Jump to content

Да ли сте за црквенословенски језик или за српски на богослужењима и требама?


Да ли сте за црквенословенски језик или за српски на Богослужењима и требама?  

187 члановâ је гласало

  1. 1. Да ли сте за црквенословенски језик или за српски на Богослужењима и требама?

    • За црквенословенски.
      32
    • За српски.
      87
    • За оба језика.
      65


Препоручена порука

Вероватно је неко на претходним страницама већ написао о томе да би се приликом превођења сусрели са мноштвом проблема. Црквенословенски језик је по свом богатсву израза и граматичкој структури много сложенији и компликованији од српског. Али управо због тога будући да се у црквеним песмама говори о разним теолошким питањима велике дубине и о разним духовним стварима и које су дубоког и узвишеног стања свести и надреалног ванвременског поимања, он је језик који донекле поседује могућност да изрази оно што су писци истих написали углавном на грчком,латинском старословенском језику. Старословенски језик као претеча црквенословенском је био толико развијен да је могао да се пореди са старогрчким по својим могућностима и изражавања у свим сверама живота,философије и духовности.Данашњи поједностављени Вуков језик више не може да обухвати ону ширину коју је могао црквенословенски и сваки преведени текст би изгубио на снази и опсежности и суптилности свог израза тј. дошло би до неког вида деградације оригиналног текста и да се тако изразим његовог скрнављења. Вероватно нико ко познаје језике не жели да  буде онај који је одговоран за тако нешто.

Са друге стране се налазе практични проблеми тј. неразумевање службе од стране народа.

Литургија и основне службе се углавном и служе на српском језику е сад за превод свакодневних служби минеја и октоиха, триода, пентикостара итд нека се изјасни црква.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Вероватно је неко на претходним страницама већ написао о томе да би се приликом превођења сусрели са мноштвом проблема. Црквенословенски језик је по свом богатсву израза и граматичкој структури много сложенији и компликованији од српског. Али управо због тога будући да се у црквеним песмама говори о разним теолошким питањима велике дубине и о разним духовним стварима и које су дубоког и узвишеног стања свести и надреалног ванвременског поимања, он је језик који донекле поседује могућност да изрази оно што су писци истих написали углавном на грчком,латинском старословенском језику. Старословенски језик као претеча црквенословенском је био толико развијен да је могао да се пореди са старогрчким по својим могућностима и изражавања у свим сверама живота,философије и духовности.Данашњи поједностављени Вуков језик више не може да обухвати ону ширину коју је могао црквенословенски и сваки преведени текст би изгубио на снази и опсежности и суптилности свог израза тј. дошло би до неког вида деградације оригиналног текста и да се тако изразим његовог скрнављења. Вероватно нико ко познаје језике не жели да  буде онај који је одговоран за тако нешто.

Са друге стране се налазе практични проблеми тј. неразумевање службе од стране народа.

Литургија и основне службе се углавном и служе на српском језику е сад за превод свакодневних служби минеја и октоиха, триода, пентикостара итд нека се изјасни црква.

kako je prevedeno sa grčkog na staroslovenskog, koji nije imao ni pismo kako valja, ne vidim zašto ne bi moglo adekvatno da se prevede i na srpski... :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

i nema one koncentracije i jer svo vreme u sebi prevodiš tekst...

:0222_shocked: ууу...опрости,  та не могу веровати...  симултанка,  па то је стварно  мучење  .... :0222_shocked: ..

 

 Мени се чини да овакву ситуацију може изазвати најмање два (не спорим и више фактора)....или  млако интересовање за оно где сам/си и шта   ми/ти се догађа.....или да ван  Литургије никада ниси држао  Молитвеник .

Link to comment
Подели на овим сајтовима

:0222_shocked: ууу...опрости,  та не могу веровати...  симултанка,  па то је стварно  мучење  .... :0222_shocked: ..

