Jump to content

Да ли сте за црквенословенски језик или за српски на богослужењима и требама?


Да ли сте за црквенословенски језик или за српски на Богослужењима и требама?  

187 члановâ је гласало

  1. 1. Да ли сте за црквенословенски језик или за српски на Богослужењима и требама?

    • За црквенословенски.
      32
    • За српски.
      87
    • За оба језика.
      65


Препоручена порука

Зашто Русима и другим словенским народима не смета ЦСЛ?

Смета им...

"Kad god je životodavna blagodatna sila svete Liturgije doživljavana kao magijski ili religijski "obred" koji deluje mehanički, spolja, ex opere operato, bez nas; kad god je učešće u Liturgiji bilo zamenjivano prisustvovanjem u njoj, što je contradictio in adiecto, nezamisliva u drevnoj Crkvi; kad god su vernici prestajali da budu carsko sveštenstvo i saslužitelji sveštenoslužiteljima, a postajali pasivni posmatrači nerazumljivog, arhaičnog i egzotičnog "spektakla" i slušaoci podjednako nerazumljivih horskih koncerata ili solističkih pojačkih "numera"; konačno, kad god se zaboravljalo da Liturgija jeste svenarodno delanje (što termin izvorno i znači), a nije zadovoljavanje privatnih ili individualnih "verskih potreba", - u svim takvim i sličnim slučajevima trebalo je ponovo otkrivati i doživljavati svetu Liturgiju i bogosluženja koja nas za nju pripremaju, oslobađati liturgijsku praksu dekadentnih nanosa i "predanja po čoveku" nastalih u vremenima kriza, neznanja, fizičkog ropstva pod igom inovernih zavojevača i duhovnog ropstva pod veoma snažnim uticajima inoslavnih bogoslovskih učenja, prvenstveno onih sholastičkih i neosholastičkih, i vraćati se, opet i opet, i po mnogo puta, duhu vernosti autentičnoj liturgijskoj tradiciji i istinskom smislu liturgijskog života Crkve" (Episkop bački Irinej, predgovor knjige "Na putu ka liturgijskom preporodu", tom I, str.2.)

"Crkveno bogosluženje se opravdano smatra najboljom verskom, moralnom i vaspitnom školom, koja blagodatno i spasonosno deluje na sve sile i sposobnosti duše. Ali da bi bogosluženje zaista bilo takvo, neophodno je neposredno, svesno i živo učestvovanje u njemu svih prisutnih, potrebno je da ih ono ushićuje i oduševljava i svojim sadržajem i samim vršenjem; ono mora postati nasušna potreba vernika, mora ih privlačiti k sebi... ... ... Pojačano staranje za spoljašnji sjaj bogosluženja ima nameru da obezbedi estetsko zadovoljstvo za uši i oči prisutnog naroda; a ono što je suštinsko, glavno u bogosluženju, njegov poučni i molitveni sadržaj stavlja se u drugi plan i biva potisnuto njegovom spoljašnošću... ... ... Bogosluženje se savršava samo za sebe, a prisutni narod se moli sam za sebe. Samo retke opštepoznate molitve i crkvene pesme privlače pažnju vernika i ujedinjuju ih u zajedničkoj molitvi" (ep. nižegorodski Nazarije (1850-1928), str. 24.)

"Narod strpljivo satima stoji na bogosluženju, ali to nije molitva, budući da su ... reči bogosluženja narodu nerazumljive; bogosluženje je narodu nerazumljivo ne samo zato što se vrši na crkvenoslovenskom jeziku i pritom uz brzo čitanje, nego i zato što je za njegovo razumevanje potreban i izvestan nivo bogoslovskog obrazovanja... ... ... dok narod sirotuje i duhovno gladuje, gotovo uopšte nemajući na raspolaganju molitve koje bi bile pristupačne njegovom razumevanju... ... ...Neophodno je među vernima razviti svest da molitva nisu samo pokloni sa osenjivanjem krsnim znamenjem i puko mehaničko čitanje ili slušanje nerazumljivih reči" (ep.samarski Konstantin(1858-1926),str. 25.)

"Danas se vernik na bogosluženju nalazi u nekakvom pasivnom stanju: za njega se mole, za njega čitaju i poju za pevnicom molitve, a verniku je ostavljeno da stoji, ćuti i... razmišlja o čemu mu volja" (str. 28.)

