Jump to content

„Лудило и богохулство“: Лутерани Исланда представили Христа као трансвестита који игра испод дуге

Оцени ову тему


Recommended Posts

8u1PaEKe9_Y_0.jpg

МОСКОВСКА патријаршија је акцију Националне лутеранске цркве Исланда, са приказивањем Исуса Христа у лику трансвестита, назвала „лудилом и богохулством“.

„Тешко је престати чудити се лудилу које се у Европи догађа око родне разноликости. Још један стравичан случај догодио се на Исланду, где је локална Национална лутеранска црква одлучила да на посебан начин привуче младе у недељну школу објављивањем огласа на којем је на Фејсбук страници Исус Христ приказан као трансвестит како плеше са дугом у позадини – написао је шеф Одељења Синода РПЦ за односе Цркве са друштвом и медијима Владимир Легојда.

Нагласио је да је „такво богохуљење изазвало праву поплаву огорчених коментара на Интернету“.

Аутори рекламе били су приморани да је уклоне са мреже, иако ће се, према Легојди, „показивати“ још најмање две недеље у аутобусима који саобраћају по Рејкјавику.

Петур Георг Маркан, портпарол ове исландске цркве, покушао је да оправда изазвано светогрђе.

Рекао је да се Исус Христ може манифестовати у различитим облицима и да „црква поздравља различитост“.

Под притиском масе негативних критика, ипак је морао да призна да „није све у реду“:

„Знамо да се не слажу сви да Христос треба да изгледа овако, а то сигурно поштујемо“.

WWW.CUDO.RS

МОСКОВСКА патријаршија је акцију Националне лутеранске цркве Исланда, са приказивањем Исуса Христа у лику трансвестита, назвала „лудилом и богохулством“. „Тешко је...

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Господе помилуј.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Лутер се у гробу преврће. Мислим да бих тек данас са горчином изговорио своју чувену реченицу: Да сам знао шта ће се догодити, не бих ово почињао ни да су ме вукли са два пара волова.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 13 часа, Иван Ц. рече

Тешко је престати чудити се лудилу које се у Европи догађа око родне разноликости. Још један стравичан случај догодио се на Исланду, где је локална Национална лутеранска црква одлучила да на посебан начин привуче младе у недељну школу објављивањем огласа на којем је на Фејсбук страници Исус Христ приказан као трансвестит како плеше са дугом у позадини – написао је шеф Одељења Синода РПЦ за односе Цркве са друштвом и медијима Владимир Легојда.

Није погрешио Алберт Анштајн када је изговорио чувену мисао: ”Две ствари су бесконачне - универзум и људска глупост. Само нисам сигуран за универзум!”. Тако то бива када код појединаца, или у некој групи, не постоје основни морални критеријуми, да не причамо о другим знатно узвишенијим појмовима. Онда се долази до оваквих ствари да се у недостатку нечег бољег и паметнијег млади у недељну (хришћанску) школу привлаче на један опскуран и бласфемичан начин. Но, Богу хвала, Руси (Московска Патријаршија) имају на Исланду дивног свештеника, који апостолски предано врши своју мисију у том делу Европе. У томе му пуно помажу и Срби настањени на Исланду. Сигуран сам да један део огорчених коментара долази управо од њих. Даће Бог да ускоро на Исланду никне православни храм, за шта су Руси добили дозволу од локалних власти. Мислим да је вест о томе својевремено објављена и на Поукама.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Nikad mi nije bilo jasno sablaznjavanje oko ovakvih stvari.

Ranije ste mi objasnjavali da je to isto kao kad neko vredja nekog tvog najrodjenijeg, i to mi je zvucalo logicno ali... Isus nije vas? Isus je onoga ko u njega veruje? Nisam siguran da iko ima vlasnicka prava nad Isusom... 

A jos kad shvatis da je koren ovakvog pristupa veoma hriscanski, prihvatanje razlicitosti i po svojoj sustini potpuno razlicit od ove prilicno nehriscanske reakcije na njega...

I naravno, najbolja stvar je sto ljudi, hriscani, zaista veruju da Isus treba njiovu pomoc :), "sace mi da spasimo naseg isusa od skrnavljenja". Zar njemu zaista treba vasa pomoc? 

