Jump to content

Рађање Сина и исхођење Духа Светог по слободној вољи Оца

Оцени ову тему


Препоручена порука

Драга браћо и сестре,

Недавно прочитах овај догмат тј. да се Бог Син рађа а Бог Дух Свети исходи по слободној вољи Бога Оца. Иако бих да ме пита неко да ли је тако, одговорио да је тако, по интуицији, ипак су ми се јавиле неке нејасноће и недоумице, којима се хвала Богу не препуштам, али бих волео да ми их неко појасни.

Наиме ако се Бог Син рађа по слободној вољи Бога Оца, онда некако као да изгледа да је могло бити и да не буде Бога Сина. Тада би Отац могао да постоји одвојено од Сина што је ваљда у супротности са догматом о Светој Тројици. Па онда као да изгледа да онај који одлулчује нема сина "док" одлучује већ "пошто" одлучи(стављам наводнике пошто се говори о вечности те се поштапам речима из времена, што је можда и скроз погрешно, али надам се да ће те сватити моју недоумицу), што би на неки начин као значило да беше некад да не беше Сина.

Све ми то ствара нелагодност при предивном поимању Бога као Тројице, а не као Један и Двојица, Где би само Оцу припадало стварно Божанство, а Сину и Духу нестално.

Хвала

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Ласандар

Bome si ti zagrizao nista manje nego u kvantnu fiziku duhovnosti, vidi se da imas srca. :smeh1:

Za pocetak - mahni se pitanja iz dogmatike. Svih. Narocito o Svetoj Trojici. Da bi se išta od toga kako valja razumelo, potrebna je velika predjena kilometraza pre toga. Mnogo velika kilometraza, ne prosto naucenost. Ni najveci medju Ocima nisu se bavili tim pitanjima tek tako, kamoli u nekoliko tankih recenica. I kao sto se ne bi tek tako prihvatio toga da se bavis kvantnom fizikom, bez da imas neku vrlo jaku skolu i spremu pre toga, tako isto i jos vise vazi i ovde.

Sta je potrebno da bi se uopste neko bavio pitanjima iz dogmatike? Potrebno je da prethodno ima solidno znanje iz:
1) biblijske a narocito novozavetne erminevtike,
2) grcke anticke filosofije,
3) biblijske istorije,
4) patrologije.

Potrebno je i jos toga, ali recimo da smo ovako uopsteno nabrojali ono sto je osnova.

Sad, naravno, mogu ja ili neko drugi da se raspisemo ovde, i da krenemo da objasnjavamo, ali to bi bio vrlo uzaludan posao. Ne zato sto neko misli da ti nisi sposoban da razumes, daleko bilo, nego zato sto nacin na koji pitas nepobitno otkriva da nemas ovo apsolutno potrebno predznanje.

A bavljenje najtezim mogucim pitanjima bez ovog predznanja, kao i bez dugogodisnjeg iskustva u liturgickom zivotu, moze da bude veoma opasno po coveka. Strahovito opasno. Zato ti savetujem, kako rekoh na pocetku, da se ili ovih i ovakvih pitanja ostavis bar neko vreme, ili da krenes da postepeno ucis sve ono sto je potrebno da bi se o tome pricalo - uz nekog dobrog i oprobanog ucitelja, razume se, NIKAKO SAM. I naravno, ako to vec ne cinis, da redovno odlazis na Liturgiju i pricescujes se, radeci polako i strpljivo na sebi.

Pozdrav i dobrodosao na forum. :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Прво хвала велика Оби,

Ти си ми и први пут када сам нешто питао на овом форуму дао одговор који прави разлику.

У реду, прихватам предлог.

Велики поздрав

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Ласандар

Da ne bude bas da te uskratim za bilo kakav odgovor, evo jednog kratkog poredjenja.

Mi imamo nase fizicko sunce. Ono je od samog trenutka svog nastanka i telo, i svetlost i toplota. Nijedno od ovo troje ne moze da se uzme odvojeno, a da sunce bude sunce. Ne moze da bude ni telo samo, ni bilo sta drugo od onog sto sunce cini suncem.

