Jump to content

Да ли сте за црквенословенски језик или за српски на богослужењима и требама?


Да ли сте за црквенословенски језик или за српски на Богослужењима и требама?  

187 члановâ је гласало

  1. 1. Да ли сте за црквенословенски језик или за српски на Богослужењима и требама?

    • За црквенословенски.
      32
    • За српски.
      87
    • За оба језика.
      65


Препоручена порука

Верујем да ова дилема око језика не би данас ни постојала да нисмо били 600 година под турцима.

Нисмо били толико година под окупацијом чак ни када урачунаш период од 1944.-2010. год

hfvguio

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па шта ако нема у рјечницима. Вјерујем (и осјећам) да је црквенословенски језик савршено угођен, да је од оних, у којима и звук, а не само значење, покрећу  живу жишку срца ка Господу. Није ми важно што не разумијем сваку ријеч, док год имам, макар мрву срца, које га разумије и покрене се и продише. Тај преображај је унутрашњи, потпуно вјеродостојан, уопште не оставља ни траг сумње да је благодатна сила дејствујућа. Црквенословенски је међу језицима, оно што је виолончело међу гудачким инструментима. Некако, тај језик, као да нам је генетски утиснут. Ми њега познајемо и када га не знамо. Не знам да ли ти је могуће да пратиш шта говорим. Жао би ми било, ако не успијем да ти објасним зашто мислим тако како мислим. Видим, читаш поезију. Ако је то твоје озбиљније интересовање, онда нећу погријешити ако се позовем на поезију Момчила Настасијевића. Мислим да су много веће шансе, да његову поезију прихвате и схвате музичари (јер ће, примарно, упратити звук, а познају и структуру музичких облика), а рјеђе - књижевни критичари. Српском језику, не налазим мане, он примарно дјелује на мој разум, али црквенословенски је тај који примарно врши удар на срце. То је тако, зато што је тако.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па шта ако нема у рјечницима. Вјерујем (и осјећам) да је црквенословенски језик савршено угођен, да је од оних, у којима и звук, а не само значење, покрећу  живу жишку срца ка Господу. Није ми важно што не разумијем сваку ријеч, док год имам, макар мрву срца, које га разумије и покрене се и продише. Тај преображај је унутрашњи, потпуно вјеродостојан, уопште не оставља ни траг сумње да је благодатна сила дејствујућа. Црквенословенски је међу језицима, оно што је виолончело међу гудачким инструментима. Некако, тај језик, као да нам је генетски утиснут. Ми њега познајемо и када га не знамо. Не знам да ли ти је могуће да пратиш шта говорим. Жао би ми било, ако не успијем да ти објасним зашто мислим тако како мислим. Видим, читаш поезију. Ако је то твоје озбиљније интересовање, онда нећу погријешити ако се позовем на поезију Момчила Настасијевића. Мислим да су много веће шансе, да његову поезију прихвате и схвате музичари (јер ће, примарно, упратити звук, а познају и структуру музичких облика), а рјеђе - књижевни критичари. Српском језику, не налазим мане, он примарно дјелује на мој разум, али црквенословенски је тај који примарно врши удар на срце. То је тако, зато што је тако.

slava3 slava3 klapklap isus-sinai 0442_feel nasznak

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Верујем да ова дилема око језика не би данас ни постојала да нисмо били 600 година под турцима.

Нисмо били толико година под окупацијом чак ни када урачунаш период од 1944.-2010. год

isus-sinai

Ne bukvalno. Obnarodovan je izraz "600 godina pod turcima". U narodnom pamcenju ropstvo pocinje zavrsetkom bitke na Kosovu. a 600 je za pamcenje zgodna, okrugla cifra pa valjda zato.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kada se molis Bogu u sebi (,pogotovu kada je neka muka i nevolja, jer je tada molitva najusrdnija), na kom jeziku se molis?