Nije li to njegova stvar sa kojom ce se on sam baviti kad dodje vreme suda, kao sto je i sam mnogo puta napomenuo?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, cloudking рече

Nikad mi nije bilo jasno sablaznjavanje oko ovakvih stvari.

Ranije ste mi objasnjavali da je to isto kao kad neko vredja nekog tvog najrodjenijeg, i to mi je zvucalo logicno ali... Isus nije vas? Isus je onoga ko u njega veruje? Nisam siguran da iko ima vlasnicka prava nad Isusom... 

A jos kad shvatis da je koren ovakvog pristupa veoma hriscanski, prihvatanje razlicitosti i po svojoj sustini potpuno razlicit od ove prilicno nehriscanske reakcije na njega...

I naravno, najbolja stvar je sto ljudi, hriscani, zaista veruju da Isus treba njiovu pomoc :), "sace mi da spasimo naseg isusa od skrnavljenja". Zar njemu zaista treba vasa pomoc? 

Nije li to njegova stvar sa kojom ce se on sam baviti kad dodje vreme suda, kao sto je i sam mnogo puta napomenuo?

Da to i dalje stoji. Kad vrijeđaš nečiju svetinju, to je kao da mu vrijeđaš njegovog najmilijeg. Da mi se neko sprda sa ocem tako što bi mu glavu nakačio na žensko tijelo, svakako bi bio gnjevan i taj ko je to uradio bi zaslužio šamarčinu. Za uvredu časti se na zapadu se dižu tužbe. 

S druge se trane ova trivijalizacija, sprdačina, i vulgarnost je danas otišla predaleko. Nekada su postojali neki kodeski poštavanja, odavanja časti, prema ljudima, stvarima i simbolima koji su od velikog značaja za zajednicu. 

Ne vidim šta je ovdje hrišćanski, uzeti glavu Hrista i staviti ga na ženko tijelo i sve to u nekom vulgarnom maniru instagram - tik tok fazona. Ima drugih načina da se ispred gej zajednice prikaže želja da se i oni prihvate u okvire hrišćanske grupe. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Мене лично баш и не дотичу овакве појаве. Прво, ово првенствено говори о идејним творцима оваквог вида комуникације са циљном групом. То је неки њихов христос.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 часа, Александар Милојков рече

Лутер се у гробу преврће. Мислим да бих тек данас са горчином изговорио своју чувену реченицу: Да сам знао шта ће се догодити, не бих ово почињао ни да су ме вукли са два пара волова.

Исправка: Мислим да БИ тек данас са горчином..... Извињавам се :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Justin Waters рече

Da to i dalje stoji. Kad vrijeđaš nečiju svetinju, to je kao da mu vrijeđaš njegovog najmilijeg.

Samo što ovde niko ne vređa tuđu svetinju, već jedna hrišćanska crkva u reklami koja poziva decu da idu na veronauku (u nedeljnu školu) prikazuje svog Boga na način koji se tebi ne dopada... a u nameri da ga približi modernim shvatanjima današnje islandske dece...

 

пре 2 часа, Justin Waters рече

Da mi se neko sprda sa ocem tako što bi mu glavu nakačio na žensko tijelo, svakako bi bio gnjevan i taj ko je to uradio bi zaslužio šamarčinu. Za uvredu časti se na zapadu se dižu tužbe. 

... i ovde isto... jedino što i ovde i tamo možeš da tužiš za povredu tvoje časti, a ne za povredu časti nekog drugog ko je tebi drag...

 

 

пре 2 часа, Justin Waters рече

S druge se trane ova trivijalizacija, sprdačina, i vulgarnost je danas otišla predaleko. Nekada su postojali neki kodeski poštavanja, odavanja časti, prema ljudima, stvarima i simbolima koji su od velikog značaja za zajednicu. 

Ne vidim šta je ovdje hrišćanski, uzeti glavu Hrista i staviti ga na ženko tijelo i sve to u nekom vulgarnom maniru instagram - tik tok fazona. Ima drugih načina da se ispred gej zajednice prikaže želja da se i oni prihvate u okvire hrišćanske grupe. 

Ovo nije reklama gej zajednice već najbrojnije islandske hrišćanske verske zajednice...

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 часа, cloudking рече

Nikad mi nije bilo jasno sablaznjavanje oko ovakvih stvari.

