Jump to content

Да ли сте за црквенословенски језик или за српски на богослужењима и требама?


Да ли сте за црквенословенски језик или за српски на Богослужењима и требама?  

187 члановâ је гласало

  1. 1. Да ли сте за црквенословенски језик или за српски на Богослужењима и требама?

    • За црквенословенски.
      32
    • За српски.
      87
    • За оба језика.
      65


Препоручена порука

Naucene molitve i to je sve  srecan .    

Тачно. А и читати неку молитву на старословенском а не разумети у потпуности је довољно.

Молитве, чуо сам, на старословенском су најјаче али ипак треба разумети...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Uostalom, kako se moze reci da je neki jezik lep, a neki manje lep ili isto je lep, ali ovaj je jezik duse, a onaj onda kao nije. Jezik je lep koliko i dusa iz koje izlazi osecanje koje se na nekom jeziku saopstava. Najbolje se osecanje izrazava na onom jeziku kojim najbolje vlada onaj koji govori, a to je uglavnom svakome materinji jezik.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па шта ако нема у рјечницима. Вјерујем (и осјећам) да је црквенословенски језик савршено угођен, да је од оних, у којима и звук, а не само значење, покрећу  живу жишку срца ка Господу.

mislim da je u pitanju emotivna reakcija tj. šta neko preferira... meni se recimo dosta svidja kako u klasici zvuči latinski ali to je stvar afiniteta a ovde je stvar da li će neko ko jednm godišnje dodje u Crkvu da razume o čemu sveštenici i pevnica pevaju ili će da zeva i da broji minute-to u boljem slučaju a u gorem će izaći nakon par minuta... jer mu se Crkva obraća na stranom jeziku u kome on razume svaku desetu reč...

da vas podsetim ... jedan poster od ranije se bavi time

Постављена слика

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па шта ако нема у рјечницима. Вјерујем (и осјећам) да је црквенословенски језик савршено угођен, да је од оних, у којима и звук, а не само значење, покрећу  живу жишку срца ка Господу.

mislim da je u pitanju emotivna reakcija tj. šta neko preferira... meni se recimo dosta svidja kako u klasici zvuči latinski ali to je stvar afiniteta a ovde je stvar da li će neko ko jednm godišnje dodje u Crkvu da razume o čemu sveštenici i pevnica pevaju ili će da zeva i da broji minute-to u boljem slučaju a u gorem će izaći nakon par minuta... jer mu se Crkva obraća na stranom jeziku u kome on razume svaku desetu reč...

Дај, брате, не претјеруј. Гдје се то у нашој Цркви службе врше искључиво на црквенословенском? Шта фали, ако се убацују и молитве на црквенословенском? Толико си увећао ово моје - осјећам - да би човјек помислио, да ја због тога - осјећам - треба да висим окачена на стуб срама. И да знаш, ја и не вјерујем да је то тако како ти кажеш, а ти то ни не можеш да докажеш, да ико, од оних који улазе у Цркву једном годишње, због црквенословенског, из Цркве излази. То теби тако одговара, али то није аргумент који пролази. Ко у Цркву долази, баш га брига да ли се служи на српском или црквенословенском, он зна због чега је у Цркви. По мени је пренаглашена та прича о разумијевању и неразумијевању, то ми дође, ко нека материјализација духовности. Нема ту простора за зрење емоција. Вуку Караџићу, хвала, али будући осјетљивог ува, ипак понекад зажалим што немамо ознаке за полугласове.