"...narod još uvek ne učestvuje u bogosluženju, nego je samo nemi posmatrač. On je sve vreme prepušten sam sebi. Zanimljivo je kako se ljudi trude da, svako na svoj način, prekrate vreme (pišu imena za pominjanje i predaju cedulje, pale sveće, celivaju ikone). A posle ovoga i osim ovoga, oni već više ne znaju šta bi im valjalo činiti u hramu. Uostalom, niko ni ne traži od njih ništa više.

Pošto obavi svoju ličnu stvar, vernik se stapa sa masom ostalih vernika koji su, kao i on, ravnodušni, nemi i kojima je dosadno. Strpljivo iščekuju kraj službe, na kojoj ništa ne razumeju, a zatim se razilaze kućama, odnoseći sa sobom osećaj fizičkog umora i nejasnu svest o ispunjenoj dužnosti.

Ako imamo u vidu ovakve uslove, ostaje nam samo da se čudimo kako narod još uvek nije sasvim izgubio želju da ide u crkvu... ... ...I zaista, ako je smisao bogosluženja nejasan, čitanje i pojanje nerazumljivi, kako da se pojavi ushićenje, ozarenost i likovanje? Ukoliko narod izlazi iz crkve sa osećanjem praznine i ravnodušnošću... ... ... to je veliki greh sveštenstva... ... ... greh koji je opasniji utoliko što je odavno prestao da uznemirava savest" (sveštenik Teodor Bogos, str. 28.)

"Savremeni hrišćani u savremeni hram idu svako "svojim" putem iz "svog" kutka, svako uznosi "svoju" molitvu, tuguje "svojom" tugom i raduje se "svojom" radošću... ... ...Eto, to je žalosna činjenica naših dana, to je uzrok paralize zajedničke molitve, time se objašnjava mrtvilo savremenog bogosluženja... ... ... Ovde su ljudi jedan drugome tuđini. Oni nisu zajednica, nego slučajni skup pojedinaca u hramu Hristovom... ... ...Reformatori pravoslavnog bogosluženja, učinite, pre svega, bogosluženje zajedničkim... ... ... tada, i samo tada, sabraće se na molitvu verni koji uistinu žive u Hristu... ... ... Zasad narod ne učestvuje skoro ni u čemu što se savršava u hramu. On je na verskoj predstavi, a ukoliko se i moli, uznosi svoju privatnu molitvu, koja se sasvim slučajno podudara sa smislom bogosluženja koje je u toku. (Profesor liturgike Moskovske duhovne akademije, sveštenik Ilija Gumilevski, str.30.)

"Pritom niko ne razume ni ideju ni smisao molitava... ... ... Naše bogosluženje predstavlja tužan prizor! Ono se temelji na pogrešnom principu prema kojem narod treba da bude što udaljeniji od učešća u njemu. Neophodna je njegova radikalna izmena. Bogosluženje mora da postane zajednička molitva, a ne predstava... ... ...Publika je sve ravnodušnija prema ceremonijama." (A. Nikoljski, str.31.)

Naše uzvišeno bogosluženje, zbog pristrasnosti prema mrtvom jeziku, pretvara se u nerazumljivo izopačavanje reči." (arhiepiskop jaroslavski Jakov, str. 41.)

"A pravoslavni ruski narod prinuđen je da sluša bogosluženje na tome jeziku, uz ogromne teškoće u razumevanju Svetog Pisma i bogoslužbenih molitava i pesama. Činjenica da ni sami čteci i pojci ne razumeju bogoslužbeni jezik, dovodi do njihove nemarnosti, brzog, nejasnog, nerazumljivog čitanja i pojanja. Prisutni... ... ...se dosađuju na službi, postaju nepažljivi i ravnodušni prema bogosluženju - njegovom dubokom sadržaju i uzvišenoj poeziji. Zato postoji nasušna potreba za izradom novog prevoda sveštenih i bogoslužbenih knjiga" (ep. minski Mihail, str.43.)

"Bogosluženje se služi na slabo razumljivom, a za mnoge i potpuno nerazumljivom slovenskom jeziku. I premda veličanstveno po svom sadržaju, ono ostaje nerazumljivo, i stoga i bez željenog uticaja na običan narod. Otuda bi bilo korisno zameniti slovenski jezik u crkvenom bogosluženju ruskim. Ovakva zamena mnogima će pružiti izvanrednu priliku i zadovoljstvo da u bogosluženju učestvuju ... ... ... ne samo fizički, pukim stajanjem u hramu, nego i razumski, sa razumevanjem. (ep. arhangelski Joanikije, str.45.)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пита ме комшиница има ли негде на нету богослужбених књига преведених на енглески језик,

књига из којих се поје на јутрењу и вечењем?

