Jump to content

Да ли сте за црквенословенски језик или за српски на богослужењима и требама?


Да ли сте за црквенословенски језик или за српски на Богослужењима и требама?  

187 члановâ је гласало

  1. 1. Да ли сте за црквенословенски језик или за српски на Богослужењима и требама?

    • За црквенословенски.
      32
    • За српски.
      87
    • За оба језика.
      65


Препоручена порука

Питао бих Меду како одговара на литургији ? Да ли херувимску песму пева на србском или цс језику ?

одговарам на српском, не певам на црквенословенском.

суштинска разлика је кад причаш на матерњем и кад учиш страни језик.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

искрено сматрам да су се људи, они који се фурају на црквенословенски, ослепели за очигледно (под условом да су икад прочитали овај део Новог Завета):

2. И уједанпут постаде хука с неба као дување силног ветра, и напуни сву кућу где сеђаху;

3. И показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на сваког од њих.

4. И напунише се сви Духа Светог, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше те говораху.

5. А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из сваког народа који је под небом.

6. А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.

7. И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другом: Нису ли ово све Галилејци што говоре?

8. Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?

Дела светих апостола, глава 10, стихови 2-8

шта би то требало да ти каже?

да је црквенословенски некакав ''узвишени'', ''богоугодни'', ''анђеоски'' језик или да ДУХ СВЕТИ ЖЕЛИ ДА СВАКО СВОЈИМ МАТЕРЊИМ ЈЕЗИКОМ ЧУЈЕ СВАКОГ ДРУГОГ ДА БИ МУ БИЛО РАЗУМЉИВО?

ајде молим вас, шта мислите зашто је Дух Свети дао Апостолима ДАР ЈЕЗИКА?

што није народ терао да учи тамо неке језике, већ је омогућио Апостолима да говоре матерњим језицима СВИХ, па је још благоизволео да прокаже јерес три језика?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

медо, схватам да си потпуно за српски и то поштујем, али мислим да си мало овога пута претјерао.

ево, овдје:

"црквенословенски у српској Цркви је данас спрдање са Богом, Речју и Православљем."

не можеш тако, брате мили, ни у шали да кажеш, ако ништа друго онда због разних људи који долазе да читају шта се то овдје пише. сви знамо да мало ко разумије црквенословенски а још мање га толико добро разумије да би могао баш сваку молитву на прво слушање да схвати. исто тако сви знамо (или би требало да знамо) да нико не говори црквенословенски између осталог и зато што то никада није ни био говорни језик него богослужбени. све то на страну, све док се не ураде преводи односно препјеви на српски то нам је једино што имамо и не треба говорити да је то спрдња.

него шта него је спрдња ДАНАС (питање јел није била и пре, с обзиром на то да никад није био матерњи) којој једном за свагда треба стати на шију и управо је у томе и туга: што немамо свој језик на богослужењу.

спрдња је са Речју и Богом кад се инсистира да не разуме присутни народ и да се терају да изигравају неме кипове који морају да уче неразумљиви језик да би иоле схватили шта се дешава или да блеје по крстовима, иконама и фрескама око себе јер не могу да прате радњу и догађај, а поврх свега да учествују у целој конструкцији.

није ни чудо што је Србија безбожна, језик је највећа препрека.

молим те ми објасни да ли би ишла у биоскоп у коме дају филм без титла и на страном језику, јер се тиме од Литургије прави некакво позориште пантомимичара са публиком глувих јер је потпуно исто да ли си глув или ти неко усномиче на неразумљивом језику.

из ума у срце не може да ти сиђе јер су слова непрегледна, аудио неразумљив, а видео потпуно бесмислен у том случају.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

искрено сматрам да су се људи, они који се фурају на црквенословенски, ослепели за очигледно (под условом да су икад прочитали овај део Новог Завета):

2. И уједанпут постаде хука с неба као дување силног ветра, и напуни сву кућу где сеђаху;

3. И показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на сваког од њих.

4. И напунише се сви Духа Светог, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше те говораху.

5. А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из сваког народа који је под небом.

6. А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.

7. И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другом: Нису ли ово све Галилејци што говоре?

8. Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?

Дела светих апостола, глава 10, стихови 2-8

шта би то требало да ти каже?

