Jump to content

Зоран Ђуровић: Евергетинос - Нема митарстава

Оцени ову тему


Recommended Posts

Сатана се указа једном брату који је пао у грех и рече: "Ти ниси хришћанин."

"Ко год да сам", - одговори брат, "ти си још гори."

„Тачно је, бићеш у паклу“, рече Сатана поново.

"Ти ниси мој судија," - одговори брат, "а ни Бог за мене."

А сатана, ништа не постигавши, повуче се. А брат приневши Богу искрено покајање, поста опитним подвижником.

 


View full Странице

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 779
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Још као млад, један од првих православних текстова које сам читао била је прича о митарствима и сведочења о "истјазавању" душе кроз њих. Нисам ни знао да око тога постоје спорења, мислио сам да је то

Чекићем да те лупам по глави, твоја глупост те не би напустила! Реч догма није имала данашње значење, не ради се о преводу.  Писах, да има што користи...: Историја догме је у суштини историј

Сатана се указа једном брату који је пао у грех и рече: "Ти ниси хришћанин." "Ко год да сам", - одговори брат, "ти си још гори." „Тачно је, бићеш у паклу“, рече Сатана поново. "Ти ниси

Постоване слике

eh, nema mitarstva Just_Cuz_19 .... nije bas tako jednosmerna ulica,.....  postoje dobro dokumentovana(:D ) i raznolika svedocanstva i pisanija kod svetitelja o mitarstvima, kao i duhovnom predanju, kao i u bogosluzbenim i molitvenim tekstovima,.... 0703_read .. itd...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 Tри-четири реченице уопштеног дијалога хришћанина и сатане из Евергетиноса не могу потврдити теза о непостојању митарстава. Има много повести из црквеног предања, житија светих, аскетских зборника, које, с друге стране, потврђују причу о митарствима.

 Постоји на Поукама једна огромна тема, ако се добро сећам, на више стотина страна, о теми митарстава. А чини ми се ппостоје и  две-три мање на исту тему. Коме је стало до аргумената и контрааргумената, тамо има доста тога.

А сведоче и многи богослужбени текстови. Нпр. Осмогласник, који је један од основних богослужбених текстова у Цркви.

У „Осмогласнику“ се Богородици упућују следеће молитве:
„У час смрти моје, Дјево, из ђавољих руку ме отми, и од суда, распри и страшних мука и митарстава горких, кнеза љутог, и вечне осуде“ (петак, глас 4, песма канона 8).
„Избави ме, Пречиста, у смртном часу од мучења ђавољих“ (четвртак, глас 4, песма 6).
„У часу, Дјево, смрти моје од руке ђавоље и осуде, одговора и страшних мучења, митарстава горких и кнеза љутог, од огња вечног избави ме“ (уторак, глас 4, песма 8).
„Владичице и Мајко Избавитеља, изађи преда ме у часу исхода мог када ме ваздушни духови буду мучили јер помишљу сагреших“ (петак, глас 3, песма 6).
„Кад плотске везе душа моја буде раскидала, тада, Владичице, изађи преда ме и бестелесних непријатеља скупове разруши, и чељусти оних који хоће да ме прождеру уништи немилице, да би несметано прошао поред кнезова таме у ваздуху“ (субота, глас 2, песма 9).

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Свештеници имају дозволу и забрану проповедања од стране надлежног владике. Када дођу у другу епархију, они за проповед, предавање...морају да добију благослов владике те епархије.

У време савремене технологије, појединци ово црквено правило заобилазе, између осталог, и постављањем видео клипова који су, наравно, доступни свима. Тиме се потире епископова учитељска власт у његовој епархији и потреба добијања благослова за одређену проповед . Било би занимљиво да ли би патр. Иринеј допустио да се ово учење проповеда у Митрополији београдско-карловачкој када би послушао овај снимак. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 30 минута, Родољуб Лазић рече

Тиме се потире епископова учитељска власт у његовој епархији и потреба добијања благослова за одређену проповед .

:bu:

Богослов кападокијски 1000% у праву кад каже:

The direction of human beings, the most variable and multifaceted of all the creatures, seems to me, without question, to be the art of arts and the science of sciences."   ( Orat. 2.16. PG 35.425)

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 

пре 2 часа, Родољуб Лазић рече

Свештеници имају дозволу и забрану проповедања од стране надлежног владике. Када дођу у другу епархију, они за проповед, предавање...морају да добију благослов владике те епархије.