Сестро НинаД, ја не вјерујем да ће икада доћи вријеме у којем ћу тврдити да је, ајд рецимо, нпр. шведски, лијеп језик. А, има још и много других језика за које бих устврдила да су одвратни.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па шта ако нема у рјечницима. Вјерујем (и осјећам) да је црквенословенски језик савршено угођен, да је од оних, у којима и звук, а не само значење, покрећу  живу жишку срца ка Господу.

mislim da je u pitanju emotivna reakcija tj. šta neko preferira... meni se recimo dosta svidja kako u klasici zvuči latinski ali to je stvar afiniteta a ovde je stvar da li će neko ko jednm godišnje dodje u Crkvu da razume o čemu sveštenici i pevnica pevaju ili će da zeva i da broji minute-to u boljem slučaju a u gorem će izaći nakon par minuta... jer mu se Crkva obraća na stranom jeziku u kome on razume svaku desetu reč...

Дај, брате, не претјеруј. Гдје се то у нашој Цркви службе врше искључиво на црквенословенском? Шта фали, ако се убацују и молитве на црквенословенском? Толико си увећао ово моје - осјећам - да би човјек помислио, да ја због тога - осјећам - треба да висим окачена на стуб срама. И да знаш, ја и не вјерујем да је то тако како ти кажеш, а ти то ни не можеш да докажеш, да ико, од оних који улазе у Цркву једном годишње, због црквенословенског, из Цркве излази. То теби тако одговара, али то није аргумент који пролази. Ко у Цркву долази, баш га брига да ли се служи на српском или црквенословенском, он зна због чега је у Цркви. По мени је пренаглашена та прича о разумијевању и неразумијевању, то ми дође, ко нека материјализација духовности. Нема ту простора за зрење емоција. Вуку Караџићу, хвала, али будући осјетљивог ува, ипак понекад зажалим што немамо ознаке за полугласове.

Сестро НинаД, ја не вјерујем да ће икада доћи вријеме у којем ћу тврдити да је, ајд рецимо, нпр. шведски, лијеп језик. А, има још и много других језика за које бих устврдила да су одвратни.

mense0198626478946378946

Свака ти је златна  facenew22222222

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Eво да узмемо пример из кондака (глас 2.) данашњег празника -

,,во утробу вселивијсја".

Kako избећи у преводу стално понављање - онај који, онај који...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сестро НинаД, ја не вјерујем да ће икада доћи вријеме у којем ћу тврдити да је, ајд рецимо, нпр. шведски, лијеп језик. А, има још и много других језика за које бих устврдила да су одвратни.

Nemoj tako sestro, mozda su tebi odvratni, ali onim kojima su ti jezici materinji sigurno nisu. Mislim da je svakome svoj materinji jezik najlepsi, kao sto je i svakom detetu svoja majka najlepsa, osim ako nije neka patologija u pitanju.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Potrebno je što više uvoditi srpski jezik u bogosluženje, ali ništa naprečac, već uređeno, smišljeno i pažljivo. I paziti da prevodi bogoslužbenih pesama budu bar na nivou crkvenoslovenskog originala.Bitno i je i pored razumljivosti  tekstova pesama i to da oni budu usklađeni sa njihovom melodijom.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Potrebno je što više uvoditi srpski jezik u bogosluženje, ali ništa naprečac, već uređeno, smišljeno i pažljivo. I paziti da prevodi bogoslužbenih pesama budu bar na nivou crkvenoslovenskog originala.Bitno i je i pored razumljivosti  tekstova pesama i to da oni budu usklađeni sa njihovom melodijom.

:)  ;)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сестро НинаД, ја не вјерујем да ће икада доћи вријеме у којем ћу тврдити да је, ајд рецимо, нпр. шведски, лијеп језик. А, има још и много других језика за које бих устврдила да су одвратни.

Nemoj tako sestro, mozda su tebi odvratni, ali onim kojima su ti jezici materinji sigurno  nisu. Mislim da je svakome svoj materinji jezik najlepsi, kao sto je i svakom detetu svoja majka najlepsa, osim ako nije neka patologija u pitanju.