 

 Мени се чини да овакву ситуацију може изазвати најмање два (не спорим и више фактора)....или  млако интересовање за оно где сам/си и шта   ми/ти се догађа.....или да ван  Литургије никада ниси држао  Молитвеник .

prvo, čitavu Liturgiju i sve molitve i molitvena pravila znam napamet, ali to je jače od mene...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

kako je prevedeno sa grčkog na staroslovenskog, koji nije imao ni pismo kako valja, ne vidim zašto ne bi moglo adekvatno da se prevede i na srpski... :)

Па није преведено на старословенски већ на црквенословенски који је измишљен управо за ту свху.

Тема је коликованија него што ти се чини. На концу, избор или - или никада није добар. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па није преведено на старословенски већ на црквенословенски који је измишљен управо за ту свху.

Тема је коликованија него што ти се чини.

Pa, kažem da bi moglo da se prevede, da postoji interesovanje... :good2:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

kako je prevedeno sa grčkog na staroslovenskog, koji nije imao ni pismo kako valja, ne vidim zašto ne bi moglo adekvatno da se prevede i na srpski... :)

Старословенски се јако брзо развио, но он само није имао писмо али је фонд речи био јако велик, неки чак кажу да је убрзо парирао грчком. Словени су били креативни и стварали нове речи.Некада су се људи бавили језиком и развијали га и за сваку ствар али  и за оно што је још битније за свако стање свести или унутрашњи доживљај су налазили речи. На тај начин је и само познавање одређеног језика проширивало свет и ширину сагледања духовних ствари.Данашње време је другачије него пре данашњи начин живота, политика ,техника, цивилизација и та општа трка и фрка хоће да сведу сваки језик на општу практичну комуникацију. Погледај енглески језик и све ће ти бити јасно. Језик је одраз свести једног народа.

Ако си читао протоколе сионских мудраца где кажу да треба радити на томе да  из речника народа треба избацивати ,, сувишне,, речи сводећи на чисто практичну комуникацију и тиме сузити свест народа јасно ти је до чега би могло да доведе погрешан приступ превођења црквених књига.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Данашње време је другачије него пре данашњи начин живота, политика ,техника, цивилизација и та општа трка и фрка хоће да сведу сваки језик на општу практичну комуникацију. Погледај енглески језик и све ће ти бити јасно. Језик је одраз свести једног народа.

 

 

A kakva je to svest Engleza i kakav je to njihov jezik?

 

 

 

Ако си читао протоколе сионских мудраца где кажу да треба радити на томе да из речника народа треба избацивати ,, сувишне,, речи сводећи на чисто практичну комуникацију и тиме сузити свест народа јасно ти је до чега би могло да доведе погрешан приступ превођења црквених књига.

 

 

'Protokoli sionskih mudraca' su nastali u Rusiji početkom 20. veka i kreirala ih je ruska tajna policija. To je razotkriveno još 20-ih godina prošlog veka, iliti pre skoro 100 godina. Nadam se da znaš to?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A kakva je to svest Engleza i kakav je to njihov jezik?

 

 

 

 

 

'Protokoli sionskih mudraca' su nastali u Rusiji početkom 20. veka i kreirala ih je ruska tajna policija. To je razotkriveno još 20-ih godina prošlog veka, iliti pre skoro 100 godina. Nadam se da znaš to?

Анализирај њихову граматику колико времена и каквих имају, нема падежа у овом облику итд...

Тешко је то објаснити док се не сретнеш са неким језицима који су много обухватнији као старогрчки, старословенски итд.

Стар језици нису имали пуно хомонима тј. тежило се томе да свака радња ствар или стање има свој израз. Није исто када ја кажем за механичарску радионицу ,, servis,,  и када за службу у цркви исто кажем ,, servis,,. када се истим речима које се користе у обичном животу морају назвати неке сакралне ствари онда се осети њихова деградација, а код њих има пуно тога. То би се десило и у српском језику.

