Jump to content

Да ли сте за црквенословенски језик или за српски на богослужењима и требама?


Да ли сте за црквенословенски језик или за српски на Богослужењима и требама?  

187 члановâ је гласало

  1. 1. Да ли сте за црквенословенски језик или за српски на Богослужењима и требама?

    • За црквенословенски.
      32
    • За српски.
      87
    • За оба језика.
      65


Препоручена порука

Требало би да се активира ова тема поново. На деловима службе када се одужи појање, тада мисли почињу да лутају. Увођењем српског језика служба добија нови смисао. Такође верници који су присутни, знају о ком светитељу се ради, а кроз службу се упознају са житијем. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 years later...

Језик душе❤️?❤️ и ништа не треба мењати, нити дирати.

Не треба све зарад тренда, олакшице да се разуме другим угађати.

"Ко има уши нека чује"

Но

Свети Владика Николај објаснио, а ви докони ако имате имало жеље,молитве искрене поучићете и разумети ко од шале.

О ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОМ ЈЕЗИКУ
СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ
Један богомољац упита владику Николаја после вечерње у Саборној цркви у Београду: “Преосвећени, нас ово интересује: Зашто наша црква не преведе богослужбене књиге са црквенословенског језика на српски па да све лепо разумемо шта се чита?”

На то ће Владика рећи: “Многи су ме питали за то. Црквенословенски језик везује све словенске народе тим језиком. И Руси и Бугари и ми Срби свима су исте богослужбене књиге и то нас везује. Затим, ако би се богослужбене књиге преводиле, а наш језик говорни мењао се и реформисао, то значи: требало би сваких сто година па да се поново преводе богослужбене књиге. Тако би се удаљили од оригиналног црквенословенског текста који је тако богат и савршен, да се не може превести свака реч на српски језик који је много сиромашнији од њега. Затим, ми на нашем језику слушамо обичне разговоре, псовки и клетву, па се свађамо и грдимо на том нашем језику. Зато је словенски језик свет и он мора остати за разговор са Богом. И ко воли цркву и Богу се моли долазећи често у цркву, он ће све на богослужењу брзо свићи и све разумети. Црквенословенски језик је мост који повезује све словенске народе”.
?❤️
Извор: “Игуман Рафаило Поповић” (Духовник Никољски) и његове забелешке о Светом Владици Николају” (Чачак, 2009.)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Моје мишљење је да Црквенословенски језик треба да остане у књигама Спрске Православне Цркве.
Читање Блаженстава на српском језику, нема ту посебну ноту као на српском језику...
Много је боље и лепше на црквенословенском.
Пошто сам бивши Богослов, и био Х пута на Светим Литургијама, не могу ни замислити колико би се унизила свака црквена служба, када би се служило на српском.
Могуће да сам пристрасан јер сам годинама у школи учио и руски језик...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 27 минута, Апоптосис рече

Пошто сам бивши Богослов

Најпре, добродошао на ЖРУ..

Шта значи "бивши богослов"? 

 

опростите на спаму...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 36 минута, Поуке.орг инфо рече

Најпре, добродошао на ЖРУ..

Шта значи "бивши богослов"? 

 

опростите на спаму...

Хвала на добродошлици. :)
Бивши Богослов је онај који упише Богословију па напусти исту.
Био сам у Сремским Карловцима, али није ми никако ишло и нисам се уклопио.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Апоптосис рече

Хвала на добродошлици. :)
Бивши Богослов је онај који упише Богословију па напусти исту.
Био сам у Сремским Карловцима, али није ми никако ишло и нисам се уклопио.

Да, хвала на појашњењу.

Можда је требало још мало да запнете, али шта је-ту је :) Никад није касно...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Поуке.орг инфо рече

Да, хвала на појашњењу.

Можда је требало још мало да запнете, али шта је-ту је :) Никад није касно...

 

Нажалост, касно је.
Имао сам саобраћајну несрећу као пешак и од тада сам изгубио доста когнитивних способности, тј могућности да усвајам нова знања...
Господ је тако хтео...
Ко сам ЈА да се супростављам, Његовом непогрешивом Промислу?
Мој Крст је тежак, као што је свима нама Крст тежак.
Нема ту посебно ништа за рећи, сем да Господ никада не даје Крст тежи него што можемо поднети...
ОПРОСТИТЕ  на спамовању теме!!!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, Апоптосис рече

Пошто сам бивши Богослов, и био Х пута на Светим Литургијама, не могу ни замислити колико би се унизила свака црквена служба, када би се служило на српском.