Slicno bi moglo da se kaze i za Svetu Trojicu, s tim da Bog nije nastao, za Njega vreme ne vazi, pa je savrseno uzaludno da se o Njemu prica u kategorijama vremena i prostora. Vreme je stvoreno, bas kao i prostor. U nauci se to zove prostorvreme (χωροχρόνος - "horohronos", izraz koji je bio poznat jos antickim Grcima), koje je u stvari jedno i jedinstveno tkanje.

Drugim recima - nema u Bogu nicega ni "pre" ni "posle", cela Sveta Trojica jednostavno postoji, bez pocetka i bez kraja.

Nadam se da ce ovo da ti bar malo rasvetli nedoumicu. A za ostalo - vazi ono napisano povise. :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Оби,

Овако како си ти описао сунце, е ја баш тако поимам Тројицу, дакле нераздељиво, али ми ова слободна воља задаје муке.

Изгледа као да Син и Дух могу и непостојати ако би Отац тако хтео...

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Ласандар рече

Оби,

Овако како си ти описао сунце, е ја баш тако поимам Тројицу, дакле нераздељиво, али ми ова слободна воља задаје муке.

Изгледа као да Син и Дух могу и непостојати ако би Отац тако хтео...

Tako izgleda kad nemas ono pomenuto predznanje, jer najteze moguce pitanje koje covek uopste moze da razmatra gledas sasvim povrsno. Pitanje Bozije slobode i slobodne volje gledas kroz ovu nasu unakazenu slobodu palog coveka, a to je - naravno - potpuno pogresno polaziste.

Drugim recima - bez velikog predznanja i iskustva, ovde ne mozes ni pitanje da postavis kako treba.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Ласандар рече

Изгледа као да Син и Дух могу и непостојати ако би Отац тако хтео...

Pa, recimo, ........ u Bogu i Njegovoj prirodi i bicu tj. nacinu na koji Bog postoji van ovog vremena i prostora,..... u Bogu nema nikakvih promene ili izmene u njegovoj volji i delovanju, jer ako bi bile neke promene u Bogu onda to ne bi bio bog.... i ako se Sin vecno radja i Duh vecno ishodi u vecnosti i ako nema  promene u Bogu ..... onda sledstveno Bog Otac ne menja svoju volju i nameru u vezi Sina i Duha i zato i moze da se kaze da Sin i Duh vecno postoje i da ce postojati..... jer, ne treba jos i zaboraviti da je i Sin Bog i da je Duh Bog i ne znam kako bi Bog Otac mogao da promeni svoju volju u odnosu na Ono sto je po prirodi i bicu 100% jednako Njim, to bi bilo kao da bi ukinuo i samog Sebe ako bi hteo da ne postoje Sin i Duh koji sa Ocem cine jednu nerazdvojnu celinu..... ono, pre bi kvadrat postao krug ako mu dodajemo stranice,:D nego sto bi se raskinula nerazdvojna celina Licnosti u sv.Trojici....0703_read

Ma, pretesko pitanje kako je i rekao Obi, ..... ko resi ovo pitanje i objasni nasim ljudskim recima, ..... taj ce biti neki novi Bogoslov. I, ima dosta o tim stvarima u besedama sv.Grigorija Bogoslova o sv.Trojici,..... i ako neko moze da predstavi nacin na koji postoji sv.Trojica onda je to sv.Grigorije.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Ласандар

Када си у поменутој недоумици, пре размишљај о вечној трудноћи него о вечној самоћи.

Тројица је потпуно једнака, да се о нечему пре извођења Двојице из Једнога не може рећи ко је тај у коме су Двојица, јер су сва Лица у потпуности једна у другој безгранично. Свако Лице је у себи поседовало другу Двојицу. Међутим, када је реч о поретку, односно о разликовању Три Лица, онда имамо ,,вољу'' Онога који је извео другу Двојицу, а тог који је извео зовемо Оцем и Првим у божанском поретку.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Хвала свима на труду и корисним одговорима, ево да и и ја нешто додам, исправите ме ако грешим, личност Оца је одређена односом рађања Сина, зато Му је и име Отац, тако да би претпостављено нехтење рађања изменило личност Оца, и то на такав начин да би то била потпуна измена, а што звучи чудно и за људе а камо ли за Бога. Још нешто, да ли се може рећи да онолико колико је својом слободом Отац онај који јесте, а то је Отац Сина, излази да је исто толико Син у Њега(да се послужим изразом Светог Јована Богослова)? Везано за то, Отац је онај који јесте управо рађањем, јели то тако?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 34 минута, Ласандар рече

...онолико колико је својом слободом Отац онај који јесте, а то је Отац Сина, излази да је исто толико Син у Њега...