За протоколе не знам читао сам то као клинац нисам се много удубљивао, овога сам се сад сетио да је тамо писало. Али ко год да је написао доста тога функционише како је представљено у књизи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

По мом мишљењу црквенословенски траба да остане у употреби јер је неке ствари немогуће превести на савремени српски језик а да се не изгуби смисао, или да се од једне речи не праве две или три реченице. Данашњи Српски језик је ионако потпуно осиромашен и за свакодневну употребу, а камоли за Богослужења. Има још једна ако не и најбитинија ствар која иде у прилог црквенословенском а то је да тај језик није "испрљан". Ово значи да на црквенословенском језику не постоје погрдни изрази и псовке као што то постоји у савременом српском језику, чиме је он постао мање достојан да се њиме узноси хвала и слава Богу.

 

То је моје лично мишљење. Ко год мало дуже одлази на Богослужења у цркву и поред тога још чита православну литературу тај нема проблем са разумевањем. На крају крајева све је "слађе" уз мало труда.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"Jelici vo Hrista Krestistesja,vo Hrista Oblekostesja...Aliluija''  ''Dostojno jest,jako vo istinu,blaziti tja Bogorodicu,Prisnoblazenuju i Preneporocnuju,i Mater Boga nasego,cestnjejsuju Heruvim,i slavnjejsuju,besravnjenija Serafim,bez istnjenija Boga slova,proscuju,susuju Bogorodicu,tja velicajem".  Liturgijsko pojanje,iz duse ide samo, i razume se svaka rec...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

meni je na crkvenoslovenskom npr. lakse da pevam tropare,mada mi ne smeta ni kada pevam na srpskom..crkvenoslovenski je melodicniiji(bar meni) a i navik'o sam, tako da uglavnom koristim crkvenoslovenski..

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"Jelici vo Hrista Krestistesja,vo Hrista Oblekostesja...Aliluija''  ''Dostojno jest,jako vo istinu,blaziti tja Bogorodicu,Prisnoblazenuju i Preneporocnuju,i Mater Boga nasego,cestnjejsuju Heruvim,i slavnjejsuju,besravnjenija Serafim,bez istnjenija Boga slova,proscuju,susuju Bogorodicu,tja velicajem".  Liturgijsko pojanje,iz duse ide samo, i razume se svaka rec...

Ajde da pitas ljude sufra u crkvi sta znaci "jelici", da vidimo koliko ce ih znati sta znaci :)

I ovo boldovano je pogresno, ako nije greska u pisanju.

 

Mislim, ja sam isto za to da se ostavi crkvenoslovenski, makar za pojanje jer sam naucio pesme koje se najcesce poju. Ali, i dalje ne razumem sve tropare koji se poju na blazenstvima.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Milan Nikolic,
      https://www.youtube.com/channel/UCh1-xopKMTD73yhkDkur3Rw/videos
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 20. септембра 2021. године у Патријаршијском двору у Београду Главног рабина Јеврејске заједнице Србије г. Исака Асиела.    Патријарх српски и Главни рабин су разговарали о улози, одговорности и заједничким изазовима са којима се суочавају Цркве и верске заједнице у модерном свету. Пријему је присуствовао изабрани Епископ марчански архимандрит Сава, шеф Кабинета Патријарха српског.


       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Прави пастир никад не бежи од свог стада. Напротив, он „полаже своју душу за овце”. Управо тако је поступио и патријарх Порфирије – без обзира на опасност, он је одлучио да треба да буде тамо где га очекују.

