Jump to content

Да ли постоји протестантска деноминација која нема мису, причешће и сл?

Оцени ову тему


Recommended Posts

Наима, већ дуже време желим да поставим ово питање. Сада имам времена и да га испратим квалитетно. 

Дакле, да ли постоји нека деноминација код Протестаната која нема мису, причешће и сл?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Млађи Катон рече

Наима, већ дуже време желим да поставим ово питање. Сада имам времена и да га испратим квалитетно. 

Дакле, да ли постоји нека деноминација код Протестаната која нема мису, причешће и сл?

Akonfesionalni hrišćani, evangelikani (engelikani nisu evangelici, luterani kao u Njemačkoj npr. različiti pojmovi, ne mješati ih, najispravnije ih je nazivati "evangelikalnim hrišćanima"), svi koji su se razvili iz "češkobratske" i "moravske" crkve, većina modernih američkih denominacija (puritani, metodisti, kvekeri, episkopaliani), pentekostalci itd.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, goranger рече

Nema

 

пре 5 минута, Zayron рече

Akonfesionalni hrišćani, evangelikani, svi koji su se razvili iz "češkobratske" i "moravske" crkve, većina modernih američkih denominacija (puritani, metodisti, kvekeri, episkopaliani), pentekostalci itd.

Па има ли или не? :))

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, Zayron рече

Akonfesionalni hrišćani, evangelikani, svi koji su se razvili iz "češkobratske" i "moravske" crkve, većina modernih američkih denominacija (puritani, metodisti, kvekeri, episkopaliani), pentekostalci itd.

Teoretski samo. Svi liturgisu i svi se pricescuju, samo zavisi s kim

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 55 минута, Млађи Катон рече

Наима, већ дуже време желим да поставим ово питање. Сада имам времена и да га испратим квалитетно. 

Дакле, да ли постоји нека деноминација код Протестаната која нема мису, причешће и сл?

Pravu Misu nermaju čak ni luterani augzburške vjeroispovijesti, jer ono što oni nazivaju "Misom" - za to i oni sami kaži da je samo "pripominka posljednje večere Isusove", dakle ne Misa , Evharistija u katoličkom i pravoslavnom smislu. Pošto nemaju ni Misu ni liturgiju, nema tamo ni pričešća, to čime se naizgled pričešćuju po njihovom vjeroispovijedanju nije pravo ni Tijelo a ni Krv Gospodnja kao kod katolika i pravoslavaca. Dakle nemaju misu, nemaju ni pričest a to niko.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, goranger рече

Teoretski samo. Svi liturgisu i svi se pricescuju, samo zavisi s kim

Evangelikani nemaju nikakvu Misu, ni nešto što bi ličilo na Misu i pričešćivanje, imaju samo Službu Riječi, čitanja SZ i NZ i propovijed! A tako i većina tih koje sam nabrojao.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ispravnije je bilo postaviti pitanje: Da li postoji protestantska denominacija koja ima Misu, Liturgiju, Evharistiju, Pričest i pričešćivanje a jedini ispravan odgovor sa aspekta katoličke i pravoslavne teologije je : NEMA, ne postoji takva protestantska denominacija koja bi imala onakvu Misu ili Evharistiju, Liturgiju, Pričest i pričešćivanje onako kako to naučavaju, vjeruju i praktikuju pravoslavci i katolici.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 часа, goranger рече

Teoretski samo. Svi liturgisu i svi se pricescuju, samo zavisi s kim

Nemaju niko ni teoretski, evangelici, rerformni protestanti augzburškog vjeroispovjedanja koji su najbliži nama katolicima i pravoslavnima nemaju ni teoretski Evharistiju, Misu, Liturgiju. Da bi je imali i "teoretski" trebali  bi vjerovati u nju, oni to medjutim ne vjeruju. Postoji jedna takva konfesija koja to sve što pravoslavci i katolici imaju takodjer ima "teoretski", nekad je imala i praktično (u srednjem vijeku) ali su se u medjuvremenu pod utjecajem pravih protestanata, luterana, kalvina i ostalih natoliko reformirali da je teško danas reći da nešto tako danas imaju i teoretski. Praktikuju nešto što izgleda kao "Misa" ali to je toliko "misa" kao što je i kod Luterana ono što imaju kao Bogoslužbu Posljednje Večere Misa, dakle NI MALO! I što je još zanimljivije, kako rekoh u srednjem vijeku su prave Mise ipak imali a sad isto kao i svi ostali nemaju ništa ni teoretski a ni praktično. Sad vam dam jedno kviz pitanje! Pogodite sad koja je to hrišćanska konfesija!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, Zayron рече