Сестро, било би ми драго да прочиташ, ако је потребно и више пута, твоје постове на овој теми. Јер твоји аргументи, држе се ко вода у ситу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A zasto se crkvenoslovenski zove tako kako se zove? Mislim "crkveno"slovenski. Dali je to slucaj ili namera bila kada su ga tako nazvali i zbog cega. Ja sam licno za srpski jezik jer ga razumem za razliku od crkvenoslovenskog ali razumem i hrvatski kao i svi mi pa bi mozda i hrvatski kao razumljiv svima mogao da udje u upotrebu. Mislim da ni operu ne razumeju svi, ustvari niko je ne razume pa stoga i daju posetiocima stampani text da mogu da je prate. Mozda bi to bilo neko resenje, stampati knjigu sa dva teksta, leva strana crkvenoslovenski, desna srpski pa bi ljudi lepo mogli da prate i sluzbu i da razumeju sve i da ako Bog da nauce malo i crkvenoslovenski.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

paaa... italijanski je bio jezik opere... dobar decko je bio taj koji je svojom -otmicom iz saraja- i - čarobnom frulom- potisnuo italijanski i forsirao maternji jezik slušalaca.... tako da poredjenje nije baš adekvatno jer suu pitanju živi jezici.... inače,dvojezična knjižica je fina ideja... mislim da je čak i eparhija vranjska već štampala nešto slično...

mislim da se zove-odgovaranje na liturgiji- nisam siguran... 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A zasto se crkvenoslovenski zove tako kako se zove? Mislim "crkveno"slovenski. Dali je to slucaj ili namera bila kada su ga tako nazvali i zbog cega. Ja sam licno za srpski jezik jer ga razumem za razliku od crkvenoslovenskog ali razumem i hrvatski kao i svi mi pa bi mozda i hrvatski kao razumljiv svima mogao da udje u upotrebu. Mislim da ni operu ne razumeju svi, ustvari niko je ne razume pa stoga i daju posetiocima stampani text da mogu da je prate. Mozda bi to bilo neko resenje, stampati knjigu sa dva teksta, leva strana crkvenoslovenski, desna srpski pa bi ljudi lepo mogli da prate i sluzbu i da razumeju sve i da ako Bog da nauce malo i crkvenoslovenski.

4chsmu1

Наравно да би требало да се штампа књига са упоредним текстовима, и не само Литургија, него све књиге би требале на тај начин да се преведу, пола странице српски, пола ЦСЛ.

На пример онај црквени календар изгледа исто од када је измишљена штампарија, могао би се мало променути формат и убацити текстове Литургије, вечерње, јутрење, торпари... сваке године нешто ново. Тај календар купују сви, чак и они који нису баш црквени па је штета пропустити такву прилику.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сестро НинаД, ја не вјерујем да ће икада доћи вријеме у којем ћу тврдити да је, ајд рецимо, нпр. шведски, лијеп језик. А, има још и много других језика за које бих устврдила да су одвратни.

Nemoj tako sestro, mozda su tebi odvratni, ali onim kojima su ti jezici materinji sigurno  nisu. Mislim da je svakome svoj materinji jezik najlepsi, kao sto je i svakom detetu svoja majka najlepsa, osim ako nije neka patologija u pitanju.

Сестро, било би ми драго да прочиташ, ако је потребно и више пута, твоје постове на овој теми. Јер твоји аргументи, држе се ко вода у ситу.

Ne iznosim ja neko strucno misljenje, rekoh da sam laik. Pricam o onome sto osecam i niko ne mora da prihvati. Nisam ovo shvatila kao neku debatu gde mora neko da pobedi. Prosto, ja bih volela da se u crkvi vise ili jedino koristi srpski jezik. Meni je to dosta, a bice kako odluce oni koji su pozvani da odlucuju. moje je potom da postujem, kao sto postujem i sada.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ne iznosim ja neko strucno misljenje, rekoh da sam laik. Pricam o onome sto osecam i niko ne mora da prihvati. Nisam ovo shvatila kao neku debatu gde mora neko da pobedi. Prosto, ja bih volela da se u crkvi vise ili jedino koristi srpski jezik. Meni je to dosta, a bice kako odluce oni koji su pozvani da odlucuju. moje je potom da postujem, kao sto postujem i sada.