Eto ja na srpskom i sto se mene tice, kad su ove srcane "smetnje" u pitanju, srpski je jezik mog srca jer je jezik moje majke, a i oca i svih njihovih predaka. Ne shvatam kako bi mi vise od materinjeg jezika dusu mogao dotaci starocrkveni jezik ruske redakcije. To je kao da gledam kakav je putir, a ne sta je u njemu, pa da mi bude drazi onaj izradjen u radionici velikog majstora nego onaj sto ga je moj cukundeda svojim rukama izradio, a deda jos malo ulepsao, a otac ispolirao...

Jezik se razvija i zri zajedno sa narodom i to treba prihvatiti kao nesto sasvim normalno. Jezik sluzi da se sporazumevamo i da se izrazimo pa kojim cemo se jezikom bolje izraziti nego svojim, a to onda vazi i za molitvu. Radi se o narodu, a ne o pojedincima. Narod je Boziji i Bogu se obraca na svom jeziku i kad je na njivi ili u ma kakvom poslu. Nema narod vremena da uci crkvenoslovenski, a narod je crkva.

Rekoh, volela bih da se bar godinu dve u skoli uci crkvenoslovenski, ali recimo kao predmet koji se ne ocenjuje, a u crkvi da se koristi srpski.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Meni je čak to i irelevantno, što je srpski moj maternji jezik i sl...Jednostavno- riječ je o tome, da li razumijemo jezik bogosluženja?! Da se danas, kod nas, paralelno koriste crkvenoslovenski i srpski- svakako ne bih imao ništa protiv da se crkvenoslovenski koristi, pa neka bude i jedini! S tim u vezi, neka braća koja potenciraju crkvenoslovenski razmisle, da li smatraju da je uopšte potrebno da narod u potpunosti razumije Svetu liturgiju i ostale molitve koje upućujemo Gospodu Bogu, ili..

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Јако је потребно да се служба врши на српском језику због народа већ (а и појаца) који треба

да разумеју службу и молитву да не би стојали у цркви про форме и да им притом буде досадно.

Ако буду чули почеће и да размишљају а то је довољно за почетак...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Meni je čak to i irelevantno, što je srpski moj maternji jezik i sl...Jednostavno- riječ je o tome, da li razumijemo jezik bogosluženja?! Da se danas, kod nas, paralelno koriste crkvenoslovenski i srpski- svakako ne bih imao ništa protiv da se crkvenoslovenski koristi, pa neka bude i jedini! S tim u vezi, neka braća koja potenciraju crkvenoslovenski razmisle, da li smatraju da je uopšte potrebno da narod u potpunosti razumije Svetu liturgiju i ostale molitve koje upućujemo Gospodu Bogu, ili..

Ti brate mnogo bolje sve objasnis od mene. Slazem se sa tim sto si rekao  ekstra . Zamisli tek da moram da se izrazim na crkvenoslovenskom koji ne znam  srecan . Naucene molitve i to je sve  slava3 .    

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Milan Nikolic,
      https://www.youtube.com/channel/UCh1-xopKMTD73yhkDkur3Rw/videos
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 20. септембра 2021. године у Патријаршијском двору у Београду Главног рабина Јеврејске заједнице Србије г. Исака Асиела.    Патријарх српски и Главни рабин су разговарали о улози, одговорности и заједничким изазовима са којима се суочавају Цркве и верске заједнице у модерном свету. Пријему је присуствовао изабрани Епископ марчански архимандрит Сава, шеф Кабинета Патријарха српског.


       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Прави пастир никад не бежи од свог стада. Напротив, он „полаже своју душу за овце”. Управо тако је поступио и патријарх Порфирије – без обзира на опасност, он је одлучио да треба да буде тамо где га очекују.

