Jump to content

Jermenija proglasila ratno stanje

Оцени ову тему


Препоручена порука

Rusi cuvaju drevni manastir Dadivank - nastao u 9. veku, gradjen ukupno negde do 13. veka. Samo ovaj manastir je stariji oko 1.000 godina od azerbejdzanske drzave.

...

190353_69806414_DIWH3XDfQJ0.jpg

190353_114681968_ObKsfyYiLLo.jpg

Aktuelna-vojna-desavanja-u-svetu/Jermenija

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 591
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Шта је бре оправдано? '98 је Клинтонов изасланик за Балкан ОВК назвао терористичком организацијом. Милошевић је имао одрешене руке да се разрачуна са њима, али он то није умео да уради брзо и ефикасно

Скоро трећину моје парохије чине Јермени који су прешли у Православље. То су људи на које, уз Христа, увек можете да се ослоните, како у злу тако и у добру! Живимо као род најрођенији, ево већ 30 годи

Да ипак не буде да си се сам повукао, имаш бан од два месеца...   Админ тим.

Постоване слике

Pazite, i Azerbejdžan je ruski saveznik odnosno partner. Iako bi Turska htela da se meša u Azerbejdžan i da ima vodeću ulogu u turskim državama centralne Azije i bivše SSSR, Kazahstan, Turkmenistan, Uzbekistan itd. Ruska svemirska stanica, kosmodrom Bajkonur, je još uvek u Kazahstanu, kao primer. Pa Evroazijski Ekonomski Savez i ostalo, uglavnom sa Turcima. Sve ovo Rusija mora da uzima u obzir. Turska a pre svega Amerika ovde bi više nego samo rado palili u odnosima Rusije i azijskim državama. Možda je sad i ovaj konflikt Azerbejdžana i Jermenije bila klopka za Rusiju, sa ciljem da se uvuče u jedan vatreni konflikt više i da se pogoršaju odnosi u evroazijskom regionu.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Туркијски_народи

https://sr.wikipedia.org/wiki/Евроазијски_економски_савез

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Tja, šta raditi sad... Pustiti Rusiju da čuva, i spremati se za sledeću rundu. I Azerbejdžan je čekao 25, 30 godina da bi sad ovo uradio.

I investirati u Rusiju, ne u Kardašijanke. Šta su mislili, da će Kardašijanke da podignu celu Ameriku? One su glumice iz Zadruge, ne više. To je kao da mi pošaljemo Đokovića u Washington ne bi li nam Ameri prepusteli zapadno sve do Karlovca....

 

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Dok Jermenia strada, mi idemo da slavimo na privatnom ostrvu: 

https://twitter.com/KimKardashian/status/1321151217482014726?ref_src=twsrc^tfw|twcamp^tweetembed|twterm^1321151217482014726|twgr^&ref_url=https%3A%2F%2Fwww.welt.de%2Ficon%2Farticle218806636%2FTrip-auf-die-Privatinsel-Kim-Kardashians-Normalitaet-in-Pandemie-Zeiten.html

Ni reč o Jermeniji, ali da se ide na "Kourtney’s Quarantine Party"...

https://twitter.com/KimKardashian

I one će da spase Jermeniju. Malo morgen!

Moraju da budu srećni da imaju Rusiju.

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

https://www.standard.rs/2020/11/18/kako-je-pasinjan-unistio-jermeniju/

...

Nikol Pašinjan je nakon „Baršunaste revolucije” svesno pokvario odnose sa Rusijom i Iranom i sproveo opsežnu čistku kadrova u vojsci i službama. Jermenija je to skupo platila

Nedavno su me neki prijatelji zamolili da napišem mišljenje o mom odlučnom protivljenju jermenskoj vladi i merama koje su mogle biti preduzete tokom protekle dve godine kako bi se sprečila nacionalna kriza koja je rezultovala gubitkom Arcaha.

Na samom početku bih želeo da upozorim čitaoce koji veruju u teorije zavere ili nemaju dublje razumevanje jermenske politike da ili prestanu sa čitanjem na ovom mestu, ili da me barem ne guše pričama koje su čuli od svojih majki, očeva, rođaka, sa društvenih mreža, od prijatelja iz Jermenije, od taksiste ili sinovca komšije čiji zet živi u istoj zgradi sa nekim političarem.

Tokom protekle dve godine, vlada gospodina Pašinjana u Jermeniji načinila je katastrofalne greške koje su rezultovale otuđenjem jermenskih saveznika i prijatelja, ugrozile bezbednost države i stvorile unutrašnji razdor koji je oslabio državne institucije.

Greške na spoljnom planu

Na spoljnom planu gledano:

– Umesto da investira u stvaranje čvršćih veza sa Rusijom, glavnim garantom bezbednosti Jermenije, Pašinjan je otuđio Ruse tako što je u svoju vladu uključio značajne ličnosti iz stranih nevladinih organizacija poznatih po antiruskoj agendi. Premijer je otvorio politički motivisane krivične istrage protiv ruskih kompanija u Jermeniji (primer je slučaj Železnice Južnog Kavkaza), sprečio poslovne transakcije pokrenute od strane ruskih kompanija (slučajevi Jukom i Tašir) i namerno ukaljao imidž i reputaciju Rusije pokretanjem političkog progona protiv šefa ODKB-a (ruske verzije NATO-a) generala Jurija Hatčaturova, što je zapadnim medijima dalo municiju za propagandnu kampanju protiv Rusije.

– Gospodin Pašinjan je takođe iskočio iz koloseka kada je predstavnik njegove stranke glasao protiv povratka Rusije u Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope (PACE), što je bila fatalna greška koju je njegova stranka kasnije pokušavala da opravda tvrdnjama da su jermenski delegati „slučajno pritisnuli pogrešno dugme prilikom glasanja“.

Nr7A5TFq113IOQjUT8JR94sK7qaJ7rKT.jpg

– Gospodin Pašinjan takođe nije uspeo da ojača odnose sa Iranom, najpouzdanijim susedom Jermenije koji predstavlja njenu ekonomsku žilu kucavicu. Umesto da prioritet pruži iranskim nacionalnim interesima, Pašinjan je otvorio jermensku ambasadu u Izraelu, što je bio korak koji je razbesneo Iran a nije rezultovao bilo kakvim diplomatskim kontrauslugama Jermeniji budući da je Izrael nastavio da snabdeva Azerbejdžan oružjem.

– Paralelno sa ovim, Pašinjanova vlada takođe nije uspela da ostvari bilo kakve značajnije uspehe u odnosima sa EU, SAD, Kinom i Indijom. Čak i na vrhuncu sukoba između Saudijske Arabije (i arapskog bloka) protiv Turske, koji je mogao predstavljati odličnu priliku za Jermeniju da razvije odnose sa zemljama Zaliva (posebno S. Arabijom) i obezbedi ekonomsku podršku za Jermeniju, postignuća ministra spoljnih poslova u Pašinjanovoj vladi svela su se na nekoliko zvaničnih poseta i izjava podrške ovoj ili onoj zemlji.

Greške na unutrašnjem planu

Na unutrašnjem planu gledano:

– Umesto da jermensku javnost okuplja oko nacionalnih institucija nakon takozvane „baršunaste revolucije“, vlada gospodina Pašinjana prešla je u ofanzivu, podelivši javnost na „crne“ i „bele“. Oni koji su se drznuli da kritikuju Pašinjanovo mišljenje bili su etiketirani kao „izdajnici“, „mafijaši“ ili kao „neprijatelji revolucije“. Ova karakterizacija nije poštedela čak ni njegove najbliže saveznike sa kojima je decenijama bio u opoziciji.