Добро, можда Отац није само Отац Сина и Онај из кога исходи Дух, али Му је то врховна особина.

Није згорег напоменути да можда није и једина врховна особина?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 54 минута, Ласандар рече

Хвала свима на труду и корисним одговорима, ево да и и ја нешто додам, исправите ме ако грешим, личност Оца је одређена односом рађања Сина, зато Му је и име Отац, тако да би претпостављено нехтење рађања изменило личност Оца, и то на такав начин да би то била потпуна измена, а што звучи чудно и за људе а камо ли за Бога. Још нешто, да ли се може рећи да онолико колико је својом слободом Отац онај који јесте, а то је Отац Сина, излази да је исто толико Син у Њега(да се послужим изразом Светог Јована Богослова)? Везано за то, Отац је онај који јесте управо рађањем, јели то тако?

Није тако...

Том изразу који ти прави проблем је једино важно да апсолитизује слободну вољу, међутим то је један антропоморфизам који има и политички значај, више него  што описује Тројицу, такође разликуј име Отац од саме личности првог лица свете Тројице, јер и само име антропоморфизам, име подразумијева рађање, али нико ни Оцу ни Сину ни Светоме Духу не даје идентитет, као што у свом недавном тексту тлапи +Владика Максим. Нико ни нама створењима не даје иденитет, него будући створени ми смо нека сушта, имамо идентитет у својој самоистовјетности.

Дакле у једном политичком фону идентитетског ињжињеринга као начина уништавања идентитета јавља се и "теологија" давања и примања идентитета, али од тога нема ништа. Ти си тај који јеси, једнак једино самоме себи и то је твој идентитет. Релације утичу на спасење а не на то ко си ти.

Друго мораш поћи од тога да су Света Тројица несазнајна, оно мало што је нама откривено ради спасења никако не исцрпљује Свету Тројицу, јер ми смо тек твар, а не можемо ни твар да сазнамо до краја.

Света Тројица се објављује у Христу па су богопознање и самоспознаја поистовјећени. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Нисам, сигуран у ово што кажеш Владимире. Ево погледам се у огледало и видим да личим на мог оца и мајку. Дакле они ми и дају "идентитет", а ако и не дају а опет је мој идентитет не утемељен у само у себи већ и у другим личностима, ако би обрисао из постојања мога оца и мајку, шта би остало од мене?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, Ласандар рече

Нисам, сигуран у ово што кажеш Владимире. Ево погледам се у огледало и видим да личим на мог оца и мајку. Дакле они ми и дају "идентитет", а ако и не дају а опет је мој идентитет не утемељен у само у себи већ и у другим личностима, ако би обрисао из постојања мога оца и мајку, шта би остало од мене?

Онда доведи ко +Максом ту причу до краја па ћеш тврдити да само Бог Отац има идентитет, или као ти горе да и Отац црпи идентитет из тога што рађа, дакле да га не рађа? То су све чисте глупости, глупости за десет, да добијеш награду за такве глупости.

Узми каменчић или зрно пјеска, и њега је створио бог,и постоји само такво једно у универзуму, у ствари за универзум и нисмо сигурни, али за тај каменчић јесмо, он напросто јесте, и једнак је самоме себи, то је идентитет. Од древних времена знан као самоистовјетност суштог, то нико здрав не спори, а умни се питају шта је то сушто, и правог одговора нема.

Сад је неким мудријашима треће класе пало на памет да споре постојање суштог? Па они споре само стварање Божије. Јер ако није Бог створио сушто? Шта је створио релације? Нисмо ли ми они који стварамо релације.