       
      Петог септембра 2021. године у Цетињском манастиру у Црној Гори обављено је устоличење новоизабраног Митрополита црногорско-приморског Јоаникија. Устоличење је било под огромним притиском и до последњег тренутка је постојала опасност да ће бити отказано. Дан раније неколико десетина младића, који себе називају „патриотама“ Црне Горе, блокирали су улаз у манастир и обећали да ће да прекину свечану службу на Цетињу. Заиста, ујутро на дан устоличења, „патриоте“ и „националисти“ су организовали сукобе са полицијом, у којима су четири особе повређене, а главни организатори нереда ухапшени.
      Пред демонстранте је био постављен задатак да спрече устоличење митрополита Јоаникија у Цетињском манастиру, главној светињи Црне Горе. То је било потребно како би се изразила главна идеја идеолога тих нереда да владику Јоаникија народ Црне Горе не подржава, јер је он присталица „великосрпског национализма“. Спречивши устоличење на Цетињу и присиливши да се одржи у Подгорици „националисти" би вероватно касније прогласили тај чин нелегитимним.
      Било како било, напета ситуација на Цетињу довела је до тога да су епископи из других помесних Православних Цркава били приморани да се врате у Подгорицу, где су заједно одслужили Литургију. Власти су такође убедиле Патријарха српског Порфирија да је Подгорица најбоља опција која би гарантовала његову безбедност. На крају крајева, демонстранти су били непријатељски расположени и од њих се могло очекивати да предузму најрадикалније кораке који би неизбежно довели до насиља и физичког обрачуна. Аргументи државног врха и полиције деловали су прилично уверљиво, па чак и да их је патријарх Порфирије прихватио нико не би осудио његову одлуку.
      Међутим, сви рационални разлози за отказивање одласка на Цетиње били су немоћни пред једним контра аргументом: манастир је канонска територија Српске Патријаршије, а тамо се, унутар зидина манастира, увек одвијало устоличење митрополита Црне Горе. Штавише, и на Цетињу, и у Будви, и у Улцињу и у Подгорици налази се стадо Српског Патријарха. А прави пастир никада не бежи од свог стада. Напротив, он „полаже своју душу за овце “ (Јн. 10, 11). Управо је то учинио патријарх Порфирије - упркос опасности одлучио је да треба да буде тамо где се то од њега очекује и да учини оно што је његова дужност према Богу и Божјем народу. Стога је Патријарх српски ипак и упркос свему стигао у Цетињски манастир, где је началствовао Божанском Литургијом током које је обавио устоличење митрополита Јоаникија.
      Заиста, Патријарха је чувала војска, био је прекривен посебним штитовима који га чували од могућих снајперских метака. Стога ће неко рећи да поступак Патријарха није толико херојски. Међутим, то није случај.
      Прво, нема сумње да би предстојатељ Српске Цркве у сваком случају отишао на Цетиње, чак и да тамо није била полиција. Безбедност и заштита Патријарха је била иницијатива државе, а не његова лична.
      Друго, видео снимак Патријарховог доласка јасно показује да се не крије ни пред чим и ни пред ким. Не плаши се, већ иде тамо где треба. Његов поступак је свима за пример. На крају крајева, у нашим животима често постоје тренуци када морамо да направимо избор - да прихватимо околности и одустанемо или да ипак испунимо своју мисију без обзира на све?
      Поступак патријарха Порфирија јасно је сведочанство да је он прави пастир свог стада. Сваки становник Црне Горе видео је да се предстојатељ Српске Цркве не брине за себе, не брине о својим интересима, већ о Цркви и ставља на прво место испуњење Јеванђеља.
      Очигледно да устоличење митрополита Јоаникија још једном сведочи о истинитости Цркве и добар је пример победе Христа над земаљским силама. Искрено се радујемо што је Господ поклонио својој земаљској Цркви још једног правог пастира – патријарха Порфирија и надамо се да ће он и даље бити надахнуће и инспиративан пример за милионе православних хришћана!