Ни ја не износим неко стручно мишљење, јер сам и ја лаик.

Uostalom, kako se moze reci da je neki jezik lep, a neki manje lep ili isto je lep, ali ovaj je jezik duse, a onaj onda kao nije. Jezik je lep koliko i dusa iz koje izlazi osecanje koje se na nekom jeziku saopstava. Najbolje se osecanje izrazava na onom jeziku kojim najbolje vlada onaj koji govori, a to je uglavnom svakome materinji jezik.

Реаговала сам на овај твој пост, јер потпуно је произвољно то што у њему тврдиш. Да си писала о граматици, језичком богатству или ма о чему што је мјерљиво, не бих одреаговала. Али о љепоти, па онда још аргумент типа *језик је лијеп колико и душа из које излази осјећање које се на неком језику саопштава* - благог појма! То је твоја предрасуда. И, нигдје се у овом посту ти не ограђујеш тиме да ти тако мислиш, него онако - трас! - као да је о некој недодирљивој истини ријеч. Хтјела сам да сазнаш да има људи који мисле другачије, јер када је метар којим се мјери  - љепота, може свакако - како ко воли.*Мелодичност*шведског језика, благо речено - мом уву је несносна. Џаба што има оних којима није.

Nemoj tako sestro, mozda su tebi odvratni, ali onim kojima su ti jezici materinji sigurno nisu. Mislim da je svakome svoj materinji jezik najlepsi, kao sto je i svakom detetu svoja majka najlepsa, osim ako nije neka patologija u pitanju.

Ево твоје реакције на мој пост. Откуда ти знаш, а камо ли да можеш са сигурношћу да тврдиш, шта Швеђани мисле о свом материњем језику? А, да знаш и то да има дјеце и дјеце, мајки и мајки. Откуда сигурност да је патологија у питању, ако се неко не слаже, како и сама, бар у овом посљедњем посту, кажеш - са твојим личним мишљењем?  И, Богу хвала, овај посљедњи пост коначно доноси оно, чиме да си се оградила на почетку, не би ни било свега овога касније - твој исказ да је ријеч о твом личном мишљењу и осјећању. И, наравно, нема побијеђених и поражених, али надам се да, послије свега, има свијести, да се са ријечима мора и опрезно и одговорно поступати.

А, што се тиче црквенословенског, ја бих да се задржи и он у богослужбеној употреби, већ сам навела зашто тако мислим, а наравно да ћу и ја поштовати сваку одлуку отаца наше Цркве у вези са тим. И, било је овдје и конструктивних приједлога, да се више поради на преводима богослужбених текстова. То је, наравно, увијек могло да се уради и још увијек може да се уради.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Milan Nikolic,
      https://www.youtube.com/channel/UCh1-xopKMTD73yhkDkur3Rw/videos
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 20. септембра 2021. године у Патријаршијском двору у Београду Главног рабина Јеврејске заједнице Србије г. Исака Асиела.    Патријарх српски и Главни рабин су разговарали о улози, одговорности и заједничким изазовима са којима се суочавају Цркве и верске заједнице у модерном свету. Пријему је присуствовао изабрани Епископ марчански архимандрит Сава, шеф Кабинета Патријарха српског.


       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Прави пастир никад не бежи од свог стада. Напротив, он „полаже своју душу за овце”. Управо тако је поступио и патријарх Порфирије – без обзира на опасност, он је одлучио да треба да буде тамо где га очекују.