да је црквенословенски некакав ''узвишени'', ''богоугодни'', ''анђеоски'' језик или да ДУХ СВЕТИ ЖЕЛИ ДА СВАКО СВОЈИМ МАТЕРЊИМ ЈЕЗИКОМ ЧУЈЕ СВАКОГ ДРУГОГ ДА БИ МУ БИЛО РАЗУМЉИВО?

ајде молим вас, шта мислите зашто је Дух Свети дао Апостолима ДАР ЈЕЗИКА?

што није народ терао да учи тамо неке језике, већ је омогућио Апостолима да говоре матерњим језицима СВИХ, па је још благоизволео да прокаже јерес три језика?

bendoff bendoff
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Црквенословенски, наравно. Требамо се држати традицийе.

јел знаш да је држање такве традиције осуђено као јерес?
Значи ли то да су, по теби, СПЦ, РПЦ, и БПЦ йеретичке, због употрѣбе црквенословенскога?

Би ли ти можда желео да се Богослужења изводе на шатровачком, како би их разумели и момци са београдских улица?  greengrin

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Vecina likova koja insistira na crkvenoslovenskom su crkveno na nivou bajanja. Pop nesto salamrcne na necemu sto ne razumem i celo cudo se desi.Zato im je i tako lako popa zameniti sa belim magom, vidovitim Milanom ili slicnim budalastinama.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Vecina likova koja insistira na crkvenoslovenskom su crkveno na nivou bajanja. Pop nesto salamrcne na necemu sto ne razumem i celo cudo se desi.Zato im je i tako lako popa zameniti sa belim magom, vidovitim Milanom ili slicnim budalastinama.

Да, да тако је у право си, ми смо бајачи, бели магови и црни ђаволи! А, ви који сте за српски (македонски итд) сте анђели и са тиме што чујете службе Божије на народни језик венце добијате! :)

Онај ко не може да разуме црковнославјански језик, он не би разумео богослужења, па макар они и на дијалект били служене. Особено када је реч о Светој Литургији. Зар толики је проблем да се разуме да: „Миром Господу помолимсја!“ е исто со: „Во мир да се помолиме на Господа!“ ? Зар је то толики проблем? Али чудније је када клирици поју на македонски (српски), ал народ одговара на црковнославјански? Где је ту логика? Клирици не разуме црковнославјански, ал народ разуме?  greengrin

Link to comment
Подели на овим сајтовима

искрено сматрам да су се људи, они који се фурају на црквенословенски, ослепели за очигледно (под условом да су икад прочитали овај део Новог Завета):

2. И уједанпут постаде хука с неба као дување силног ветра, и напуни сву кућу где сеђаху;

3. И показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на сваког од њих.

4. И напунише се сви Духа Светог, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше те говораху.

5. А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из сваког народа који је под небом.

6. А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.

7. И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другом: Нису ли ово све Галилејци што говоре?

8. Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?

Дела светих апостола, глава 10, стихови 2-8

шта би то требало да ти каже?

да је црквенословенски некакав ''узвишени'', ''богоугодни'', ''анђеоски'' језик или да ДУХ СВЕТИ ЖЕЛИ ДА СВАКО СВОЈИМ МАТЕРЊИМ ЈЕЗИКОМ ЧУЈЕ СВАКОГ ДРУГОГ ДА БИ МУ БИЛО РАЗУМЉИВО?

ајде молим вас, шта мислите зашто је Дух Свети дао Апостолима ДАР ЈЕЗИКА?

што није народ терао да учи тамо неке језике, већ је омогућио Апостолима да говоре матерњим језицима СВИХ, па је још благоизволео да прокаже јерес три језика?

Брате Милане, Свети Дух је дао апостолима да ПРОПОВЕДАЈУ на народне језике. Проповед и богослужење није исто. Али то нажалост не могу сви да схвате. Ја бар никада нисам рекао да проповед буде на црковнославјански.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

искрено сматрам да су се људи, они који се фурају на црквенословенски, ослепели за очигледно (под условом да су икад прочитали овај део Новог Завета):

2. И уједанпут постаде хука с неба као дување силног ветра, и напуни сву кућу где сеђаху;

3. И показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на сваког од њих.