У време савремене технологије, појединци ово црквено правило заобилазе, између осталог, и постављањем видео клипова који су, наравно, доступни свима. Тиме се потире епископова учитељска власт у његовој епархији и потреба добијања благослова за одређену проповед . Било би занимљиво да ли би патр. Иринеј допустио да се ово учење проповеда у Митрополији београдско-карловачкој када би послушао овај снимак. 

благослов Владике треба за све и сваког, не само за проповед или попове. Дакле важи и за књиге и за верни народ.

Већина архијереја не би одобрила овај снимак јер збуњује верни народ, а то је први задатак владике да не уноси поделе и конфззију. Јер ако у богослужбеним текстовима имамо митараства онда то није без везе.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 овај/а марио балоти

час глуми: артемита а час је у СПЦ...... јел' има неко да зна тачно на којој је страни МБ....

:scratch_head:ne_shvata

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Још као млад, један од првих православних текстова које сам читао била је прича о митарствима и сведочења о "истјазавању" душе кроз њих. Нисам ни знао да око тога постоје спорења, мислио сам да је то део званичног учења цркве.

Међутим, моја бака, верница наравно, није знала за митарства и на моје чуђење била је чак и апсолутно равнодушна на причу о њима. Једноставно је читаву причу одбацила са "нико се није вратио са оног света, па да прича како је тамо". Тако да те приче о "слуђивању верног народа" не знам колико држе воду, јер и верни народ, ма колико био необразован, не узима баш здраво за готово све што чује у цркви.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Бављење Tеологијом/науком у Православној Ц. је дијалог,  где се изучавају Текстови Отаца и износе ставови мишења, неретко се догоди где људи једни другима помогну да боље резумеју неке текстове/теме, чак и да људи измене мишљење/став итд.... кажем опет бавење науком је дијалог.... један текст/ тему могу људи унутар Цркве да виде и тумаче на различите начине....узмите само колико има неједногласности/разлике у ставовима по многим питањима на нивоу Васељенске Православне Цркве....

Padre је у видеу укретко изнео свој став.... ко мисли да може нешто боље тачније да напише нек извовли....лако је написати овде 2 или 3 речи као неку SMS поруку.... узмите напишите текст од 7 или 25 страна или још боље припремите на youtube то што имате да кажете...па да ова тема има неки онда нормалан ток/дијалог....

 

Ево неке студије које су директно или индиректно везане за тему: митарства

 

Rôle du démon au jugement particulier chez les Pères by Jean Rivière, Revue des sciences religieuses Année, 1924,  4-1 pp. 43-64

https://www.persee.fr/doc/rscir_0035-2217_1924_num_4_1_1244

How widespread was the belief in demonic tollgates in sixth- to ninth-century Byzantium? By Krausmüller, D.,  Byzantinische Zeitschrift, 2019 112(1), 85–104

https://sci-hub.se/10.1515/bz-2019-0006

Tales from Another Byzantium: Celestial Journey and Local Community in the Medieval Greek Apocrypha, by Baun, J.R. Cambridge University Press, 2007

http://libgen.rs/book/index.php?md5=9B450812E2599C32EFCEDFC08F839D4C

 “To Sleep, Perchance to Dream”: The Middle State of Souls in Patristic and Byzantine Literature by Constas, N. (2001).  Dumbarton Oaks Papers, 55, 91.

https://sci-hub.se/10.2307/1291814

The Byzantine Tribunals: Problems in the Application of Justice and State Policy (9th-12th c.) by Helen Saradi Revue des études byzantines Année 1995 53 pp. 165-204

https://www.persee.fr/doc/rebyz_0766-5598_1995_num_53_1_1904

 “He Who Is at the Point of Death”: The Fate of the Soul in Byzantine Art and Liturgy by Marinis, V. (2015). Gesta, 54 (1), 59–84

https://sci-hub.se/10.1086/679401

HOI TELŌNAI KAI HAI PORNAI by J. GibsonSource: The Journal of Theological Studies, New Series, Vol. 32, No. 2 (October 1981), pp.429-433

https://sci-hub.se/https://www.jstor.org/stable/23959370?Search=yes&resultItemClick=true&searchText=Gibson%20Tax%20Collectors%20and%20Prostitutes%20in%20First%20Century%20Palestine&searchUri=%2Faction%2FdoBasicSearch%3FQuery%3DGibson%2BTax%2BCollectors%2Band%2BProstitutes%2Bin%2BFirst%2BCentury%2BPalestine&ab_segments=0%2Fbasic_search_solr_cloud%2Fcontrol&refreqid=fastly-default%3Ae1f91714d5e5895f40615333da256a57

