Jump to content

(ВИДЕО) Протојереј-ставрофор Милош Весин - ДА ЛИ ТРЕБА САМО ОПРОСТИТИ ИЛИ И ЗАБОРАВИТИ?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      Изводи из књиге Епископа Бачког др Иринеја Буловића "Свето Причешће: извор здравља или извор болести?"
      Прича о причешћивању из једне кашичице као опасном, па и заразном, и о причешћивању сваког верника појединачно посебном кашичицом, и то са једнократном употребом, као препоручивом и „безбедном” потпуно је депласирана и бесмислена. Апсолутно је немогуће причестити се „од једнога Хлеба и из једне Чаше”, а да се притом избегне сваки физички контакт са другим људима. То је немогуће чак и у обичном свакодневном животу: сваки производ, почевши од обичнога хлеба, и сваки предмет, почевши од најобичније чаше, неминовно прође кроз много руку док не доспе у наше руке. (...)Све ово важи и кад је реч о светој Тајни Евхаристије и Причешћу на њој: хлеб предложења који ће постати Хлеб живота као Тело Христово неко меси и пече, пре и за време Литургије пролази кроз руке чтеца или црквењака, а непосредно пред Причешће верних из светог Путира се причешћују епископ, свештеници и ђакони, и то пијењем из исте Чаше, без икакве кашичице, а после Причешћа верних свештеници и ђакони употребе сав преостали садржај светога Причешћа. Следствено, колико је кашичица употребљено не мења ствар јер се општење у истом Причешћу не може избећи. (...)
      Следствено, сва наклапања о оваквом или онаквом начину причешћивања хришћана (једном кашичицом или са више њих, уз пратећу дезинфекцију истих и слично) док траје пандемија коронавируса само су димна завеса, провидан изговор за стварни став и садржај поруке самоназначених „душебрижника”: они су уствари против Причешћа као таквог, они би га најрадије забранили. Иако се сами не причешћују, а у већини случајева уопште и нису верници, убише се од бриге за вернике, па се зато, као „прави хуманисти”, на силу мешају у питања вере и начина њеног практиковања у Цркви, правећи се да не знају да својом интервенцијом укидају слободу и људска права својих суграђана мада се иначе за та права тако громко залажу. (...)
      Ми дубоко верујемо, без задршке, да се у светом Причешћу истински – реално, а не метафорички или символички – сједињујемо са Христом, Господом и Спаситељем нашим. За нас свето Причешће, као врхунац свенародног акта и догађаја Евхаристије, јесте Тело Христово, самим тим Хлеб живота, и Крв Христова, самим тим Чаша благослова. Из тога следи и наша вера да је оно Лек бесмртности, како га је већ почетком 2. века по Христу назвао свети Игнатије Богоносац, и да ни у ком случају не може бити извор или узрок болести, заразе и смрти. (...)
      На основу свега наведеног само се један закључак намеће: хришћанин се може заразити било где, чак и у храму Божјем уколико влада нека инфекција, и на различите начине, али од светог Причешћа – никад и никако. Овим не претварамо освећене евхаристијске Дарове у објект, у нешто издвојено и независно од укупног саборног литургијског чинодејствовања, а још мање у волшебни, магијски објект који дејствује ex opere operato, принудно и аутоматски, без икаквог нашег слободног и добровољног учешћа кроз веру, љубав, благодарење и подвиг. Ова наша констатација доводи нас, неизбежно, до следеће чињенице: свето Причешће јесте Хлеб живота, Чаша благослова и Лек бесмртности под условом да му приступамо „са страхом Божјим, вером и љубављу”, а не на начин супротан овим изразима нашег смиреног прихватања Дара над даровима.
      ( Препоручујемо да књижицу у целости прочитате овде. )
      Свето Причешће није преносилац или извор болести
      ZIVERECI.COM Изводи из књиге Епископа Бачког др Иринеја Буловића \  
    • Од Иван Ивковић,
      У оквиру културно-образовног програма Дома културе у Чачку 30. јуна  2020. године одржано је предавање архимандрита Тимотеја Миливојевића, игумана манастира Вазнесење на Овчару, под насловом “Страх од  слободе”.
      Вече је музиком употпунио Асим Сарван, а програм је водила Верица Ковачевић, уредница културно-образовног програма Дома културе.
       
       
       

      View full Странице
    • Од uomo del Ve.Te.,
      Недавно сам почео да учим шпански, изузетно леп, интересантан језик.... има доста сличности са италијанским и француским језиком....тако ако већ неко познаје неки од ова два језика биће од велике помоћи....
       
      Ево поделићу са вама мој приступ учењу неког језика...
      Много је битно да се од самог почетка развије права стратегија/план како правилно да се изврши “напад” …. тј. како најпродуктивније да се приступи учењу језика, да резултати буду што бољи-да се стекне живо знање једног модерног језика....
      Ево по мени неколико добрих детаља кад је у питању стратегија/учење било ког језика:
      1.Најбоља могућа опција је та ако постоје могућности за то да човек оде и живи у тој земљи/граду чији језик учи...програми језика од А1 нивоа до С2 нивоа трају обично 12 месеци, али може да се упише програм на два или три месеца.... ако човек озбиљно ради, годину дана је сасвим довољно да се страни језик може изузетно изузетно добро научити, а и касније да се константно ради на томе...учење језика је један цели процес који траје годинама....
      2.траба почети са учењем првих 1000 речи које се најчешће користе, данас се могу купити приручници или наћи на интернету који садреже 1000 најчешће кориштених речи..... а кад се ово савлада онда купити-наћи приучник који им 2000 хиљада најчешће коришћених речи....
      3. треба научити помоћне глаголе у свим временима....
      4. треба начити неправилне глаголе (30 непрвилних глагола који се начешће користе) -основне облике за будуће и прошло време...
      5. треба научити моделне глаголе у свим временима...
      6. треба научити препозиције- ово је веома битан детаљ....
       