Zanimljivo je da je to bio glavni kontraargument protivnika svetih Ćirila i Metodija kako nije moguće vršiti službu na narodnim jezicima jer bi se time unizilo Slovo Božije, Božija Riječ koju je moguće slaviti samo na jevrejskom, grčkom i latinskom.

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ipak crkvenoslovenski,.... pa, malo treba zagrejati stolicu i nauciti slova i reci :citac: i prisustvovanje sluzbama i mogu da se razumeju sluzbe na crkvenoslovenskom sasvim dobro.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 часа, Bokisd рече

Ipak crkvenoslovenski,.... pa, malo treba zagrejati stolicu i nauciti slova i reci :citac: i prisustvovanje sluzbama i mogu da se razumeju sluzbe na crkvenoslovenskom sasvim dobro.

Старогрчки, јер је аргумент исти. Ако усвојимо овакав начин размишљања, Ћирило и Методије су промашили са увођењем народног језика. А Римска црква је у праву када инсистира на латинском.

Инсистирање и коришћење црквенословенског је можда хула на Духа светога, боље речено хула на празник Педесетнице, када нам је преко апостола дата заповест да уводимо људе у цркву, у Литургију, на народном језику. Нису апостоли од нових хришћана захтевали да уче језик којим им је говорио Христос како би учествовали на Литургији.

Већина народа је ван Цркве, и нама је то ОК. Чак идемо дотле да њих кривимо, а постављамо им безброј препрека. Нема нам друге до констатовати да смо фарисеји. Па иако понављамо Симбол вере, не усвајамо га, не држимо га се. Јер каква смо апостолска црква, ако смо довољни сами себи, ако смо закључали цркве за свет око нас.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Најсмјешније је кад некоме ко се позива само на цсл језик, кажемо да преведе или анализира то што је отпјевао, а он нема појма.

Или кад се у недељу у већини храмова погрешно пјевао васкршњи тропар 4.гласа.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 минута, о.Небојша рече

Најсмјешније је кад некоме ко се позива само на цсл језик, кажемо да преведе или анализира то што је отпјевао, а он нема појма.

Или кад се у недељу у већини храмова погрешно пјевао васкршњи тропар 4.гласа.

Шта се певало погрешно?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 часа, Ђорђе Р рече

Старогрчки, јер је аргумент исти. Ако усвојимо овакав начин размишљања, Ћирило и Методије су промашили са увођењем народног језика. А Римска црква је у праву када инсистира на латинском.

Инсистирање и коришћење црквенословенског је можда хула на Духа светога, боље речено хула на празник Педесетнице, када нам је преко апостола дата заповест да уводимо људе у цркву, у Литургију, на народном језику. Нису апостоли од нових хришћана захтевали да уче језик којим им је говорио Христос како би учествовали на Литургији.

Већина народа је ван Цркве, и нама је то ОК. Чак идемо дотле да њих кривимо, а постављамо им безброј препрека. Нема нам друге до констатовати да смо фарисеји. Па иако понављамо Симбол вере, не усвајамо га, не држимо га се. Јер каква смо апостолска црква, ако смо довољни сами себи, ако смо закључали цркве за свет око нас.

(ne znam , da li bese da je i u doba Kirila i Metodija jezik bogosluzenja bio malo razlicit u odnosu na narodni jezik, slicno kao sto sad imamo da u Rusiji i Grckoj jezik bogosluzenja nije bas tako razumljiv svima, iako je rusima i grcima cak i mnogo blizi nego nama u nasoj crkvi)

