Jump to content

Да ли сте за црквенословенски језик или за српски на богослужењима и требама?


Да ли сте за црквенословенски језик или за српски на Богослужењима и требама?  

187 члановâ је гласало

  1. 1. Да ли сте за црквенословенски језик или за српски на Богослужењима и требама?

    • За црквенословенски.
      32
    • За српски.
      87
    • За оба језика.
      65


Препоручена порука

пре 9 часа, о.Небојша рече

Најсмјешније је кад некоме ко се позива само на цсл језик, кажемо да преведе или анализира то што је отпјевао, а он нема појма.

Или кад се у недељу у већини храмова погрешно пјевао васкршњи тропар 4.гласа.

eto ti ga sad, sto moraju svestenici da znaju kol'ko mi ne znamo??????

:D

vazno da osecamo..otprilike..je l' se to vazi????

 

 

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 часа, stevanjuric рече

Вероватно се мисли на оно "отвергше" и "отвергшја". 

И хваљашесја и Господња ученици, а не Господњи ученици, јер се мисли на жене Мироносице које су јавиле радосну вијест о Васкрсењу апостолима, а не на неке ученике.

Кажу неке приче да су рмкатолици вршили неке исправке, па су дошли до сазнања да умјесто coelibatus безбрачно, треба celebramus славити.:whackado:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Један човек после опела које смо скоро појали на српском али са задржавањем појединих црквенословенских умилних, разумљивих и торжествених речи , са једним мањим делом искључиво на црквеносл. јез.  рече  после за ручком - На толико сарана сам био,  али  сада сам по први пут разумео и стварно мислима био уз те молитве које се певају! А остали се сложили.

@о.Небојша Какво је ваше искуство, оче?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Кад сам био 1.разред богословије  изашао је Требник на српском и ректор и професори су нас савјетовали да служимо да нас народ разумије и ја сам тај савјет усвојио. То је и смисао мисије св.браће Ћирила и Методија, народу разумљив језик, а не окоштала форма.

Парохијани су годинама навикли , па им је необично , кад оду  у парохију гдје се служи на цсл језику., кога опет не треба заборављати, него наставити проучавати. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

Za crkvenoslovenski definitivno

– Расејаност у молитви се превазилази пажљивим односом према речима текста. Пре свега се не препоручује да се напамет изговарају молитве. И веома је битно да читамо молитве на црквенословенском језику. Због тога што црквенословенско писмо захтева од нас више пажње и усредсређености од обичних слова. И када ми имамо навику да читамо молитве на црквенословенском, када су нам та слова увек пред очима, то заиста много значи. Узгред, један старац ми је говорио (још у совјетско време) да се зли дуси веома плаше црквенословенског језика и сасвим не реагују на руске молитвене текстове. На пример, ако ми на руском читамо Псалтир. Мислим да то није било речено тек тако: треба да схватимо сакрални значај црквенословенске традиције, не зато што је то традиција наших предака, мада је то такође битно, већ зато што та традиција почиње од равноапостолних Ћирила и Методија. А равноапостолна браћа су у ћирилицу уврстили слова која су присутна у хебрејском, грчком и у латинском, полазећи од тога да су на Голготи натписи били урађени на ова три језика, што значи да су ова писма света.

Веома је битно да обнавимо страхопоштовање према црквенословенском тексту. Сећам се како су католичке цркве у Москви опустеле када су католици прешли на руски језик и престали да служе на латинском. И један остарели католички свештеник из Москве је тада говорио да у Пољској тога нема: људи неће да причају са Богом на истом језику на ком се свађају на пијаци. И не треба да заборавимо да је у време Исуса Христа разговорни језик био арамејски, а молитвени и сакрални језик је био хебрејски – језик Библије. Разлика међу арамејским и хебрејским је много већа него међу руским и црквенословенским, међутим Христос ниједанпут није покренуо питање молитве на арамејском. И то што Христос није покренуо такво питање, чини ми се, јесте освећење сакралне традиције језика, истицање важности те традиције.

Данас има људи који предлажу да се преведу молитве и богослужење на савремени језик. Предлог је дискутабилан. Наравно, можда је потребно да упростимо црквенословенске речи, да их учинимо разумљивијим. Ту нема ничег лошег, тај процес се непрекидно одвија још од времена цара Ивана Грозног. Али ипак... Ми морамо веома обазриво да се односимо према светом језику, као што треба да чувамо границе своје државе. Јер, по схватању наших предака, језик чини народ, а народ је језик.

WWW.PRAVOSLAVIE.RU

Вероватно je свакоме од нас познато стање када почињеш да се молиш и кроз неко време одједном схваташ да речи молитве не дотичу срце, изговараш их механички, а мисли...
 
Link to comment
Подели на овим сајтовима

4,5 godine sam izabrala prvu opcji, sad bih izabrala treću opciju... Posle casova iz crkvenoslvoenskog u parohiji, iskustva studija u Libanu gde sve je na arapskom.. Razgovora sa vernicima, iskustva mog citanja i pojanja u crkvi...