       
      Петог септембра 2021. године у Цетињском манастиру у Црној Гори обављено је устоличење новоизабраног Митрополита црногорско-приморског Јоаникија. Устоличење је било под огромним притиском и до последњег тренутка је постојала опасност да ће бити отказано. Дан раније неколико десетина младића, који себе називају „патриотама“ Црне Горе, блокирали су улаз у манастир и обећали да ће да прекину свечану службу на Цетињу. Заиста, ујутро на дан устоличења, „патриоте“ и „националисти“ су организовали сукобе са полицијом, у којима су четири особе повређене, а главни организатори нереда ухапшени.
      Пред демонстранте је био постављен задатак да спрече устоличење митрополита Јоаникија у Цетињском манастиру, главној светињи Црне Горе. То је било потребно како би се изразила главна идеја идеолога тих нереда да владику Јоаникија народ Црне Горе не подржава, јер је он присталица „великосрпског национализма“. Спречивши устоличење на Цетињу и присиливши да се одржи у Подгорици „националисти" би вероватно касније прогласили тај чин нелегитимним.
      Било како било, напета ситуација на Цетињу довела је до тога да су епископи из других помесних Православних Цркава били приморани да се врате у Подгорицу, где су заједно одслужили Литургију. Власти су такође убедиле Патријарха српског Порфирија да је Подгорица најбоља опција која би гарантовала његову безбедност. На крају крајева, демонстранти су били непријатељски расположени и од њих се могло очекивати да предузму најрадикалније кораке који би неизбежно довели до насиља и физичког обрачуна. Аргументи државног врха и полиције деловали су прилично уверљиво, па чак и да их је патријарх Порфирије прихватио нико не би осудио његову одлуку.
      Међутим, сви рационални разлози за отказивање одласка на Цетиње били су немоћни пред једним контра аргументом: манастир је канонска територија Српске Патријаршије, а тамо се, унутар зидина манастира, увек одвијало устоличење митрополита Црне Горе. Штавише, и на Цетињу, и у Будви, и у Улцињу и у Подгорици налази се стадо Српског Патријарха. А прави пастир никада не бежи од свог стада. Напротив, он „полаже своју душу за овце “ (Јн. 10, 11). Управо је то учинио патријарх Порфирије - упркос опасности одлучио је да треба да буде тамо где се то од њега очекује и да учини оно што је његова дужност према Богу и Божјем народу. Стога је Патријарх српски ипак и упркос свему стигао у Цетињски манастир, где је началствовао Божанском Литургијом током које је обавио устоличење митрополита Јоаникија.
      Заиста, Патријарха је чувала војска, био је прекривен посебним штитовима који га чували од могућих снајперских метака. Стога ће неко рећи да поступак Патријарха није толико херојски. Међутим, то није случај.
      Прво, нема сумње да би предстојатељ Српске Цркве у сваком случају отишао на Цетиње, чак и да тамо није била полиција. Безбедност и заштита Патријарха је била иницијатива државе, а не његова лична.
      Друго, видео снимак Патријарховог доласка јасно показује да се не крије ни пред чим и ни пред ким. Не плаши се, већ иде тамо где треба. Његов поступак је свима за пример. На крају крајева, у нашим животима често постоје тренуци када морамо да направимо избор - да прихватимо околности и одустанемо или да ипак испунимо своју мисију без обзира на све?
      Поступак патријарха Порфирија јасно је сведочанство да је он прави пастир свог стада. Сваки становник Црне Горе видео је да се предстојатељ Српске Цркве не брине за себе, не брине о својим интересима, већ о Цркви и ставља на прво место испуњење Јеванђеља.
      Очигледно да устоличење митрополита Јоаникија још једном сведочи о истинитости Цркве и добар је пример победе Христа над земаљским силама. Искрено се радујемо што је Господ поклонио својој земаљској Цркви још једног правог пастира – патријарха Порфирија и надамо се да ће он и даље бити надахнуће и инспиративан пример за милионе православних хришћана!