Nemaju niko ni teoretski, evangelici, rerformni protestanti augzburškog vjeroispovjedanja koji su najbliži nama katolicima i pravoslavnima nemaju ni teoretski Evharistiju, Misu, Liturgiju. Da bi je imali i "teoretski" trebali  bi vjerovati u nju, oni to medjutim ne vjeruju. Postoji jedna takva konfesija koja to sve što pravoslavci i katolici ima "teoretski", nekad je imala i praktično (u srednjem vijeku) ali su se u medjuvremenu pod utjecajem pravih protestanata, luterana, kalvina i ostalih natoliko reformirali da je teško danas reći da nešto tako danas imaju i teoretski. Praktikuju nešto što izgleda kao "Misa" ali to je toliko "misa" kao što je i kod Luterana ono što imaju kao Bogoslužbu Posljednje Večere Misa, dakle NI MALO! I što je još zanimljivije, kako rekoh u srednjem vijeku su prave Mise ipak imali a sad isto kao i svi ostali nemaju ništa ni teoretski a ni praktično. Sad vam dam jedno kviz pitanje! Pogodite sad koja je to hrišćanska konfesija!

Dam vam malu napovjedu, ovdje su moguća istovremeno čak dva različita odgovora i oba su ispravna! Taj jedan bi moglo znati 90% ljudi a taj drugi ili oba 10ˇ% ispitanika. Priznaću i samo jedan ispravan odgovor! Luterani se ovdje ne računaju naravno, dakle neko drugi osim njih, obadvije te konfesiju su starije od Luterana, to vam je druga napovjeda. Javite se teolozi!

:D 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      Злочин који се догодио на Космету 1975. године, а који је у неку руку остао недоречен, сада је открио полицајац који је водио ту истрагу.
      “Не могу са сигурношћу да тврдим, али верујем да су се Албанци из Горњих Стреоца, села на путу Пећ – Дечани, Реџа Ахметаја и Кура Мехтаја, младићи који су на Чакору давне 1975. убили Бранку Ђукић, претходно покушавши да је силују, предали због осећаја срамоте и стида” речи су које је изговорио Веселин Симоновић, пензионисани полицајац, који је равну Метохију 1999. заменио Шумадијом. Његова прича је “каменчић” који недостаје у мозаику о трагедији Бранке Ђукић, деветнаестогодишње девојке.
      Предаја се догодила 5. септембра, три дана после злочина на Чакору. “На бесу” сам позван у дом злочинца Реџа Ахметаја. Из собе га је извео његов отац, после кафе и кратког разговора. Реџо, тада осамнаестогодишњак, објаснио ми је шта је урадио са својим вршњаком и саучесником Мехтајем. Казао је и где је пиштољ којим су усмртили лепу Бранку.
      И тако је полиција разрешила један од првих монструозних злочина Албанаца, пре тачно 45 година.
      Те 1975. године 2. септембра, двојица Албанаца, чувајући овце видели су ученицу Бранку Ђукић из села Метеха како на Чакору, код кафане, чека аутобус за Пећ. Претпоставили су да ће се лепа девојка вратити кући пошто обави посао у граду. Направили су јој заседу на путу кроз шуму, да је “осрамоте”.
      “Нису је силовали” каже Веселин. “Напротив, добили су батине и огреботине и зато јој је Кур Мехтај пуцао у главу”.
      Бранкино тело пронашао је отац Раде, јер је у рано јутро 3. септембра кренуо у потрагу за њом. Затекао је своју мезимицу мртву, исцепане сукње, како лежи на путу у шуми.
      Пошто су злочинци ухапшени, на завршној речи суђења у Бијелом Пољу, Раде Ђукић је ушао са пиштољем. Док се чекало да судије извећају пресуду, пришао је окривљенима и у Кур Мехтаја пуцао два пута. У главу и срце. Реџо се спасао, бацајући се под ноге полицајцима.
      “Раде је осуђен на осам година, али је одлежао око пола казне. Вратио се на Чакор и није много причао ни са ким. У потоку, неколико стотина метара даље од места где му је дете убијено, ископао је камен огроман. Сам га је клесао данима и месецима. После је споменик сам вукао из потока у планину до места где му је ћерка убијена. Ту га је оставио, и данас је ту” говори нам Симоновић.
      Добро се наш саговорник сећа како је хапсио злочинце. Информацију о убицама је добио од Тафа Љокаја, који је тада био локални политичар из Дечана.
      “У кући Реџа Ахметаја било нас је за столом неколико. Отац му је био очајан, жене су само унеле кафу и воду. Молио је да му дете не тучемо. И ја сам дао `бесу`”.
      Веселин даље прича да проблема није било ни на Бачији, месту где се крио убица. Отишао је, вели, сам полицијским аутом, а убица је отворио врата чим је чуо кола на планини.Потом је Симоновић отишао до места где је остављен пиштољ. Убица Кур Мехтај је рекао да није хтео да убије девојку.
      “Нисам говорио досад због породице Тафа Љокаја” каже овај полицијски инспектор у пензији. “Љокај је давно умро, а недавно сам чуо и да му је син преминуо, па нема више опасности да им се сународници у Метохији свете. Ови Албанци на Космету данас, нису више они из нашег времена када се знало да образ и част немају нацију и веру”.
      Са гнушањем, Симоновић прича како је деведесетих у Горњим Стреоцима на гробљу, на месту где је сахрањен убица Бранке Ђукић, изненада никао огроман споменик (једини те величине у Метохији) где је писало како је Кур Мехтај “жртва српског терора”.
      “Ови младићи јесу починили страшан злочин, али су њихови најмилији остали честити у очима Срба и Албанаца из тог времена. Ово данас није време поштених. Знају то Албанци. Зову ме неки од њих и данас телефоном. Многе је срамота данашњице. А Бранка, она заслужује улицу и споменик у централној Србији, Космету, Црној Гори…. Споменик да срамоти данашњицу” завршава причу инспектор.
      Мошти несрећне девојке су пренете
      Бранкине мошти из Метеха у Спуж пренете су 25. августа 1991. по вољи њене породице. На њеном споменику је уклесано: “На Чакору високоме,сретоше је крвождери, што са њима нешће поћи, пресудише револвери. Не заврши гимназију, но за образ даде главу. Оде вила у легенду и вјечиту стече славу. Освети је отац Раде, то витешки он учини. С тим подиже вјечни спомен својој људској величини.”
      Судбина гимназијалке
      Бранка Ђукић рођена је 1956. године у селу Метех, на планини Чакор. У Беранама је завршила три разреда гимназије са одличним успехом, а онда је хтела да промени школу јер јој је Пећ била ближе. У раним јутарњим сатима, 2. септембра 1975. ушла је у аутобус за град на Дриму, носећи документа за школу у коју је требало да крене 5. септембра
      (Мондо/Новости)
    • Од Иван Ивковић,
      Сатана се указа једном брату који је пао у грех и рече: "Ти ниси хришћанин."
      "Ко год да сам", - одговори брат, "ти си још гори."
      „Тачно је, бићеш у паклу“, рече Сатана поново.
      "Ти ниси мој судија," - одговори брат, "а ни Бог за мене."
      А сатана, ништа не постигавши, повуче се. А брат приневши Богу искрено покајање, поста опитним подвижником.
       

