Jump to content

Да ли више волите црни или бели еуро крем ако га уопште и једете?


Препоручена порука

Имам дебату да ли постоје особе које воле бели крем?

Питање од стране великог обожаваоца црног крема. Зашто се производи бели крем кад сви једу и воле црни?

Интересује ме да ли неко воли искључиво бели крем?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 32
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Ja sam uvijek bijeli dio vise voljela. I da ovaj bijeli euroblok iliti naopaki mi je trenutno omiljena poslastica. 

Odrastao sam na eurokremu, i danas ga tučem s djecom redovno i tako će biti dok ne ostarim.  Od kad znam za sebe uvijek sam volio bijelo. Crno nije bilo po mom ukusu, preslatko, a bijelo je izbal

Evo odgovora: Tvorac "eurokrema" kaže da je crni deo sadržajniji i kvalitetniji - Nedeljnik ADMIN.NEDELJNIK.RS   Evo tvorac Eurokrema je objasnio zašto je bolji crni 

Постоване слике

пре 3 минута, obi-wan рече

Po kanonima, prvo se jede beli, a onda crni. I uvek iskljucivo oba. Mora da se zna red.

Хаххаа, разумела сам. За љубитеље искључиво црног (Зилоте🙃) може Италијански Нуткао.

  • Хахаха 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 24 минута, Jecić рече

бели крем

Хула! Јерес!

Свако зна да је једини прави еурокрем црни :suncanje:

  • Оплаках :)) 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Evo tvorac Eurokrema je objasnio zašto je bolji crni :)

Zanimljivo je da u toj anketi koju je imao nedeljnik je zapravo pobedio beli krem, tako da biće da mi što volimo crni više ipak nismo u većini:smeh1:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, J_a_n_a рече

Evo tvorac Eurokrema je objasnio zašto je bolji crni :)

Zanimljivo je da u toj anketi koju je imao nedeljnik je zapravo pobedio beli krem, tako da biće da mi što volimo crni više ipak nismo u većini:smeh1:

Ха, ха..Хвала на доприносу теми. Изгледа сви волимо више црни а бели побеђује🤔. Која логика? Ко су људи који више воле бели?:scratch_head:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 минута, Jecić рече

Изгледа сви волимо више црни а бели побеђује🤔. Која логика? Ко су људи који више воле бели?:scratch_head:

:smeh1: meni su najači oni što kažu - isti su...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 13 минута, Jecić рече

Ха, ха..Хвала на доприносу теми. Изгледа сви волимо више црни а бели побеђује🤔. Која логика? Ко су људи који више воле бели?:scratch_head:

Kaze se,.... istina nije uvek na strani vecine,:D.... tako da, onaj ko nije osetio uzitak crnog krema,... taj je mnogo propustio u zivotu... :smeh1:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, J_a_n_a рече

:smeh1: meni su najači oni što kažu - isti su...

Да како каже Оби да се по канонима једе прво бели, оно типа ако не једеш бели пече те савест...хаха

  • Хахаха 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Bokisd рече

Kaze se,.... istina nije uvek na strani vecine,:D.... tako da, onaj ko nije osetio uzitak crnog krema,... taj je mnogo propustio u zivotu... :smeh1:

Можда је у питању снисхођење?Хахаха

  • Хахаха 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 24 минута, J_a_n_a рече

Evo tvorac Eurokrema je objasnio zašto je bolji crni :)

Zanimljivo je da u toj anketi koju je imao nedeljnik je zapravo pobedio beli krem, tako da biće da mi što volimo crni više ipak nismo u većini:smeh1:

...

Samo sto od 2009. godine nemamo Eurokrem, jer je tad Gandolina licenca istekla, a `ostapleri je nisu obnovili, nego uzeli da mute neki surogat.

Danas je to sto se sramno prodaje pod imenom Eurokrema jedno obicno zasecereno blato.

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, obi-wan рече

...

Samo sto od 2009. godine nemamo Eurokrem, jer je tad Gandolina licenca istekla, a `ostapleri je nisu obnovili, nego uzeli da mute neki surogat.

Danas je to sto se sramno prodaje pod imenom Eurokrema jedno obicno zasecereno blato.

