Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

Постављена слика

Мироточива икона Св. Богородице Иверске Чудотворке

Мироточива икона Св. БогородицеУ парохији Рођења Пресвете Богородице, Оранџ Каунти (предграђе Лос Анђелеса САД), Српске православне епархије западноамеричке, уочи црквене славе на празничном бденију 20. 09.2008., десило се чудо милости Божије.

У присуству преко стотину парохијана, за време молитве, икона Пресвете Богородице је почела да точи целебно миро у таквој количини да се преливало преко постоља на којем је икона била положена. Благодарећи Господу и Св. Богородици на милости, о. Блашко Параклис са верним народом је направио неколико снимака као сведочанство истинитости догађаја. По свршетку празничног бденија мироточење са иконе је такође престало.  

Ова чудотворна икона је власништво Руске православне парохије на острву Хаваи САД. О. Блашко Параклис на овом острву води Српску православну мисионарску парохију и тим путем је упознао руског свештеника и добио вест о овој икони преко које је Господ и раније показивао своју милост. Икона је неколико дана била у Лос Анђелесу а потом је крајем септембра враћена руској цркви на Хавајима.

Приликом наше недавне посете Лос Анђелесу, сазнали смо о овом дивном чуду и добили од о. Блашка делић преосталог св. мира и фотографију коју објављујемо молећи Пресвету Богородицу да и нама грешнима подари мир и спокојство у овом свету.  

У петак 24. октобра 2008., помазаћемо верни народ овим чудотворним св. миром које има посебан мирис а изгледа као капи суза у мало гушћем облику.

Сајт Епархије западноамеричке

www.westsrbdio.org

Share this post


Link to post
Share on other sites

ZNAK U POHVISTNEVU

http://www.manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/677_c2.jpg&size=500

U crkvi posvećenoj ikoni Majke Božije “Tabinska” u gradu Pohvistnevo zamirotočile su ikone.

- Ispod severnih oltarskih dveri na kojima je naslikan Arhistratig Mihail, ugledao sam malu baru prozračne tečnosti – priča oltarnik Aleksej Krajnev. – Začudio sam se i odlučio da obrišem pod, ali kada sam otvorio dveri na pod je potekao potok uljane tečnosti…

Razmotrili smo to i videli da miro ističe iz rukohvata mača Arhistratiga i teče po njegovoj ivici. Kroz 45 minuta su zamirotočile ikone Arhangela Gavrila na južnim oltarskim dverima i Tabinska ikona Majke Božije. Po crkvi se proneo čudan miris koji se ne može ni sa čim uporediti. Sveštenici crkve su se uznemirili. Obavestili su sveštenika Pohvistnevskog okruga eparhije, nastojatelja te crkve jereja Nikolaja Petrova. Posavetovali su se i odlučili da neko vreme nikome ne govore o toj pojavi. Bilo je to 26 jula.

Sutradan uveče su u oltaru zamirotočili prestoni gvozdeni krst i prestona ikona. A 28 jula mirisna prozračna tečnost je prekrila veliko Raspeće. Za pevnicom su zamirotočile ikone Majke Božije i Gospoda Svedržitelja …Ukupno sedam ikona.

30 jula su zamirotočile još osam ikona. 31 jula su se mirisnom tečnošću prekrila dva metalna krsta i ikona Presvete Trojice. Na praznik obretenja moštiju Prepodobnog Serafima Sarovskog je zamirotočila Svetiteljeva ikona. A 2 avgusta na Iljindan je zablagouhala ikona Ilije Proroka.

Mirotočile su drvene ikone starinskog stila i savremene sofrinske ikone na juti i kartonu, bakarni i gvozdeni krstovi. Otac Nikolaj koji je bio uzbudjen maksimalno, je pre zvaničnog izveštaja za eparhiju pozvao svoga prijatelja u Moskvi, u prestonici poznatog protojereja Leonida Kalinina, i pitao ga kako da to shvati. On mu je odgovorio: “Gospod je vašoj eparhiji projavio veliku milost!”