 

И још ово... линк за чланак на Википедији.... са википедијом треба бити опрезан кад су у питању текстови...има добрих текстова али некад и не... овај текст који ћу окачити је прегледан што се тиче теме... али немам времена да проверавам цели текст као и целу библографију по реду.....

.... ако неко жели може и ово да прочита:

https://en.wikipedia.org/wiki/Aerial_toll_house#cite_note-30

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 28.9.2020. at 13:43, Родољуб Лазић рече

епископова учитељска власт

 

On 28.9.2020. at 16:40, mario beloti рече

Већина архијереја

Кад је у питању "епископова учитељска власт"....најмање…..најмање половина, ако не и "већина архијереја"Епископа у Сабору у СПЦ буквално/дословно  су Теолошки/богословски полуписмени људи за данашње време/ за данашње стандарде... или како би ја то реко’ један број тих је на нивоу надри теологије.... и све ово је велика трагедија..... и шта ти људи имају да одобравају? или не одобравају?  или да се ту прича о неком тобожњем потирању  “епископске учитељске власти” кад су исти полуписмени/неписмени? Да не спомињем име - један од епископа у СПЦ особа никад у опште не проповеда, особа (човек) се не обраћа ни у Цркви а ни изван Цркве народу....и о каквој учитељској власти и каквом благослову да говоримо овде - људи да ли сте ви нормални...јер кад слијепац води слијепца, оба ће у јаму пасти....

 

Једино од Епископа СПЦ треба издвојити владику Иринеја Бачког, умировљеног вл. Атанасија, и митрополита Амфилохија – ови људи су од науке .....пре неког времена један Грк професор на једној теолошкој школи ми је рекао да докторати које су написали, вл. Иринеј, вл Атанасије и вл. Амфилохије су одлично урађени - то су изузетни научни радови... и још сам чуо то да у то време кад је тада јеромонах Иринеј Буловићи био у Грчкој на докторским студијама да је сасвим сигурно да нико од грка није тако добро знао старогрчки језик као он.... ова тројица епископа су од науке, а све остало у Сабору СПЦ што имамо мање више је буранија кад је у питању Теологија и бављене науком.... осим ове тројице које сам горе споменуо већина осталих у Сабору мање више су туристички ишли у Грчку или на другу старну...а не да се озбиљно баве Теологијом... да сад не елаборирам у детаље аргументовано.....

 

.....даље што се тиче благослова:  давање епископског благослова, послушности и слободе... све ово је посебна прича у СПЦ......али ево укретко да кажем нешто о теми благослова.....има их (епискпа) тако који воле да деле благослове и инсистирају на томе.... и све само да их неко пољуби у рукицу зато што it turns them on... исто има  случајева људи (један број свештеника улизица) у Цркви који буквално за све траже благослов... могуће да има неко кад треба да иде да пишки да тражи благослов од владике/владика а и он то воли... и ето то је то....

.....код неких људи у СПЦ сами благослови и личност владике прелази у идолатрију.... ко није читао узмите читајте посланице ап. Павла који говори о идолатрји... као и на пример Апологете другог века где они говоре о многобожаком-паганском обожављу/обоготворавању, материје, материјалних предмета, животиња или пак људи.....

Нажалост има епископа у СПЦ који су робови свог епископског чина и епископске власти  и ти праве идолатрију од овога, и клањају се овоме, уживају у идолатрији-обожавању, обоготворавању свог епископског чина и власти коју имају...

....дакле има епископа који воле власт и гледају на све могуће начине да ограниче униште тућу слободу – уживају у томе да се деспотски понашају, иако је то у супортности са учењем Св. Писма и свештеним списима Отаца Ране Цркве.... али с другу старну има и свештеика и лаика (као што је то очигледно овде на поукама) који тако воле да трче иза владике и да се вуку иза владике као алигаторов реп... и да за свакаве глупости траже благослов...