I u tom smislu,  mislim da ne treba da nam na sluzbama bude sve na izvolte, mora sluzba da bude obavijena i da nas kroz obrednu i jezicku stranu uvedu u tajnu i misteriju liturgije na kojoj se sjedinjujemo sa Bogom u pricescu. Tako je za mene licno, ucenje i napredovanju u razumevanju sluzbenog crkvenoslovenskog i razumevanju obredne strane sluzbe, jedan proces kojim se ulazi u tajnu Liturgije kroz koju se molimo Bogu.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Srpsko Sveto Pismo,
      The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide.
      Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
      1. Мојсијева 1 - New Serbian Translation (NSP)
      WWW.BIBLICA.COM У почетку створи Бог небо и земљу. 1 Мојсијева 1 NSP - - Bible Gateway
      WWW.BIBLEGATEWAY.COM Srpsko Sveto Pismo – Google Drive
      DRIVE.GOOGLE.COM NSP2017-core.pdf - библијски текст без нумерације
      NSP2017-SB.pdf - библијски текст са паралелама и референцама
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 7. септембра 2021. године у Патријаршијском двору у Београду Његову Екселенцију Давида Дондуа, нерезиденцијалног амбасадора Републике Грузије у Републици Србији. 

       
      Предстојатељ Српске Православне Цркве је током срдачног сусрета са грузијским Амбасадором нагласио да ће наставити традицију неговања братских односа између народа Србије и Грузије, који су, иако географски удаљени, по много чему блиски и слични.
      Амбасадор Дондуа је захвалио патријарху Порфирију на топлом пријему и истакао да ће уложити велики напор на стварању прилика да се народи Србије и Грузије што чешће посећују и на тај начин упознају и развијају добре односе. 
      Пријему су присуствовали изабрани Епископ марчански архимандрит Сава, шеф Кабинета Патријарха српског; Његова Екселенција Илија Коберидзе, отправник послова грузијске Амбасаде у Атини са мисијом у Београду; и ђакон др Александар Прашчевић, секретар Кабинета Патријарха српског.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 7. септембра 2021. године у Патријаршијском двору у Београду Његову Екселенцију Такахику Кацумату, амбасадора Јапана у Републици Србији.    

       
      У срдачној атмосфери саговорници су истакли добре односе између народа Србије и Јапана, који су у тешким тренуцима помагали једни другима. Говорећи о актуелним изазовима у региону, Патријарх српски Порфирије је нагласио да се усрдно моли да сви проблеми буду решени мирним путем кроз дијалог.
      Амбасадор Кацумата је изразио задовољство Патријарховом улогом у међуверском животу у земљи и региону, јер, како је нагласио, у свакој прилици позива на међусобну љубав и гради преко потребан мир. 
      Пријему су присуствовали изабрани Епископ марчански архимандрит Сава, шеф Кабинета Патријарха српског; г. Такахиса Канагава, саветник Амбасаде Јапана; и ђакон др Александар Прашчевић, секретар Кабинета Патријарха српског.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 6. септембра 2021. године у Патријаршијском двору у Београду Њену Екселенцију Џули Лимберопулос, нерезиденцијалног амбасадора Републике Панаме у Републици Србији.    

       
      Поред актуелних питања из живота Српске Православне Цркве, тема разговора је била и улога патријарха Порфирија у процесу помирења и зближавања људи добре воље у региону.
      Пријему су присуствовали изабрани Епископ марчански архимандрит Сава, шеф Кабинета Патријарха српског; гђа Ана Циуција службеница Амбасаде Панаме у Атини; и ђакон др Александар Прашчевић, секретар Кабинета Патријарха српског.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 7. септембра 2021. године у Патријаршијском двору у Београду Његову Екселенцију Јоргоса Дјакофотакиса, амбасадора Републике Грчке у Републици Србији.    

       
      У срдачном и пријатељском разговору Патријарх српски Порфирије је нагласио да Српска Православна Црква са захвалношћу памти братску солидарност и свесрдну помоћ грчког народа у тешким тренуцима по српски народ. - Сада, када је Република Грчка поред пандемије суочена и са ватреним стихијама Српска Православна Црква ће сходно могућностима притећи у помоћ сестринској Грчкој Православној Цркви и братском грчком народу, истакао је патријарх Порфирије.
      Амбасадор Дјакофотакис је захвалио патријарху Порфирију на љубави коју гаји према грчком народу и труду који улаже у неговање братских односа Срба и Грка. 
      Пријему су присуствовали изабрани Епископ марчански архимандрит Сава, шеф Кабинета Патријарха српског; г. Димитриос Михалис, први секретар Амбасаде Републике Грчке; и ђакон др Александар Прашчевић, секретар Кабинета Патријарха српског.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...