       
      Петог септембра 2021. године у Цетињском манастиру у Црној Гори обављено је устоличење новоизабраног Митрополита црногорско-приморског Јоаникија. Устоличење је било под огромним притиском и до последњег тренутка је постојала опасност да ће бити отказано. Дан раније неколико десетина младића, који себе називају „патриотама“ Црне Горе, блокирали су улаз у манастир и обећали да ће да прекину свечану службу на Цетињу. Заиста, ујутро на дан устоличења, „патриоте“ и „националисти“ су организовали сукобе са полицијом, у којима су четири особе повређене, а главни организатори нереда ухапшени.
      Пред демонстранте је био постављен задатак да спрече устоличење митрополита Јоаникија у Цетињском манастиру, главној светињи Црне Горе. То је било потребно како би се изразила главна идеја идеолога тих нереда да владику Јоаникија народ Црне Горе не подржава, јер је он присталица „великосрпског национализма“. Спречивши устоличење на Цетињу и присиливши да се одржи у Подгорици „националисти" би вероватно касније прогласили тај чин нелегитимним.
      Било како било, напета ситуација на Цетињу довела је до тога да су епископи из других помесних Православних Цркава били приморани да се врате у Подгорицу, где су заједно одслужили Литургију. Власти су такође убедиле Патријарха српског Порфирија да је Подгорица најбоља опција која би гарантовала његову безбедност. На крају крајева, демонстранти су били непријатељски расположени и од њих се могло очекивати да предузму најрадикалније кораке који би неизбежно довели до насиља и физичког обрачуна. Аргументи државног врха и полиције деловали су прилично уверљиво, па чак и да их је патријарх Порфирије прихватио нико не би осудио његову одлуку.
      Међутим, сви рационални разлози за отказивање одласка на Цетиње били су немоћни пред једним контра аргументом: манастир је канонска територија Српске Патријаршије, а тамо се, унутар зидина манастира, увек одвијало устоличење митрополита Црне Горе. Штавише, и на Цетињу, и у Будви, и у Улцињу и у Подгорици налази се стадо Српског Патријарха. А прави пастир никада не бежи од свог стада. Напротив, он „полаже своју душу за овце “ (Јн. 10, 11). Управо је то учинио патријарх Порфирије - упркос опасности одлучио је да треба да буде тамо где се то од њега очекује и да учини оно што је његова дужност према Богу и Божјем народу. Стога је Патријарх српски ипак и упркос свему стигао у Цетињски манастир, где је началствовао Божанском Литургијом током које је обавио устоличење митрополита Јоаникија.
      Заиста, Патријарха је чувала војска, био је прекривен посебним штитовима који га чували од могућих снајперских метака. Стога ће неко рећи да поступак Патријарха није толико херојски. Међутим, то није случај.
      Прво, нема сумње да би предстојатељ Српске Цркве у сваком случају отишао на Цетиње, чак и да тамо није била полиција. Безбедност и заштита Патријарха је била иницијатива државе, а не његова лична.
      Друго, видео снимак Патријарховог доласка јасно показује да се не крије ни пред чим и ни пред ким. Не плаши се, већ иде тамо где треба. Његов поступак је свима за пример. На крају крајева, у нашим животима често постоје тренуци када морамо да направимо избор - да прихватимо околности и одустанемо или да ипак испунимо своју мисију без обзира на све?
      Поступак патријарха Порфирија јасно је сведочанство да је он прави пастир свог стада. Сваки становник Црне Горе видео је да се предстојатељ Српске Цркве не брине за себе, не брине о својим интересима, већ о Цркви и ставља на прво место испуњење Јеванђеља.
      Очигледно да устоличење митрополита Јоаникија још једном сведочи о истинитости Цркве и добар је пример победе Христа над земаљским силама. Искрено се радујемо што је Господ поклонио својој земаљској Цркви још једног правог пастира – патријарха Порфирија и надамо се да ће он и даље бити надахнуће и инспиративан пример за милионе православних хришћана!