4. И напунише се сви Духа Светог, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше те говораху.

5. А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из сваког народа који је под небом.

6. А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.

7. И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другом: Нису ли ово све Галилејци што говоре?

8. Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?

Дела светих апостола, глава 10, стихови 2-8

шта би то требало да ти каже?

да је црквенословенски некакав ''узвишени'', ''богоугодни'', ''анђеоски'' језик или да ДУХ СВЕТИ ЖЕЛИ ДА СВАКО СВОЈИМ МАТЕРЊИМ ЈЕЗИКОМ ЧУЈЕ СВАКОГ ДРУГОГ ДА БИ МУ БИЛО РАЗУМЉИВО?

ајде молим вас, шта мислите зашто је Дух Свети дао Апостолима ДАР ЈЕЗИКА?

што није народ терао да учи тамо неке језике, већ је омогућио Апостолима да говоре матерњим језицима СВИХ, па је још благоизволео да прокаже јерес три језика?

Брате Милане, Свети Дух је дао апостолима да ПРОПОВЕДАЈУ на народне језике. Проповед и богослужење није исто. Али то нажалост не могу сви да схвате. Ја бар никада нисам рекао да проповед буде на црковнославјански.

Naravno da nije isto.Liturgija je neuporedivo vaznija.
Link to comment
Подели на овим сајтовима

медо, схватам да си потпуно за српски и то поштујем, али мислим да си мало овога пута претјерао.

ево, овдје:

"црквенословенски у српској Цркви је данас спрдање са Богом, Речју и Православљем."

не можеш тако, брате мили, ни у шали да кажеш, ако ништа друго онда због разних људи који долазе да читају шта се то овдје пише. сви знамо да мало ко разумије црквенословенски а још мање га толико добро разумије да би могао баш сваку молитву на прво слушање да схвати. исто тако сви знамо (или би требало да знамо) да нико не говори црквенословенски између осталог и зато што то никада није ни био говорни језик него богослужбени. све то на страну, све док се не ураде преводи односно препјеви на српски то нам је једино што имамо и не треба говорити да је то спрдња.

него шта него је спрдња ДАНАС (питање јел није била и пре, с обзиром на то да никад није био матерњи) којој једном за свагда треба стати на шију и управо је у томе и туга: што немамо свој језик на богослужењу.

спрдња је са Речју и Богом кад се инсистира да не разуме присутни народ и да се терају да изигравају неме кипове који морају да уче неразумљиви језик да би иоле схватили шта се дешава или да блеје по крстовима, иконама и фрескама око себе јер не могу да прате радњу и догађај, а поврх свега да учествују у целој конструкцији.

није ни чудо што је Србија безбожна, језик је највећа препрека.

молим те ми објасни да ли би ишла у биоскоп у коме дају филм без титла и на страном језику, јер се тиме од Литургије прави некакво позориште пантомимичара са публиком глувих јер је потпуно исто да ли си глув или ти неко усномиче на неразумљивом језику.

из ума у срце не може да ти сиђе јер су слова непрегледна, аудио неразумљив, а видео потпуно бесмислен у том случају.

greengrin

:) 0304_smile4 0304_smile4

Link to comment
Подели на овим сајтовима

link=topic=8108.msg356559#msg356559 date=1296946027]

ja je pevam na cslovenskom ali uvek razmišljam o tome šta znači na srpskom a često i čitam prevod-kad gledam iz odgovaranja

Ја кад слушам литургију на македонски увек у себи си размишљам о томе шта значе те речи на црковнославјански.
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Под македонски подразберете го секој жив словенски јазик па било да е српски, бугарски, словенечки, руски, украински, белоруски, чешки, словачки или полски. (Простете што коментарот е на македонски, а есоставен од 3 мои одговори на слично прашање на еден македонски форум)

Кога би ме прашале мене на македонски би била само проповедта, а Евангелието на три јазици: црковнославјански, старогрчки и македонски, другото сѐ на црковнославјански. Зошто?

1. Црковнославјанскиот јазик како што и самото име му кажува е јазик за црковна употреба на Славјанскиот народ.

2. Оној кој сака да слушне и да разбере што се пее, ќе го разбере, а оној кој не сака поарно да оди на служба која се служи на кинески, ако не за друго барем ќе има оправдание дека не разбрал.