Ја знам да су све могуће књиге преведене, али не знам где би то могла да нађе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја сам имао проблема са црквенословенским, доста ми је био неразумљив и не волим када га свештеници користе на Литургији. Међутим, када сам пронашао ''превод на нашки :)'' и научио га, постало ми је занимљиво и радо певам блаженства на црквенословенски!  mense0198626478946378946

Све је лепше кад се нешто научи.

Ја сам за то, да у парохијама буде све на српском, а у манастирима - или све на црквенословенском или мешано са српским.

Али, боље је рецимо да неки основни делови Литругије буду на црквенословенском, јер могу да се науче, док, рецимо тропари - не би могли тако лако, јер их има пуно.

Мени је већи проблем, што се не разумем кад свештеник брзо чита псалме НА СРПСКОМ на вечерњој или кад чита акатист. (тад није његова грешка, него се звук другачије чује у храму, некако је неразумљив, али то је добро за појање, лепше се чује)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја сам имао проблема са црквенословенским, доста ми је био неразумљив и не волим када га свештеници користе на Литургији. Међутим, када сам пронашао ''превод на нашки :cheesy:'' и научио га, постало ми је занимљиво и радо певам блаженства на црквенословенски!  mense0198626478946378946

Све је лепше кад се нешто научи.

Ја сам за то, да у парохијама буде све на српском, а у манастирима - или све на црквенословенском или мешано са српским.

Али, боље је рецимо да неки основни делови Литругије буду на црквенословенском, јер могу да се науче, док, рецимо тропари - не би могли тако лако, јер их има пуно.

Мени је већи проблем, што се не разумем кад свештеник брзо чита псалме НА СРПСКОМ на вечерњој или кад чита акатист. (тад није његова грешка, него се звук другачије чује у храму, некако је неразумљив, али то је добро за појање, лепше се чује)

чему сепарација манастира од парохија?

уосталом, гомила манастира јесу парахијске цркве ...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

српски због већег разумевања онога у чему учествујемо...иако благодат није без дејства и поред неразумевања црквенословенског....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

чему сепарација манастира од парохија?

уосталом, гомила манастира јесу парахијске цркве ...

Па, монаси више воле црквенословенски. :cheesy:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па монаси више воле црквенословенски. ;)

неки људи које лично знаш, ил је било неко гласање?  :cheesy:

Било је гласање, и то на нету. :)

Шалим се, мени не представља проблем и да све буде на српском. (ту је увек Хиландар :))

Мени не смета српски, као што рекох, него кад је већ црквенословенски, онда једино остаје да се научи.

Како Ти мислиш да се то промени?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Нисам сигуран ал чиними се да је +Хризостом жички кренуо са превођење Минеја или Охтоика , то сам чуо од некога ал нисам сигурам дал беше +Хризостом?!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Лаик сам па је ово што ћу рећи само неко моје "на глас" размишљање.

Сетих се "ватрених језика". Зашто ли су апостоли проговорили на разним језицима него да народима буде разумљиво оно што говоре.

Сад, стварно је леп црквенословенски, али стварно се српски боље разуме.

Рече неко да је српски псовачки језик, дакле недостојан богослужења, дакле смо и ми чији је то језик недостојни!? Не бих то могла да прихватим као исправан став.

Да се нешто служи на српском, а нешто на црквенословенском? То ми је мало хаотично и некако непотребно. Мени се чини најбоље да се у животу цркве користи језик народа, а црквенословенски треба очувати као део културне баштине па као такав, зашто не, повремено користити и у црквама о неким прославама.

Елем, чини ми се да је у латинској цркви био некад став да народ треба држати у незнању да би био покоран па отуд и служење на латинском језику.

Ето, рекох, а можда грешим. Праштајте.  8086.gif

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Рече неко да је српски псовачки језик, дакле недостојан богослужења

ово су исто у Христово време говорили за арамејски кад је фарисејима пркосио што не проповеда јеврејским језиком ...
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Епархија тимочка саопштила је да ће Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије у недељу 8. августа 2021. године, освештати новосаграђени парохијски дом при храму св. великомученика Георгија у Кладову и том приликом уручити добротворима, породици Болботиновић, Орден св. Краља Милутина, као и архијерејске захвалнице Општини Кладово и бројним појединцима. 