      ауторски текст Његовог Преосвештенства Епископа баришевског г. Виктора (Коцабе), викара Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, објављен на https://blogs.korrespondent.net/blog/world/4395001/, превео: мр Николај Сапсај.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је 16. септембра 2021. године Сремске Карловце. У пратњи Његове Светости били су Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског  и протосинђел Данило (Гаврановић), директор Патријаршијске управне канцеларије.
        На празник Светог Јоаникија, првог Патријарха српског, испред Патријаршијског двора у Сремским Карловцима Његову Светост су дочекали домаћин, Преосвећени Епископ сремски г. Василије; Преосвећени Епископ моравички г. Антоније, старешина Подворја Српске Православне Цркве у Москви; протојереј Јован Милановић, ректор Карловачке богословије Свети Арсеније Сремац; професори чувног училишта игуман бешеновски архимандрит Арсеније и протосинђел др Клеопа, настојатељ Световаведењског манастира; архијерејски намесници сремскокарловачки Слободан Вујасиновић и подунавски Гавро Милановић и свештенство Епархије сремске.
      У Саборној цркви је затим служена свечана доксологија у част доласка Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и његове прве посете Сремским Карловцима.
      Уследио је парастос песнику Алексију Бранку Радичевићу чији су живот и стваралаштво дубоко везани за Карловце и оближње Стражилово где почива чувени српски романтичар. Остаће забележено да је први пут уопште један Патријарх српски служио парастос Бранку Радичевићу.
      Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије је поздравио Његову Светост патријарха, пожелео му добродошлицу и истакао: „Ово је историјски дан за Сремске Карловце и за Епархију сремску. Овде су столовали и митрополити и патријарси, носећи се са свим недаћама, да на најбољи начин изведу брод Српске Цркве ка тихом пристаништу“, подсетио је владика Василије на велика имена поглавара Српске Православне Цркве у историји. „Добро нам дошли, БВаша Светости! Нека је сретан и Богом благословен Ваш долазак“, поручио је епископ Василије.
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је истакао: „Велика je радост, али и својеврсно страхопоштовање у односу на Сремске Карловце, када се погледа прошлост овога места у којем се преплићу духовне и народне струје и сплићу у један и јединствени чвор и тежња за слободом, и тежња за миром и тежња за очувањем свога идентитета и потреба да се из корена свог идентитета ступи у пријатељске односе са другима и другачијима, било да су другачији по свом националном идентитету или да припадају неком другом духовном контексту. Поред тежње за економском изградњом, у Карловцима се напоредо, са духовном потребом, развијала и просвета. Осећам велики понос и свештени страх од одговорности због славе Карловаца. Примимо оно што су нам Карловци дали, а онда узрастајмо и чинимо то предање присутним и живим и у наше време“.
      „Порука Карловачке Митрополије нама данас говори о томе колико је битан духовни идентитет једног народа, колико је битна Црква у једном народу. Црква Православна је баш у Карловачкој Митрополији показала снагу духа, снагу вере у Христа, показала да онда када се отуђимо од свог духовног предања, када изгубимо своју веру, ми онда постајемо само једна биолошка маса која бива подобна за сваку врсту обликовања у рукама других носилаца туђег идентитета“, поручио је патријарх Порфирије.
      Након службе Патријарх и архијереји су прешли у просторије изнад Патријаршијске винарије које је Његова Светост освештао. Да подсетимо, блажене успомене Патријарх српски Иринеј је благословио уређење тих просторија намењених српским митрополитима и епископима и 11. августа 2020. године обишао радове који су данас приведени крају. Финаснијску подршку за обнову Патријаршијског двора пружила је Покрајинска Влада Војводине.
      Поздравно слово упутио је песник и књижевник Ненад Грујичић, директор манифестације Бранково коло и истакао вишедеценијску сарадњу у славу Божју у оквиру програма Хришћанске теме покренутог на 20. Бранковом колу 1991. године у Карловачкој гимназији, кда је на тему О покајању данас говорио Епископ сремски Василије, а две године касније заредом на теме О праштању и О греху Епископ бачки Иринеј.