....сматрам да што се тиче теме благослова, не може робовласништво а нити анархија....тема благослова је везана са темама слободе и послушности у Цркви, а кристално је јасно шта о томе каже Св. Писмо и Оци Ране Цркве.... деспотизам је презвазиђен давних дана.... неки људи треба да се пробуде у СПЦ....

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 28.9.2020. at 13:32, Родољуб Лазић рече

 Tри-четири реченице уопштеног дијалога хришћанина и сатане из Евергетиноса не могу потврдити теза о непостојању митарстава. Има много повести из црквеног предања, житија светих, аскетских зборника, које, с друге стране, потврђују причу о митарствима.

 Постоји на Поукама једна огромна тема, ако се добро сећам, на више стотина страна, о теми митарстава. А чини ми се ппостоје и  две-три мање на исту тему. Коме је стало до аргумената и контрааргумената, тамо има доста тога.

А сведоче и многи богослужбени текстови. Нпр. Осмогласник, који је један од основних богослужбених текстова у Цркви.

У „Осмогласнику“ се Богородици упућују следеће молитве:
„У час смрти моје, Дјево, из ђавољих руку ме отми, и од суда, распри и страшних мука и митарстава горких, кнеза љутог, и вечне осуде“ (петак, глас 4, песма канона 8).
„Избави ме, Пречиста, у смртном часу од мучења ђавољих“ (четвртак, глас 4, песма 6).
„У часу, Дјево, смрти моје од руке ђавоље и осуде, одговора и страшних мучења, митарстава горких и кнеза љутог, од огња вечног избави ме“ (уторак, глас 4, песма 8).
„Владичице и Мајко Избавитеља, изађи преда ме у часу исхода мог када ме ваздушни духови буду мучили јер помишљу сагреших“ (петак, глас 3, песма 6).
„Кад плотске везе душа моја буде раскидала, тада, Владичице, изађи преда ме и бестелесних непријатеља скупове разруши, и чељусти оних који хоће да ме прождеру уништи немилице, да би несметано прошао поред кнезова таме у ваздуху“ (субота, глас 2, песма 9).

Fajt sa Aleksandrom Milojkovim.:ani_biggrin:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 28.9.2020. at 13:43, Родољуб Лазић рече

Свештеници имају дозволу и забрану проповедања од стране надлежног владике. Када дођу у другу епархију, они за проповед, предавање...морају да добију благослов владике те епархије.

Само потврђујеш онај мој сурови суд о теби да си слепац код очију. Канон на који се позиваш је из времена када није било медија. Односи се на свештено лице или лаика који би физички дошао да проповеда у туђој епархији. Ако би се овај твој глупачки принцип применио данас, то би значило да Карелин, Влада Димитријевић, Конанос, Зизјулас итд. не би могли да имају штампане књиге по српским градовима или да говоре на нету, јер нису претходно узели благослов. Нема те речи која би била кадра да опише твоје безумље. 

Ја сам добио све могуће благослове да будем учитељ и то радим. Кад сам био у Смедереву, Игњатије ми је забранио да правим емисије, и то сам одмах послушао. То је био специфичан случај, специфичне околности. Патријарх Иринеј може да ми се јави, јер има моје контакте, и да каже: Аво, немој да правиш ове клипове којима једеш душу Роћку!:D:))12:smeha:

Не знам да ли бих пристао, јер ми је душевна храна да ти пијем крв!:)))) али би он могао да издејствује код АВ, који је издао Косово, да се замрачи јутјуб у Србији због твог душевног здравља. Мада, кад би ти био нормалан, сетио би се одмах да можеш да не гледаш моје клипове, али те неки ђаво нагони стално на грех!:)) Мазохиста си ти стари... :cheesy3:   