Од почетка само магија негира сушто, и свјетовност као магијска свјест покушава да утопи сушто у неку цјелину. Видиш као створење ја сам потпуно различит од Бога,ни на који начин нисам Бог и нико није као ја.

Без икакве релације имам идентитет и у паклу сам ја ја, и не бих се слио нити нестао, на нема шта да каже +Игњатије, него да мора да доради своје учење и да још нема одговора, као ни нико од епигона, +Атанасије само да је то опасна мисао:mahmah:

Опасна су учења о давњу идентита по оне који вјерују у такве глупости, погледај +Максима класичан примјер флуидног (релационог) идентита, ни за главу ни за рео да га ухватиш, шта год је рекао, није ракао, шта год је мислио, није мислио.... то је болесно учење и растаче личност.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У храму Светога кнеза Лазара, у крипти Храма Светог Саве у Београду, одржано је редовно заседање Светог Архијерјског Сабора Српске Православне Цркве, од 24. до 29. маја 2021. године, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и уз учешће свих епархијских архијереја Српске Православне Цркве, с тим што Епископ шабачки г. Лаврентије није остао до краја заседања. Сабор је своје заседање започео служењем саборне свете Литургије са призивом Светога Духа у храму Светог Саве на празник светих Кирила и Методија, 24. (11.) маја ове године.

       
      Сабор са задовољством констатује да се ове године навршава сто година од оснивања Епархије америчко-канадске, прве епархије наше Цркве на америчком континенту, деведесет година од оснивања Архиепископије београдско-карловачке, као и сто четрдесет година од рођења светога Владике Николаја (Велимировића), шездесет пет година од његовог упокојења и тридесет година од преноса његових моштију из Либертивила (САД) у његов родни Лелић код Ваљева. Сабор препоручује свим епархијама Српске Православне Цркве да ове значајне годишњице на достојан начин обележе.
      Сабор је са дужном пажњом и бригом разматрао појаве које угрожавају, а у неким случајевима и нарушавају јединство Православне Цркве. Са истом пажњом је узет у обзир извештај саборског Одбора за Јасеновац, а уједно су размотрени проблеми Српске Православне Цркве како у Србији и у земљама региона тако и у дијаспори широм света. У том оквиру посебна пажња је посвећена стању наше Цркве и положају српског народа на Косову и Метохији, где се неправде, притисци и насиље против српског народа и угрожавање идентитета, слободе, правâ и имовине Српске Православне Цркве настављају, и то, нажалост, у све тежем облику. Исто тако се Сабор суочио са изазовима пред којима су се наша Црква и народ нашли у Црној Гори, где и нова власт избегава да потпише већ усаглашен Темељни уговор између Српске Православне Цркве и државе Црне Горе, чиме је Српска Православна Црква дискриминисана у односу на све друге Цркве и верске заједнице које делују у Црној Гори.
      Као и сваке године, Сабор је брижљиво анализирао стање и проблеме црквене просвете и верске наставе у јавним школама Србије.
      Сабор је ставио ван снаге раније саборску одлуку о оснивању епископских савета у разним црквеним областима с обзиром на то да су ти савети и били основани као привремена саветодавна црквена тела док трају ванредне прилике и немогућност међусобног сусретања наших епископа у тадашњим ратним условима, а данас, хвала Богу, више не постоје препреке за редовне сусрете и сарадњу између наших архијереја на читавом њеном канонском подручју.
      Сабор изражава своју дубоку забринутост због појаве нових нацрта законâ, па и законâ донетих на брзину, без ваљане припреме и довољне јавне расправе и без дијалога са Црквама и верским заједницама иако се ти нацрти закона и закони њих непосредно тичу, уз претњу ограничавања или чак укидања права Цркава и верских заједница на слободно исповедање вере, што је противно Уставу Србије и обавезујућим међународним конвенцијама.
      Сабор такође сматра неприхватљивим да нацрт закона о културној баштини ограничава његово важење само на део територије Србије, јер искључује територију Косова и Метохије из сфере његовог дејства, премда се тамо налазе највеће српске светиње и најважнији српски културни споменици.
      Сабор је попунио упражњене епархије. За Митрополита црногорско-приморског изабран је досадашњи Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије (Мићовић); за Епископа будимљанско-никшићког досадашњи викарни Епископ диоклијски Методије (Остојић), за Епископа ваљевског досадашњи викарни Епископ мохачки Исихије (Рогић). За викарне епископе Патријарха српског изабрани су: јеромонах Јеротеј (Петровић), сабрат Светоархангелског општежића у Ковиљу са титулом Епископ топлички; јеромонах Сава (Бундало), сабрат манастира Свете Петке у Загребу, са титулом Епископ марчански; и архимандрит Јустин (Јеремић), са титулом Епископ хвостански. Архимандрит Дамаскин (Грабеж), изабран је за викара Епископа бачког са титулом Епископ мохачки, а за викара Епископа диселдорфског и све Немачке изабран је архимандрит Јован (Станојевић), са титулом Епископ хумски.
      У Светом Синоду је престао мандат епископима бачком г. Иринеју и шумадијском г. Јовану који остају чланови заменици, а за нове чланове изабрани су, на предлог Патријарха српског г. Порфирија, епископи сремски г. Василије и зворничко-тузлански г. Фотије.
       