Ranije ste mi objasnjavali da je to isto kao kad neko vredja nekog tvog najrodjenijeg, i to mi je zvucalo logicno ali... Isus nije vas? Isus je onoga ko u njega veruje? Nisam siguran da iko ima vlasnicka prava nad Isusom... 

A jos kad shvatis da je koren ovakvog pristupa veoma hriscanski, prihvatanje razlicitosti i po svojoj sustini potpuno razlicit od ove prilicno nehriscanske reakcije na njega...

I naravno, najbolja stvar je sto ljudi, hriscani, zaista veruju da Isus treba njiovu pomoc :), "sace mi da spasimo naseg isusa od skrnavljenja". Zar njemu zaista treba vasa pomoc? 

Nije li to njegova stvar sa kojom ce se on sam baviti kad dodje vreme suda, kao sto je i sam mnogo puta napomenuo?

Složenije je malo ovo pitanje oko hrišćanstva i transseksualaca i transrodnih ljudi.

Sa jedne strane, po opšteprihvaćenim učenjima i stavovima kod pravoslavaca i rimokatolika to je isto grijeh koliko je i homoseksualizam - i mislim da bilo koja crkva koja sebe smatra hrišćanskom ne može imati drugačiji stav i istovremeno tvrditi da je taj drugačiji stav u skladu sa hrišćanskim učenjima i da je sve "fine and dandy". 

Protestanti su generalno na dosta različitih načina odstupili od opšteusvojenog načina razmišljanja u hrišćanstvu (svaka mini-denominacija na neki svoj način) i nije čudo da se kod njih uglavnom dešavaju ovakve stvari. To, po meni, i nije neki problem što su uzeli drugačije da razmišljaju, ali nekada zaista pređu i najopštije granice svoje vjere - kao sa ovim. 

Transrodnost i transeksualnost su uzrokovani ljudskim nagonima, "palom ljudskom prirodom" u pogledu kojih svaka hrišćanska crkva treba propovijedati izdizanje iznad njih - a ne da ih objeručke prihvataju kao da je to pitanje farbanja kose u drugu boju. Izdizanje iznad pale prirode je suština hrišćanstva, između ostalog. To je kao kada bi neki muslimani govorili da Hadž nije jedan od stubova islama. 

Sa druge strane, ovo nije ništa drugačiji grijeh od alkoholizma, hedonizma, gordosti itd (a svakako ih ima i daleko gorih) te mu se ne bi ni trebala davati pažnja veća nego ostalim grijehovima - u načelu. Tu vjernici skoro uvijek pretjeraju sa osudom, sablažnjavanjem a nekolicina i sa mržnjom (malobrojna hardkor grupica). 

Jedini ispravan stav koji hrišćanska crkva može imati jeste da je ovo grijeh i da sama crkva to ne treba promovisati, ali da se opet ti i takvi ljudi ne trebaju mrziti i odbijati, nego prihvatati kao braća i sestre. Nešto što je i Amfilohije pokazao kada je onomad krstio transrodnog (ili transeksualnog?) momka govoreći da Crkva sve prihvata koji joj žele doći - a to je isti onaj Amfilohije koji se otvoreno i bez pardona (blago rečeno) protivio gej paradi kao promovisanju grijeha.

Tako da.... kritičari ovog plakata su u potpunosti u pravu, iako su ovi Islanđani zaista postupali iz istinske hrišćanske namjere i ljubavi. Crkva ne treba da promoviše ono što po njenom učenju je grijeh, ali same ljude-grrešnike treba da voli i prihvata.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Avocado рече

Samo što ovde niko ne vređa tuđu svetinju, već jedna hrišćanska crkva u reklami koja poziva decu da idu na veronauku (u nedeljnu školu) prikazuje svog Boga na način koji se tebi ne dopada... a u nameri da ga približi modernim shvatanjima današnje islandske dece...

Ово објашњење не би прихватила ни буква.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 часа, cloudking рече

A jos kad shvatis da je koren ovakvog pristupa veoma hriscanski, prihvatanje razlicitosti i po svojoj sustini potpuno razlicit od ove prilicno nehriscanske reakcije na njega...

Хришћанство нема никакв везе са "прихватањем различитости" и сличним безумним политичким флоскулама нашег доба.