…Kada smo prešli crkveni prag, odmah smo osetili prefinjeni miris. Sa čime se on može uporediti? Pomoćnik nastojatelja Olga Kašaeva je rekla: “Miris podseća na beli ljiljan, ali je nežniji”.

Zajedno sa ocem Nikolajem smo prišli mirotočivim ikonama. Ispod oltarskih dveri stoje veliki tanjiri, a druge ikone su obložene vatom ili peškirićima: na njih se slivaju tanki mlazevi mira – bezbojne uljane tečnosti. “Vlažne” peškiriće i vatu će potom izrezati na deliće, zapakovati u celofan i podeliti parohijanima. Ovde je važno objasniti sledeće. Postoji Hrišćanska Tajna miropomazanja i postoji čudotvorenje – mirotočenje ikona, svetih moštiju. Mirom sveštenik pomazuje onoga koji se krštava, stavljajući mu znak krsta na razne delove tela, i pritom izgovarajući reči: “Pečat dara Duha Svetoga”. To miro se priprema na poseban način. Pored maslinovog ulja i belog vinogradskog vina u njegov sastav ulaze još beli i crni tamjan, stiraksa, mastika, cvetovi ruže, bogorodske trave, lavandino ulje, fijalkov beli koren, balsam – ukupno 31 sastojak. U Ruskoj Pravoslavnoj Crkvi miro se kuva svake četiri godine u Donskom manastiru, i to u toku Strasne Sedmice. Na Veliki Četvrtak se u Uspenjskoj crkvi na Kremlju vrši Čin osvećenja mira. Zatim se miro šalje po eparhijama. U crkvama se čuva u oltaru.

Što se tiče mirotočenja ikona i svetih moštiju, naziv te čudesne pojave je uslovan. U Sovjetskom Savezu su naučnici jednom istraživali tečnost koja se izdvojila prilikom čuda. Zaključak je glasio: “Tečnost sa nekim uljanim elementima, nepoznatog porekla, molekuli obični ..:”

Neki stariji stanovnici Pohvistneva i okolnih sela su uzbudjeni time što se dešava u crkvi. A omladina se više raduje. Ali svi odlaze kod oca Nikolaja sa pitanjima. Otac umiruje, bodri, i podseća na reči Patrijarha Moskovskog i cele Rusije Alekseja II: “Mirotočenje svetih ikona smatramo kao projavu Božije milosti prema nama u ovo teško vreme u kome živimo”. A milost se već projavljuje.

Stanovnicu Pohvistneva Mariju su posle operacije jako bolele oči. Kada je prislonila vaticu sa mirom – bol je prošla. Druga žena se izlečila od glavobolja.

- Ali važno je nešto drugo – mnogi su stali na put koji vodi ka crkvi. Na praznike je u crkvi i do tri stotine ljudi – kaže otac Nikolaj. – Ima više onih koji se kaju i pričasnika. Nedavno je došao muškarac na šatakama. Mlada žena je dugo plakala pored mirotočivog Raspeća…Čuvši o “ruskom čudu” u crkvu dolaze i muslimani. Oni dugo stoje zamišljeni pred ikonama “koje plaču”.

…Još nismo bili ni završili razgovor sa ocem Nikolajem, kada mu je pritrčao uzbudjeni oltarnik Aleksej i rekao “da samo što je” zamirotočila ikona Apostola Jakova. Sveštenik je predložio meni i pokloniku rezervnom potpukovniku Vladimiru Kolesovu da podjemo s njim u oltar. I ovde je Gospod nama grešnima projavio neobično čudo. Stara ikona je obilno zamirotočila. Miris je bio veoma jak. Priznajem da je bilo strašno gledati tu natprirodnu pojavu “uživo”. Ali za ta dva sata što smo bili u crkvi, desila se još jedna potresna pojava. Na staklu koje prekriva ikonu “Nerukotvorenog Spasitelja” kapljica mira je napravila potpuno pravilan šestougaoni Pravoslavni Krst. Posle toga je nabubrila i osušila se na desnom poprečnom delu Krsta.