      ауторски текст Његовог Преосвештенства Епископа баришевског г. Виктора (Коцабе), викара Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, објављен на https://blogs.korrespondent.net/blog/world/4395001/, превео: мр Николај Сапсај.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је 16. септембра 2021. године Сремске Карловце. У пратњи Његове Светости били су Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског  и протосинђел Данило (Гаврановић), директор Патријаршијске управне канцеларије.
        На празник Светог Јоаникија, првог Патријарха српског, испред Патријаршијског двора у Сремским Карловцима Његову Светост су дочекали домаћин, Преосвећени Епископ сремски г. Василије; Преосвећени Епископ моравички г. Антоније, старешина Подворја Српске Православне Цркве у Москви; протојереј Јован Милановић, ректор Карловачке богословије Свети Арсеније Сремац; професори чувног училишта игуман бешеновски архимандрит Арсеније и протосинђел др Клеопа, настојатељ Световаведењског манастира; архијерејски намесници сремскокарловачки Слободан Вујасиновић и подунавски Гавро Милановић и свештенство Епархије сремске.
      У Саборној цркви је затим служена свечана доксологија у част доласка Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и његове прве посете Сремским Карловцима.
      Уследио је парастос песнику Алексију Бранку Радичевићу чији су живот и стваралаштво дубоко везани за Карловце и оближње Стражилово где почива чувени српски романтичар. Остаће забележено да је први пут уопште један Патријарх српски служио парастос Бранку Радичевићу.
      Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије је поздравио Његову Светост патријарха, пожелео му добродошлицу и истакао: „Ово је историјски дан за Сремске Карловце и за Епархију сремску. Овде су столовали и митрополити и патријарси, носећи се са свим недаћама, да на најбољи начин изведу брод Српске Цркве ка тихом пристаништу“, подсетио је владика Василије на велика имена поглавара Српске Православне Цркве у историји. „Добро нам дошли, БВаша Светости! Нека је сретан и Богом благословен Ваш долазак“, поручио је епископ Василије.
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је истакао: „Велика je радост, али и својеврсно страхопоштовање у односу на Сремске Карловце, када се погледа прошлост овога места у којем се преплићу духовне и народне струје и сплићу у један и јединствени чвор и тежња за слободом, и тежња за миром и тежња за очувањем свога идентитета и потреба да се из корена свог идентитета ступи у пријатељске односе са другима и другачијима, било да су другачији по свом националном идентитету или да припадају неком другом духовном контексту. Поред тежње за економском изградњом, у Карловцима се напоредо, са духовном потребом, развијала и просвета. Осећам велики понос и свештени страх од одговорности због славе Карловаца. Примимо оно што су нам Карловци дали, а онда узрастајмо и чинимо то предање присутним и живим и у наше време“.
      „Порука Карловачке Митрополије нама данас говори о томе колико је битан духовни идентитет једног народа, колико је битна Црква у једном народу. Црква Православна је баш у Карловачкој Митрополији показала снагу духа, снагу вере у Христа, показала да онда када се отуђимо од свог духовног предања, када изгубимо своју веру, ми онда постајемо само једна биолошка маса која бива подобна за сваку врсту обликовања у рукама других носилаца туђег идентитета“, поручио је патријарх Порфирије.
      Након службе Патријарх и архијереји су прешли у просторије изнад Патријаршијске винарије које је Његова Светост освештао. Да подсетимо, блажене успомене Патријарх српски Иринеј је благословио уређење тих просторија намењених српским митрополитима и епископима и 11. августа 2020. године обишао радове који су данас приведени крају. Финаснијску подршку за обнову Патријаршијског двора пружила је Покрајинска Влада Војводине.
      Поздравно слово упутио је песник и књижевник Ненад Грујичић, директор манифестације Бранково коло и истакао вишедеценијску сарадњу у славу Божју у оквиру програма Хришћанске теме покренутог на 20. Бранковом колу 1991. године у Карловачкој гимназији, кда је на тему О покајању данас говорио Епископ сремски Василије, а две године касније заредом на теме О праштању и О греху Епископ бачки Иринеј.