      ауторски текст Његовог Преосвештенства Епископа баришевског г. Виктора (Коцабе), викара Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, објављен на https://blogs.korrespondent.net/blog/world/4395001/, превео: мр Николај Сапсај.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је 16. септембра 2021. године Сремске Карловце. У пратњи Његове Светости били су Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског  и протосинђел Данило (Гаврановић), директор Патријаршијске управне канцеларије.
        На празник Светог Јоаникија, првог Патријарха српског, испред Патријаршијског двора у Сремским Карловцима Његову Светост су дочекали домаћин, Преосвећени Епископ сремски г. Василије; Преосвећени Епископ моравички г. Антоније, старешина Подворја Српске Православне Цркве у Москви; протојереј Јован Милановић, ректор Карловачке богословије Свети Арсеније Сремац; професори чувног училишта игуман бешеновски архимандрит Арсеније и протосинђел др Клеопа, настојатељ Световаведењског манастира; архијерејски намесници сремскокарловачки Слободан Вујасиновић и подунавски Гавро Милановић и свештенство Епархије сремске.
      У Саборној цркви је затим служена свечана доксологија у част доласка Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и његове прве посете Сремским Карловцима.
      Уследио је парастос песнику Алексију Бранку Радичевићу чији су живот и стваралаштво дубоко везани за Карловце и оближње Стражилово где почива чувени српски романтичар. Остаће забележено да је први пут уопште један Патријарх српски служио парастос Бранку Радичевићу.
      Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије је поздравио Његову Светост патријарха, пожелео му добродошлицу и истакао: „Ово је историјски дан за Сремске Карловце и за Епархију сремску. Овде су столовали и митрополити и патријарси, носећи се са свим недаћама, да на најбољи начин изведу брод Српске Цркве ка тихом пристаништу“, подсетио је владика Василије на велика имена поглавара Српске Православне Цркве у историји. „Добро нам дошли, БВаша Светости! Нека је сретан и Богом благословен Ваш долазак“, поручио је епископ Василије.
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је истакао: „Велика je радост, али и својеврсно страхопоштовање у односу на Сремске Карловце, када се погледа прошлост овога места у којем се преплићу духовне и народне струје и сплићу у један и јединствени чвор и тежња за слободом, и тежња за миром и тежња за очувањем свога идентитета и потреба да се из корена свог идентитета ступи у пријатељске односе са другима и другачијима, било да су другачији по свом националном идентитету или да припадају неком другом духовном контексту. Поред тежње за економском изградњом, у Карловцима се напоредо, са духовном потребом, развијала и просвета. Осећам велики понос и свештени страх од одговорности због славе Карловаца. Примимо оно што су нам Карловци дали, а онда узрастајмо и чинимо то предање присутним и живим и у наше време“.
      „Порука Карловачке Митрополије нама данас говори о томе колико је битан духовни идентитет једног народа, колико је битна Црква у једном народу. Црква Православна је баш у Карловачкој Митрополији показала снагу духа, снагу вере у Христа, показала да онда када се отуђимо од свог духовног предања, када изгубимо своју веру, ми онда постајемо само једна биолошка маса која бива подобна за сваку врсту обликовања у рукама других носилаца туђег идентитета“, поручио је патријарх Порфирије.
      Након службе Патријарх и архијереји су прешли у просторије изнад Патријаршијске винарије које је Његова Светост освештао. Да подсетимо, блажене успомене Патријарх српски Иринеј је благословио уређење тих просторија намењених српским митрополитима и епископима и 11. августа 2020. године обишао радове који су данас приведени крају. Финаснијску подршку за обнову Патријаршијског двора пружила је Покрајинска Влада Војводине.
      Поздравно слово упутио је песник и књижевник Ненад Грујичић, директор манифестације Бранково коло и истакао вишедеценијску сарадњу у славу Божју у оквиру програма Хришћанске теме покренутог на 20. Бранковом колу 1991. године у Карловачкој гимназији, кда је на тему О покајању данас говорио Епископ сремски Василије, а две године касније заредом на теме О праштању и О греху Епископ бачки Иринеј.
