Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Тавита

Najdrazi Stih?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Uvijek postoji "onaj" stih, koji nas na trenutak odvoji od "ostalih"...

On bese voljen…bar je tako

On mislio I srecan bio.

Po sto je puta srecan svako

Ko veru nije izgubio,

U kome zelje razum guse,

Ko uziva u sreci duse

Ko pijan putnik u krevetu,

Ili k’o leptir na svom cvetu.

A|l jadan onaj, ko u glavi

Sve predvidi I prozre lako,

Ko smisao im vidi pravi ,

Ciji je duh I srce jadno

Zaledilo iskustvo hladno.

Puskin, Evgenije Onjegin

Share this post


Link to post
Share on other sites

Постављена слика

Išao sam na trg ptica
i kupio sam ptice
Za tebe
Ljubavi moja

Išao sam na trg cveća
I kupio sam cveće
Za tebe
Ljubavi moja

Išao sam na trg železa
I kupio sam okove
Teške okove
Za tebe
Ljubavi moja

A zatim sam otišao na trg robova
I tražio sam tebe
Ali te nisam našao
Ljubavi moja

(Zak Prever)

Share this post


Link to post
Share on other sites

TATJANINO PISMO ONJEGINU

(EVGENIJE ONJEGIN)

Pisem vam – sta bih znala bolje?

I sta vam vise mogu reci?

Sad zavisi od vase volje

Prezrenje vase da l’ cu steci.

Al’ ako vas moj udes hudi

Bar malo trone i uzbudi,

Vi me se necete odreci.

Da cutim ja sam prvo htela,

I za sramotu mojih jada

Ne biste znali vi ni sada,

Bar da se nadam da sam smela

Da cete opet k nama doci

I da cu ma i retko moci

U selu da vas vidim nasem,

Da se veselim glasu vasem.

Da vam sto kazem, pa da zatim

O istom mislim i da pamtim

Dane i noci duge sama

Dok ne dodjete opet k nama.

Al’ osobenjak vi ste, znamo,

Teska vam je seoska cama,

A mi… mi nicim ne blistamo,

No iskreno smo radi vama.

Sto dodjoste u nase selo?

U stepi, gde moj zivot traje,

Ja ne bih srela vas zacelo

I ne bih znala patnja sta je.

Smirivsi burne osecaje,

Mozda bih jednom (ko ce znati?)

Po srcu nasla druga varna

I bila bih mu zena smerna,

A svojoj deci dobra mati.

Drugi!... Al’ ne, ja nikom ne bih

Na svetu dala srce svoje!

Oduvek tako pisano je…

Nebo je mene dalo tebi;

Moj zivot sav je jemstvo bio

Da cu te sresti izmedj’ ljudi;

Znam, bog je tebe uputio,

Moj zastitnik do groba budi…

U snove si mi dolazio,

I nevidjen si bio mio.

Tvoj pogled me je svud proganjo,

U dusi davno glas odzvanjo…

Ne, nije mi se san to snio,

Jer cim si uso, ja sam znala,

Sva premrla i usplamsala,

I rekla: on je ovo bio!

Ja tebe cesto slusah sama;

Govorio si sa mnom jednom

Kad prosjaku pomagah bednom

I kada blazih molitvama

Buru i jad u srcu cednom.

Zar ti i onog trena,

O prividjenje moje drago.

Promako kroz noc kao sena,

Nad uzglavlje se moje sago

I sapnuo mi reci nade

Ljubavi pune i iskrene?

Ko si ti? Cuvar duse mlade

Il’ kobni duh sto kusa mene?

Utisaj sumnje sto me guse.

Mozda su sve to sanje moje,

Zablude jedne mlade duse,

A sasvim drugo sudjeno je…

Nek bude tako! Sto da krijem?

Milosti tvojoj dajem sebe,

Pred tobom suze bola lijem

I molim zastitu od tebe…

Zamisli: ja sam ovde sama

I nikog nema da me shvati;

Sustajem i moj um se slama,

A nemo moje srce pati.

Ceka me; nade glas u meni

Bar pogledom ozivi jednim,

Ili iz teskog sna me preni

Prekorom gorkim i pravednim!

Zavrsih! Da procitam, strepim…

Od stida nemam vise daha…

Al’ vasa cast mi jemci lepim

I predajem se njoj bez straha…

Aleksandar Sergejevic Puskin

Share this post


Link to post
Share on other sites

ONJEGINOVO PISMO TATJANI

Znam, razjasnjenje tuzne tajne

Duboko ce vas uvrediti.

Kakav ce prezir plemeniti

Izreci vase oci sjajne!

Sta hocu? s kakvom zeljom kobnom

Otvoricu vam srce svoje?

Kakvom ce sad veselju zlobnom

Povoda dati pismo moje.

Kada je u vasem srcu cednom

Neznosti iskru spazih jednom.

Da verujem joj nisam smeo;

Navici nisam dao maha,

Slobodu praznu nisam hteo

Da izgubim pun cudnog straha.

Jos jedno nas je rastavilo…

Nesrecni Lenski tad je pao…

Od svega sto je srcu milo

Srce sam tada otrgao;

Nevezan nicim, ja sam zatim

Mislio da sloboda moze

Da nadoknadi srecu: Boze!