3. Поврзано со првото, на црковнославјанскиот јазик, никој со никого не се кара и не се расправа. Нити на тој јазик се пцуе или се изговараат гнасни зборови, можеби најмногу поради тоа што гнасни зборови во него и не постојат.

За сите оние кои тврдат дека треба да се служи на македонски за да разбере народот што се служи, би им предложил да направат една анкета и по службата на македонски јазик да ги запрашаат верниците што разбрале и запамтиле од службата. Јас верувам дека 90%, нема да одговорат нити за што било светото Евангелие, а камо ли да запомнат некој стих од службата што се служела.

Да, разбираме македонски, но ако Бог не ни го отвори умот за да сфатиме што разбираме поарно е да не разбереме. И основачите на сектите го разбираат тоа што го читаат, но ги подбуцнува ѓаволот и истото не го сфаќаат.

Света Злата Мегленска, можеби не разбирала грчки, но го избрала Христос за свој женик. Многумина разбираат, но ништо не сфаќаат, тоа е најголемиот проблем.

Умот ќе е попразен ако се служи на македонски. Ако е службата на црковнославјански и умот ќе е буден и ќе се труди да разбери што се пее или чита, во спротивно сѐ е разбирливо слушаме, слушаме и едно време умот ни заспива и идат чавките(ѓаволите) и го колваат семето(молитвословијата). Затоа е убаво да се служи на црковнославјански, за да се радува духот наш, да се исполни срцето и да е буден умот.

ум је будан, ал срце не разуме.
Ако ум летне буди сигуран да ће да и срце да заспи и ништа неће да разуме. Ал ако је ум бидан и срце ће да разуме.
Link to comment
Подели на овим сајтовима

искрено сматрам да су се људи, они који се фурају на црквенословенски, ослепели за очигледно (под условом да су икад прочитали овај део Новог Завета):

2. И уједанпут постаде хука с неба као дување силног ветра, и напуни сву кућу где сеђаху;

3. И показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на сваког од њих.

4. И напунише се сви Духа Светог, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше те говораху.

5. А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из сваког народа који је под небом.

6. А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.

7. И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другом: Нису ли ово све Галилејци што говоре?

8. Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?

Дела светих апостола, глава 10, стихови 2-8

шта би то требало да ти каже?

да је црквенословенски некакав ''узвишени'', ''богоугодни'', ''анђеоски'' језик или да ДУХ СВЕТИ ЖЕЛИ ДА СВАКО СВОЈИМ МАТЕРЊИМ ЈЕЗИКОМ ЧУЈЕ СВАКОГ ДРУГОГ ДА БИ МУ БИЛО РАЗУМЉИВО?

ајде молим вас, шта мислите зашто је Дух Свети дао Апостолима ДАР ЈЕЗИКА?

што није народ терао да учи тамо неке језике, већ је омогућио Апостолима да говоре матерњим језицима СВИХ, па је још благоизволео да прокаже јерес три језика?

Брате Милане, Свети Дух је дао апостолима да ПРОПОВЕДАЈУ на народне језике. Проповед и богослужење није исто. Али то нажалост не могу сви да схвате. Ја бар никада нисам рекао да проповед буде на црковнославјански.

Naravno da nije isto.Liturgija je neuporedivo vaznija.

Света Литургија је стварно важнија од све и зато је боље да се служи на савршенији језик, на језик који је саздан искључиво за црковна употреба, а тај језик је црковнославјански, т.е. језик, који користе Славјани за црковну употребу.

ПС: На крај крајева разумем Македонце и Србе, зашто неће (не могу  :)) да разуме црковнославјански, јер ни једни ни други ни су Славјани, једни су Антички Грци, а други су Антички Индијци. Ал ипак међу ови Антички има и по неки Славјанин, који оће да слуша службу на свој црковни језик!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Milan Nikolic,
      https://www.youtube.com/channel/UCh1-xopKMTD73yhkDkur3Rw/videos
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 20. септембра 2021. године у Патријаршијском двору у Београду Главног рабина Јеврејске заједнице Србије г. Исака Асиела.    Патријарх српски и Главни рабин су разговарали о улози, одговорности и заједничким изазовима са којима се суочавају Цркве и верске заједнице у модерном свету. Пријему је присуствовао изабрани Епископ марчански архимандрит Сава, шеф Кабинета Патријарха српског.