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од александар живаљев,
      Danas, 20.10.2020.
      Uspon i pad Instituta Tolak
      Zoran Radovanović
      Ne treba mnogo pronicljivosti za zaključak da je Institut „Torlak“ sticao ugled kada su ga vodili priznati stručnjaci (virusolog Ljubinko Stojković i njegovi saradnici), a da je tonuo tokom poslednjih četvrt veka, kada su mu političari, uz jedan izuzetak, nametali svoje nestručne i nekvalifikovane kadrove, poput ginekologa (JUL), hirurga (DS) i, tokom poslednih 8 godina, fizijatra (SNS). Jasno je da vlast radi protiv interesa naroda kada svojim nesposobnim i, često, nezainteresovanim poslušnicima poveri vođenje ustanova od nacionalnog značaja. Moguće je da pljačka nije jedini motiv za tako nerazumne odluke „s vrha“, ali ostajemo uskraćeni za neko drugo iole logično objašnjenje.
      Institut je vremenom prestao da proizvodi vakcine protiv dečje paralize, difterije i velikog kašlja, jer nije pratio tehnološki razvoj, a protiv gripa zato što je posle 2006. izgubio licencu. Svet je štedro pomagao da se stvore uslovi za bezbednu proizvodnju vakcine protiv gripa (hladna soba, centrifuga itd.), ali su optimistička obećanja torlačkog rukovodstva: „Evo, upravo krećemo“ godinama ostajala izjalovljena.
      Izgledi da se dođe do domaće vakcine bledeli su uporedo sa šikaniranjem, otpuštanjem ili bežanjem pedesetak najboljih stručnjaka koji su pre 5-6 godina čak stupili i u štrajk. Čitavi pogoni su kadrovski opusteli, pa je prošle godine kao nagoveštaj kakve-takve obnove doživljena vest da je napravljena dugo očekivana vakcina.
      Ovaj hroničar stanja u našem zdravstvu pozvao se tada na propise o dostupnosti informacija od javnog značaja i tražio osnovne podatke od Instituta „Torlak“ i Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS). Indikativno je da je ostao bez odgovora. Na konspirativnost celog poduhvata ukazuje i ponašanje pojedinih stručnjaka sa Torlaka koji su spremni da „otvore dušu“ u razgovoru po parku, ali izbegavaju kafić, telefon i elektronsku poštu.
      Koje to neobičnosti vape za razjašnjenjima?
      Prvo, za tehnologiju pravljenja vakcine protiv gripa koja se koristi kod nas potrebno je mnogo stotina hiljada kokošijih jaja. Postoji li neki trag o takvoj javnoj nabavci proletos, kad joj je bilo vreme?
      Drugo, tek 5, oktobra (!) o.g. direktorka „Torlaka“ je po Zakonu o javnim nabavkama sklopila ugovor sa firmom „Spasić-Farm“ iz Ćićevca u vrednosti od oko devet miliona dinara (ako su korišćene maloprodajne cene, a to bi bio loš posao, naručeno je 900.000 jaja).
      Treće, pošto je rok isporuke „14 dana od dana pisanog zahteva Naručioca“, to znači da su jaja stigla uoči oslobođenja Beograda, u vreme kada je obećano da će vakcine već biti razaslate zdravstvenim ustanovma (!). Kako su onda pravljene? Postoji li kajgana bez jaja?
      Četvrto, odvukli bi nam pažnju logički kalamburi u tom ugovoru, ali pomenimo samo jedan: kriterijum za izbor jedinog (!) ponuđača bila je „ekonomski najpovoljnija ponuda“, što podseća na nekada popularnu dečiju šalu o božjoj zapovesti Adamu: „Biraj sebi ženu!“.
      Peto, više stručnjaka iz „Torlaka“ tvrdi da je vakcina protiv gripa nedavno uvezena „in bulk“, tj. u velikim posudama i, kako se to žargonski kaže, kao gotov međuproizvod. Zašto bi se svi ti ljudi udružili da opanjkavaju kuću koja ih hrani, osim ako nije u pitanju savest?
      Šesto, dobra proizvođačka praksa upućuje na neprekidnost proizvodnog procesa sve do razlivanja vakcine u pojedinačne doze (primarno pakovanje). Zašto je u ovom slučaju pravljena pauza? Da li je rizik bio neminovan zato što je razlivan proizvod iz dalekog sveta?
      Sedmo, da je vakcina zaista domaća, morala je da se odredi stabilnost novog proizvoda, tj. postojanost delovanja u određenim vremenskim razmacima. Kada i kako je ispunjen taj neophodni uslov?
      Osmo, za koju i čiju vakcinu je ALIMS izdao neophodni setifikat? Da li tajanstveni stvarni proizvođač ima dozvolu Evropske agencije za lekove iz Londona?