       
      На дан св. Пантелејмона, 09. августа 2021. године, Свјатјејши Патријарх српски г. Порфирије ће богослужити у Доњем Милановцу уз саслужење Преосвећеног Епископа тимочког г. Илариона и више Архијереја СПЦ, најавила је Епархија тимочка.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 21. јула 2021. године у Патријаршијском двору у Београду директора директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону г. Арно Гујона.

       
      Предстојатељ Српске Православне Цркве је током сусрета са директором Гујоном разговарао о пројектима којима се поспешује сарадња и веза између Срба у свету, региону и отаџбини. Патријарх Порфирије је изразио задовољство што Српска Православна Црква има кључну улогу у том процесу и истакао значај светих богослужења, часова веронауке и српског језика, фолклорних манифестација и духовних и научних предавања у српским православним храмовима широм света.
      Директор Гујон је напоменуо да држава Србија кроз реализацију бројних конкретних пројеката сведочи да јој је веома стало до повезаности између Срба у региону, свету и матици, као и да по том питању ужива подршку Српске Православне Цркве.
      Пријему су присуствовали службеник Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону г. Стефан Моровић и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон Александар Прашчевић.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 21. јула 2021. године у Патријаршијском двору у Београду министра за бригу о селу г. Милана Кркобабића и председника Академијског одбора за село САНУ академика Драгана Шкорића.

       
      Предстојатељ Српске Православне Цркве је током сусрета са министром Кркобабићем и академиком Шкорићем истакао да се радује јер је држава Србија препознала значај бриге о селу и покренула механизме за системско решавање проблема који отежавају или онемогућавају опстанак људи у селима. По мишљењу патријарха Порфирија, који је као игуман манастира Ковиља стекао вишедеценијско искуство руковођења манастирским пољопривредним газдинством, по питању опстанка села постоји много отворених питања на која се морају пронаћи адекватни одговори с учешћем свих релевантних фактора. Патријарх је нагласио да ће Српска Православна Црква по том питању да помогне према свим расположивим могућностима.
      Министар Кркобабић је после сусрета са Патријархом изјавио: „Данашња посета патријарху Порфирију наставак је једне успешне сарадње Националног тима за препород села Србије и Српске Православне Цркве. У први план смо ставили управо тесну сарадњу државе Србије, на челу са институцијом Председника Републике, врха Српске Православне Цркве и Српске академије наука и уметности. Управо то тројство гарант је да концепт препорода села може бити остварен“.
      Пријему су присуствовали секретар Министарства гђа Снежана Петровић и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон Александар Прашчевић.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 21. јула 2021. године у Патријаршијском двору у Београду Његову Екселенцију Петка Дојкова, амбасадора Републике Бугарске у Републици Србији.

       
      У срдачном разговору између предстојатеља Српске Православне Цркве и Амбасадора Бугарске наглашен је значај свестраног рада на укрепљењу добрих односа два народа по свим питањима и на свим нивоима. Истом приликом, амбасадор Дојков је пренео патријарху Порфирију братске поздраве Његове Светости Патријарха бугарског г. Неофита.
      Пријему су присуствовали први секретар Амбасаде г. Виолин Марков, трећи секретар Амбасаде г. Димитар Василев и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон Александар Прашчевић.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 20. јула 2021. године у Патријаршијском двору у Београду Његову Екселенцију Илију Коберидзеa, отправника послова Амбасаде Републике Грузије у Републици Грчкој са мисијом у Београду.

       
      Предстојатељ Српске Православне Цркве у срдачном разговору са грузијским дипломатом je истакао значај добрих односа између народа Србије и Грузије, који су блиски како по вери тако и по култури која је хришћанског утемељења. Његова Екселенција Коберидзе је нагласио да се у Републици Србији осећа као у својој земљи са својим народом и да због тога улаже велики напор у развој туризма и поклоничких путовања између Србије и Грузије како би два народа што боље упознали.
      Пријему су присуствовали изабрани викарни Епископ хвостански г. Јустин, почасни конзул Грузије у Србији г. Драган Шаговновић и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон Александар Прашчевић.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...