Kako pogresih, kako patim!

Ne, da vas vidjam, da vas pratim.

Da svaki osmeh, pogled hvatam

Na vasem licu i da patim,

Vas glas da slusam i da shvatim

Svom dusom svojom vase cari

I savrsenstva od svih veca.

Da premirem kraj vas u stvari,

I da se gasim… to je sreca!

A ja sam lisen svega toga;

Zbog vas ja lutam svetom grubim;

Svaki je cas zivota moga

Dragocen, a ja zalud gubim

Vec ionako teske dane

Sudbinom gorkom odbrojane.

Moj vek ce skoro da se skrati;

Al’ da bih bio ziv, u svesti,

Ja svakog jutra moram znati

Da cu vas tokom dana sresti…

Bojim se da se plase

Od moje molbe oci vase

Ko od lukavstva koje kujem…

I gnevni prekor ja vec cujem.

Da znate kako strasno boli

Ljubavnom zedji biti moren,

U mom srcu koje voli

Gusiti nemir strascu stvoren!

Ja zudim da kraj vasih nogu

Sa suzama i bolom slijem

Svu ljubav, molbe, sve sto krijem;

I sve sto jos izreci mogu!

A mesto tog, hladnocom laznom

I rec i pogled ja oruzam.

Govorim s vama o nevaznom

I veseo vam osmeh pruzam!...

Da protivim sebi, strasti,

Vise u moci nije mojoj.

Resih: u vasoj ja sam vlasti

I predajem se sudbi svojoj.

Aleksandar Sergejevic Puskin

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја не волим поезију. Скоро па никако. Тек понекад, понешто могу да прочитам и "сварим". Али зато,Мика Антић-УВЕК!

БЕСМРТНА ПЕСМА

Ако ти јаве: умро сам,

а био сам ти драг,

онда ће у теби

одједном нешто посивети.

На трепавици магла.

На усни пепељаст траг.

Да ли си уопште понекад

мислио шта значи живети?

Ако ти јаве: умро сам

ево шта ће бити.

Хиљаду шарених риба

лепршаће ми кроз око.

И земља ће ме скрити.

И коров ће ме скрити.

А ја ћу за то време

летети високо...

Високо.

Зар мислиш да моја рука,

колено,

или глава

може да буде сутра

корен брезе

ил' трава?

Ако ти јаве: умро сам,

не веруј

то не умем.

На ову земљу сам свратио

да ти намигнем мало.

Да за мном остане нешто

као лепршав траг.

И зато: не буди тужан.

Толико ми је стало

да останем у теби

будаласт и чудно драг.

Ноћу,

кад гледаш у небо,

и ти намигни мени.

Нека то буде тајна.

Упркос данима сивим

кад видиш неку комету

да небо зарумени,

упамти: то ја још увек

шашав летим, и живим.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Precious

Precious little angel

Take a look at what you've done

Well I thought my time was over

But it's only just begun

Precious little angel

You're my own sweet turtle dove

Won't you stay with us for ever

In a bundle full of love

I was lost until you came

Precious little angel

Won't you spread your light on me

I was locked up in the darkness

Now you've come to set me free

I was covered up with sadness

I was drowned in my own tears

I've been cynical and twisted

I've been bitter all these years

I was lost until you came

And wouldn't I run a thousand miles

To be with you

And wouldn't I run a thousand miles

To be with you

Precious little angel

Tell me how can it be true

That such a gift from 0110_hahaha

Has been sent for me and you

Precious little angel

Don't you worry don't you cry

When this bad old world has crumbled

I'll be standing at your side

I was lost until you came

Annie Lenox

Share this post


Link to post
Share on other sites

Орао

Близо до неба гора је чарна,

Не треба орлу тек један лет,

Само да пусти крила немарна —

Презр'о је давно презрени свет.

По тамној магли тешког вихора

Неће на земљу ни небо, хол!

Небо му с' чини да пасти мора,

А пуста земља сам један бол.

Тихо се вије, облаке гони,

Презирућ' гледа у сунчан зрак...

Стреловит после на земљу рони

И крвљу капљe земаљски мрак.

Ђура Јакшић

Share this post


Link to post
Share on other sites

Лаза Костић - "Santa Maria della Salute"

    Oprosti, majko sveta, oprosti,

sto nasih gora pozalih bor,

na kom se, ustuk svakoj zlosti,

blazenoj tebi podize dvor;

prezri, nebesnice, vrelo milosti,

sto ti zemaljski sagresi stvor:

Kajan ti ljubim preciste skute,

Santa Maria della Salute.

Zar nije lepse nosit' lepotu,

svodova tvojih postati stub,

nego grejuci svetsku lepotu

u pep'o spalit' srce i lub;

tonut' o brodu, trunut' u plotu,

djavolu jelu a vragu dub?

Zar nije lepse vekovat' u te,

Santa Maria della Salute?

