Jump to content

Зоран Ђуровић: Да ли су могли грешити Свети Оци?

Оцени ову тему


Recommended Posts

 

 

 

 

 

Линк целог текста: https://djuroviczoran.wordpress.com/повратак-оцима-после-повратка-оцима/

 

Августин: Novum Testamentum in Vetere latet, Vetus in Novo patet. Нови Завет је сакривен у Старом, Стари се у Новом раскрива. Questionum in Heptateuchum libri septem, 2, 73


View full Странице

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

"На Првој православној теолошкој конференцији, одржаној у Атини 1936., Георгије Флоровски, позвао је православне теологе да се врате Оцима и да се ослободе „Вавилонског ропства“ западне теологије, но касније, ствари су се искомпликовале.

Манифест Флоровског су брзо усвојили добар део руских теолога из дијаспоре, али и теолози из традиционално православних земља (Грчка, Србија, Бугарска, Румунија). Међутим, стање ствари у црквеном животу, организацији и теологији (у овом случају у православном свету) не говори нам да је алармантна ситуација у којој је Флоровски изрекао свој позив сада превазиђена."  Padre ЗЂ

 Флоровски је утицао на многе са својим богословљем и приступом/методологијом...

.....1917 руска револуција je утицала на то да је Руска интелигенција пребегла на Запад (Париз) па потом Америку.....најзначајни између њих  су Флоровски, Лоски и Булгаков... и  почетком 20ог века у периоду од 1920-1945 ови људи су заслужни за то да је дошло до одбнове/цветања Православне Теологије а  тај утицај је пренет и у 21ви век на многе православне теологе... ево шта каже метро Калистос Вер

https://www.youtube.com/watch?v=pnSD0NZByQs&feature=youtu.be&t=309

 

Још један битан детаљ:

Зизјулас, Романидис и Јанарс припадају покрету неопатристике синтезе коју је започео Флоровски.... сам Зизјулас је своје студије  започео под менторством Флоровског и своју књигу Зајенца и Другост је посветио ФлоровскомЗизјулас је добро започео имао је доброг учитеаљ али је касније скренуо с пута у фанарштину....тј. требао је да одреди ствари за Фанар на глобалном нивоу целе Православне Цркве....данас кад неки говоре, кад себе представљају да говоре о Оцима Ране Цркве.... а у ствари они говоре о Зизјуласу а не о Оцима Ране Цркве...једно је следити пут у Теологији (који је предложио Флоровски) као што су то учинили многи (Калистос Вер, Џон Бер, Ендру Лаутх, Мегакин итд...) а сасвим је нешто друго оно што ради Зизјулас и они који га верно следе...

Ево шта каже метро Калистос Вер како је Флоровски утицао на Зизјуласа, Романидиса и Јанараса:

 

 

Како се појавио Флоровски на сцени са позивом за повратак оцима тј. неопатристичком синтезом? Наравно... није се пробудио једно јутро и рекое сад ће мо вако....

Ево укратко ово је гнеза целе ситуације:

Руска теологија је била под утицајем протестаната, католика, немачког идеализма, езотеризма у виду софиологије и сам Флоровски је био веома критичан према свему овоме...поготово после 1937 кад је издао књигу  Путеви Руске Теологије”…

Ево видео па ко жели и има времена може да преслуша:

https://www.youtube.com/watch?time_continue=570&v=-3AvAQt0EXY&feature=emb_logo

 

 

 

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Извињавам се....овај видео на крају који сам окачио у претходној поруци нисам тачно означио....ево сад тачно кад човек говори о томе....

