Апелујемо на вернике да се у свакој ситуацији придржавају противепидемиолошких мера, да своје Крсне славе прослављају у духу наше вере, у кругу своје породице, на истински црквени начин, молитвено пре и изнад свега, а никако не на начин којим би могло бити угрожено здравље наших ближњих. Јер, слава је богослужбени чин и радосно молитвено окупљање, а не повод за неумереност или, у садашњим условима, за окупљање многих људи у затвореној просторији невеликих размера.
       
      Извор: Епархија врањска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Гост новог издања емисије "Огледало" на Српској РТВ био је протопрезвитер Јован Пламенац, парох при Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару. Гостујући у наведеној емисији прота се осврнуо на недавно привођење уз неправедне оптужбе да је оскрнавио гроб свог претка - митрополита Арсенија Пламенца у манастиру Покрова Пресвете Богородице у Горњим Брчелима. Аутор и водитељ емисије: Љубица Гојковић-Вукићевић. 
      Извор: Српска РТВ 
    • Од александар живаљев,
      „Српски коштан“ у дворишту Покровске цркве
      10. НОВЕМБРА 2020.
       
      Ботаничар Небојша Стојановић из Београда, аутор и реализатор еколошко – духовне акције „Небеска ботаника“, у порти Храма Покрова Пресвете Богородице данас је засадио једно стабло гинко билобе и два питомог кестена, којег је назвао „српски коштан“ и њиме марљиво украшава црквене порте и школска дворишта широм Србије.
      Некада сте њиме добра и услуге могли платити као дукатом, сребрњаком и којечиме скованом од племенитих метала што је вредност овоземаљског мерило. На трпези је заузимао место као укусан слаткиш, али се од његовог хранљивог и здравог плода правило и брашно за хлеб и друге домаћичке рукотворине старих времена. Међу љубитељима здраве хране, питоми кестен и данас је на цени, јер садржи угљене хидрате који погодују и дијабетичарима. Његове раскошне крошње вековима наткриљују Високе Дечане, Српску царску Лавру у долини Бистрице испод планинског масива Проклетија. Духовно благо Метохије, сведочанство српског постојања и светску културну баштину. Чувају и красе њену околину, питоми кестени, простирући се некад на двадесетак хектара. Данас само на осам. Тек неколико пута годишње, када војници КФОР –а обезбеде пратњу, дечанска братија могу да покупе ове благодатне плодове. А дешавало се и да шуму секу они који би да српско постојање на светој земљи затру. И то нас многе боли, а и правду бисмо. Нека је ипак Господња последња… За нас је стварати најбоље. У славу Божју и на добро људи. Управо како то чини ботаничар из Београда Небојша Стојановић, неуморни прегалац у узгајању садница и њиховом ширењу свим крајевима где Срби живе. Питоми кестен из метохијске равнице назвао је „српски коштан“. Из зрна стабала донетих из Дечана произвео је саднице, којима из дана у дан украшава дворишта храмова и школа широм Србије. Почео је јуна ове године у манастиру Хиландар. Поред кестена ту је и гинко билоба, кедар и дрен – „Едиција светих“ у акцији Небеске ботанике. Дрвеће које штити, храни, лечи,улепшава…
      Дечанска шума„српског коштана“, односно питомог кестена, некада је била највећа на Балкану. То је иначе најређа врста кестена на свету. У жељи да млађе генерације упознам са овом биљком, која је печат на српској тапији на Косово и Метохију, произвео сам саднице и почео да га садим широм Србије. Садићу где год Срби живе, јер на тај начин можемо да сачувамо везу са светом српском земљом. Задатак нас старијих јесте да младима оставимо у наслеђе запис, љубав према светињама и свему ономе што о њима говори. Ако то уграде у себе док су мали, никада неће заборавити – каже Небојша Стојановић, аутор и реализатор „Небеске ботанике“, акције чији су печати лепоте утиснути од Хиландара, преко Београда, Новог Сада, Ваљева па све до…докле буде оних којима је важно везати претке са онима који долазе, оставити траг трајања док мрви пролазност. У дворишту Покровске цркве Небојша Стојановић засадио је и гинко билобу, најстарије дрво на планети, пореклом са Далеког истока. Управо њиме, пре двадесетак година, овај врли градинар почео је са стварањем дрвећа из зрна. До данас је створио четири врсте, вишеструко корисне за човека. Вођен жељом да чини оно што је добро за све, не тражећи ништа заузврат, верујемо да неће стати. Једно добро рађа друга нова. И то је законитост. Неписана, али вишеструко у пракси потврђена.
      Ј. Ј.
        ИЗВОР: 
      „Српски коштан“ у дворишту Покровске цркве – Епархија ваљевска
      WWW.EPARHIJAVALJEVSKA.RS  


      View full Странице
    • Од александар живаљев,
      „Српски коштан“ у дворишту Покровске цркве
      10. НОВЕМБРА 2020.
       