      „На Бранковом колу се затим појавио млади игуман манастира Ковиља, Порфирије, касније викарни Епископ јегарски, доносећи светлосну ауру разлике у односу на многе. Напросто, зрачио је Божјим миром и снагом духа који одушевљава и оплемењује. С почетка сâм, а потом са професором Владетом Јеротићем и Небојшом Дугалићем, епископ Порфирије је говорио о молитви, созерцању, зависти, гордости, среброљубљу, невиности, о мушком, о женском, о апсолутној љубави, о фарисејству, прељуби,  о тиховању, туђиновању“, подсетио је песник Ненад Грујичић.
      Уледило је обраћање Патријарха српског Порфирија који је на почетку подсетио на личност и дело Владете Јеротића, њихову духовну и животну везаност и, коначно, доласке и предавања на Бранковом колу током протеклих деценија.
      „Потребно је да се сабирамо, напајамо новом енергијом, да се сабирајући у себи сабирамо и са самим Господом, Творцем, Поетом, Песником, говорећи српским језиком, а данас нас је песник Бранко Радичевић као магнет привукао“, истакао је патријарх Порфирије који је отворио и занимљиво питање на тему Бранка Радичевића као песника романтизма наглашавајући да он јесте то, али не само то, већ и песник-хришћанин који осећа и слави Творевину Божју као дело Песника - Створитеља.
      „Мени се чини да постоји једна метафизичка носталгија, дубља романтика која је заправо један дубоки хришћански максимализам и реализам, али баш зато што је хришћански, јеванђелски, он надилази оквире стварности и у том смислу је виши ниво романтизма који није сусрет са лепотом или сусрет са целовитошћу, али остаје с ове стране лепоте и целовитости“, казао је Патријарх о стваралаштву Бранка Радичевића.
      „На сваком кораку реч мир је реч која се чује. Најчешће под миром имамо на уму спољашње вредности те категорије, тако да данас говоримо о политичком миру, о социјалном миру и, делимично дотичући појединца, говоримо о  унутрашњем миру, када говоримо о психолошком миру... Мир је најједноставније говорећи одсуство конфликта, одсуство сукоба, одсуство ратова, где најчешће одсуством конфликата различити актери мира остају свако на својој позицији без било какве спољашње комуникације и друштвеног прожимања“, казао је патријарх Порфирије говорећи даље о социјалном и психолошком миру и задобијању унутрашњег мира са Господом, а тиме и мира са људима у окружењу.
      „Посебно бих нагласио речи Светог Серафима Саровског: Стеци мир у себи па ће онда хиљаде људи око тебе и читава творевина са којом си у комуникацији наћи мир у теби“, казао је патријарх Порфирије и истакао значај јеванђељских порука и јеванђељског начина живота као својеврсног рецепта за постизање мира у себи, са другима, али и – у хармонизацији Неба и Земље кроз аспект постигнутог мира у људима.
      Саборовању у Светониколајевској цркви присуствовали су председник Покрајинске Владе г. Игор Маровић са сарадницима, председник Матице српске др Драган Станић, игуман великореметски архимандрит Стефан, професори и ученици Карловачке богословије, пензионисани ректор протојереј-ставрофор Марко Шпановић, архијерејски намесници подунавски Гавра Милановић, сремскокарловачки Слободан Вујасиновић, земунски Страхиња Голијан, старопазовачки Зоран Јовић, пећиначки Бојан Мијановић, румски Сретен Лазаревић, као и гости света културе и науке из Сремских Карловаца и Новог Сада.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Srpsko Sveto Pismo,
      The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide.
      Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
      1. Мојсијева 1 - New Serbian Translation (NSP)
      WWW.BIBLICA.COM У почетку створи Бог небо и земљу. 1 Мојсијева 1 NSP - - Bible Gateway
      WWW.BIBLEGATEWAY.COM Srpsko Sveto Pismo – Google Drive
      DRIVE.GOOGLE.COM NSP2017-core.pdf - библијски текст без нумерације
      NSP2017-SB.pdf - библијски текст са паралелама и референцама
×
×
  • Креирај ново...