      Deveto, zašto je za razlivanje i pakovanje vakcine 17 radnih ljudi iz „Torlaka“ izdvojeno od ostatka kolektiva, uz strogu zabranu da ostalima pominju šta su i kako radili?
      Deseto, ako je prošlogodišnja probna proizvodnja testirana na radno aktivnoj populaciji (mahom na vojnicima i policajcima) i, sledstveno, bila odobrena za populaciju 18-65 godina, koja će uzrasna ograničenja važiti za ovu vakcinu?
      Bilo bi još pitanja i nedoumica, ali željno očekujemo odovor na bar neka od 10 nabrojanih dilema.
    • Од Иван Ивковић,
      Провизорни текст из Јерминог Пастира:
      Десета заповест
      I. - Уклони сву тугу од себе, јер је она сестра сумње и гнева...
      Зар не схваташ да је туга најзлобнији од свих духова и најштетнији за слуге Божије? Она уништава човека као ништа друго и избацује из њега Духа Светога...
      II. Слушај сада, будало, како туга изгони Духа Светога и како опет спасава. Када сумњивац због своје сумње не нађе успеха ни у једном послу, тада туга улази у срце такве особе, загушује Духа Светога и протерује га. А када гнев и јако огорчење преплаве човека из неког разлога, онда опет туга уђе у срце, он тугује због свог дела, каје се што је лоше направио. Чини се да је ова туга спасоносна јер подразумева покајање. Али у оба случаја туга растужује Духа Светога... Туга због нервирања због лошег поступка није лоша туга, али такође вређа Духа Светога. Зато уклони тугу од себе и не вређај Духа Светога који живи у теби, да не би гунђао против тебе Господу и повукао се од тебе. Јер Дух Божји који пребива у овом телу не трпи тугу... Зато се обуци у радост, која увек има благодат пред Господом и Њему је угодна, и у њој уживај. Свака радосна особа чини добро и размишља добро, презирући тугу. Тужна особа увек мисли зло. Прво, јер жалости Духа Светога, који је радосан дат особи; и друго, јер тако чини безакоње, не молећи се Господу и не исповедајући му се. Молитва тужне особе никада не досеже престо Божји.
      И упитах га: - Зашто се, господине, молитва тужног човека не уздиже до жртвеника Господњег?
      „Јер,“ одговори, „туга пребива у његовом срцу. Туга помешана са молитвом не дозвољава да чист дође до престола Божјијег. Као што вино помешано са сирћетом више нема исту пријатност, тако ни туга помешана са Духом Светим нема исту молитву. Стога се очисти од зле туге и живећеш с Богом, и сви ће живети с Богом, само ако одбаце тугу од себе и обуку се у радост.
    • Од Поуке.орг инфо,
      Злочин који се догодио на Космету 1975. године, а који је у неку руку остао недоречен, сада је открио полицајац који је водио ту истрагу.
      “Не могу са сигурношћу да тврдим, али верујем да су се Албанци из Горњих Стреоца, села на путу Пећ – Дечани, Реџа Ахметаја и Кура Мехтаја, младићи који су на Чакору давне 1975. убили Бранку Ђукић, претходно покушавши да је силују, предали због осећаја срамоте и стида” речи су које је изговорио Веселин Симоновић, пензионисани полицајац, који је равну Метохију 1999. заменио Шумадијом. Његова прича је “каменчић” који недостаје у мозаику о трагедији Бранке Ђукић, деветнаестогодишње девојке.
      Предаја се догодила 5. септембра, три дана после злочина на Чакору. “На бесу” сам позван у дом злочинца Реџа Ахметаја. Из собе га је извео његов отац, после кафе и кратког разговора. Реџо, тада осамнаестогодишњак, објаснио ми је шта је урадио са својим вршњаком и саучесником Мехтајем. Казао је и где је пиштољ којим су усмртили лепу Бранку.
      И тако је полиција разрешила један од првих монструозних злочина Албанаца, пре тачно 45 година.
      Те 1975. године 2. септембра, двојица Албанаца, чувајући овце видели су ученицу Бранку Ђукић из села Метеха како на Чакору, код кафане, чека аутобус за Пећ. Претпоставили су да ће се лепа девојка вратити кући пошто обави посао у граду. Направили су јој заседу на путу кроз шуму, да је “осрамоте”.
      “Нису је силовали” каже Веселин. “Напротив, добили су батине и огреботине и зато јој је Кур Мехтај пуцао у главу”.