- Radovaćemo se svim blagočestivim Hrišćanima, - rekao je otac Nikolaj na oproštaju. –Svakome ćemo dati kap mira. Pokazaćemo sve mirotočive ikone. Za one koji dolaze izdaleka imamo dobre konake …

preuzeto sa http://www.cofe.ru/blagovest/article.asp?heading=34&article=10849

prevod sa ruskog Dr Radmila Maksimovic

http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=677

Share this post


Link to post
Share on other sites

Јесте ли видели појаву Богородичине иконе на пресеченом дрвету,

у Македонији?

Деца су видела јаку светлост на том месту,

пре него што је дрво исечено...

Share this post


Link to post
Share on other sites

ЧУДО У МАЧВИ: Из иконе Светог Василија Острошког у селу Ноћај цурило уље које је испуштало пријатан мирис

Све се одиграло на дан овог светитеља и трајало је 10 дана. Кандило се током молитви клатило лево-десно. Ходочасници из разних делова Србије походе кућу ђакона Александра Љубанића у нади да ће им бити услишене молитве

Мештани Ноћаја, села у Мачви са једва 300 кућа, од 12. маја, од када се прочуло да је икона Светог Василија Острошког у кући ђакона Александра Љубанића почела да мироточи, не престају да долазе да се поклоне овом свецу. Отац Александар, који службује у цркви у Салашу Ноћајском, у суседном селу, каже да је икону купио пре шест или седам месеци у епархијској продавници у Сремској Митровици.

- У почетку се ништа необично није дешавало. Дан пред празник Светог Василија Острошког, 11. маја, кренуо сам да долијем изјутра уља у кандило, које иначе гори нон-стоп испод икона. У том тренутку видео сам да је икона Светог Василија влажна, али сам помислио да је то од кандила. Међутим, одједном се осетио снажан пријатан мирис који се проширио на целу кућу. Моја супруга је додирнула ту кап на икони и схватила је да је у питању уљана маса и да мирис потиче из ње. Одмах сам позвао сеоског пароха оца Иву- прича млади ђакон.

Прве капи, каже он, појавиле су се из „руке“ светитеља.

- Оног тренутка када је свештеник цркве из Ноћаја отац Ива одржао молитву, та прва кап је склизнула доле. Уље неописивог мириса ишло је цео дан. Увече, негде после поноћи, капи су кренуле и из крста са капе (митре) светитеља, да би ујутру, на сам дан његовог празника, икона била сва у уљу. На седам места је капала - прича отац Александар.

Икона чудотворца Светог Василија Острошког, у породичној кући Љубанић, постављена је у углу собе уз остале светитеље тако да заједно чине импровизовани олтар овог домаћинства. Прво вече су три свештеника читала молитву, а друго вече девет. По селу се брзо прочуло шта се дешава, па је народ почео спонтано да долази. Ђакон Љубанић каже да је ту прву ноћ сигурно триста душа прошло кроз његов дома.

- Људи су долазили да се поклоне појављивању светог Василија и његовој великој милости. Долазе и данас. Било је људи из Сремске Митровице, Валјева, Земуна, Новог Сада... Палили су свеће, плакали, падали на колена и молили се за спас својих душа, за оздрављење... - прича он.

Икона је непрестано, са мањим или већим интензитетом, мироточила десетак дана. А како каже један од првих очевидаца, ветеринар Небојша Љесковац, дешавало се нешто што је противно свим законима физике.

- Како је више уља ишло, мирис је био слабији, да би, када је ишло мало уља, мирис био тако јак да се ширио двориштем и целом улицом - каже он.