Ово на Исланду је безумље. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, Вилер Текс рече

Ово објашњење не би прихватила ни буква.

Ovo nije avokadovo misljenje nego ilustracija onoga ste se JESTE dogodilo... moze da ti se ne svidja, naravno, ali je malo glupo da se pravis da je nesto drugo kad nije. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Иван Ивковић,
      За напредак у духовном животу најбитније је устројство душе. Јер, ради се само о једном: да се наша унутрашња природа преобрази. Стога је неопходно да се душевни покрети проверавају, те да се зна која су стања за молитву повољна, а која јој сметају. У човеку делују две снаге у супротним правцима: животодавна снага добра и смртоносна снага зла. Душа је њихово бојиште. Ове две снаге се препознају према својим одређеним особинама.
      Ако су у твојој души добре мисли, ако твоје срце осећа мир и радост, ако ти је лако и угодно – у теби је благи Дух Свети, дух врлине, духовне слободе, великодушности, мира и радости (свети Јован Кронштатски). Добри дух те чини скромним, мирним и добродушним. Он говори са тобом о истини, чистоти, смирењу, искрености, миру и свим добрим делима и врлинама. Ако је све то у срцу твоме, очигледно је весник истине у теби.
      Ако се, насупрот, појаве мрачне мисли и зли покрети срца, ако си стешњен и лако западаш у срџбу – извесно је да је кушач у теби. Теби у стешњености срца и пометености тешко пада да срцем Бога призовеш, будући да непријатељ везује душу. Зли дух је дух сумње, неверја, похоте, сметености, невоља и немира. Зли дух те чини човеком тврда срца, жучним и неразумним (преподобни Серафим Саровски).
      Он помрачује савест, стврдњава срце и испуњава га самодопадљивом опсеном. Он разара твоју унутрашњу сабраност кроз бескорисне маштарије, баца те у бујицу разједајућих осећања, рањава те кроз пожуде и везује кроз страсти. Он испуњује дрскошћу, самооправдањем и тврдоглавошћу. Он те гони са једног посла на други, који изгледа добар, премда му није време, или му не одговара место, или му је погрешна мера. Тиме он узбуњује душу. Он наводи душу да прихвати мале грешке, које спочетка изгледају сасвим безазлене. Ако их душа прихвати, он је заводи у друге грешке, правдајући је тиме што се оне дешавају повремено, и што су под нарочитим околностима, наводно, дозвољене. Ако душа и у њих падне, већ се предала злу. Јер, ђаво неће престати да у истом правцу непрестано делује (свети Теофан Затворник).
      Човек који се одвоји од Бога, губи снагу коју Он дарива. Он више не може да изађе на крај са својим душевним покретима, са својим телом, са спољашњим догађајима и утицајима. Он тада упада у многопословност и у пожуде, живећи сасвим у спољашњости и заборављајући на Бога.
      По тим знацима се сазнаје када је у човеку Дух Божији, а кад кушач.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Међу корицама септембарско-октобарског  375. Броја „Православног мисионара“, званичног мисионарског гласила Српске православне цркве за младе, објављен је разговор Леном Ковачевић, композитором, текстописцем и интерпретатором џез и модерне музике. Разговор је водио катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве. 
       
      О значају умножавања дарова; о односу духовности и музике; важности активног учествовања у богослужбеном животу Цркве, као и о значају делатне хришћанске љубави према ближњима и потребитима, разговарамо са Леном Ковачевић, композитором, текстописцем и интерпретатором џез и модерне музике, нашом сестром у Христу која је духовно стасавала и стасава уз „Православни мисионарˮ. 
       
      *Будући да Вас је Господ наградио многим даровима, реците нам из личног искуства колико је важно да човек препозна дар који му је од Бога дарован, те да га свесрдно умножава? 
       
      Пре свега желим да поздравим Вас и Ваше читаоце. Христос Васкрсе! Помаже Бог између осталог кроз дарове које свако од нас има и које ако негује и жели да развија, заиста дају један дубљи смисао овом нашем земаљском животу. Kроз дарове које нам је дао, запошљавамо и свој ум и своје руке, а ја некако дубоко верујем да рад човека спасава од многих искушења и проблема на које наилазимо кроз живот. И наравно, кроз те исте дарове свако од нас може непосредно и да се захвали за живот који смо добили.
       