– Što se tiče njegovog osoblja, umesto da svoju vladu poveri kvalifikovanim pojedincima sa kredibilnim javnim iskustvom, gospodin Pašinjan je nastavio da strateška mesta popunjava neiskusnim diplomcima stranih nevladinih organizacija. Advokat sa nekoliko godina iskustva postao je ministar pravde kome je povereno pisanje novog ustava. Menadžer prodaje sa određenim iskustvom u avio industriji postao je šef Odbora za civilno vazduhoplovstvo. Takva imenovanja rezultovala su katastrofalnim institucionalnim posledicama. Na primer, civilno vazduhoplovstvo u Jermeniji postalo je tako neorganizovano i nepouzdano da je tokom 2020. EU zabranila jermenskim avio-prevoznicima da lete u Evropu iz bezbednosnih razloga.

Međutim, neverovatno je da je gospodin Pašinjan nastavio da za sve svoje neuspehe krivi prethodne vlade (nažalost sa slepim stadom ovaca koje mu je pružalo podršku). Slično tome, loše upravljanje kovid krizom od strane neiskusnog ministra zdravlja dovelo je do toga da je Jermenija postala jedna od zemalja sa najlošijim učinkom na svetu u pogledu upravljanja pandemijom. Ovoga puta, budući da nije mogao da svali krivicu na prethodne vlade, Pašinjan je optužio jermenski narod i njegovu bezobzirnost kao glavni razlog krize.

– Kako su NVO diplomci postajali sve uključeniji u proces donošenja odluka u Jermeniji, vlada je počela da donosi sve više i više iracionalnih odluka. Ministarstvo za dijasporu je ugašeno, Nacionalnoj akademiji nauka je uskraćeno finansiranje, istorija jermenske crkve je uklonjena iz školskog programa, jermenskom sveštenstvu je bilo zabranjeno da posećuje škole (ili je barem pokušano), pokrenuto je blaćenje Jermenske apostolske crkve, a jermenska književnost je postala višak na univerzitetima. Umesto toga, učinjeni su napori da se prioritet pruži sumnjivim agendama kao što su ratifikacija „Istanbulske konvencije“ ili zamena časova jermenske književnosti na univerzitetima nastavom o „rodnim studijama“.

16987_b.jpg

– Sledeća meta Pašinjanova meta postale su jermenske vojne i bezbednosne strukture. Kako se razvijao njegov plan za progon političkih protivnika, gospodin Pašinjan je jermensku Službu nacionalne bezbednosti stavio pod svoju direktnu komandu. Služba bezbednosti, koja je trebalo da se bori protiv terorizma i razotkriva neprijateljske špijunske aktivnosti, postala je lična policija koja se po nalogu premijera šalje u bilo koju firmu ili dom da izvrši pretres koji nije čak ni izdaleka povezan sa slučajevima nacionalne bezbednosti (uglavnom su to firme ili domovi političkih protivnika).

Pašinjan se takođe poigravao sa vojnim rukovodstvom, zamenjujući visoke oficire i šaljući neke od naših najiskusnijih generala u prevremenu penziju zbog njihovih političkih stavova. Najgore od svega je to što je – umesto da oko sebe okupi najiskusnije komandante da poboljšaju njegovu stratešku viziju i ostvari korist zbog njihovih postojećih veza sa ruskim vojnim krugovima – Pašinjan progonio naše najsposobnije komandne kadrove i umesto njih regrutovao penzionisane vojne zvaničnike, koji nisu bili na aktivnoj dužnosti od ‘90-ih godina, stavljajući ih na pozicije svojih savetnika za bezbednost.

– Slični propusti registrovani su i u ekonomiji. Oslanjajući se na momentum koji je stvorio rast ostvaren za vreme Karena Karapetjana i povećavajući poreske stope, Pašinjan je pokušao da naduva ekonomsku aktivnost nauštrb poreskih prijava, dok su veliki projekti poput Amulsara (otvaranje rudnika zlata na planini Amulsar, prim. NS) stagnirali zbog njegove nesposobnosti da donosi teške odluke. Obim stranih direktnih investicija nije zabeležio veće promene, a budžetski pokazatelji ostali su na zabrinjavajuće niskom nivou.

Sumorna stvarnost

U momentu kada je počeo  rat u Arcahu, Jermenija je izgubila svog najbližeg saveznika, svog najpouzdanijeg suseda, vojska je prolazila kroz ozbiljne šokove izazvane konstantnim promenama u komandnom kadru, služba nacionalne bezbednosti je bila zaokupljena lovom na političke protivnike, a ekonomija je bila uništena zbog virusa COVID-19 i lošeg upravljanja. Štaviše, Jermenija se sada nalazi na ivici građanskog rata, sa društvom podeljenim više nego ikada i vladom bez apsolutno ikakvog uticaja ili veza u Rusiji, Evropi ili Sjedinjenim Državama.

Ovo je stvarnost, a ostalo je istorija. Koliko god neko pokušavao da okrivi prethodne vlasti (prema kojima takođe imam rezerve) ili širio priče o krivici svih osim aktuelne vlasti, činjenice kažu sledeće: Prethodni politički lideri uspevali su da zadrže Arcah kao deo naše domovine (svejedno da li diplomatskim ili drugim sredstvima). Čak i ako na trenutak poverujemo da je sve ovo planirano od 2011. godine, svaki pristojan lider bi javnosti odmah na početku rekao istinu, i pre bi izabrao da podnese ostavku nego da potpiše onakav sporazum.

Lider koji se putem Fejsbuka tri puta dnevno uživo uključuje kako bi pričao o svojoj supruzi, svom odelu ili cenama paradajza, definitivno je mogao naći vremena da jermenskom narodu objasni status pregovora. Ali izgleda da je toplina vladalačke fotelje Pašinjanu bila važnija od granica naše domovine, i on je žrtvovao Arcah – kojeg je nazivao “ուրիշների հողը”, odnosno „zemljom koja pripada drugima“ – da bi ostao na vlasti.

ZQDYWS3SC5CVLH55A5F7DGLTGA.jpg

Počivajte u miru, naši heroji! Jednog dana, kada se ova nacija probudi, izdigne iznad glasina sa društvenih mreža i pročita svoju istoriju, možda će naučiti kako se gradi nacionalna država.

Mnogo sam razmišljao pre pisanja ove kratke analize i pitao se da li je vredna mog vremena. Ako nađem snage, možda ću uskoro napisati članak o strateškim odlukama koje su nas koštale gubitka samog rata; ali o tome drugom prilikom.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, obi-wan рече

Umesto da prioritet pruži iranskim nacionalnim interesima, Pašinjan je otvorio jermensku ambasadu u Izraelu, što je bio korak koji je razbesneo Iran a nije rezultovao bilo kakvim diplomatskim kontrauslugama Jermeniji budući da je Izrael nastavio da snabdeva Azerbejdžan oružjem.

Da podvucemo ovo, da se bolje vidi.
Izraelci su se ovde i oko Sirije obrukali i opoganili neograniceno. Jezivo.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Advokat sa nekoliko godina iskustva postao je ministar pravde kome je povereno pisanje novog ustava. Menadžer prodaje sa određenim iskustvom u avio industriji postao je šef Odbora za civilno vazduhoplovstvo.

Međutim, neverovatno je da je gospodin Pašinjan nastavio da za sve svoje neuspehe krivi prethodne vlade.