       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Прави пастир никад не бежи од свог стада. Напротив, он „полаже своју душу за овце”. Управо тако је поступио и патријарх Порфирије – без обзира на опасност, он је одлучио да треба да буде тамо где га очекују.

       
      Петог септембра 2021. године у Цетињском манастиру у Црној Гори обављено је устоличење новоизабраног Митрополита црногорско-приморског Јоаникија. Устоличење је било под огромним притиском и до последњег тренутка је постојала опасност да ће бити отказано. Дан раније неколико десетина младића, који себе називају „патриотама“ Црне Горе, блокирали су улаз у манастир и обећали да ће да прекину свечану службу на Цетињу. Заиста, ујутро на дан устоличења, „патриоте“ и „националисти“ су организовали сукобе са полицијом, у којима су четири особе повређене, а главни организатори нереда ухапшени.
      Пред демонстранте је био постављен задатак да спрече устоличење митрополита Јоаникија у Цетињском манастиру, главној светињи Црне Горе. То је било потребно како би се изразила главна идеја идеолога тих нереда да владику Јоаникија народ Црне Горе не подржава, јер је он присталица „великосрпског национализма“. Спречивши устоличење на Цетињу и присиливши да се одржи у Подгорици „националисти" би вероватно касније прогласили тај чин нелегитимним.
      Било како било, напета ситуација на Цетињу довела је до тога да су епископи из других помесних Православних Цркава били приморани да се врате у Подгорицу, где су заједно одслужили Литургију. Власти су такође убедиле Патријарха српског Порфирија да је Подгорица најбоља опција која би гарантовала његову безбедност. На крају крајева, демонстранти су били непријатељски расположени и од њих се могло очекивати да предузму најрадикалније кораке који би неизбежно довели до насиља и физичког обрачуна. Аргументи државног врха и полиције деловали су прилично уверљиво, па чак и да их је патријарх Порфирије прихватио нико не би осудио његову одлуку.
      Међутим, сви рационални разлози за отказивање одласка на Цетиње били су немоћни пред једним контра аргументом: манастир је канонска територија Српске Патријаршије, а тамо се, унутар зидина манастира, увек одвијало устоличење митрополита Црне Горе. Штавише, и на Цетињу, и у Будви, и у Улцињу и у Подгорици налази се стадо Српског Патријарха. А прави пастир никада не бежи од свог стада. Напротив, он „полаже своју душу за овце “ (Јн. 10, 11). Управо је то учинио патријарх Порфирије - упркос опасности одлучио је да треба да буде тамо где се то од њега очекује и да учини оно што је његова дужност према Богу и Божјем народу. Стога је Патријарх српски ипак и упркос свему стигао у Цетињски манастир, где је началствовао Божанском Литургијом током које је обавио устоличење митрополита Јоаникија.
      Заиста, Патријарха је чувала војска, био је прекривен посебним штитовима који га чували од могућих снајперских метака. Стога ће неко рећи да поступак Патријарха није толико херојски. Међутим, то није случај.
      Прво, нема сумње да би предстојатељ Српске Цркве у сваком случају отишао на Цетиње, чак и да тамо није била полиција. Безбедност и заштита Патријарха је била иницијатива државе, а не његова лична.
      Друго, видео снимак Патријарховог доласка јасно показује да се не крије ни пред чим и ни пред ким. Не плаши се, већ иде тамо где треба. Његов поступак је свима за пример. На крају крајева, у нашим животима често постоје тренуци када морамо да направимо избор - да прихватимо околности и одустанемо или да ипак испунимо своју мисију без обзира на све?
      Поступак патријарха Порфирија јасно је сведочанство да је он прави пастир свог стада. Сваки становник Црне Горе видео је да се предстојатељ Српске Цркве не брине за себе, не брине о својим интересима, већ о Цркви и ставља на прво место испуњење Јеванђеља.
      Очигледно да устоличење митрополита Јоаникија још једном сведочи о истинитости Цркве и добар је пример победе Христа над земаљским силама. Искрено се радујемо што је Господ поклонио својој земаљској Цркви још једног правог пастира – патријарха Порфирија и надамо се да ће он и даље бити надахнуће и инспиративан пример за милионе православних хришћана!