      *Бавите се писањем и компоновањем песама, као и веома умешним певањем; у којој мери Вам у свему овоме помаже хришћански начин живота који је утемељен на молитвеном искуству Цркве?
       
      Моја вера је одавно одредила меру и границу свега у мом животу, о томе не причам превише, али бих након што све прође волела да неке будуће генерације музичара,( жена посебно које су у том смислу у овој индустрији сада више него уметности и најугроженије), верују да уз оно што нам је Бог дао и велики рад заиста можемо да останемо своје, и да се добро осећамо у својој кожи, без претераних подилажења било коме и било чему у овом свету. Некада је музика била много више уметност, а данас… свесна сам да је сцена нешто што гута и самеље живог човека ако не постоји дубљи прозор у души човечијој. Прозор који гледа на вечност.
       
      *Из Вашег искуства, у каквом су односу духовност и музика?
       
      Није прикладно можда обзиром да сам музичар да хвалим највише ову уметност, али јесам сигурна у то да је музика лествица за небо, музика је најтананија жица са оним светом и свим људским дубинама, срећама и понорима, посебно зато волим класичну музику. Узмимо за пример Стабат Матер, Перголезија, то су за мене позиви и гласови из неких других простора. Та музика је створена за вечност и зато и јесте преживела векове.
       
      *Активно учествујете у богослужбеном животу Цркве, а познато нам је да доприносите благољепију богослужења певањем за певницом и у хору једног београдског храма. Када се родила Ваша љубав према црквеном појању?
       
      Све везано за само певање и разумевање литургијског певања се десило у Холандији где сам код оца Велизара Ракића и оца Воје Билбије позвана да певам за певницом, и ту ми се придружило неколико пријатеља и колега са факултета. Желели смо да помогнемо људима који су до тада певали и полако улазили у сам ток Литургије. Оно што је за мене најлепше, баш као ниједан концерт, и ниједан наш дан, ниједна Литургија није иста, и увек носи неку нову енергију. Свесна сам благодати да кроз овако дивне духовнике уопште упознам и службу, али и пуно наших сјајних људи у Холандији, и са свима сам и данас редовно у контакту, а за оца Воју сам остала везана и чујемо се често. Отац Велизар Ракић је постао део небеског града прошле године, отишао је са деведесет пет година и до последњег дана је служио Богу.
       
      *Реците нам нешто о музичком пројекту „Раваничко појањеˮ у чијем настанку сте учествовали?
       
      Када сам чула сестре Манастира Раванице како поју, заиста сам желела да то забележимо. Диван снимак је направио Зоран Јерковић, мој пријатељ и један од најдаровитијих сниматеља са ових простора. Провели смо неко време у Раваници које носим са собом, а њихови гласови, топли и искрени су за мене као забелешка нешто толико важно. Посебно што се ради о ретким и мање познатим верзијама неких песама, и појања које оне негују и које је део њихове традиције.
       
      *Неуморно учествујете на манифестацијама које се одржавају у оквиру наше Цркве, а које су често добротворног карактера. Какви су Ваши утисци са ових духовних сабрања?
       
      Важни су такви дани, када се саберемо и некако будемо као једно, и важно је пружити подршку добрим иницијативама, тако је отац Влада Марковић у Звездара Театру пре пар година приредио изванредно вече публици, али и објединио нас хуманитарним позивом. Драго ми је што већина мојих колега заиста има слуха и срца за то.
       
      *Болна је реалност да живимо у времену великог отуђења, из Вашег угла, колико је важно да без изузетка предајемо себе на службу Богу и свакоме човеку као боголиком бићу?
       
      Важно је због нашег духовног здравља, менталног и физичког, некако волим то да поредим са пуњењем батерије. На служби смо као испражњене батерије које неко прикључи на виши пуњач, без те енергије, ко је једном доживео, живот више никада није исти.
       
      *Познато нам је да Вашу личност краси и велика љубав према читању, коју литературу бисте посебно издвојили?
       
      Волим књигу „Несвети а светиˮ и често се враћам тим причама, а од скоријих књига које носе тако једну духовну поруку заиста ми се допала „Глад’’ Мирјане Бобић-Мојсиловић, прича о похлепи и унутрашњој глади 21. века.
       