Љубанић каже да је икона Светог Василија папирната и да је залепљена на медијапан. Икону је, одмах пошто је купљена, осветио прота Милован Иванковић, парох цркве у Салашу Ноћајском. Умирујући мирис још се шири дневном собом породице Љубанић.

- Пре него се ишта десило чак нисмо ни знали на каквом је материјалу урађена. Онда смо скинули да погледамо, јер смо помислили да није можда на боровини, јер се дешава да боровина некада пушта смолу, која може да пробија. Али, ово је уље, значи није смола, и капало је кап по кап - прича ђакон.

Мироточење је престало 22. маја, тачно десет дана пошто је и почело, а трагови су још видљиви на икони.

ОБАВЕШТЕНЕ ЦРКВЕНЕ ВЛАСТИ

О овом чуду у Мачви обавештене су највише црквене власти, а даљи потези се очекују од њих.

- Прате се дешавања, обављају се молитве над њом и видећемо. Будући да је она већ скоро престала да мироточи, претпоставка је да би следеће године уочи празника Светог Василија поново могла да крене. Могуће је да се понови и раније, а могуће је да се не понови више никада. То нико не може знати, то је воља Божја - објашњава Љубанић.

- Врло је мало икона у историји цркве које су мироточиле. Посљедњи случај који је забележен је икона Светог апостола и еванђелисте Луке и она се, мислим, налази тренутно у манастиру Лепавина у Хрватској. И она је почела да мироточи у једној православној породици у Немачкој и мироточила је три-четири дана, да би била пренета у манастир. Било је и неколико случајева да су иконе Богородице мироточиле, а у скорије време и на овим просторима није. Ово је благодат и за ово место, и за Мачву, и за сав наш род српски. Јер миро је прво кренуло из руке којом свети Василије благосиља. Благослов и благодет божја може бити само на добро - верује ђакон.

Љесковац, који је и председник црквеног одбора, каже да је непобитна чињеница да се десило нешто јединствено.

- Било је у историји и да икона проплаче... Овде нису ишле сузе већ уље и тај угодан мирис - каже он, додајући да је уочио да се кандило све време док је служена молитва клатило лево-десно да би се оног тренутака када се молитва завршила потпуно умирило.

Ђакон каже да је занимљиво то да је све почело да се дешава на недељу Мироносица.

- Ове године дан пред Василија Острошког био је празник, то јест дан у коме су по јеванђељу жене са мирисним уљима пошле ка гробу Исуса Христа да његово тело помажу. Интересантно је да је баш на тај дан икона и кренула да мироточи.

Милован Иванковић, свештеник, каже да се зна да се чуда излечења у манастиру Светог Василија Острошког дешавају. Мештани села у коме је икона Светог Василија Острошког почела да мироточи причају да су неки људи оздравили када су се поклонили овом свецу. Ђакон Љубанић каже да не може ништа да каже о томе јер није тако нешто видео, али додаје да је сасвим сигурно једно:

- Оно што сам на лицима људи могао да видим свих ових дана је нека мекоћа, као да су им се вратиле давно изгубљене вредности - љубав, праштање, мир, слога... А то је у данашње време много више значајно.

Икона је поново почела да мироточи у Храму Светих апостола Петра и Павла у Ноћају за време Свете Литургије и мироточи дан данас!

СЛАВА ГОСПОДУ!

Share this post


Link to post
Share on other sites

МИРОТОЧИВИ БЛАГОСЛОВ

“Васкрсењем Својим Господ је дигао

плочу са гроба нашег, са гробнице ове зе-

маљске, и ми смо први пут угледали отво-

рен за нас пут који са земље води у Живот

Вечни. А сведоци тога догађаја су безброј-

ни. И ви сте сведоци тога данас. Први

сведоци биле су Свете жене Мироносице,

а за њима …милиони и милиони хришћа-

на до данашњега дана. Шта су они, ко су

они? Само сведоци Васкрсења Христовог

… Јер, чиме се хришћанин одликује од свих

других људи, од свих других вера, од свих

других земаљских бића? Ми смо хришћа-

ни тиме што верујемо у Христово Вас-

крсење, у своју бесмртност и Живот Веч-

ни“ – речи су аве Јустина Поповића.