"Ministarstvo za dijasporu je ugašeno, Nacionalnoj akademiji nauka je uskraćeno finansiranje, istorija jermenske crkve je uklonjena iz školskog programa, jermenskom sveštenstvu je bilo zabranjeno da posećuje škole (ili je barem pokušano), pokrenuto je blaćenje Jermenske apostolske crkve, a jermenska književnost je postala višak na univerzitetima.

Umesto toga, učinjeni su napori da se prioritet pruži sumnjivim agendama kao što su ratifikacija „Istanbulske konvencije“ ili zamena časova jermenske književnosti na univerzitetima nastavom o „rodnim studijama.“

...
...

Sto mi sve ovo odnekud poznato... :0212_rolleyes:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Avocado

Vidis, ja npr. nisam uopste poznavao unutrasnje prilike u Jermeniji, i otud mi je bilo ocekivano da i sad kao i 90-ih obrisu patos Azerbejdzancima. Medjutim, ovaj clanak prilicno jasno pokazuje sta se u stvari desilo kod njih - isto sto i kod nas, u nesto neznantno izmenjenom obliku, dok sam rat pokazuje sta se desavalo oko njih.

Rezultati? Isti kao kod nas, samo u skadu sa njihovom kompletnom pozicijom.

Dakle, dobro je ova tema ispala. Mi smo pisali i ponasali se civilizovano i kulturno, pokazali smo kao hriscani da smo uvek na strani onog ko se cestito brani i da nam je jasno da je sad Jermenija u tom delu sveta na brani normalnosti i covecnosti ispred pokusaja prelivanja tursko-arapskog ludila na ostale, sve sto smo pisali i postavljali je imalo izvor ako nije odavde ili licno misljenje, a sad smo naucili i kako je doslo do ovakvog epiloga. Prilicno povoljnog epiloga, zahvaljujuci Rusima, da i to kazemo.

Eto, nadam se da smo sad razjasnili do kraja da nismo nikakva gomila navijaca, koji radi popodnevne razonode senluce slikama i clancima, dok tamo ljudi ginu i krvare, te da nismo ubolesceni nazovirusofili, koji samo gledaju da opravdaju Ruse ma sta ovi radili.

I na temama o Ukrajini i Siriji (i bese Libiji?) je potpuno ista situacija sto se sustine tice.

Ajd` pa tako... :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 48 минута, obi-wan рече

https://www.standard.rs/2020/11/18/kako-je-pasinjan-unistio-jermeniju/

...

Nikol Pašinjan je nakon „Baršunaste revolucije” svesno pokvario odnose sa Rusijom i Iranom i sproveo opsežnu čistku kadrova u vojsci i službama. Jermenija je to skupo platila

Nedavno su me neki prijatelji zamolili da napišem mišljenje o mom odlučnom protivljenju jermenskoj vladi i merama koje su mogle biti preduzete tokom protekle dve godine kako bi se sprečila nacionalna kriza koja je rezultovala gubitkom Arcaha.

Na samom početku bih želeo da upozorim čitaoce koji veruju u teorije zavere ili nemaju dublje razumevanje jermenske politike da ili prestanu sa čitanjem na ovom mestu, ili da me barem ne guše pričama koje su čuli od svojih majki, očeva, rođaka, sa društvenih mreža, od prijatelja iz Jermenije, od taksiste ili sinovca komšije čiji zet živi u istoj zgradi sa nekim političarem.

Tokom protekle dve godine, vlada gospodina Pašinjana u Jermeniji načinila je katastrofalne greške koje su rezultovale otuđenjem jermenskih saveznika i prijatelja, ugrozile bezbednost države i stvorile unutrašnji razdor koji je oslabio državne institucije.

Greške na spoljnom planu

Na spoljnom planu gledano:

– Umesto da investira u stvaranje čvršćih veza sa Rusijom, glavnim garantom bezbednosti Jermenije, Pašinjan je otuđio Ruse tako što je u svoju vladu uključio značajne ličnosti iz stranih nevladinih organizacija poznatih po antiruskoj agendi. Premijer je otvorio politički motivisane krivične istrage protiv ruskih kompanija u Jermeniji (primer je slučaj Železnice Južnog Kavkaza), sprečio poslovne transakcije pokrenute od strane ruskih kompanija (slučajevi Jukom i Tašir) i namerno ukaljao imidž i reputaciju Rusije pokretanjem političkog progona protiv šefa ODKB-a (ruske verzije NATO-a) generala Jurija Hatčaturova, što je zapadnim medijima dalo municiju za propagandnu kampanju protiv Rusije.

– Gospodin Pašinjan je takođe iskočio iz koloseka kada je predstavnik njegove stranke glasao protiv povratka Rusije u Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope (PACE), što je bila fatalna greška koju je njegova stranka kasnije pokušavala da opravda tvrdnjama da su jermenski delegati „slučajno pritisnuli pogrešno dugme prilikom glasanja“.

Nr7A5TFq113IOQjUT8JR94sK7qaJ7rKT.jpg

– Gospodin Pašinjan takođe nije uspeo da ojača odnose sa Iranom, najpouzdanijim susedom Jermenije koji predstavlja njenu ekonomsku žilu kucavicu. Umesto da prioritet pruži iranskim nacionalnim interesima, Pašinjan je otvorio jermensku ambasadu u Izraelu, što je bio korak koji je razbesneo Iran a nije rezultovao bilo kakvim diplomatskim kontrauslugama Jermeniji budući da je Izrael nastavio da snabdeva Azerbejdžan oružjem.

– Paralelno sa ovim, Pašinjanova vlada takođe nije uspela da ostvari bilo kakve značajnije uspehe u odnosima sa EU, SAD, Kinom i Indijom. Čak i na vrhuncu sukoba između Saudijske Arabije (i arapskog bloka) protiv Turske, koji je mogao predstavljati odličnu priliku za Jermeniju da razvije odnose sa zemljama Zaliva (posebno S. Arabijom) i obezbedi ekonomsku podršku za Jermeniju, postignuća ministra spoljnih poslova u Pašinjanovoj vladi svela su se na nekoliko zvaničnih poseta i izjava podrške ovoj ili onoj zemlji.

Greške na unutrašnjem planu

Na unutrašnjem planu gledano:

– Umesto da jermensku javnost okuplja oko nacionalnih institucija nakon takozvane „baršunaste revolucije“, vlada gospodina Pašinjana prešla je u ofanzivu, podelivši javnost na „crne“ i „bele“. Oni koji su se drznuli da kritikuju Pašinjanovo mišljenje bili su etiketirani kao „izdajnici“, „mafijaši“ ili kao „neprijatelji revolucije“. Ova karakterizacija nije poštedela čak ni njegove najbliže saveznike sa kojima je decenijama bio u opoziciji.

– Što se tiče njegovog osoblja, umesto da svoju vladu poveri kvalifikovanim pojedincima sa kredibilnim javnim iskustvom, gospodin Pašinjan je nastavio da strateška mesta popunjava neiskusnim diplomcima stranih nevladinih organizacija. Advokat sa nekoliko godina iskustva postao je ministar pravde kome je povereno pisanje novog ustava. Menadžer prodaje sa određenim iskustvom u avio industriji postao je šef Odbora za civilno vazduhoplovstvo. Takva imenovanja rezultovala su katastrofalnim institucionalnim posledicama. Na primer, civilno vazduhoplovstvo u Jermeniji postalo je tako neorganizovano i nepouzdano da je tokom 2020. EU zabranila jermenskim avio-prevoznicima da lete u Evropu iz bezbednosnih razloga.