Кажу да је у саставу еурокрема старо млеко у праху из ратних залиха🤔...маст и гума...сад мало да уозбиљимо тему.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, obi-wan рече

Samo sto od 2009. godine nemamo Eurokrem, jer je tad Gandolina licenca istekla, a `ostapleri je nisu obnovili, nego uzeli da mute neki surogat.

Danas je to sto se sramno prodaje pod imenom Eurokrema jedno obicno zasecereno blato.

Da. To je i rekao čovek koji je kupio licencu od italijana 70ih. Kaže da ovaj danas nema veze sa tim od nekada i ima 60% šećera - užas.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      Изводи из књиге Епископа Бачког др Иринеја Буловића "Свето Причешће: извор здравља или извор болести?"
      Прича о причешћивању из једне кашичице као опасном, па и заразном, и о причешћивању сваког верника појединачно посебном кашичицом, и то са једнократном употребом, као препоручивом и „безбедном” потпуно је депласирана и бесмислена. Апсолутно је немогуће причестити се „од једнога Хлеба и из једне Чаше”, а да се притом избегне сваки физички контакт са другим људима. То је немогуће чак и у обичном свакодневном животу: сваки производ, почевши од обичнога хлеба, и сваки предмет, почевши од најобичније чаше, неминовно прође кроз много руку док не доспе у наше руке. (...)Све ово важи и кад је реч о светој Тајни Евхаристије и Причешћу на њој: хлеб предложења који ће постати Хлеб живота као Тело Христово неко меси и пече, пре и за време Литургије пролази кроз руке чтеца или црквењака, а непосредно пред Причешће верних из светог Путира се причешћују епископ, свештеници и ђакони, и то пијењем из исте Чаше, без икакве кашичице, а после Причешћа верних свештеници и ђакони употребе сав преостали садржај светога Причешћа. Следствено, колико је кашичица употребљено не мења ствар јер се општење у истом Причешћу не може избећи. (...)
      Следствено, сва наклапања о оваквом или онаквом начину причешћивања хришћана (једном кашичицом или са више њих, уз пратећу дезинфекцију истих и слично) док траје пандемија коронавируса само су димна завеса, провидан изговор за стварни став и садржај поруке самоназначених „душебрижника”: они су уствари против Причешћа као таквог, они би га најрадије забранили. Иако се сами не причешћују, а у већини случајева уопште и нису верници, убише се од бриге за вернике, па се зато, као „прави хуманисти”, на силу мешају у питања вере и начина њеног практиковања у Цркви, правећи се да не знају да својом интервенцијом укидају слободу и људска права својих суграђана мада се иначе за та права тако громко залажу. (...)
      Ми дубоко верујемо, без задршке, да се у светом Причешћу истински – реално, а не метафорички или символички – сједињујемо са Христом, Господом и Спаситељем нашим. За нас свето Причешће, као врхунац свенародног акта и догађаја Евхаристије, јесте Тело Христово, самим тим Хлеб живота, и Крв Христова, самим тим Чаша благослова. Из тога следи и наша вера да је оно Лек бесмртности, како га је већ почетком 2. века по Христу назвао свети Игнатије Богоносац, и да ни у ком случају не може бити извор или узрок болести, заразе и смрти. (...)
      На основу свега наведеног само се један закључак намеће: хришћанин се може заразити било где, чак и у храму Божјем уколико влада нека инфекција, и на различите начине, али од светог Причешћа – никад и никако. Овим не претварамо освећене евхаристијске Дарове у објект, у нешто издвојено и независно од укупног саборног литургијског чинодејствовања, а још мање у волшебни, магијски објект који дејствује ex opere operato, принудно и аутоматски, без икаквог нашег слободног и добровољног учешћа кроз веру, љубав, благодарење и подвиг. Ова наша констатација доводи нас, неизбежно, до следеће чињенице: свето Причешће јесте Хлеб живота, Чаша благослова и Лек бесмртности под условом да му приступамо „са страхом Божјим, вером и љубављу”, а не на начин супротан овим изразима нашег смиреног прихватања Дара над даровима.
      ( Препоручујемо да књижицу у целости прочитате овде. )
      Свето Причешће није преносилац или извор болести
      ZIVERECI.COM Изводи из књиге Епископа Бачког др Иринеја Буловића \  
    • Од uomo del Ve.Te.,
      Недавно сам почео да учим шпански, изузетно леп, интересантан језик.... има доста сличности са италијанским и француским језиком....тако ако већ неко познаје неки од ова два језика биће од велике помоћи....
       