Да ли је Свемилостиви Господ на то

хтео да нас подсети у другу недељу по Вас-

крсу – недељу Светих жена Мироносица,

када се 11. маја, ове године у селу Ноћају

у Мачви, у дому породице ђакона Алек-

сандра Љубанића пројавило чудо Божје?

Тога дана, након Свете Литургије, ђакон је

кренуо до долије уље у једно од кандила

које се налази на импровизованом олтару

и које пред светим иконама гори непреста-

но. Поглед му се задржао на икони Светог

Василија Острошког, јер је рука светитеља

којом благосиља народ – била влажна. До-

вољно је било да се додирну капи које су

се на икони пројавиле и да се просторија

испуни божанским мирисом. Икона Светог

Василија уочи дана празновања овог Све-

титеља је – почела да мироточи. На сам дан

празновања икона је мироточила са свих

страна: из руке светитеља, из Јеванђеља,

ореола, са крста, рамена… сливало се

обилно свето миро, да би се наредних дана

смањивало и престало да мироточи након

десетак дана. Трагови мироточења се јасно

виде и сада у порама дрвеног рама у који

је икона урамљена, а и сама икона је на-

топљена услед мироточења. Да чудо буде

веће, икона је папирна, каширана и урађе-

на на медијапан плочи. Купљена је пре пет

– шест месеци у епархијској продавници у

Сремској Митровици. По престанку миро-

точења иконе Светог Василија, почеле су

да мироточе иконе Пресвете Богородице

– Млекопитатељнице и икона Мајке Божје

– Достојне јест. Милошћу Божјој, у време

доласка нашег да забележимо пројављено

чудо у домаћој цркви породице Љубанић

и даље је мироточила икона Мајке Божје

– Млекопитатељница, па смо се и сами у

то могли уверити.

Дом породице Љубанић је постао место

ходочашћа, окупљања и молитве. Свакод-

невно са свих страна у овај дом пристиже

народ да се и сами увере у пројављено чудо

и да пред иконама светитеља узнесу своје

молитве. Све више је и оних који долазе

да од Господа, преко Богородице и Све-

титеља затраже исцељење за себе и своје

најмилије. Сама породица Љубанић је уз-

држана и опрезна у својим изјавама на ту

тему, јер и сами су већ довољно збуњени и

затечени свим овим дешавањима. Једно је

сигурно – врата су свима отворена.

У православној традицији мироточење

икона или моштију светитеља се, иначе,

тумачило као знак благослова или опоме-

не. Искрено се надамо да ће свима онима

који су се и сами уверили у мироточење

икона у овом Мачванском селу оснажити

вера и подстаћи их на ревност у хришћан-

ском живљењу, а

да ће све оне који

се још увек нису

духовно пробу-

дили подстаћи на

размишљање и

привести вери у

Бога.

Зашто су иконе

почеле мироточи-

ти баш у Мачви,

зна само Господ.

На жалост, за људе

у овОм крају кру-

же приче да нису

много побожни

и да су нарочито

били уздржани у

слављењу управо

Светог Василија,

сматрајући да се

тај празник од

скора слави, да то

раније није било

црвено слово, као

и да то није “наш

светитељ“. Након

одвајања Црне

Горе од Србије, је

долазило чак и до

сукоба међу меш-

танима, јер су оне

који су одлазили у храм да прославе овог

“црногорског светитеља“ називали издај-

ницима и другим погрдним именима. На

све то Свети Василије, који већ вековима

чини чуда, не гледајући ко је ко, ни које

је вере – својом мироточивом руком бла-

госиља наш неверујући народ. Још једном

се потврђују речи из Јеванђеља: “Љубите

непријатеље своје, благосиљајте оне који

вас куну, чините добро онима који вас мрзе

и молите се за оне

који вас вређају и

гоне“ (Мт. 5,41)

Да ли је следећи

ове јеванђелс-

ке речи, из руке

Светог Василија,

којом са иконе

благосиља народ,

потекло миро – да

помогне, утеши

и исцели управо

оне који су га се

одрекли?