      Поред овог шта још могу додати је то: први страни језик кад се учи иде веома тешко, учење не иде лако, потом следећи језик кад се учи иде лакше и сваки следећи страни језик је лакше научити....
      Даље битно је радити на томе да се на пример ако се учи енглески: да се постепено пређе са српске граматике писаних за енглески, српско-енглексих речника да се преће и  користе граматике, речници и приручници који су написани само на енглеском језику или на неком другом језику који се учи....
      У мом случају само сам енглески учио из граматика/речника на српском језику... а потом све друге језике сам учио преко неког другог језика.... на пример за учење немачког језика сам користио само граматике и речнике написане на енглеском и немачком језику.... потом сам учио француски користећи немачке и енглеске грамтике и речнике за француски... тако да тренутно учим шпански преко немачког језика.... ово је моја стратегија/приступ како да се учи један нови језик, а други језици да се обанвљају и да се не забораве, чим човек стане са читањем наступа процес заборављања страног језика....
      Поред тога исто је битно наћи  easy reader тј. текстове који нису тешки за читање... најбоља могућа опција по мени је да се узме неки текст књига (на пример на енглеском језику) чије текст исте те књиге смо већ читали на српском, да нам је текст већ скоро напамет познат... у мом случају користим Нови Завет, Апостолске оце..... на разним језицима... и то читам често... тако да уједно читам/учим/обављам теолошку материју која ме занима а и језике истовремено обнављам тј. да не заборавим....
      Исто тако на интернету се могу наћи, програми који могу помоћи учењу језика, речнци, поготово програми који помажу око изговра речи итд...
      Што се тиче путовања по свету ако познајете енглески скоро да вам не требају други језици... ако је у питању бављење науком онда зависи кој поље/област је у питању... на пример ако неко жели да учи француски, италијански и шпански.... онда по мени треблао би почети прво са италијански па потом шпански и на крају француски.... или прво италијаснки па потом било који од друга два језика.... италијански је најлакши за научити од оносу за друга два језика а може пуно да помогне у учењу шпанског и француског јер имају доста сличности- дакле ради се чисто о приступу стратегији како са се нешто научи на лакши бољи продуктивниј начин, тј. да се уради права ствар...
       
      Зависи од околности да ли човек живи у Отаџбни или у иностранству... којим занимањем се бави итд... али ево питаћу:
      Како ви учите/обнављате језике које познајете? Да ли имате можда намеру/планирате да почнете са учењем неког језика? Који приступ корисите кад је у питању учење или обнављање старних језика?  Људи су обично заузети са животом,обавезама тако да се мало времена има за читање или за учење обнављање наученог-али нађе се времена и за ово....
       
       Поздрав за све људе добре воље
       
       
       
       
       
       
    • Од Поуке.орг инфо,
      Митрополит Антоније (Паканич) о новом карантину и човечности.
      Карантинска искушења која смо већ преживели у пролеће и рано лето ове године враћају, се, као што је и предвиђено. Многи од нас су сада у страху, збуњености и страху за будућност. Неко се плаши смртоносног вируса, неко се плаши да остане без посла услед карантинских мера изазваних њим. Све смо то већ прошли и сада бих желео да говорим о нечем другом. О томе колико је важно очувати човечност у данима искушења.
       
      Као што показују дискусије на друштвеним мрежама и билтени вести о криминалу, људи се не само плаше. Људи су постали агресивни и нестрпљиви. Већ смо рекли колико је страх деструктиван. Али сада је важно схватити шта можемо учинити упркос овом страху.
      Постоје људи који су слабији од нас, они који оштрије реагују на стрес. Управо ти људи су предиспонирани за прекомерне емоције. Реаговање на такве емоције биће још оштрији емоционални изливи других. И тако у круг. Нажалост, медиjи само загреваjу котао универзалних страхова, срџбе и незадовољства.
      Дужност хришћана је да не учествују у овом притиску. Миротворство је једно од наших позива. То значи да на нама, хришћанима, предстоји овај врло често незахвални рад — да се смиримо, утешимо, помогнемо.
      Ми имамо главно и најјаче оружје — поуздање у Бога. Али немају сви такав алат, што значи да би требало да га делимо са слабијима.
      На први поглед задатак изгледа тежак. Али, у ствари, ако се макар једном макнемо од расправе, смиримо уплашеног, утешимо сумњичавог, помогнемо страдалнику (речју или делом), ово ће бити једна од цигле веома важне зграде. Зграде миротворства.
      Искушења попут садашњих су наш тест за истинску веру, за нашу хришћанску мисиjу. Покушај мо да будемо достојни ове мисиjе, и Господ нас неће оставити.
      Записала Наталиjа Горошкова
      Извор: Православнаја жизањ (са украјинског превела Јелена Бујевић)

      View full Странице
×
×
  • Креирај ново...