      View full Странице
    • Од Иван Ивковић,
      Сатана се указа једном брату који је пао у грех и рече: "Ти ниси хришћанин."
      "Ко год да сам", - одговори брат, "ти си још гори."
      „Тачно је, бићеш у паклу“, рече Сатана поново.
      "Ти ниси мој судија," - одговори брат, "а ни Бог за мене."
      А сатана, ништа не постигавши, повуче се. А брат приневши Богу искрено покајање, поста опитним подвижником.
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У Светом манастиру Хиландару међу братством и радницима нема позитивних на ковид 19.  Један гост манастира са пасошем Европске уније који је имао пратеће симптоме, монах који има послушање болничара и још један посетилац који је био у контакту са њим, тестирани су PCR тестом у самом манастиру и резултати су код свих били негативни. Будући да се здравствено стање посетиоца није поправљало, он је превезен у болницу у Солуну, где је на пријему тест показао да је позитиван.

       
      Након тога је у Хиландару тестирано укупно тридесет људи, монаха и радника, и сви су налази негативни.
      Због појаве више случајева ковида 19 у светогорским манастирима и обитељима, Свештена општина Свете Горе је јуче на ванредној седници донела нове мере за ходочаснике којом се додатно ограничава број посетилаца. Манастири могу дневно да приме највише 10 гостију, општежитељни скитови 5, идиоритмијски 2, док келије, колибе и испоснице могу да приме по 1 госта. Напомиње се да ходочасници могу боравити само у манастиру, односно скиту или келији чији су гости.
      Наглашено је и да је на целој Светој Гори потребно одржавати појачану хигијену у свим просторијама које користе ходочасници и примењивати све прописане мере заштите.
      Такође, уведено је  правило да сви негрчки држављани који посећују Свету Гору морају да имају негативан PCR тест.
       