Ne moze da se zaboravlja crkvenoslovenski posto to je velika nasjeldje, i i neki Boziji dar za Slovene, i lagano moze da se ga koristi za sve delove Liturgije i ostale sluzbe, koje se stalno ponavljaju, kao ektenije, vozglasi itd. Ali pre svega citanja iz Svetog Pisma, sinaksare, specijalne molitve, a verovatno i kanone (mozda osim irmosa i katavasija?..) i stihire bolje na srpskom (znaci, na lokalnom, svakodnevnom jeziku). A tropare se peva nekoliko puta, pa moze da jedan put na crkvenoslovenskom, jedan put na sprskom (lokalnom svakodnevnom jeziku).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 21. јула 2021. године у Патријаршијском двору у Београду директора директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону г. Арно Гујона.

       
      Предстојатељ Српске Православне Цркве је током сусрета са директором Гујоном разговарао о пројектима којима се поспешује сарадња и веза између Срба у свету, региону и отаџбини. Патријарх Порфирије је изразио задовољство што Српска Православна Црква има кључну улогу у том процесу и истакао значај светих богослужења, часова веронауке и српског језика, фолклорних манифестација и духовних и научних предавања у српским православним храмовима широм света.
      Директор Гујон је напоменуо да држава Србија кроз реализацију бројних конкретних пројеката сведочи да јој је веома стало до повезаности између Срба у региону, свету и матици, као и да по том питању ужива подршку Српске Православне Цркве.
      Пријему су присуствовали службеник Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону г. Стефан Моровић и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон Александар Прашчевић.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 21. јула 2021. године у Патријаршијском двору у Београду министра за бригу о селу г. Милана Кркобабића и председника Академијског одбора за село САНУ академика Драгана Шкорића.

       
      Предстојатељ Српске Православне Цркве је током сусрета са министром Кркобабићем и академиком Шкорићем истакао да се радује јер је држава Србија препознала значај бриге о селу и покренула механизме за системско решавање проблема који отежавају или онемогућавају опстанак људи у селима. По мишљењу патријарха Порфирија, који је као игуман манастира Ковиља стекао вишедеценијско искуство руковођења манастирским пољопривредним газдинством, по питању опстанка села постоји много отворених питања на која се морају пронаћи адекватни одговори с учешћем свих релевантних фактора. Патријарх је нагласио да ће Српска Православна Црква по том питању да помогне према свим расположивим могућностима.
      Министар Кркобабић је после сусрета са Патријархом изјавио: „Данашња посета патријарху Порфирију наставак је једне успешне сарадње Националног тима за препород села Србије и Српске Православне Цркве. У први план смо ставили управо тесну сарадњу државе Србије, на челу са институцијом Председника Републике, врха Српске Православне Цркве и Српске академије наука и уметности. Управо то тројство гарант је да концепт препорода села може бити остварен“.
      Пријему су присуствовали секретар Министарства гђа Снежана Петровић и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон Александар Прашчевић.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 21. јула 2021. године у Патријаршијском двору у Београду Његову Екселенцију Петка Дојкова, амбасадора Републике Бугарске у Републици Србији.

       
      У срдачном разговору између предстојатеља Српске Православне Цркве и Амбасадора Бугарске наглашен је значај свестраног рада на укрепљењу добрих односа два народа по свим питањима и на свим нивоима. Истом приликом, амбасадор Дојков је пренео патријарху Порфирију братске поздраве Његове Светости Патријарха бугарског г. Неофита.
      Пријему су присуствовали први секретар Амбасаде г. Виолин Марков, трећи секретар Амбасаде г. Димитар Василев и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон Александар Прашчевић.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 20. јула 2021. године у Патријаршијском двору у Београду Његову Екселенцију Илију Коберидзеa, отправника послова Амбасаде Републике Грузије у Републици Грчкој са мисијом у Београду.

       
      Предстојатељ Српске Православне Цркве у срдачном разговору са грузијским дипломатом je истакао значај добрих односа између народа Србије и Грузије, који су блиски како по вери тако и по култури која је хришћанског утемељења. Његова Екселенција Коберидзе је нагласио да се у Републици Србији осећа као у својој земљи са својим народом и да због тога улаже велики напор у развој туризма и поклоничких путовања између Србије и Грузије како би два народа што боље упознали.
      Пријему су присуствовали изабрани викарни Епископ хвостански г. Јустин, почасни конзул Грузије у Србији г. Драган Шаговновић и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон Александар Прашчевић.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Srpsko Sveto Pismo,
      Easy-to-Read Version (ERV-SR)
      Библија: Савремени српски превод (ССП) Copyright © 2003, 2015 by Bible League International
      Global.Bible
      BIBLELEAGUE.GLOBAL.BIBLE 1 Мојсијева 1 ERV-SR - - Bible Gateway
      WWW.BIBLEGATEWAY.COM Srpsko Sveto Pismo – Google Drive
      DRIVE.GOOGLE.COM SSP2015-core.pdf - библијски текст без нумерације
×
×
  • Креирај ново...