      Ботаничар Небојша Стојановић из Београда, аутор и реализатор еколошко – духовне акције „Небеска ботаника“, у порти Храма Покрова Пресвете Богородице данас је засадио једно стабло гинко билобе и два питомог кестена, којег је назвао „српски коштан“ и њиме марљиво украшава црквене порте и школска дворишта широм Србије.
      Некада сте њиме добра и услуге могли платити као дукатом, сребрњаком и којечиме скованом од племенитих метала што је вредност овоземаљског мерило. На трпези је заузимао место као укусан слаткиш, али се од његовог хранљивог и здравог плода правило и брашно за хлеб и друге домаћичке рукотворине старих времена. Међу љубитељима здраве хране, питоми кестен и данас је на цени, јер садржи угљене хидрате који погодују и дијабетичарима. Његове раскошне крошње вековима наткриљују Високе Дечане, Српску царску Лавру у долини Бистрице испод планинског масива Проклетија. Духовно благо Метохије, сведочанство српског постојања и светску културну баштину. Чувају и красе њену околину, питоми кестени, простирући се некад на двадесетак хектара. Данас само на осам. Тек неколико пута годишње, када војници КФОР –а обезбеде пратњу, дечанска братија могу да покупе ове благодатне плодове. А дешавало се и да шуму секу они који би да српско постојање на светој земљи затру. И то нас многе боли, а и правду бисмо. Нека је ипак Господња последња… За нас је стварати најбоље. У славу Божју и на добро људи. Управо како то чини ботаничар из Београда Небојша Стојановић, неуморни прегалац у узгајању садница и њиховом ширењу свим крајевима где Срби живе. Питоми кестен из метохијске равнице назвао је „српски коштан“. Из зрна стабала донетих из Дечана произвео је саднице, којима из дана у дан украшава дворишта храмова и школа широм Србије. Почео је јуна ове године у манастиру Хиландар. Поред кестена ту је и гинко билоба, кедар и дрен – „Едиција светих“ у акцији Небеске ботанике. Дрвеће које штити, храни, лечи,улепшава…
      Дечанска шума„српског коштана“, односно питомог кестена, некада је била највећа на Балкану. То је иначе најређа врста кестена на свету. У жељи да млађе генерације упознам са овом биљком, која је печат на српској тапији на Косово и Метохију, произвео сам саднице и почео да га садим широм Србије. Садићу где год Срби живе, јер на тај начин можемо да сачувамо везу са светом српском земљом. Задатак нас старијих јесте да младима оставимо у наслеђе запис, љубав према светињама и свему ономе што о њима говори. Ако то уграде у себе док су мали, никада неће заборавити – каже Небојша Стојановић, аутор и реализатор „Небеске ботанике“, акције чији су печати лепоте утиснути од Хиландара, преко Београда, Новог Сада, Ваљева па све до…докле буде оних којима је важно везати претке са онима који долазе, оставити траг трајања док мрви пролазност. У дворишту Покровске цркве Небојша Стојановић засадио је и гинко билобу, најстарије дрво на планети, пореклом са Далеког истока. Управо њиме, пре двадесетак година, овај врли градинар почео је са стварањем дрвећа из зрна. До данас је створио четири врсте, вишеструко корисне за човека. Вођен жељом да чини оно што је добро за све, не тражећи ништа заузврат, верујемо да неће стати. Једно добро рађа друга нова. И то је законитост. Неписана, али вишеструко у пракси потврђена.
      Ј. Ј.
        ИЗВОР: 
      „Српски коштан“ у дворишту Покровске цркве – Епархија ваљевска
      WWW.EPARHIJAVALJEVSKA.RS  

×
×
  • Креирај ново...