      *Наша света Црква особиту пажњу посвећује црквеном издаваштву, које часописе Ви читате?
       
      Православље и Православни мисионар су дефинитивно часописи које читам још из периода када сам студирала. Признајем да читам највише стране часописе, посвећене путовањима, као што је Traveller, затим неке музичке магазине, и штиво за које тренутно имам концентрације и које ме растерећује, тако сам и у неком току са енглеским језиком.
       
      *Која би била Ваша порука читаоцима „Православног мисионараˮ?
       
       
      Волела бих да останемо као једно у молитви, у мислима са онима којима је сада посебно потребна помоћ, и надом, али и вером коју носи радост Васкрса, да ћемо изаћи бољи и обновљени из ових дана искушења.
       
      Разговарао: 
      Катихета Бранислав Илић 
       
       
      *Објављено у септембарско-октобарском 375. броју Православног мисионара (стр. 40-42)
         
       
        Ризница литургијског богословља и живота: Интервју катихете Бранислава Илића са Леном Ковачевић: Да постанемо као једно у молитви!
      BRANISLAVILIC.BLOGSPOT.COM  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У попразничним данима када богослужбено прослављамо празник Рождества Пресвете Богородице, 23. септембра 2020. лета Господњег благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, емитовано је уживо осамнаесто издање емисије "Живе речи". Специјални гост емисије био је протопрезвитер др Никола Маројевић, парох никшићки. У уметничком делу емисије наша гошћа била је Александра Гедеон, академски сликар из Смедеревске Паланке. Модератор емисије био је катихета Бранислав Илић.  

      На самом почетку разговора прота Никола је говорио о љубави према Достојевском чијим делима се бави више деценија. Стручно бављење делима Достојевског изнедрило је магистарску тезу, а потом и докторски рад који је наш гост успешно одбранио. У закључку овог сегмента отац Никола је истакао да сва дела Достојевског оплемењују животе свих оних који их читају са пажњом. Отац се присетио дугогодишњег послушања уређивања неколико часописа и истакао важност црквеног издаваштва. 
       
       
      Наша уметничка гошћа Александра Гедеон говорила је о свом досадашњем раду уз посебно истицање мозаика Христа Сведржитеља који је сачинила по угледу на мозаик из храма Свете Софије. Према Александриној жељи мозаик ће бити дариван светој царској лаври манастира Хиландара на Светој Гори. За мене је уметност велики дар Божји, зато се од нас очекује да ништа не присвајамо за себе и стављамо себе у први план, већ да све што чинимо бива у славу Божју, истакла је Александра. 
       
       
      У даљем току емисије са оцем Николом смо разговарали о изазовима са којима је суочен савремени човек. Затвор није за човјека који љуби правду и истину. Затвор подразумијева преступника. Тамница је ипак нешто суптилније. У њу се смјештају сужњи. Они који ништа нису криви. Чим сам дочекао зору, онако без сна, први дан у тамници, осјетио сам се као сужањ. Само су навирали стихови из пребогатог српског епског наслеђа. Не знам како, немам рационалан одговор, али сам се у тамници осјетио слободнијим него у оваквој Црној Гори. Ово није ни приближно она Црна Гора за коју су гинули и живјели и о којој су пјевали наши преци, истакао је отац Никола присећајући се неправедног лишавања слободоне поводом овогодишње Световасилијевске литије. 
       
       
      На крају емисије протопрезвитер др Никола Маројевић је упутио мудру пастирску поруку уз подсећање да смо сви позвани да превазилазимо свој егозам и своје "ја", тако испуњавајући оно што се он нас очекује. 
       
       
      У среду 30. септембра од 20ч емисију "Живе речи" посвећујемо верској настави, док ће емисији претходити Молепствије о почетку школског рада или, како често кажемо, Призив Светога Духа пред почетак нове школске године. Будите са нама да се помолимо да Дух Свети, својом божанском благодаћу, разгори срца ђака по школама и свим просветним установама, и да свима отвори умове за познање сваког доброг дела и стицање знањâ којима се изграђујемо у славу Тројичнога Бога, а за лично и свеопште спасење!
       