Međutim, neverovatno je da je gospodin Pašinjan nastavio da za sve svoje neuspehe krivi prethodne vlade (nažalost sa slepim stadom ovaca koje mu je pružalo podršku). Slično tome, loše upravljanje kovid krizom od strane neiskusnog ministra zdravlja dovelo je do toga da je Jermenija postala jedna od zemalja sa najlošijim učinkom na svetu u pogledu upravljanja pandemijom. Ovoga puta, budući da nije mogao da svali krivicu na prethodne vlade, Pašinjan je optužio jermenski narod i njegovu bezobzirnost kao glavni razlog krize.

– Kako su NVO diplomci postajali sve uključeniji u proces donošenja odluka u Jermeniji, vlada je počela da donosi sve više i više iracionalnih odluka. Ministarstvo za dijasporu je ugašeno, Nacionalnoj akademiji nauka je uskraćeno finansiranje, istorija jermenske crkve je uklonjena iz školskog programa, jermenskom sveštenstvu je bilo zabranjeno da posećuje škole (ili je barem pokušano), pokrenuto je blaćenje Jermenske apostolske crkve, a jermenska književnost je postala višak na univerzitetima. Umesto toga, učinjeni su napori da se prioritet pruži sumnjivim agendama kao što su ratifikacija „Istanbulske konvencije“ ili zamena časova jermenske književnosti na univerzitetima nastavom o „rodnim studijama“.

16987_b.jpg

– Sledeća meta Pašinjanova meta postale su jermenske vojne i bezbednosne strukture. Kako se razvijao njegov plan za progon političkih protivnika, gospodin Pašinjan je jermensku Službu nacionalne bezbednosti stavio pod svoju direktnu komandu. Služba bezbednosti, koja je trebalo da se bori protiv terorizma i razotkriva neprijateljske špijunske aktivnosti, postala je lična policija koja se po nalogu premijera šalje u bilo koju firmu ili dom da izvrši pretres koji nije čak ni izdaleka povezan sa slučajevima nacionalne bezbednosti (uglavnom su to firme ili domovi političkih protivnika).

Pašinjan se takođe poigravao sa vojnim rukovodstvom, zamenjujući visoke oficire i šaljući neke od naših najiskusnijih generala u prevremenu penziju zbog njihovih političkih stavova. Najgore od svega je to što je – umesto da oko sebe okupi najiskusnije komandante da poboljšaju njegovu stratešku viziju i ostvari korist zbog njihovih postojećih veza sa ruskim vojnim krugovima – Pašinjan progonio naše najsposobnije komandne kadrove i umesto njih regrutovao penzionisane vojne zvaničnike, koji nisu bili na aktivnoj dužnosti od ‘90-ih godina, stavljajući ih na pozicije svojih savetnika za bezbednost.

– Slični propusti registrovani su i u ekonomiji. Oslanjajući se na momentum koji je stvorio rast ostvaren za vreme Karena Karapetjana i povećavajući poreske stope, Pašinjan je pokušao da naduva ekonomsku aktivnost nauštrb poreskih prijava, dok su veliki projekti poput Amulsara (otvaranje rudnika zlata na planini Amulsar, prim. NS) stagnirali zbog njegove nesposobnosti da donosi teške odluke. Obim stranih direktnih investicija nije zabeležio veće promene, a budžetski pokazatelji ostali su na zabrinjavajuće niskom nivou.

Sumorna stvarnost

U momentu kada je počeo  rat u Arcahu, Jermenija je izgubila svog najbližeg saveznika, svog najpouzdanijeg suseda, vojska je prolazila kroz ozbiljne šokove izazvane konstantnim promenama u komandnom kadru, služba nacionalne bezbednosti je bila zaokupljena lovom na političke protivnike, a ekonomija je bila uništena zbog virusa COVID-19 i lošeg upravljanja. Štaviše, Jermenija se sada nalazi na ivici građanskog rata, sa društvom podeljenim više nego ikada i vladom bez apsolutno ikakvog uticaja ili veza u Rusiji, Evropi ili Sjedinjenim Državama.

Ovo je stvarnost, a ostalo je istorija. Koliko god neko pokušavao da okrivi prethodne vlasti (prema kojima takođe imam rezerve) ili širio priče o krivici svih osim aktuelne vlasti, činjenice kažu sledeće: Prethodni politički lideri uspevali su da zadrže Arcah kao deo naše domovine (svejedno da li diplomatskim ili drugim sredstvima). Čak i ako na trenutak poverujemo da je sve ovo planirano od 2011. godine, svaki pristojan lider bi javnosti odmah na početku rekao istinu, i pre bi izabrao da podnese ostavku nego da potpiše onakav sporazum.

Lider koji se putem Fejsbuka tri puta dnevno uživo uključuje kako bi pričao o svojoj supruzi, svom odelu ili cenama paradajza, definitivno je mogao naći vremena da jermenskom narodu objasni status pregovora. Ali izgleda da je toplina vladalačke fotelje Pašinjanu bila važnija od granica naše domovine, i on je žrtvovao Arcah – kojeg je nazivao “ուրիշների հողը”, odnosno „zemljom koja pripada drugima“ – da bi ostao na vlasti.

ZQDYWS3SC5CVLH55A5F7DGLTGA.jpg

Počivajte u miru, naši heroji! Jednog dana, kada se ova nacija probudi, izdigne iznad glasina sa društvenih mreža i pročita svoju istoriju, možda će naučiti kako se gradi nacionalna država.

Mnogo sam razmišljao pre pisanja ove kratke analize i pitao se da li je vredna mog vremena. Ako nađem snage, možda ću uskoro napisati članak o strateškim odlukama koje su nas koštale gubitka samog rata; ali o tome drugom prilikom.

Ау, колико сличности, од почетка до краја текста...

Не смем ни да мислим, а камо ли да изговорим ка чему ме асоцијације воде...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 22 минута, Јанко рече

Ау, колико сличности, од почетка до краја текста...

Не смем ни да мислим, а камо ли да изговорим ка чему ме асоцијације воде...

Sve preslikano, uvek i svuda.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, obi-wan рече

@Avocado

Vidis, ja npr. nisam uopste poznavao unutrasnje prilike u Jermeniji, i otud mi je bilo ocekivano da i sad kao i 90-ih obrisu patos Azerbejdzancima.

Bio je i neki rat tu 2016. godine... kratak ali sličan... po svemu, pa i epilogu... samo manja verzija ovog... a to beše pre nego što se desilo bilo šta što je opisano u članku... ne_shvata

 

пре 1 сат, obi-wan рече

Medjutim, ovaj clanak prilicno jasno pokazuje sta se u stvari desilo kod njih - isto sto i kod nas, u nesto neznantno izmenjenom obliku, dok sam rat pokazuje sta se desavalo oko njih.

Rezultati? Isti kao kod nas, samo u skadu sa njihovom kompletnom pozicijom.

Ne znam sa kojim periodom kod nas porediš ono napisano u članku... jer nešto liči na Miloševića, nešto na DOS, nešto na Vučića...

 

Цитат

Dakle, dobro je ova tema ispala. Mi smo pisali i ponasali se civilizovano i kulturno, pokazali smo kao hriscani da smo uvek na strani onog ko se cestito brani i da nam je jasno da je sad Jermenija u tom delu sveta na brani normalnosti i covecnosti ispred pokusaja prelivanja tursko-arapskog ludila na ostale, sve sto smo pisali i postavljali je imalo izvor ako nije odavde ili licno misljenje, a sad smo naucili i kako je doslo do ovakvog epiloga.