      Ево поделићу са вама мој приступ учењу неког језика...
      Много је битно да се од самог почетка развије права стратегија/план како правилно да се изврши “напад” …. тј. како најпродуктивније да се приступи учењу језика, да резултати буду што бољи-да се стекне живо знање једног модерног језика....
      Ево по мени неколико добрих детаља кад је у питању стратегија/учење било ког језика:
      1.Најбоља могућа опција је та ако постоје могућности за то да човек оде и живи у тој земљи/граду чији језик учи...програми језика од А1 нивоа до С2 нивоа трају обично 12 месеци, али може да се упише програм на два или три месеца.... ако човек озбиљно ради, годину дана је сасвим довољно да се страни језик може изузетно изузетно добро научити, а и касније да се константно ради на томе...учење језика је један цели процес који траје годинама....
      2.траба почети са учењем првих 1000 речи које се најчешће користе, данас се могу купити приручници или наћи на интернету који садреже 1000 најчешће кориштених речи..... а кад се ово савлада онда купити-наћи приучник који им 2000 хиљада најчешће коришћених речи....
      3. треба научити помоћне глаголе у свим временима....
      4. треба начити неправилне глаголе (30 непрвилних глагола који се начешће користе) -основне облике за будуће и прошло време...
      5. треба научити моделне глаголе у свим временима...
      6. треба научити препозиције- ово је веома битан детаљ....
       
      Поред овог шта још могу додати је то: први страни језик кад се учи иде веома тешко, учење не иде лако, потом следећи језик кад се учи иде лакше и сваки следећи страни језик је лакше научити....
      Даље битно је радити на томе да се на пример ако се учи енглески: да се постепено пређе са српске граматике писаних за енглески, српско-енглексих речника да се преће и  користе граматике, речници и приручници који су написани само на енглеском језику или на неком другом језику који се учи....
      У мом случају само сам енглески учио из граматика/речника на српском језику... а потом све друге језике сам учио преко неког другог језика.... на пример за учење немачког језика сам користио само граматике и речнике написане на енглеском и немачком језику.... потом сам учио француски користећи немачке и енглеске грамтике и речнике за француски... тако да тренутно учим шпански преко немачког језика.... ово је моја стратегија/приступ како да се учи један нови језик, а други језици да се обанвљају и да се не забораве, чим човек стане са читањем наступа процес заборављања страног језика....
      Поред тога исто је битно наћи  easy reader тј. текстове који нису тешки за читање... најбоља могућа опција по мени је да се узме неки текст књига (на пример на енглеском језику) чије текст исте те књиге смо већ читали на српском, да нам је текст већ скоро напамет познат... у мом случају користим Нови Завет, Апостолске оце..... на разним језицима... и то читам често... тако да уједно читам/учим/обављам теолошку материју која ме занима а и језике истовремено обнављам тј. да не заборавим....
      Исто тако на интернету се могу наћи, програми који могу помоћи учењу језика, речнци, поготово програми који помажу око изговра речи итд...
      Што се тиче путовања по свету ако познајете енглески скоро да вам не требају други језици... ако је у питању бављење науком онда зависи кој поље/област је у питању... на пример ако неко жели да учи француски, италијански и шпански.... онда по мени треблао би почети прво са италијански па потом шпански и на крају француски.... или прво италијаснки па потом било који од друга два језика.... италијански је најлакши за научити од оносу за друга два језика а може пуно да помогне у учењу шпанског и француског јер имају доста сличности- дакле ради се чисто о приступу стратегији како са се нешто научи на лакши бољи продуктивниј начин, тј. да се уради права ствар...
       
      Зависи од околности да ли човек живи у Отаџбни или у иностранству... којим занимањем се бави итд... али ево питаћу:
      Како ви учите/обнављате језике које познајете? Да ли имате можда намеру/планирате да почнете са учењем неког језика? Који приступ корисите кад је у питању учење или обнављање старних језика?  Људи су обично заузети са животом,обавезама тако да се мало времена има за читање или за учење обнављање наученог-али нађе се времена и за ово....
       