      „На Бранковом колу се затим појавио млади игуман манастира Ковиља, Порфирије, касније викарни Епископ јегарски, доносећи светлосну ауру разлике у односу на многе. Напросто, зрачио је Божјим миром и снагом духа који одушевљава и оплемењује. С почетка сâм, а потом са професором Владетом Јеротићем и Небојшом Дугалићем, епископ Порфирије је говорио о молитви, созерцању, зависти, гордости, среброљубљу, невиности, о мушком, о женском, о апсолутној љубави, о фарисејству, прељуби,  о тиховању, туђиновању“, подсетио је песник Ненад Грујичић.
      Уледило је обраћање Патријарха српског Порфирија који је на почетку подсетио на личност и дело Владете Јеротића, њихову духовну и животну везаност и, коначно, доласке и предавања на Бранковом колу током протеклих деценија.
      „Потребно је да се сабирамо, напајамо новом енергијом, да се сабирајући у себи сабирамо и са самим Господом, Творцем, Поетом, Песником, говорећи српским језиком, а данас нас је песник Бранко Радичевић као магнет привукао“, истакао је патријарх Порфирије који је отворио и занимљиво питање на тему Бранка Радичевића као песника романтизма наглашавајући да он јесте то, али не само то, већ и песник-хришћанин који осећа и слави Творевину Божју као дело Песника - Створитеља.
      „Мени се чини да постоји једна метафизичка носталгија, дубља романтика која је заправо један дубоки хришћански максимализам и реализам, али баш зато што је хришћански, јеванђелски, он надилази оквире стварности и у том смислу је виши ниво романтизма који није сусрет са лепотом или сусрет са целовитошћу, али остаје с ове стране лепоте и целовитости“, казао је Патријарх о стваралаштву Бранка Радичевића.
      „На сваком кораку реч мир је реч која се чује. Најчешће под миром имамо на уму спољашње вредности те категорије, тако да данас говоримо о политичком миру, о социјалном миру и, делимично дотичући појединца, говоримо о  унутрашњем миру, када говоримо о психолошком миру... Мир је најједноставније говорећи одсуство конфликта, одсуство сукоба, одсуство ратова, где најчешће одсуством конфликата различити актери мира остају свако на својој позицији без било какве спољашње комуникације и друштвеног прожимања“, казао је патријарх Порфирије говорећи даље о социјалном и психолошком миру и задобијању унутрашњег мира са Господом, а тиме и мира са људима у окружењу.
      „Посебно бих нагласио речи Светог Серафима Саровског: Стеци мир у себи па ће онда хиљаде људи око тебе и читава творевина са којом си у комуникацији наћи мир у теби“, казао је патријарх Порфирије и истакао значај јеванђељских порука и јеванђељског начина живота као својеврсног рецепта за постизање мира у себи, са другима, али и – у хармонизацији Неба и Земље кроз аспект постигнутог мира у људима.
      Саборовању у Светониколајевској цркви присуствовали су председник Покрајинске Владе г. Игор Маровић са сарадницима, председник Матице српске др Драган Станић, игуман великореметски архимандрит Стефан, професори и ученици Карловачке богословије, пензионисани ректор протојереј-ставрофор Марко Шпановић, архијерејски намесници подунавски Гавра Милановић, сремскокарловачки Слободан Вујасиновић, земунски Страхиња Голијан, старопазовачки Зоран Јовић, пећиначки Бојан Мијановић, румски Сретен Лазаревић, као и гости света културе и науке из Сремских Карловаца и Новог Сада.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Srpsko Sveto Pismo,
      The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide.
      Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
      1. Мојсијева 1 - New Serbian Translation (NSP)
      WWW.BIBLICA.COM У почетку створи Бог небо и земљу. 1 Мојсијева 1 NSP - - Bible Gateway
      WWW.BIBLEGATEWAY.COM Srpsko Sveto Pismo – Google Drive
      DRIVE.GOOGLE.COM NSP2017-core.pdf - библијски текст без нумерације
      NSP2017-SB.pdf - библијски текст са паралелама и референцама
×
×
  • Креирај ново...