      Бранкино тело пронашао је отац Раде, јер је у рано јутро 3. септембра кренуо у потрагу за њом. Затекао је своју мезимицу мртву, исцепане сукње, како лежи на путу у шуми.
      Пошто су злочинци ухапшени, на завршној речи суђења у Бијелом Пољу, Раде Ђукић је ушао са пиштољем. Док се чекало да судије извећају пресуду, пришао је окривљенима и у Кур Мехтаја пуцао два пута. У главу и срце. Реџо се спасао, бацајући се под ноге полицајцима.
      “Раде је осуђен на осам година, али је одлежао око пола казне. Вратио се на Чакор и није много причао ни са ким. У потоку, неколико стотина метара даље од места где му је дете убијено, ископао је камен огроман. Сам га је клесао данима и месецима. После је споменик сам вукао из потока у планину до места где му је ћерка убијена. Ту га је оставио, и данас је ту” говори нам Симоновић.
      Добро се наш саговорник сећа како је хапсио злочинце. Информацију о убицама је добио од Тафа Љокаја, који је тада био локални политичар из Дечана.
      “У кући Реџа Ахметаја било нас је за столом неколико. Отац му је био очајан, жене су само унеле кафу и воду. Молио је да му дете не тучемо. И ја сам дао `бесу`”.
      Веселин даље прича да проблема није било ни на Бачији, месту где се крио убица. Отишао је, вели, сам полицијским аутом, а убица је отворио врата чим је чуо кола на планини.Потом је Симоновић отишао до места где је остављен пиштољ. Убица Кур Мехтај је рекао да није хтео да убије девојку.
      “Нисам говорио досад због породице Тафа Љокаја” каже овај полицијски инспектор у пензији. “Љокај је давно умро, а недавно сам чуо и да му је син преминуо, па нема више опасности да им се сународници у Метохији свете. Ови Албанци на Космету данас, нису више они из нашег времена када се знало да образ и част немају нацију и веру”.
      Са гнушањем, Симоновић прича како је деведесетих у Горњим Стреоцима на гробљу, на месту где је сахрањен убица Бранке Ђукић, изненада никао огроман споменик (једини те величине у Метохији) где је писало како је Кур Мехтај “жртва српског терора”.
      “Ови младићи јесу починили страшан злочин, али су њихови најмилији остали честити у очима Срба и Албанаца из тог времена. Ово данас није време поштених. Знају то Албанци. Зову ме неки од њих и данас телефоном. Многе је срамота данашњице. А Бранка, она заслужује улицу и споменик у централној Србији, Космету, Црној Гори…. Споменик да срамоти данашњицу” завршава причу инспектор.
      Мошти несрећне девојке су пренете
      Бранкине мошти из Метеха у Спуж пренете су 25. августа 1991. по вољи њене породице. На њеном споменику је уклесано: “На Чакору високоме,сретоше је крвождери, што са њима нешће поћи, пресудише револвери. Не заврши гимназију, но за образ даде главу. Оде вила у легенду и вјечиту стече славу. Освети је отац Раде, то витешки он учини. С тим подиже вјечни спомен својој људској величини.”
      Судбина гимназијалке
      Бранка Ђукић рођена је 1956. године у селу Метех, на планини Чакор. У Беранама је завршила три разреда гимназије са одличним успехом, а онда је хтела да промени школу јер јој је Пећ била ближе. У раним јутарњим сатима, 2. септембра 1975. ушла је у аутобус за град на Дриму, носећи документа за школу у коју је требало да крене 5. септембра
      (Мондо/Новости)
    • Од Zoran Đurović,
      Линк целог текста: https://djuroviczoran.wordpress.com/повратак-оцима-после-повратка-оцима/
       
      Августин: Novum Testamentum in Vetere latet, Vetus in Novo patet. Нови Завет је сакривен у Старом, Стари се у Новом раскрива. Questionum in Heptateuchum libri septem, 2, 73

      View full Странице
    • Од Zoran Đurović,
      Линк целог текста: https://djuroviczoran.wordpress.com/повратак-оцима-после-повратка-оцима/
       
      Августин: Novum Testamentum in Vetere latet, Vetus in Novo patet. Нови Завет је сакривен у Старом, Стари се у Новом раскрива. Questionum in Heptateuchum libri septem, 2, 73

×
×
  • Креирај ново...