Došlo isto kao i 2016. godine... Rusi dali zeleno svetlo za napad i onda "posredovali" tako da ostvare svoje interese... jer ih naravno zabole i za Jermena i za Azere... kao što sve velike sile rade i kao što su i radile još od Rimskog carstva... samo što Rusi kad to rade, onda su iz nekog mističnog razloga dobrotvori i mirotvorci...

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 58 минута, Avocado рече

Bio je i neki rat tu 2016. godine... kratak ali sličan... po svemu, pa i epilogu... samo manja verzija ovog... a to beše pre nego što se desilo bilo šta što je opisano u članku... ne_shvata

Kako slican kad su tad zadrzali sve sto su imali do sad? Mislim, 10-tak kvadratnih kilometara nije nikakav uspeh, gledano i vojno, a narocito politicki. Taj onda je pre bio proba za ovaj sad, jer je i trajao svega 4 dana.

пре 58 минута, Avocado рече

Ne znam sa kojim periodom kod nas porediš ono napisano u članku... jer nešto liči na Miloševića, nešto na DOS, nešto na Vučića...

Pa sa tim periodom. :smeh1:

Sve je bre brate u korenu potpuno isto svo to vreme, isto istijato, samo progresivno crnje i crnje po uzasima koje jedni i drugi proizvode. Isti klovnovi svo to vreme, samo se saltuju i rotiraju po polozajima, a neprestano `rune i pokusavaju da ruiniraju zemlju.

пре 58 минута, Avocado рече

Došlo isto kao i 2016. godine... Rusi dali zeleno svetlo za napad i onda "posredovali" tako da ostvare svoje interese... jer ih naravno zabole i za Jermena i za Azere... kao što sve velike sile rade i kao što su i radile još od Rimskog carstva... samo što Rusi kad to rade, onda su iz nekog mističnog razloga dobrotvori i mirotvorci...

Jermenac ne kaze o tome nista, a Rusi su posle potpisivanja obelodanili da su od prvog dana sukoba nudili Jermenskim politicarima mnogo povoljnije resenje. Cak ima i clanak od pre neku godinu, na vojnog forumu sam to video al` sad ne mogu da preturam po tol`ko strana, gde se vidi da je i Alijev, precednik Azerbejdzana, nudio neku visoku autonomiju za NK.

Na stranu sa svim tim, ali Pasinjan i njegovi su ocigledno racunali na to da ce zapad da se umesa i odbrani ih, sto se, naravno, nije desilo. Na zapad su se oslanjali u pocetku, ne na Ruse, jer je ta garnitura pro-zapadna i pro-nato garnitura.

Drugim recima, oni su ocekivali da zapad ne da zeleno svetlo za rat, a izgleda da je bas to bilo, tj. da je zapad bez problema zazmurao na sve ovo. Zasto? Pa odgovor imas u onom delu price o jermenskom genocidu, tj. zasto ga ameri nisu zvanicno jos tako nazvali - zbog ogromnih para kojim Turska lobira za to. E te pare su ocigledno i sad zavrsile pos`o.

I normalno, o tom nista, ali je vazno da se misli da su Rusi dali zeleno svetlo.

Jesu li Turci pitali Ruse da udju u Siriju? Pa normalno da nisu, kao sto nisu ni ovde. Turci su se zaigrali srednjeg veka, pa misle da mogu da obnove veliko tursko carstvo. A Rusi su na koncu samo iskoristili ono sto su i Jermeni i Azerbejdzanci sami zakuvali pre toga.

I sacuvali jezgro NK, to je fakat, crno na belo.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Срндаћ

Dve greske ima ovde u snimku.

1) ODKB ne moze da se aktivira ako clanica nije direktno napadnuta. A nije. NK je na teritoriji Azerbejdzana, i po papirima cak ga ni sama Jermenija nije priznala jos kao odvojeni region. Ne znam zna li to ovaj lik, ali po onom sto prica izgleda kao da nije bas upucen.

2) Jermeni uopste ne bi krivili Ruse, jer bi to uradili i sad odma`. Jermen koji zivi u Rusiji, profesor neceg - a o ovome je u jednom momentu bilo intenzivne price na vojnom forumu, otud prenosim - je bio zgranut zasto se zapad uopste nije ni pomerio da ih podrzi, kamoli da se umesa. Mnogi jermenski intelektualci su zgranuti upravo zapadom, tj. krive zapad, jer su od njih ocekivali prakticno sve. To i jeste bio plan - mi cemo da napravimo okret ka zapadu, zaboravicemo na Ruse (proteklih godina su npr. zatvarali neke tv i radio kanale na ruskom, izbacivali jezik iz skola, i svasta jos nesto), i bicemo zasticeni kao beli medvedi. Sto se, naravno, nije desilo.