      Доставља: Епископ бачки Иринеј, портпарол Српске Православне Цркве
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ

      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У храму Светога кнеза Лазара, у крипти Храма Светог Саве у Београду, одржано је редовно заседање Светог Архијерјског Сабора Српске Православне Цркве, од 24. до 29. маја 2021. године, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и уз учешће свих епархијских архијереја Српске Православне Цркве, с тим што Епископ шабачки г. Лаврентије није остао до краја заседања. Сабор је своје заседање започео служењем саборне свете Литургије са призивом Светога Духа у храму Светог Саве на празник светих Кирила и Методија, 24. (11.) маја ове године.

       
      Сабор са задовољством констатује да се ове године навршава сто година од оснивања Епархије америчко-канадске, прве епархије наше Цркве на америчком континенту, деведесет година од оснивања Архиепископије београдско-карловачке, као и сто четрдесет година од рођења светога Владике Николаја (Велимировића), шездесет пет година од његовог упокојења и тридесет година од преноса његових моштију из Либертивила (САД) у његов родни Лелић код Ваљева. Сабор препоручује свим епархијама Српске Православне Цркве да ове значајне годишњице на достојан начин обележе.
      Сабор је са дужном пажњом и бригом разматрао појаве које угрожавају, а у неким случајевима и нарушавају јединство Православне Цркве. Са истом пажњом је узет у обзир извештај саборског Одбора за Јасеновац, а уједно су размотрени проблеми Српске Православне Цркве како у Србији и у земљама региона тако и у дијаспори широм света. У том оквиру посебна пажња је посвећена стању наше Цркве и положају српског народа на Косову и Метохији, где се неправде, притисци и насиље против српског народа и угрожавање идентитета, слободе, правâ и имовине Српске Православне Цркве настављају, и то, нажалост, у све тежем облику. Исто тако се Сабор суочио са изазовима пред којима су се наша Црква и народ нашли у Црној Гори, где и нова власт избегава да потпише већ усаглашен Темељни уговор између Српске Православне Цркве и државе Црне Горе, чиме је Српска Православна Црква дискриминисана у односу на све друге Цркве и верске заједнице које делују у Црној Гори.
      Као и сваке године, Сабор је брижљиво анализирао стање и проблеме црквене просвете и верске наставе у јавним школама Србије.
      Сабор је ставио ван снаге раније саборску одлуку о оснивању епископских савета у разним црквеним областима с обзиром на то да су ти савети и били основани као привремена саветодавна црквена тела док трају ванредне прилике и немогућност међусобног сусретања наших епископа у тадашњим ратним условима, а данас, хвала Богу, више не постоје препреке за редовне сусрете и сарадњу између наших архијереја на читавом њеном канонском подручју.
      Сабор изражава своју дубоку забринутост због појаве нових нацрта законâ, па и законâ донетих на брзину, без ваљане припреме и довољне јавне расправе и без дијалога са Црквама и верским заједницама иако се ти нацрти закона и закони њих непосредно тичу, уз претњу ограничавања или чак укидања права Цркава и верских заједница на слободно исповедање вере, што је противно Уставу Србије и обавезујућим међународним конвенцијама.
      Сабор такође сматра неприхватљивим да нацрт закона о културној баштини ограничава његово важење само на део територије Србије, јер искључује територију Косова и Метохије из сфере његовог дејства, премда се тамо налазе највеће српске светиње и најважнији српски културни споменици.
      Сабор је попунио упражњене епархије. За Митрополита црногорско-приморског изабран је досадашњи Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије (Мићовић); за Епископа будимљанско-никшићког досадашњи викарни Епископ диоклијски Методије (Остојић), за Епископа ваљевског досадашњи викарни Епископ мохачки Исихије (Рогић). За викарне епископе Патријарха српског изабрани су: јеромонах Јеротеј (Петровић), сабрат Светоархангелског општежића у Ковиљу са титулом Епископ топлички; јеромонах Сава (Бундало), сабрат манастира Свете Петке у Загребу, са титулом Епископ марчански; и архимандрит Јустин (Јеремић), са титулом Епископ хвостански. Архимандрит Дамаскин (Грабеж), изабран је за викара Епископа бачког са титулом Епископ мохачки, а за викара Епископа диселдорфског и све Немачке изабран је архимандрит Јован (Станојевић), са титулом Епископ хумски.
      У Светом Синоду је престао мандат епископима бачком г. Иринеју и шумадијском г. Јовану који остају чланови заменици, а за нове чланове изабрани су, на предлог Патријарха српског г. Порфирија, епископи сремски г. Василије и зворничко-тузлански г. Фотије.
       