Oprosti, majko, mnogo sam strad'o,

mnoge sam grehe pokaj'o ja;

sve sto je srce snivalo mlado,

sve je to jave slomio ma',

za cim sam cezn'o, cemu se nad'o,

sve je to davno pep'o i pra',

na ugod zivu pakosti zute,

Santa Maria della Salute.

Trovala me je podmuklo, gnjilo,

al' ipak necu nikoga klet';

stagod je muke na meni bilo,

da nikog za to ne krivi svet:

Jer, sto je dusi lomilo krilo,

te joj u jeku dusilo let,

sve je to s ove glave sa lude,

Santa Maria della Salute!

Tad moja vila preda me granu,

lepse je ovaj ne vide vid;

iz crnog mraka divna mi svanu,

k'o pesma slavlja u zorin svit,

svaku mi mahom zaleci ranu,

al' tezoj rani nastade brid:

Sta cu od milja, od muke ljute,

Santa Maria della Salute.

Ona me glednu. U dusu svesnu

nikad jos takav ne sinu gled;

tim bi, sto iz tog pogleda kresnu,

svih vasiona stopila led,

sve mi to nudi za cim god ceznu',

jade pa slade, cemer pa med,

svu svoju dusu, sve svoje zude,

-svu vecnost za te, divni trenute!-

Santa Maria della Salute.

Zar meni jadnom sva ta divota?

Zar meni blago toliko sve?

Zar meni starom, na dnu zivota,

ta zlatna vocka sto sad tek zre?

Oh, slatka vocko, tantalskog roda,

sto nisi meni sazrela pre?

Oprosti meni gresne zalute,

Santa Maria della Salute.

Dve u meni pobise sile,

mozak i srce, pamet i slast.

Dugo su bojak strahovit bile,  k'o besni oluj i stari hrast:

Napokon sile sustase mile,

vijugav mozak odrza vlast,

razlog i zapon pameti hude,

Santa Maria della Salute.

Pamet me stegnu, ja srce stisnu',

utekoh mudro od srece, lud,

utekoh od nje - a ona svisnu.

Pomrca sunce, vecita stud,

gasnuse zvevde, raj u plac briznu,

smak sveta nasta i strasni sud. -

O, svetski slome, o strasni sude,

Santa Maria della Salute!

U srcu slomljen, zbunjen u glavi,

spomen je njezim sveti mi hram.

Tad mi se ona od onud javi,

k'o da se Bog mi pojavi sam:

U dusi bola led mi se kravi,

kroz nju sad vidim, od nje sve znam,

za sto se mudracki mozgovi mute,

Santa Maria della Salute.

Dodje mi u snu. Ne kad je zove

silnih mi zelja navreli roj,

ona mi dodje kad njojzi gove,

tajne su sile sluskinje njoj.

Navek su sa njom pojave nove,

zemnih milina nebeski kroj.

Tako mi do nje prostire pute,

Santa Maria della Salute.

U nas je sve k'o u muza i zene,

samo sto nije briga i rad,

sve su miline, al' nezezene,

strast nam se blazi u rajski hlad;

starija ona sad je od mene,

tamo cu biti dosta joj mlad,

gde svih vremena razlike cute,

Santa Maria della Salute.

A nasa deca pesme su moje,

tih sastanaka veciti trag;

to se ne pise, to se ne poje,

samo sto dusom probije zrak.

To razumemo samo nas dvoje,

to je i raju prinovak drag,

to tek u zanosu proroci slute,

Santa Maria della Salute.

A kad mi dodje da prsne glava

o mog zivota hridovit kraj,

najlepsi san mi postace java,

moj ropac njeno: "Evo me, naj!"

Iz nistavila u slavu slava,

iz beznjenice u raj, u raj!

U raj, u raj, u njezin zagrljaj!

Sve ce se zelje tu da probude,

dusine zice sve da progude,

zadivicemo svetske kolute,

zvezdama cemo pomerit' pute,

suncima zasut' seljanske stude,

da u sve kute zore zarude,

da od miline dusi polude,

Santa Maria della Salute.

Share this post


Link to post
Share on other sites

PJESMA STAROM PROFESORU

Sjećam se, trajao je uvijek dugo

kratki ti povratak do stana tvoga.

Jer si, a i šta bi, šta bi drugo,

polako išo od izloga do izloga.

Čini mi se i sad se još skitam.

I prati me tvoj pogled i srdžba stara.

-Gle ti njega, ne zna ni kako se vadi logaritam,

a po svu noć kojekud se vucara.

-Gle drskosti, pa on još i puši.

Tog drskog derana tužit ću školskom vijeću.

Čekaj samo, sutra ću da ti izvućem uši.

I otjerat ću te u klupu magareću.

O dobri učitelju, koliko puta si od tada

izišao i opet ušao u svoj stan.

Dok su se izlozi, ulice i kuće grada

mijenjale brzo, iz dana u dan.

Najzad si, od zadocnjelosti i bijede,

izgubio put koji te vodi kući.

Jedan je tvoj đak morao da te odvede.

Mislio sam, bol će te utući.

U sluhu tvome kao da još riječi šume.

I gledaš u onaj izlog tupo,

kad si prvi put spazio crnca od gume,

gdje ti se klanja: Molim, ovdje nije skupo.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...