       Поздрав за све људе добре воље
       
       
       
       
       
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин началствовао је литургијским сабрањем у катедралном храму Епархије жичке. Богослужење се одвијало у простору који је спреман за постављање новог мермерног иконостаса. Он ће попут још једне велике слагалице наговестити сву велелепност ка којој у свом историјском ходу ка есхатону стреми овај храм спајајући у себи благодатно свештенодејство и красоту материје.
      Сабрање је пастирским речима поучио и ободрио Владика Јустин. Речи Преосвећеног преносимо у целости:
      – Сабрали смо се данас у овом светом храму који је посвећен нашем Оцу, Светом Сави, првом архиепископу српском, да се Богу помолимо, да чујемо поуку Светог Јеванђеља, да видимо једни друге, да се утешимо једни другима, да знамо да нисмо сами овде, у овоме свету. И данас, Свето Јеванђеље нам говори о Гадаринском бесомучнику, човеку у кога је ушао легеон демона. И како каже у Светоме Писму –  он се није облачио, него је го ишао по гробовима, лутао по свету, нападао људе, покушавајући да се ослободи тих црних непријатеља душе људске. И у њему видимо генеологију – шта је бесомучник и откуда то бесомучно мучење. Јер бесови су у ствари демони, само што се на различитим језицима различито изговара, али је смисао исти: то су ти непријатељи Божији и непријатељи људски. Јер, они да су хтели да се покају и они би били спасени. Међутим, они су се противили Богу и градили се већи од Бога, као што управо и данас имамо примере.
      Има много оних у свету који се граде већи од Бога и силнији од Бога и покушавају да утичу на судбину људи, а то не може. Они имају власт само онолико колико им Господ Бог допусти. Нама апостол Павле говори у Посланици Ефесцима, нама хришћанима, сведоцима и следбеницима Христовим који смо такође на тој црној листи – јер ако смо пријатељи Божији, постајемо непријатељи онима који се противе Богу. Али ми себе не сматрамо ничијим непријатељима, ми смо само пријатељи Божији. И поручује он нама, као и Ефесцима, хришћанима: обуците се у свеоружје Божије и тако ћете моћи погасити стреле нечастивога. Обуците се у љубав, благочешће, веру, постојаност, користите средства која вам је Господ Бог дао и онда немате чега да се бојите. И заиста, ми хришћани немамо шта да изгубимо. Све нам је дато, а дато нам је и више од овога – дато нам је да наследимо Царство Небеско. Овде, овоземаљско искористићемо да душу своју, тело своје, ум свој, вољу своју, покоримо вољи Божијој да бисмо се спасили. А нас очекује рај сладости. Када кажем сладост, не мислим на сладост овога света, него на сладост гледања лица Божијег, заједничарења са Њим и са свима светима. То је нама Господ Бог припремио, беседио је Епископ Јустин и наставио:
      – Али да се вратимо данас на свакодневицу… Сви смо ми помало уплашени, по мало не знамо шта се ово дешава, помало бринемо – неко мање, неко више, али знајмо да БРИГЕ овога света ПАРАЛИШУ НАШЕ ДУХОВНЕ, УМНЕ И ТЕЛЕСНЕ СИЛЕ, и тако паралисани, ми нисмо спремни више да чинимо добро дело; нисмо спремни на првом месту да се боримо. А то онај црни и хоће – да унесе немир, униније, чамотињу и да кажемо: Све је пропало! А шта је то пропало?!? Па оно што сабирамо у душу нашу – то не може нико да нам узме! То је неодузимиво од нас! То је у нама! И колико год да је више у нама, толико смо силнији.
      Јесте да је природно да се као људи плашимо, чак и смрти, природно је, али што више будемо Господа у себе уткали, у нашу вољу, у ум, у природу нашу, ми ћемо се мање плашити и мање бринути. Препоручујем и себи и вама да се бавимо неким рукодељем, да нешто радимо и притом да размишљамо, ако већ не можемо да се молимо Богу, да размишљамо о Богу, о Његовом страдању, о Његовој жртви, али и Његовом славном Васкрсењу и Вазнесењу, да се сетимо мало да смо ми крштени у име Свете Тројице, а то није мало, ТО ЈЕ СВЕ! Ту је дата сила, сва благодат, сав мир, сав смисао. Ако се удаљимо од тога, онда знајте да тонемо. Као апостол Петар када је почео да ходи по мору и посумњао, јер је видео огромне таласе, а Господ је ту присутан и рече му: Маловерни, зашто си посумњао? Почео је да тоне! Тако и ми када посумњамо, када се изгубимо у овоме свету, када се не везујемо за Царство Небеско, ми неминовно тонемо, а питање је да ли ћемо имати довољно снаге да се поново вратимо.
      Зато да не дозволимо да нас потопе ружне помисли, помисли које описују овај свет. Јер овај свет се плаши, плаше се људи зато што знају да је Господ присутан и да не могу против Њега праћати се. Као што је Господ апостолу Павлу или Савлу, пре Павла говорио. Господ му се јавио и каже: Савле, Савле, зашто ме гониш? Тешко ти је против бодила праћати се! Господ призива све људе да схвате да је Он једини Бог, да је Он једини човекољубац, али на жалост има и оних који не воле што је Господ присутан – па баш као ови гадарински чувари свиња, који су дошли Господу и рекли: Господе иди од нас! Ово су учинили зато што су претрпели штету, јер је Господ демоне натерао у свиње и свиње се подавише. Дакле, прво зато што су имали велику штету, а друго зато што је Он ту присутан и они не могу да живе онако како хоће. Где је Он присутан, сигурно је да се они који нису са Њим нелагодно осећају и при самој помисли или помену имена Христовог.
      Али ми нисмо непријатељи свету. Ми се молимо за свет. Ми све што чинимо, чинимо за спасење света, јер је Господ то први учинио. Наравно, не можемо се молити за спасење света, а да се не молимо за себе. Јер онај који се спасава, стотине и хиљаде се спасавају око њега. То је наша наука, то ми проповедамо, то ми хоћемо! Зато што је први Господ Бог рекао да хоће да се сви људи спасу и дођу у познање Истине. Нека Господ Бог, Син Утехе, Мира, свакога добра буде са нама, са породицама нашим, да се не плашимо ничега, да се клонимо греха, а чинимо добро, баш онако како нас Господ Бог учи. Њему нека је слава у све векове и сву вечност. Амин.“
      У наставку, сабрање је у молитвено расположењу приступило Пречистим Тајнама Христовим које нас чине причасницима вечности.
       