      Доставља: Епископ бачки Иринеј, портпарол Српске Православне Цркве
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије уручио је 29. маја 2021. године у храму Светог Саве у Београду орден Светог Саве другог степена проф. др Надежди Басари, директору Интерне медицине у болници Санкт Францискус у Флензбургу, Немачка.

       
      Поздрављајући др Надежду Басару, њену породицу, пријатеље и све сабране под сводовима Светосавског храма на Врачару, Његова Светост Патријарх г. Порфирије је истакао:
      „Сабрали смо се данас лепим поводом да професорки Надежди Басари уручимо високо одликовање наше Свете Цркве, орден Светога Саве другог степена. Обично када Црква неком додељује орден или неко друго признање, прво што се многи упитају јесте: који су разлози за то? И већина мисли да су у питању заслуге везане за изградњу храма или неког другог црквеног здања. Mеђутим, из молбе тројице пароха из Хамбурга, коју је, уз свој предлог Светом Архијерејском Синоду, доставио Преосвећени Епископ диселдорфски и немачки г. Григорије, уочава се да су Ваше заслуге, професорко Надежда, не у подизању грађевина, већ у подизању људи који су Вам се за помоћ обраћали и које сте лечили и давали им наду да се и најтеже болести могу победити.
      Из молбе поменутих пароха Свети Архијерејски Синод је сазнао да сте Ви једна од најпризнатијих хематолога, онколога и  трансплантатора матичних ћелија на свету, што није њихова тврдња без покрића, већ што потврђују Ваши резултати и чињеница да сте као православна Српкиња постављени на место директора Интерне медицине у Наставној болници Универзитета у Килу и Флензбургу, као и да руководите пројектом уједињених шест онколошких болница севера Немачке. Обрадовало нас је када смо ово сазнали, као и да сте, поред тога председник многих стручних комисија и да сте пре доласка у Флензбург били пет година на челу Трансплантационог центра Универзитетске клинике у Лајпцигу, где сте тај центар довели на сам врх Немачке и Европе, са 230 трансплантација годишње и са високим процентом излечења.
      Од 1997. године до данас Ви сте обавили преко 2.300 трансплантација матичних ћелија, лечећи на десетине хиљада онколошких и хематолошких пацијената од којих их је из Србије, Републике Српске, Црне Горе и других република бивше Југославије било преко хиљаду, а међу њима и неколико свештеника наше Свете Цркве, који о Вама и Вашем раду имају само речи хвале. Управо овде долази до изражаја Ваша самарјанска љубав где сте се при лечењу пацијената са ових простора одрекли своје материјалне награде која Вам припада, јер је за Вас на првом месту увек био човек. Захваљујући Вашем труду издејствовали сте за српске пацијенте да се лече под истим финансијским условима као и немачки, чиме сте нашим људима омогућили медицинску негу која им је неопходна. Поред лечења Вашу бригу показујете и за услове у којима су српски пацијенти смештени, због чега Вас они и зову српском мајком.
      Такође је Ваша велика заслуга што сте издејствовали да свештеници из Хамбурга у болничкој капели у Флензбургу повремено служе свету Литургију на којој учешћа узимају не само православни лекари на челу са Вама, већ и пацијенти који се ту лече, па и верни који живе у том граду.
      За све напред речено Свети Архијерејски Синод Вам је, на предлог епископа Григорија, доделио високо одликовање Српске Православне Цркве, орден Светог Саве, које Вам данас уручујемо ”.