      ауторски текст Његовог Преосвештенства Епископа баришевског г. Виктора (Коцабе), викара Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, објављен на https://blogs.korrespondent.net/blog/world/4395001/, превео: мр Николај Сапсај.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је 16. септембра 2021. године Сремске Карловце. У пратњи Његове Светости били су Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског  и протосинђел Данило (Гаврановић), директор Патријаршијске управне канцеларије.
        На празник Светог Јоаникија, првог Патријарха српског, испред Патријаршијског двора у Сремским Карловцима Његову Светост су дочекали домаћин, Преосвећени Епископ сремски г. Василије; Преосвећени Епископ моравички г. Антоније, старешина Подворја Српске Православне Цркве у Москви; протојереј Јован Милановић, ректор Карловачке богословије Свети Арсеније Сремац; професори чувног училишта игуман бешеновски архимандрит Арсеније и протосинђел др Клеопа, настојатељ Световаведењског манастира; архијерејски намесници сремскокарловачки Слободан Вујасиновић и подунавски Гавро Милановић и свештенство Епархије сремске.
      У Саборној цркви је затим служена свечана доксологија у част доласка Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и његове прве посете Сремским Карловцима.
      Уследио је парастос песнику Алексију Бранку Радичевићу чији су живот и стваралаштво дубоко везани за Карловце и оближње Стражилово где почива чувени српски романтичар. Остаће забележено да је први пут уопште један Патријарх српски служио парастос Бранку Радичевићу.
      Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије је поздравио Његову Светост патријарха, пожелео му добродошлицу и истакао: „Ово је историјски дан за Сремске Карловце и за Епархију сремску. Овде су столовали и митрополити и патријарси, носећи се са свим недаћама, да на најбољи начин изведу брод Српске Цркве ка тихом пристаништу“, подсетио је владика Василије на велика имена поглавара Српске Православне Цркве у историји. „Добро нам дошли, БВаша Светости! Нека је сретан и Богом благословен Ваш долазак“, поручио је епископ Василије.
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је истакао: „Велика je радост, али и својеврсно страхопоштовање у односу на Сремске Карловце, када се погледа прошлост овога места у којем се преплићу духовне и народне струје и сплићу у један и јединствени чвор и тежња за слободом, и тежња за миром и тежња за очувањем свога идентитета и потреба да се из корена свог идентитета ступи у пријатељске односе са другима и другачијима, било да су другачији по свом националном идентитету или да припадају неком другом духовном контексту. Поред тежње за економском изградњом, у Карловцима се напоредо, са духовном потребом, развијала и просвета. Осећам велики понос и свештени страх од одговорности због славе Карловаца. Примимо оно што су нам Карловци дали, а онда узрастајмо и чинимо то предање присутним и живим и у наше време“.
      „Порука Карловачке Митрополије нама данас говори о томе колико је битан духовни идентитет једног народа, колико је битна Црква у једном народу. Црква Православна је баш у Карловачкој Митрополији показала снагу духа, снагу вере у Христа, показала да онда када се отуђимо од свог духовног предања, када изгубимо своју веру, ми онда постајемо само једна биолошка маса која бива подобна за сваку врсту обликовања у рукама других носилаца туђег идентитета“, поручио је патријарх Порфирије.
      Након службе Патријарх и архијереји су прешли у просторије изнад Патријаршијске винарије које је Његова Светост освештао. Да подсетимо, блажене успомене Патријарх српски Иринеј је благословио уређење тих просторија намењених српским митрополитима и епископима и 11. августа 2020. године обишао радове који су данас приведени крају. Финаснијску подршку за обнову Патријаршијског двора пружила је Покрајинска Влада Војводине.