      Извор: Епархија жичка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Протојереј-ставрофор Стојадин Павловић директор Патријаршијске Управне канцеларије, оснивач Телевизије ,,Храм“, поводом упокојења блаженопочившег оца нашег духовног Митрополита Амфилохија, упутио је вјерном народу Црне Горе ријечи утјехе. Он каже да ће живјети Митрополит Амфилохије у Српској православној Цркви нарочито кроз ову дивну дјецу и омладину која су његов рукосад.
      “Слобода која је недостајала, нарочито у Црној Гори, добила је један отворенији прозор што је овај честити народ и заслужио. Ова слобода коју је Господ послао Црној Гори преко Митрополита Амфилохија нашла је право тло на којем ће да буде посијана. Она је тињала у душама витешког јуначког црногорског народа и сада се вратила у овај народ и вјерујем да се из њега више никада неће иселити али ће постати пелцер за цијело Српство“- каже отац Стојадин Павловић.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије предводио је свету архијерејску Литургију у Храму Свете Тројице у Бихаћу у Недјељу двадесету по Духовдану 25. (12) октобра 2020. године. Епископу су саслуживали: протопрезвитер-ставрофор Здравко Богојевић, Синиша Сердар, протонамјесник Јован Бањац, презвитер Славиша Милиновић и протођакон Немања Рељић.

       
      Звучни запис беседе
       
      У својој јеванђелској бесједи Његово Преосвештенство Епископ Сергије је бесједио о Христовом Васкрсењу из мртвих и о вјеру у Њега. О томе нас учи данашње свето Јеванђеље по Луки које нам још једном показује да Христос Васкрсава из мртвих, а то може да учини само Онај, Господар и живота и смрти. Ако вјерујемо истински у Христа, не желимо да умремо већ да живимо са Њим у будућем вијеку које нам је даровао својим Васкрсењем.
      Владика је послије Литургије представио новог пароха бихаћког Славишу Милиновића и пожелио му многе и благе године пастирског рада на њиви Господњој.
       
      Извор: Епархија бихаћко-петровачка

×
×
  • Креирај ново...