      Приредио: Катихета Бранислав Илић
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од JESSY,
      “Све срећне породице налик су једна на другу, свака несрећна породица несрећна је на свој начин…”
        “…знао је да се за њега све девојке света деле на две врсте: једна врста – то су све девојке на свету, осим ње, и те девојке имају све људске слабости и врло су обичне девојке; друга врста – то је она једина, без икаквих слабости и понад свега људскога…”
       
      “…обе су љубави камен кушње за људе. Једни само знају за једну, други за другу. А они што знају само за неплатонску љубав, утаман говоре о драми. У таквој љубави не може бити никакве драме. ‘Слуга покоран и хвала на ужитку, моје поштовање’, то ти је сва драма. А за платонску љубав не може бити драме јер је у таквој љубави све јасно и чисто…”
      “…Они осећају да је ово нешто друго, да ово није играрија, да ми је ова жена дража од живота. И управо им је то несхватљиво и љути их. Ма каква била и ма каква ће бити наша судбина, ми смо је створили и на њу се нећемо потужити…”
      “…Ни појма они немају о томе шта је срећа, они не знају да без ове љубави за нас нема ни среће, ни несрећа-нема живота…”
       
      “…Он ју је гледао као што човек гледа увео цветић што га је он откинуо и у којем с муком препознаје лепоту с које га је откинуо и погубио. Па ипак, без обзира на то, осећао је да је онда, када му је љубав била јача, могао, да је то баш зажелео, истргнути ту љубав из срца, но сада кад му се, као и тога тренутка, чинило да не осећа љубави за њу, знао је да не може раскинути своју везу с њом…”
      “…Поцрвенела је, пробледела, опет поцрвенела и обамрла, а усне су јој лако подрхтавале док га је очекивала…”
      “…Дуго он није могао ништа рећи, не толико зато што се бојао речју покварити узвишеност свога осећаја, колико зато што би, сваки пут кад је хтио штогод рећи, осетио да ће му место речи наврети сузе среће…”
       
      “…Схватио је да му она није само блиска него да он сада не зна где завршава она а где започиње он…”
      “… Дирати у ова осећања њој је било болно; али она је ипак знала да је то био најбољи део њене душе и да се тај део њезине душе брзо утапао у животу којим је она сада живела…”
      “…А осећала је да је упоредо с љубављу која их је везала, њима овладао некакав зао борбени дух који она није могла изагнати ни из њега, а још мање из свога срца…”
       
      https://www.opanak.rs/citati-iz-romana-ana-karenjina/
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Празник Усековања главе Светог Јована Крститеља торжествено је прослављен у Цетињском манастир, у у којем се чува његова Света десница. Празновање је започето Светом архијерејском литургијом којом је уз саслужење цетињског свештенства и свештеномонаштва началствовао Архиепископ јужненски господин Диодор, викар Митрополита одеског и исмаилског господина Агатангела (Украјина). У литургијској бесједи владика Диодор је казао да устима пророчким Господ каже: – Ево ја сам ти предложио живот или смрт и ти сам бирај да ли ћеш да живиш или умиреш.   Звучни запис беседе     „Данас враћајући се двије хиљаде година уназад и сјећајући се овог тужног, али за нас хришћане уједно и радосног догађаја, ми треба сваки понаособ за себе да направимо избор како ћемо да живимо даље. И данас на крају Свете литургије желим свима браћо и сестре, да ви изаберете живот, да увијек живите са Христом и да Христос увијек буде са вама. Чврсто се држите за Његову руку и поступајте онако како је поступао Свети Јован Крститељ. Не бојте се никога. Поступајте онако како сте поступили када је било потребно штитити и бранити своју Цркву. Из историје знамо да ваш народ није увијек био богат и моћан, али је увијек био храбар. Христос је увијек са онима који се не боје. Историја вашег народа то потврђује“, казао је, између осталог, Архиепископ јужненски господин Диодор.   Владика Диодор се са једним свештеником и вјерницима из своје епархије ових дана налази у посјети манастирима Црне Горе. Прије Цетиња посјетио је манастир Острог.   На крају Свете литургије изнешена је десница Светог Јована Крститеља која се чува у Цетињском манастиру, како би је присутни вјерници цјеливали и узели благослов, а прочитан је и акатист овом светитељу.   Оливера Балабан   Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...