      Поздравно слово упутио је песник и књижевник Ненад Грујичић, директор манифестације Бранково коло и истакао вишедеценијску сарадњу у славу Божју у оквиру програма Хришћанске теме покренутог на 20. Бранковом колу 1991. године у Карловачкој гимназији, кда је на тему О покајању данас говорио Епископ сремски Василије, а две године касније заредом на теме О праштању и О греху Епископ бачки Иринеј.
      „На Бранковом колу се затим појавио млади игуман манастира Ковиља, Порфирије, касније викарни Епископ јегарски, доносећи светлосну ауру разлике у односу на многе. Напросто, зрачио је Божјим миром и снагом духа који одушевљава и оплемењује. С почетка сâм, а потом са професором Владетом Јеротићем и Небојшом Дугалићем, епископ Порфирије је говорио о молитви, созерцању, зависти, гордости, среброљубљу, невиности, о мушком, о женском, о апсолутној љубави, о фарисејству, прељуби,  о тиховању, туђиновању“, подсетио је песник Ненад Грујичић.
      Уледило је обраћање Патријарха српског Порфирија који је на почетку подсетио на личност и дело Владете Јеротића, њихову духовну и животну везаност и, коначно, доласке и предавања на Бранковом колу током протеклих деценија.
      „Потребно је да се сабирамо, напајамо новом енергијом, да се сабирајући у себи сабирамо и са самим Господом, Творцем, Поетом, Песником, говорећи српским језиком, а данас нас је песник Бранко Радичевић као магнет привукао“, истакао је патријарх Порфирије који је отворио и занимљиво питање на тему Бранка Радичевића као песника романтизма наглашавајући да он јесте то, али не само то, већ и песник-хришћанин који осећа и слави Творевину Божју као дело Песника - Створитеља.
      „Мени се чини да постоји једна метафизичка носталгија, дубља романтика која је заправо један дубоки хришћански максимализам и реализам, али баш зато што је хришћански, јеванђелски, он надилази оквире стварности и у том смислу је виши ниво романтизма који није сусрет са лепотом или сусрет са целовитошћу, али остаје с ове стране лепоте и целовитости“, казао је Патријарх о стваралаштву Бранка Радичевића.
      „На сваком кораку реч мир је реч која се чује. Најчешће под миром имамо на уму спољашње вредности те категорије, тако да данас говоримо о политичком миру, о социјалном миру и, делимично дотичући појединца, говоримо о  унутрашњем миру, када говоримо о психолошком миру... Мир је најједноставније говорећи одсуство конфликта, одсуство сукоба, одсуство ратова, где најчешће одсуством конфликата различити актери мира остају свако на својој позицији без било какве спољашње комуникације и друштвеног прожимања“, казао је патријарх Порфирије говорећи даље о социјалном и психолошком миру и задобијању унутрашњег мира са Господом, а тиме и мира са људима у окружењу.
      „Посебно бих нагласио речи Светог Серафима Саровског: Стеци мир у себи па ће онда хиљаде људи око тебе и читава творевина са којом си у комуникацији наћи мир у теби“, казао је патријарх Порфирије и истакао значај јеванђељских порука и јеванђељског начина живота као својеврсног рецепта за постизање мира у себи, са другима, али и – у хармонизацији Неба и Земље кроз аспект постигнутог мира у људима.
      Саборовању у Светониколајевској цркви присуствовали су председник Покрајинске Владе г. Игор Маровић са сарадницима, председник Матице српске др Драган Станић, игуман великореметски архимандрит Стефан, професори и ученици Карловачке богословије, пензионисани ректор протојереј-ставрофор Марко Шпановић, архијерејски намесници подунавски Гавра Милановић, сремскокарловачки Слободан Вујасиновић, земунски Страхиња Голијан, старопазовачки Зоран Јовић, пећиначки Бојан Мијановић, румски Сретен Лазаревић, као и гости света културе и науке из Сремских Карловаца и Новог Сада.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Srpsko Sveto Pismo,
      The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide.
      Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
      1. Мојсијева 1 - New Serbian Translation (NSP)
      WWW.BIBLICA.COM У почетку створи Бог небо и земљу. 1 Мојсијева 1 NSP - - Bible Gateway
      WWW.BIBLEGATEWAY.COM Srpsko Sveto Pismo – Google Drive
      DRIVE.GOOGLE.COM NSP2017-core.pdf - библијски текст без нумерације
      NSP2017-SB.pdf - библијски текст са паралелама и референцама
×
×
  • Креирај ново...