      У одлуци Светог Архијерејског Синода коју је прочитао протојереј-ставрофор Саво Б. Јовић, главни секретар Светог Синода, наводи се да се високо доликовање Српске Православне Цркве др Надежди Басари додељује за делатну и истрајну љубав коју свесрдно показује својом стручношћу, самарјанским милосрђем и несебичним трудом при лечењу оних који су јој поверени, а нарочито према сународницима и вернима Српске Православне Цркве.
      Пошто је из руку Патријарха српског г. Порфирија примила орден Светог Саве, др Надежда Басара је заблагодарила на високом признању своје Цркве и свог народа беседом овенчаном човекољубљем, родољубљем и богољубљем, беседом која ће красити најлепше странице историје не само Српске Цркве него и српске медицине и науке уопште:
      „Благодарећи вам искрено на знамењу које је симбол наше духовне и идентитетске вертикале, јер у свом имену сабира православно светосавно биће наше, нека ми буде допуштено да подсетим на невидљиву нит која кроз сва времена повезује претке и потомке.
      Свако има своју приповест о тој вековној нити. Иако је не видимо очним, непогрешиво је спознајемо духовним видом. И ма колико биле различите, једно им је заједничко – вечне су и нераскидиве. Моју нит испреда све што јесам, а понајвише сам лекар. И ту се ето срећемо свакода дана Свети Сава и ја. Да ли читам објављене научне дигиталне записе са екрана или књиге лекаруше које је преводио и дописивао Свети Сава, једнако ме истом уче да ”човек човеку није вук ”, како стари Латини мисле, „већ да је човек човеку лек ”, како нас је први српски просветитељ заветовао. Ми бирамо шта ћемо другом човеку бити и тај избор нас одређује, дефинише наш однос према свему – у професији до вере или невере, у савести до чојства или нечовештва. Одавно сам изабрала да ходам Савиним путем „јер другог пута и немам ”, казаће песник.
      „У почетку беше реч ”, вели Нови завет. На почетку нас беше Савина реч. Она реч из Хиландарског медицинског кодекса која каже: „Лекар не сме да буде лаком на новац и да га то руководи при лечењу болесника, него љубав према човеку коме је позван да помогне ”. Научили су то лекари, видари Свети Дамјан и Козма, које је народ прозвао „Без-сребреници”. Научила сам и ја да ми је љубав награда и уздарје за моје сународнике, за моје светосавце које болест доводи до мога прага. Иза тог прага су њихова нада и вера и мој завет да ћу све што умем и знам посвећено ставити на олтар излечења, без сребреника за мој труд и рад, а са једном наградом – да ме не забораве у својим молитвама.
      У Студеничком типиху Свети Сава прописује да се из студеничке болнице одпази са отпусном листом, да се забрањује надрилекарстао, саветује како се поступа при масовним обољењима, ми бисмо данас рекли епидемијама, и учи нас како нема излечења тела без зацељења душе – што је иначе, основа савремене медицине. Путујући којекуда по свету, Свети Сава доноси лековито биље, мелеме, лекове, али и списе, књиге да они који лече буду учени, утемељени у знању. Зато смо се у Србији још у 13. веку лечили на тада савремени начин, као у Византији као у Латина, као у Западној Европи. То су наши преци који творе ону нит трајања о којој причам, преци којима дугујемо да останемо на том трагу најбољих, савремених, учених – да их и девет векова касније славимо својим успесима који су на ползу српском народу, на спомен Светом Сави и у славу Господа, а увек за добробит другог човека – оног оболелог који једну руку пружа ка лекару, а другу ка Господу.
      Сви лекари на свету полажу Хипократову заклетву, а само српски лекар и Савин завет који је потка око невидљиве нити наше духовне вертикале. Тај завет за себе исписује свако од нас који са стетоскопом око врата започињемо и завршавамо дан. И ма како га ко срочио, Севин завет своди се на исто: Нема излечења ако заједно нису у молитви и вери онај који се лечи и онај ко га лечи и ако обоје исцељење не виде у љубави.