      „На Бранковом колу се затим појавио млади игуман манастира Ковиља, Порфирије, касније викарни Епископ јегарски, доносећи светлосну ауру разлике у односу на многе. Напросто, зрачио је Божјим миром и снагом духа који одушевљава и оплемењује. С почетка сâм, а потом са професором Владетом Јеротићем и Небојшом Дугалићем, епископ Порфирије је говорио о молитви, созерцању, зависти, гордости, среброљубљу, невиности, о мушком, о женском, о апсолутној љубави, о фарисејству, прељуби,  о тиховању, туђиновању“, подсетио је песник Ненад Грујичић.
      Уледило је обраћање Патријарха српског Порфирија који је на почетку подсетио на личност и дело Владете Јеротића, њихову духовну и животну везаност и, коначно, доласке и предавања на Бранковом колу током протеклих деценија.
      „Потребно је да се сабирамо, напајамо новом енергијом, да се сабирајући у себи сабирамо и са самим Господом, Творцем, Поетом, Песником, говорећи српским језиком, а данас нас је песник Бранко Радичевић као магнет привукао“, истакао је патријарх Порфирије који је отворио и занимљиво питање на тему Бранка Радичевића као песника романтизма наглашавајући да он јесте то, али не само то, већ и песник-хришћанин који осећа и слави Творевину Божју као дело Песника - Створитеља.
      „Мени се чини да постоји једна метафизичка носталгија, дубља романтика која је заправо један дубоки хришћански максимализам и реализам, али баш зато што је хришћански, јеванђелски, он надилази оквире стварности и у том смислу је виши ниво романтизма који није сусрет са лепотом или сусрет са целовитошћу, али остаје с ове стране лепоте и целовитости“, казао је Патријарх о стваралаштву Бранка Радичевића.
      „На сваком кораку реч мир је реч која се чује. Најчешће под миром имамо на уму спољашње вредности те категорије, тако да данас говоримо о политичком миру, о социјалном миру и, делимично дотичући појединца, говоримо о  унутрашњем миру, када говоримо о психолошком миру... Мир је најједноставније говорећи одсуство конфликта, одсуство сукоба, одсуство ратова, где најчешће одсуством конфликата различити актери мира остају свако на својој позицији без било какве спољашње комуникације и друштвеног прожимања“, казао је патријарх Порфирије говорећи даље о социјалном и психолошком миру и задобијању унутрашњег мира са Господом, а тиме и мира са људима у окружењу.
      „Посебно бих нагласио речи Светог Серафима Саровског: Стеци мир у себи па ће онда хиљаде људи око тебе и читава творевина са којом си у комуникацији наћи мир у теби“, казао је патријарх Порфирије и истакао значај јеванђељских порука и јеванђељског начина живота као својеврсног рецепта за постизање мира у себи, са другима, али и – у хармонизацији Неба и Земље кроз аспект постигнутог мира у људима.
      Саборовању у Светониколајевској цркви присуствовали су председник Покрајинске Владе г. Игор Маровић са сарадницима, председник Матице српске др Драган Станић, игуман великореметски архимандрит Стефан, професори и ученици Карловачке богословије, пензионисани ректор протојереј-ставрофор Марко Шпановић, архијерејски намесници подунавски Гавра Милановић, сремскокарловачки Слободан Вујасиновић, земунски Страхиња Голијан, старопазовачки Зоран Јовић, пећиначки Бојан Мијановић, румски Сретен Лазаревић, као и гости света културе и науке из Сремских Карловаца и Новог Сада.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Srpsko Sveto Pismo,
      The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide.
      Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
      1. Мојсијева 1 - New Serbian Translation (NSP)
      WWW.BIBLICA.COM У почетку створи Бог небо и земљу. 1 Мојсијева 1 NSP - - Bible Gateway
      WWW.BIBLEGATEWAY.COM Srpsko Sveto Pismo – Google Drive
      DRIVE.GOOGLE.COM NSP2017-core.pdf - библијски текст без нумерације
      NSP2017-SB.pdf - библијски текст са паралелама и референцама
×
×
  • Креирај ново...