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Један од дванаест великих апостола. Кроз његову сумњу у васкрсење Христа Господа добила се нова потврда тога чудесног и спасоносног догађаја. Наиме: васкрсли Господ поново се јавио ученицима, да би уверио Тому. И рече Господ Томи: пружи руку твоју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран.      И Тома узвикну: Господ мој и Бог мој (Јов. 20)! После силаска Св. Духа, када апостоли метаху коцку, где ће ко ићи на проповед, паде коцка на Тому да иде у Индију. Он се мало ожалости, што мораде ићи у тако далеку страну, али му се Господ јави и охрабри га. У Индији св. Тома обрати многе, великаше и сиромахе, у веру Христову, и заснова тамо цркву, и постави свештенике и епископе.    Између осталих обрати Тома у веру и две сестре, жене двојице кнежева Индијских, Тертијану и Мигдонију. Због вере обе ове сестре бише намучене од својих мужева, с којима не хтеше живети после крштења свога, и отпуштене. Ослободивши се брака оне поживеше богоугодним животом до смрти. Дионисије и Пелагија, најпре верени међусобно, када чуше апостолску проповед, не саживеше се, него се посветише подвигу. Пелагија сконча живот као мученица за веру, а Дионисије беше постављен од апостола за епископа. Кнез Муздије, муж Тертијанин, коме Тома крсти и жену и сина, Азаиа, осуди апостола на смрт, и посла 5 војника, који га прободоше са 5 копаља.    И тако предаде душу своју у руке Xристу своме свети апостол Тома. Пре смрти своје и он је, као и други апостоли, био чудесно пренет у Јерусалим на погреб Пресвете Богородице. Но стигавши доцкан, он зажали горко, те по његовој молби отворише гроб Свете Пречисте, али не нађоше тела у њему. Господ беше узео Матер Своју у насеља Своја небесна. И тако Тома свети тамо својим неверовањем утврди веру у васкрсење Господа, а овде својим одоцњењем откри нам чудесно прослављење Матере Божје.   Тропар (глас 2): Ученик Христов бив, божественаго собора апостолскаго сопричастник, невјерствијем бо Христово воскресеније извјестив, и того пречистују страст осјазанијем уверив, Томо всехвалне, и ниње нам проси мира и велија милости.     Свети Николај Велимировић,  Пролог, 19 / 06. октобар   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Иван Ивковић,
      Провизорни текст из Јерминог Пастира:
      Десета заповест
      I. - Уклони сву тугу од себе, јер је она сестра сумње и гнева...
      Зар не схваташ да је туга најзлобнији од свих духова и најштетнији за слуге Божије? Она уништава човека као ништа друго и избацује из њега Духа Светога...
      II. Слушај сада, будало, како туга изгони Духа Светога и како опет спасава. Када сумњивац због своје сумње не нађе успеха ни у једном послу, тада туга улази у срце такве особе, загушује Духа Светога и протерује га. А када гнев и јако огорчење преплаве човека из неког разлога, онда опет туга уђе у срце, он тугује због свог дела, каје се што је лоше направио. Чини се да је ова туга спасоносна јер подразумева покајање. Али у оба случаја туга растужује Духа Светога... Туга због нервирања због лошег поступка није лоша туга, али такође вређа Духа Светога. Зато уклони тугу од себе и не вређај Духа Светога који живи у теби, да не би гунђао против тебе Господу и повукао се од тебе. Јер Дух Божји који пребива у овом телу не трпи тугу... Зато се обуци у радост, која увек има благодат пред Господом и Њему је угодна, и у њој уживај. Свака радосна особа чини добро и размишља добро, презирући тугу. Тужна особа увек мисли зло. Прво, јер жалости Духа Светога, који је радосан дат особи; и друго, јер тако чини безакоње, не молећи се Господу и не исповедајући му се. Молитва тужне особе никада не досеже престо Божји.
      И упитах га: - Зашто се, господине, молитва тужног човека не уздиже до жртвеника Господњег?
      „Јер,“ одговори, „туга пребива у његовом срцу. Туга помешана са молитвом не дозвољава да чист дође до престола Божјијег. Као што вино помешано са сирћетом више нема исту пријатност, тако ни туга помешана са Духом Светим нема исту молитву. Стога се очисти од зле туге и живећеш с Богом, и сви ће живети с Богом, само ако одбаце тугу од себе и обуку се у радост.
    • Од Zoran Đurović,
      Линк целог текста: https://djuroviczoran.wordpress.com/повратак-оцима-после-повратка-оцима/
       
      Августин: Novum Testamentum in Vetere latet, Vetus in Novo patet. Нови Завет је сакривен у Старом, Стари се у Новом раскрива. Questionum in Heptateuchum libri septem, 2, 73
    • Од Иван Ивковић,
      Сатана се указа једном брату који је пао у грех и рече: "Ти ниси хришћанин."
      "Ко год да сам", - одговори брат, "ти си још гори."
      „Тачно је, бићеш у паклу“, рече Сатана поново.
      "Ти ниси мој судија," - одговори брат, "а ни Бог за мене."
      А сатана, ништа не постигавши, повуче се. А брат приневши Богу искрено покајање, поста опитним подвижником.
       

      View full Странице
    • Од Иван Ивковић,
      Сатана се указа једном брату који је пао у грех и рече: "Ти ниси хришћанин."
      "Ко год да сам", - одговори брат, "ти си још гори."
      „Тачно је, бићеш у паклу“, рече Сатана поново.
      "Ти ниси мој судија," - одговори брат, "а ни Бог за мене."
      А сатана, ништа не постигавши, повуче се. А брат приневши Богу искрено покајање, поста опитним подвижником.
       
×
×
  • Креирај ново...