      Браћо и сестре у Христу, она нит која повезује претке и потомке, исијава сада и овде посебном светлошћу за мене и моју породицу. Постоји место на ком чувам наслеђе које примих као бласослов од предака и који као завет преносим синовима и кћерима. На том месту чувам свој венчани прстен, прамење косе у воску са крштења моје деце, чувам сећање на страдање у јасеновачким логорима многочлане породице супруговог чукундеде Данила Басаре, предања из Црне Горе о попу Иви – мом чукунђеду. Ту су пожутела писма из Балканских и из Великог рата мог прадеде, адвоката и судије Ђура Ивовића. То је моја нит и на њој чукунђед поп Иво, прадеда Ђура, па деда Јован који у овом дану када примам знамење има посебно место у традицији мог породичног наслеђа. Јер ту где поносно чувам орден Светог Саве мог ђеда Јована Ивовића, професора историје и књижевности, који ће, пред крај Другог светског рата, главом платити верност Краљу и Отаџбини, ту, поред његовог, стајаће и овај орден Светог Саве који ме данас грли око врата. Он је мој одговор на Његошево питање које себи и другима поставља владика Данило: „Сада имам са чим изаћ пред потомке и пред претке ”.
      Нека ми на крају буде дозвољено да овде, у заветном храму српског народа, у српском престоном граду, испуним важност саборности која је нарочито значајна и лековита за нас у расејању. У далеком свету, твоја Црква и твој парох су она јака нит која те веже за постојбину и постојање. Зато је за мене велика част што је предлог са мојим именом са извора – од свештеника Црквене општине Хамбург, кренуло на пут до овог дана и овог места, тражећи на том путу мудрост и благослов по реду од епископа Григорија, па Светог Архијерејског Синода све до руку Ваше Светости.
      Скромна у Христу, благодарим Његовој Светости Патријарху српском господину Порфирију, Преосвећеном Владики Григорију, монаштву и свештенству наше свете Српске Православне Цркве, верујућем светосавком народу нашем, уз завет да једини прави пут Светог Саве јесте и биће”.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар био је домаћин традиционалног ручка у Белом двору у част редовног годишњег заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве.

       
      Ручку су присуствовали Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије са митрополитима и епископима Српске Православне Цркве, др Владимир Рогановић, директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама Владе Србије, као и чланови саветодавних тела Круне.
      „Окупили смо се у Белом Двору поводом заседања Светог Архијерејског Сабора. Годинама негујемо овај традиционални догађај, јер је пример слоге и сарадње за опште добро. Црква и Круна су две институције у нашој земљи које доносе стабилност. Хвала вам на подршци коју пружате нашем народу и мојој породици.
      У овој години искушења, изгубили смо велике духовне пастире, који су својим животима и делима, следећи Христа, оставили велики траг. Верује, да ће Црква, на челу са Патријархом Порфиријем, наставити у јединству  и слози да воид српски народ. Као што је Господ рекао својим апостолима: ви сте со земљи! Нека Господ благослови ваш труд и рад и услиши ваше молитве“, рекао је Њ.К.В. Престолонаследник Александар.
      Његова Светост Патријарх српски Порфирије захвалио се Њ.К.В. Престолонаследнику Александру на гостопримству и пожелео срећу Краљевској породици.
       
      Извор: Краљевска породица Србије
×
×
  • Креирај ново...