      Извор: Хиландар
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-проморски амфилохије је вечерас, на празник Рођења Пресвете Богородице, служио вечерњу службу у храму посвећеном овом празнику у Перасту.
      Звучни запис беседе
      Након службе, цркву је опходила литија, а Владика се обратио вјерном народу архипастирском бесједом. Он је прво нагласио да се све што се од апостолских времена догађа у Цркви, догађа се кроз и у Светом Духу. ”Као што се догађа данас, тако су се и у вријеме светих апостола неки поклонили, а други, иако су већ пришли Цркви Божијој, ипак нису могли да повјерују да је Он заиста васкрсао, иако се Он њима јављао и јављао се 40 дана послије Васкрсења, па је требало времена да прихвате Њега Васкрслога и крену за Њим”, казао је Митрополит, подсјетивши на Господњу заповијест апостолима да иду по свему свијету и проповиједају Јеванђеље свим народима, крстећи их у име оца и Сина и Светога Духа, такође им обећавши да је са њима у све дане до свршетка вијека.
      ”Ово што је Господ заповиједио својим ученицима, то Црква Божија ради кроз вјекове, све сабира око имена Оца и Сина и Духа Светога”, рекао је и нагласио да су у њено окриље позвани сви народи, и сви људи како год се они осјећали, не да престану да буду припадници свог народа, већ да приме ту вјеру у Свету Тројицу, да се поклоне Богу љубави.
      Такође је подсјетио да су многи храмови подигнути у част Пресвете Богородице, Мајке Божије, која је родила не само човјека, него је родила Бога и човјека. ”Изабрана од свих жена које су потомкиње прамајке Еве, као најчистија, најчеднија, најчудеснија, да она роди Сина Божијега, Спаситеља свијета”, рекао је и додао да је Богородица обдарила свијет Богочовјеком, на коме се темељи све часно у људској историји, или се противи томе. ”Након Његовог времена има оних који сумњају у Њега, који га се одричу и који пљују на Њега”, казао је. Рекао је да Га чак и Мухамед назива Божијим изаслаником, пророком.
      ”Ми смо на једном мјесту гдје се вјековима сабирају они који се клањају Светој Тројици и који се крштавају у име Оца и Сина и Духа Светога и који се држе његових заповијести”, казао је и додао да овдје светиња постоји већ 300 година и да Паштровићи чувају светињу и окупљају се овдје са разних крајева, а чак је и Петар Велики, руски цар, био овдје и учио како да оснује флоту, а слао је у Пераст и своје официре да овдашње знање преносе у Русији. ”Ово је и њихова кућа, као и кућа свих који се крсте у име Оца и Сина и Духа Светога”, нагласио је још једном Митрополит.
      Владика је подсјетио на претке пре свега Бокеља, који су за кором хљеба отишли у Латинску Америку, и ради чијих је потомака тамо основана Епархија наше Цркве, на чијем је челу преосвећени Владика Кирило. Осврнуо се и на цркву на Златици која потиче из првих вијекова хришћанства. ”Црква са Златице је полетјела и слетјела у Резистенцу”, сликовито је приказао везу између Црне Горе и Јужне Америке, додавши да је Црква Божија призвана да гради и обнавља људске душе и умножава љубав у људским срцима.
      ”Том љубављу Црква жели да гради све земаљске народе, тако и градимо храм у Резистенци”, казао је Митрополит и додао да је градоначелник тога града Капитанић, човјек поријеклом одавде, који је дао плац за изградњу цркве.
      ”Христова љубав је она која не тражи своје, Он није дошао да му служе, већ да служи и да и живот свој жртвује за ближње своје. Тако и Његови ученици и свети мученици до данашњих времена, тако смо и ми призвани на ту љубав према Богу и једних према другима”, рекао је Владика, нагласивши да су од свих најбољи хришћани и људи, дјеца.
      Владика се осврнуо и на будуће обнављање куће у којој је боравио Свети Петар Други Ловћенски Тајновидац, као и на обнављање срушеног конака на Бриској Гори код Улциња. Владика је изразио наду да се новоизабрана власт неће свађати око моћи, већ да ће водити овај народ у љубави, након седамдесетпетогодишње безбожне власти утемељене на братомржњи и богомржњи.
      Митрополит је поновио ријечи блаженопочившег Патријарха Павла, који је говорио да, ако нема наде у Бога, нема ни напретка. ”Има двије врсте људи: они који вјерују у Бога као љубав, а онда вјерују у вјечно људско достојанство кроз Христа Бога Богочовјека, и они који се клањају људском ништавилу и парама и мисле да је у томе срећа”, рекао је и додао да човјек, ако није вјечно, бесмртно биће и ако је људски живот само овај на Земљи, онда је боље и да се не рађамо.
      ”Оно што нам Јеванђеље свједочи, храмови Божији, Црква Божија, и Христос Господ, рођени смо на Земљи, али не за Земљу, већ за небо, за вјечно Царство”, поучио је Владика на крају, подсјетивши на Светог Цара Лазара и Косовски завјет. Такође је на крају додао да су и највећим злочинцима потребне светиње да их просвећују и освећују.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...