Platili su cenu svoje kratkovidosti kao i mi ovde, ali su izgleda brzo iz toga izveli pouke.
Za razliku od nas ovde.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Na predstojećem drugom po redu Vazduhoplovnom Samitu Jugoistočne Evrope#SEAS18 koji će se održati u Beogradu 8. i 9. marta, prvi put ćemo imati i konferencije o vojnim temama, konkretno o planovima domaće vojne industrije kao i o vojnim helikopterima.  Na panelu koji će se odnositi na vojne helikoptere a čiji je sponzor kompanija Erbas Helikopters, biće prisutni predstavnici Ministarstva odbrane Srbije, kompanije Erbas kao i predstavnici Ratnih vazduhoplovstava Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
      Države jugoistočne Evrope započele su obnovu svojih vojnih helikopterskih kapaciteta a glavne teme panela o vojnim helikopterima biće upravo detalji o novim nabavkama ovih letelica koje su realizovane u poslednjih par godina kao i o daljim planovima za opremanje vazduhoplovnih snaga zemalja regije. Biće reči i o industrijskoj saradnji koju proizvođači helikoptera nude uz njihovu prodaju, zatim o tome kakva su razmišljanja njihovih vojnih korisnika i kakve su njihove buduće potrebe.
      U ponedeljak očekujte detaljnu reportažu našeg urednika koji je u prethodna tri dana imao ekskluzivnu priliku da obiđe fabriku Erbas Helikoptersa gde se, između ostalih, proizvodi i H145 u M verziji koji je naručila Srbija. Tango Six je takođe, ekskluzivno, dobio priliku da obiđe Lauphajm, bazu Luftvafea gde je bazirana jedinica koja koristi H145M u misijama podrške specijalnim snagama.
      U regionu vrlo popularan američki laki višenamenski helikopter Bell 206. Nabavile su ga Slovenija, Hrvatska, Makedonija i Bugarska / Foto: Igor Božinovski Iako je Tango Six već mnogo puta do sada pisao o vazduhoplovnim snagama država iz okruženja Srbije samim tim i o njihovoj komponenti vertikalnog transporta, ovoga puta koncentrisaćemo se na helikopterske flote bivših jugoslovenskih republika odnosno njihov trenutni inventar kada su u pitanju ovakvi vazduhoplovi. Istovremeno kratko ćemo se  osvrnuti i na perspektive daljeg razvoja njihove upotrebe, modernizacija, remonta i mogućih kupovina novih helikoptera radi zamene starih ili kao potreba razvijanja novih mogućnosti svojih oružanih snaga.
      Hrvatska s najvećom flotom aktivnih helikoptera
      Najveću helikoptersku flotu u regionu, s oko 48 letelica, trenutno poseduje Hrvatska a najbrojniji među njima je sovjetski/ruski srednji transportni višenamenski helikopter Mi-8 koji čini čak polovinu broja ovih vazduhoplova. U inventaru eskadrile transportnih helikoptera koja se nalazi pod komadnom 93. vazduhoplovne baze Zemunik nalazi se 14 preživelih od, tokom 90-tih godina, 26nabavljenih Mi-8. Danas se koriste dva Mi-8T, jedan Mi-8PS-11, 10 Mi-8MTV-1 (jedan u salonskoj verziji) i jedan Mi-17-1VA. Šest helikoptera remontovano je u periodu 2013-2014. godine a preostalih 8 je odrađeno tokom narednih godina.
      Na helidromu Lučko nalazi se eskadrila transportnih helikoptera 91. vatduhoplovne  baze Pleso koja je popunjena s 10 transportno-borbenih helikoptera Mi-171Š (izvozni Mi-8AMTŠ). Ti helikopteri dobijeni su od Rusije kao deo naplate duga bivšeg SSSR-a u iznosu od 65 miliona dolara, prvi helikopter stigao je 5. decembra 2007. a poslednji krajem 2008. godine. Usled turbulentne političke situacije i kašnjenja u donošenju odluka o njihovom remontu, hrvatski Mi-171Š su danas prizemljeni.
      HRZ i PZO MI-171Š naoružan lanserima B-8V-20 nevođenih raketnih zrna S-8 kalibra 80 mm. Prvi je prestao da leti novembra 2016. a poslednji juna prošle godine. Konačno je decembra 2017. s Zrakoplovno-tehničkim Centrom iz Velike Gorice potpisan ugovor o njihovom remontu u kome će glavni partner biti ruska kompanije ’’Ruski helikopteri’’. Radovi na njima već su počeli, započeto je rasklapanje prva četiri primerka a ceo posao bi trebao biti završen do kraja 2019. godine.
      I dok bi Mi-171Š nakon remonta najverovatnije mogli biti korišćeni još 9-10 godina, helikopterima Mi-8 starijih verzija će u narednom periodu biti potrebna zamena. Još od maja 2014. hrvatski zvaničnici među kojima je i sama predsednica spominju američke višenamenske helikoptere Sikorsky UH-60 ’’Black Hawk’’ kao moguće rešenje.
      Poslednji put krajem oktobra prošle godine ministar odbrane Hrvatske najavio je njihovu nabavku i potvrdio da se trenutno pregovara o nabavci dva UH-60 za potrebe specijalnih jedinica. U medijima se spekulisalo da su hrvatski zvaničnici s predstavnicima SAD razgovarali o kupovini 9 do 15 polovnih ili novih primerakaali je sadašnji ministar odbrane Damir Krstičević izjavio da će se ići korak po korak u skladu s mogućnostima i sposobnostima i raspoloživih budžetskih sredstava.
      Hrvatski Bell-206B-3 tokom obuke iznad planine Velebit. Školovanje pilota helikoptera u HRZ odvija se u helikopterskoj eskadrili 93. vazduhoplovne baze Zemunik koja raspolaže s 8 lakih višenamenskih helikoptera Bell-206B-3 ’’Jet Ranger’’ koji su nabavljeni kao novi 1997. godine. Tada je kupljeno 10 primeraka ali su u udesima u međuvremenu izgubljena dva. Osim za obuku, u skladu s njihovi mogućnostima, ove letelice  koriste se i za zadatke traganja i spasavanja, za vezu i osmatranje. Na njima su se obučavali i piloti iz stranih armija, između ostalih i iz Makedonije i Bosne i Hercegovine.
      Borbene mogućnosti helikopterske flote HRZ-a koje su od povlačenja desantno-jurišnih helikoptera Mi-24, bile vrlo skromne jer su jedino bili naoružani Mi-171Š i to s nevođenim raketnim zrnima S-8 kalibra 80 mm, značajno su povećane uvođenjem u naoružanje polovnih američkih lakih izviđačko-borbenih helikopteraOH-58D(R) ’’Kiowa Warrior’’. Hrvatska je 2015. prihvatila ponudu SAD za doniranje ovih helikoptera a 16 izabranih primeraka su, kako je prenelo hrvatsko Ministarstvo odbrane, proizvedeni u periodu od 2010-2012. dok su u naoružanje uvedeni između 2012. i 2015. godine i imali su 100 do 600 sati naleta.
      Detalj sa prvog bojevog gađanja posada helikoptera OH-58D(R) / Foto: MORH Prvih pet OH-58D(R) dopremljeni su 30. jula 2016., s helikoperima su stigla tri simulatora, naoružanje i sva prateća oprema. Njihovo predstavljanje organizovano je vrlo brzo 10. avgusta a preostalih 11 helikoptera stiglo je 3 decembra 2016. Prvi letovi započeli su 11. aprila 2017., obuka je počela početkom maja a prva bojeva gađanja su izvršena 1. avgusta. Početna operativna sposobnost je uz pomoć instruktora iz SAD i kroz 1000 sati naleta, postignuta početkom decembra kada je i održana promocija završetka obuke pilota i pripadnika vazduhoplovnotehničke službe eskadrile helikoptera 93. vazduhopolovne baze Zemunik.
      U toku borbene obuke hrvatske posade imale su gađanja iz mitraljeza 12,7 mm, raketiranja nevođenim raketnim zrnima Hydra 70 kalibra 70 mm, školskim protivoklopnim raketama AGM-114 ’’Hellfire’’ i dejstva iz ličnog naoružanja vojnika tj. automatskim puškama Heckler-Koch G-36CV. Po nekim podacima planirana je nabavka 32 bojeve protivoklopne rakete ’’Hellfire’’ kao i laserski vodjenih raketnih zrna APKWS kalibra 70 mm. Sredinom januara ove godine organizovana je prva zajednička vežba posada helikoptera OH-58D(R) s jedinicama Kopnene vojske a početkom februara HRZ je započelo samostalnu obuku na ovom tipu helikoptera. Osim za izviđanje i dejstva po ciljevima na zemlji, ovi helikopteri će se koristiti i za navođenje artiljerijske vatre kao i komandovanje i osmatranje iz vazduha.
      Makedonija remontima obnavlja sposobnosti svojih helikopterskih jedinica
      Najnoviji veći oružani sukob još od 2001. godine, koji je tokom maja 2015. godine vođen s terorističkom grupom ubačenom s Kosova i Metohije, Makedonija je bila dočekala nespremno kada je pitanju stanje vojnih helikoptera koji predstavljaju osnovu njenih vazduhoplovnih snaga. U tom trenutku su od ukupno 14 helikoptera Mi-8, 17 i Mi-24 bila operativna samo dva srednja transportna Mi-8MT. Od tada do danas Makedonija je preduzela određene mere koje će značajno poboljšati operativnost ovih letelica a prvi remontovani helikopteri stigli su u Makedonju početkom marta prošle godine.
      Bila su to dva srednja transportna Mi-17-1V koji su remontovani u litvanskoj kompaniji Aviabaltica Aviation Ltd. , ovi helikopteri su poslati u Litvaniju februara 2016. a prethodno su bili prizemljeni čak 5 godina.  Jedan je proizveden 1990. a drugi 1991. da bi u Makedoniju stigli iz Ukrajine 1994. godine kao deo kontigenta od 4 takva helikoptera od kojih su u međuvremenu dva izgubljena u udesima.
      Makeonski Mi-8MT naoružan s 6 saćastih lansera UB-32-57 nevođenih raketnih zrna S-5 57 mm / Foto: Igor Božinovski Makedonija ima plan da u operativno stanje vrati ukupno 12 vojnih helikoptera Mi-8MT, Mi-17 i Mi-24. Najverovatnije će se, pored već dva odrađena Mi-17, na remont poslati 4 Mi-8MT i 6 Mi-24V a vrlo moguće je da će nabrojani vazduhoplovi, pored helikoptera Bell 206B-3, činiti makedonsku helikoptersku flotu u bliskoj budućnosti.
      Dva višenamenska helikoptera Bell UH-1H ’’Huey/Iroquois’’ teško da će naći mesto u sastav RV Makedonije. Njih je 2001. Makedoniji donirala Grčka, međutim  jedan helikopter ne leti još od 2009. godine a drugi je u međuvremenu poslat na remont u Grčku ali nije vraćen zbog neplaćanja izvršenih radova.
      Po nezvaničnim informacijama deo helikoptera Mi-8MT i Mi-24V već je poslat na remont u Ukrajinu koja je te helikoptere i prodala Makedoniji 2001. godine. Tada je pored 4 Mi-8MT koji su predati Makedoniji iz ukrajinskog kontigenta KFOR-a na Kosovu i Metohiji, nabavljeno i 12 desantno-jurišnih Mi-24, od kojih 10 Mi-24V i dva Mi-24K. Vremenom broj tih helikoptera je spao na 8 primeraka od kojih su 4 bila aktivna a 4 su se našla u rezervi.
      Desantno-jurišni helikopteri Mi-24 na aerodromu Skopski Petrovac / Foto: Dragan Cvetić Od aktivnih helikoptera dva su bila modernizovana na standard ’’Jasmin’’ a dva u varijanti ’’Aleksandar’’ dok su dva ’’Jasmina’’ bila remontna rezerva. Čine inventar Borbene Helikopterske eskadrile ’’Noćni Gromovi’’ koja je kao i Transportna helikopterska Eskadrila s Mi-8MT, Mi-17 i UH-1H stacionirana na aerodromu Skopski Petrovac.
      Za obuku pilota helikoptera koristie se 4 laka višenamenska Bell-206B-3 ’’Jet Ranger’’ koji su kao polovni kupljeni 2012. i 2013, godine. Oni danas lete u sastavu Centra za obuku pilota koji je formiran 2010. godine i koji predstavlja firmu u kojoj 50 procenata učešća ima izraelska kompanija Elbit a 50 procenata ima makedonski Elmak. Pored toga Makedonija jedina u Evropi pod istim krovom poseduje veoma moderne tzv. ’’full mision’’ simulatore za helikoptere Mi-17 i Mi-24.
      Bosna i Hercegovina još uvek bez novih letelica
      Nakon formiranja zajedničkih oružanih snaga Bosne i Hercegovine 2006. godine u sastav Ratnog vazduhoplovstva ušla je sva ona tehnika za koju se smatralo da je perspektivna, da odgovara potrebama vojske kao i da postoji smisao njenog daljeg korišćenja. Što se tiče vazduhoplova odlučeno je da to budu samo helikopteri, iz Vojske Federacije BiH preuzeti su Mi-8 i 17 kao i UH-1 dok su iz Vojske Republike Srpske nastavile da lete Gazele i takođe Mi-8.
      HN-45M GAMA Vazdušnih snaga Bosne i Hercegovine Helikopteri su danas stacionirani u dve baze, na aerodromu Mahovljani kod Banja Luke bazira 1. helikopterski skvadron koji u svom sastavu ima 9 lakih višenamenskih helikoptera Gazela od čega jedna Hi-42 HERA, tri HO-45 i 5 HN-45M GAMA. Po nekim informacijama aktivno je samo 6 primeraka. Na Mahovljanima se takođe nalaze i dva srednja transportna Mi-8T. U Rajlovcu, u 2. helikopterskom skvadronu nalaze se dva helikoptera Mi-8MTV-1, jedan Mi-17,12 UH-1H, dva UH-1V. Helikopteri Mi-8 i 17 su remontovani u Ukrajini u periodu od 2007. do 2011.
      1996. i 1997. SAD su u programu vojne pomoći Federaciji BiH nazvanog ’’Opremi i obuči’’ donirali 15 višenamenskih helikoptera Bell UH-1H i V ’’Iroquois’’. Jedan helikopter je izgubljen već tokom obuke pilota ali je zamenjen drugim, jedan se srušio 28. juna 2012., mnogi su vremenom kanibalizovani za rezervne delove, deo flote je prizemljen zbog isteka resursa pa je danas aktivno svega tri do četiri UH-1.
      Jedan od čuvenih američkih Hjuia koji se u BiH koristi za zadatke traganja i spasavanja. Stanje u vazduhoplovnim snagama BiH je veoma loše, zvanično je objavljeno da je u 2016. godini ispravnost svih tipova helikoptera bila samo 10 procenata. Obnovu kapaciteta i nabavku novih letelica onemogućuje nestabilna i komplikovana politička situacija koja je na primer prošle godine onemogućilo da se u budžetu za 2018. godinu obezbedi 39,45 miliona dolara za nabavku dva nova srednja višenamenska helikoptera.
      Crna Gora naručila nove helikoptere Bell 412
      Sve do 2012. godine Vazduhoplovstvo Crne Gore je u svom inventaru osim helikoptera imala i avione, i to školsko-borbene. Te godine prestala su da lete poslednja dva Super Galeba G-4 i od tada Crnogorci lete samo na lakim višenamenskim helikopterima Gazela kojih je, nakon osamostaljenja 2006. godine na aerodromu Golubovci ostalo 14. U toj bazi tada se našlo i 5 srednjih transportnih helikoptera Mi-8T koji u tom trenutku nisu bili u letnom stanju.
      Crnogorski HO-42 / Foto: Vojska Crne Gore Tokom 2007. u Crnoj Gori su boravile delegacije ruskog ’’Rosoboronoeksporta’’ i ukrajinskog ’’Aviakona’’ koje su pregovarale o njihovom remontu ali je ponuđena cena za Crnogorce bila previsoka (milion dolara po helikopteru bez remonta motora). Na kraju je odlučeno da se 4 od 5 Mi-8T proda a da se jedan sačuva za neki mogući budući remont koji međutim nikada nije urađen. Crnogorske ’’osmice’’ prodate su Kirgiziji za samo 61 hiljadu dolara po helikopteru.
      Ukupno je 8 Gazela različitih verzija prošlo kroz C2 preglede u avio-servisu ’’Ikar’’ iz Banja Luke u kome se ove letelice i održavaju. Dva helikoptera izgubljena su u udesima, jedan 2011. a drugi 2016. godine. Smatra se da VCG danas u Helikopterskoj eskadrili s tri odeljenja može da računa na do 6 helikoptera i to po dva SA-341G, HO-42 i HN-45M. VCG će po svemu sudeći nastaviti da održava svoje Gazele u “Ikaru“ а u narednom periodu se iz Banja Luke može očekivati još helikoptera koji su prošli neophodne preglede.
      Veliko pojačanje svoje helikopterske flote stići će već tokom ove godine. 30. januara potpisan je ugovor o nabavci tri višenamenska helikoptera Bell 412 od toga dva Bell 412EPI i jedan Bell 412EP čija je vrednost 30 miliona evra. Prvi helikopter stići će u prvom kvartalu a preostala dva u četvrtom kvartalu tekuće godine. Ministarstvo odbrane Crne Gore međutim nije saopštilo da li je u pomenutu cenu uključena obuka pilota i tehničara, dodatna oprema, logistika i naoružanje zbog čega su ovaj posao kritikovali pojedini crnogorski mediji.
      Živojin BANKOVIĆ, 
    • Од Млађони,
      Imao diskusiju sa par forumasa odje o sveckoj i oni neki kazu super sve tamo nema nikakvih problema..

      I onda odgledam ovaj dokumentarac, o svedskim militantnm grupama, koje prebijaju ljude jer su "desnicari", upadaju ljudima u kuce i lome pod optuzbama da su nacisti..

      I onda se zapitam... kako je moguce da danas ljudi nisu svesni da nacizam danas nije pretnja, nego komunizam. 

       
       
    • Од Juanito,
      Ruska akademija nauka proglasila homeopatiju lažnom naukom
      Ruska akademija nauka (RAN) zvanično je proglasila homeopatiju za lažnu nauku, objavljeno je na sajtu specijalne Komisije RAN, za borbu protiv lažnih nauka i falsifikovanih istraživanja. 
      "Komisija izjavljuje da lečenje supermalim dozama raznih preparata koji se primenjuju u homeopatiji, nema zvaničnog osnova. Taj zaključak se zasniva na detaljnoj analizi publikacija u naučnim izdanjima, izveštajima o naučnim istraživanjima, i sistematskim izveštajima", navodi se u tekstu memoranduma koji je potpisao direktor Komisije, akademik Jevgenij Aleksandrov.
      U dokumentu se tvrdi da principi homeopatije i teoretska objašnjenja mehanizama pretpostavljenih dejstava "protivureče poznatim hemijskim, fizičkim i biološkim zakonima, a ubedljive eksperimentalne potvrde ne postoje".
      "Homeopatske metode dijagnostike i lečenja treba tretirati kao lažno naučne", navodi RAN.
      Komisija je upozorila da homeopatija nije neškodljiva i da bolesnici troše znatna sredstva na preparate koji nemaju dejstvo, a ignorišu preparate potvrđene efikasnosti, što "može da dovede do lošeg ishoda, ponekad i smrtnog".
      U vezi sa sprovedenom analizom, RAN je preporučila Ministarstvu zdravlja da homaopatske preparate povuče iz upotrebe u državnim zdravstvenim ustanovama.
      Predloženo je, takođe, da pakovanja sa homeopatskim preparatima budu označena ne samo rečju "homeopatski", već i natpisom da nemaju dokazanu kliničku efikasnost i namenu.
      Komisija RAN koju čini širok spektar članova ruskih naučnika, 1998. je osnovao dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, akademik Vitalij Ginzburg, a bavi se spornim naučnim pitanjima i javnom kritikom pseudonauke.
      Homeopatija je u Rusiji zvanično priznata disciplina, što je Ministarstvo zdravstva ozakonilo 1995. godine.
      TAGOVI: RUSIJA , NAUČNICI , HOMEOPATIJA    
        Izvor
    • Guest
      Од Guest,
      Бивши припадник ОВК је спреман да као заштићени сведок сведочи о трговини људским органима на Косову и на северу Албаније,каже за АФП тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић.
      Заменик тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић потврдио је за Б92 да је пронађен сведок који је говорио о илегалној трговини људским органима. Векарић каже да је тужилаштво радило 16 месеци на предмету.



      Сведок је добро заштичен и безбедан, наводи Векарић, и додаје да ће све заинтересоване колеге добити прилику да га испитају, уколико то буду тражили.
      Владимир Вукчевић изјавио је за АФП да Тужилаштво има заштићеног сведока о илегалној трговини органима ратних заробљеника на Косову, крајем деведесетих година, која је спроведена на северу Албаније.
      „Имамо особу која сведочи о медицинској процедури рађеној на северу Албаније, односно о вађењу органа отетим Србима током конфликта 1998-99. на Косову“ између ОВК и српских снага, рекао је Вукчевић.
      У изјави за агенцију АФП, Вукчевић је рекао да сведок испричао детаље о медицинској процедури вађења органа Срба, који су отети током сукоба на Косову 1998. и 1999. године.
      „Он је описао вађење срца једном српском затворенику, у месту код Кукеша (на северу Албаније) крајем 90-их година“, додао је Вукчевић.
      „Срце је касније продато на црно тржиште. Описао је детаљно процедуру“, рекао је српски тужилац и додао да је сведок испричао како су извађени органи пребацивани до аеродрома у Тирани.
      Сведок је бивши припадник ОВК и налази се под строгим мерама обезбеђена.
      У Тужилаштву за ратне злочине нису могли да говоре о детаљима. Међутим, чињеница да је непосредни сведок дао изјаву тужилаштву могла би да помогне расветљавање судбине више стотина несталих на Косову, сматра предесник државне комисије за нестале Вељко Одаловић.
      „Да се одговорни за злочине суоче са тиме да ће их неко процесуирати и да ће одговарати за оно што су урадили, да ће се сазнти истина о томе и да се онима који најмилије трађе врати вера и нада да ће, ако не могу да их нађу живе, бар да посмртне остатке њихове пронађу“, каже Одаловић.
      Информације о илегалној трговини људским органима на северу Албаније и тајну такозване “жуте куће” прва је обелоданила Б92 – 2008. године. Наша екипа била је прва која је посетила место злочина, кућу у селу Риба, на 20-так килметара од градића Бурела на северу Албаније.
      Информације о трговини органима објавила је Карла Дел понте, у књизи „Лов, ја и ратни злочинци“ , а те наводе потврђују и снимци са увиђаја које су у Жутој кући 2004. године обавили истражитељи УНМИК-а и Хашког трибунала, а који је Б92 својевремено ексклузивно објавила. Б92 је тада објавила и део извештаја УНМИК-а из 2003 године.
      У делу овог извештаја, од 26. марта 2003. године, наводи се на основу изјава сведока да су се током јула и августа ’99. године на више локација на подручју Суве Реке догађале отмице, убиства и трговина органима.
      Из извештаја УНМИК-а, 26. март 2003: „Наводи сведока се односе на то да су између јула и августа ’99. године српски цивили, а у неким случајевима и припадници војске Југославије и МУП-а, били киднаповани и пребачени преко границе у Албанију. Сабирни центри били су кампови на северу Албаније, Тропој, и у централној Албанији подручје Кукеша. У камповима у којима су били заточени они су били и добро храњени. Након тога, заробљеници су били пребацивани у импровизоване клинике у близини Тиране, где су им били вађени органи, који су потом били транспортовани ради продаје у Турској. Такође се наводи да су посмртни остатци Срба били пребацивани у Албанију.“
      Овај извештај УНМИК-а, који није довео до покретања судског процеса, само је један од разлога да се испита и улога међународне заједнице, каже Вељко Одаловић и подсећа да је у другој половини 1999. и током 2000 године, на које с еодноси сведочење, на Косову боравила велика мисија Уједињених нација, истражитељи хашког трибунала и око 50.000 војника КФОР-а
      „Докази су били у рукама међународних представника. Зато сада та истрага мора да иде и у том правцу, да се истрага води не само ка онима који су злочвине починили него и онима који су злочине прикрили“, каже Одаловић.
      Према званичним подацима, на списку несталих током сукоба на Косову, налази се укупно 1.776 осиоба, од тог броја је 521 особа српске или друге неалбанске националности. Карла дел Понте је у својој књизи наговестила да је на илегалним клиникама завршило око 300 људи, углавном Срба.
      Извор: Б92
×
×
  • Креирај ново...