Остаје и друга

дилема за све нас

који смо у дом

Љубанића ушли:

– Зашто су од број-

них икона Мајке

Божје које се на-

лазе у овом дому,

на зиду и олтару,

почеле да мирото-

че само чудотвор-

на икона Мајке

Божје – Достојно

јест и Млекопи-

татељница? Шта

нам се то поручује

или због чега смо

то опоменути?

Читајући акатисте посвећене Пресве-

тој Владичици нашој Богородици у част

икона које су промироточиле у дому ове

благочестиве породице, стоје следеће на-

помене: Мајка Божја, чији је лик изобра-

жен на икони Достојно јест

или Милосрдна се “призива

за умилостивљење Бога према

нашим сагрешењима“ а мајка

Божја изображена на икони

Млекопитатељнице – “призи-

ва се у помоћ породиљама и

дојиљама“. Да ли се ту крију

одговори? Да ли је то порука

српском народу који је због

смањеног наталитета у изуми-

рању? Да ли је то апел свима

нама да престанемо са страш-

ним и смртним грехом блудо-

чинства, прељубе и чедоморства (убијања

деце у утроби својој)?

Чини нам се да је то јасан позив на

покајање и причешће. Господ нас поново

опомиње да смо одступили од вере и на-

уке Христове и да смо огрезли у бројним

гресима среброљубља, себичности, влас-

тољубља, злобе и немилости према бли-

жњима, у преједању и опијању, у блуду и

неморалу и уместо да служимо Богу, сво-

ме Створитељу и подаритељу свих добара,

ми смо се окренули сатани и постали слу-

ге зла и безакоња.

“Јер свети Апостол вели: “Ми хришћа-

ни, ми смо Христов мирис Богу“: Тим не-

беским мирисом потискујемо сваки грех,

гнев и страст. Тако душе наше миришу

или смрде. То осећају свети Анђели који

су око нас и виде то. Зато сваки грех што

је у мојој и твојој души смрди… Зато је

Господ и дао нама Свете Тајне Покајања и

Причешћа да нас омиомире, да омиришу

наше душе. Благо оној души која кроз жи-

вот иде са вером у Васкрслог Господа Ису-

са Христа, са светом љубављу, молитвом,

постом и свим осталим светим хришћанс-

ким врлинама“ – поручује ава Јустин Ће-

лијски.

Има ли гласнијег позива од овог?! Јер,

све чешће се у хришћанском свету говори

о видљивим знацима последњих времена,

на која указују библијска пророчанства,

сагласна са планом и програмом центара

моћи у свеопштој глобализацији човечанс-

тва. Али, има ли ко да то чује и има ли ко

да то види?!

Господ шаље на овај начин апел свима

онима који искру вере у Бога имају, да под

хитно исповеде сва своја сагрешења искус-

ном духовном пастиру и из дубине душе

завапе за опроштај, јер је данас врло мали

број нас спреман да завири у своје срце, и

сузама покајања очисти греховну прљавш-

тину која се ту наталожила, не би ли наше

чисто срце постало станиште Духа Свето-

га и свих оних дарова које Он собом носи.

Нека би дао Бог да и ми “умремо греху“ и

васкрснемо у новог преображеног човека,

који ће остатак свог земног живота про-

вести богоугодно и у славу Бога, Пресвете

Богородице и свих Светих.

Амин Боже дај, а Господу нека је слава

и хвала за све!

Славица Чембић

Share this post


Link to post
Share on other sites

Брате Серафим, видим Вам на аватару слику мироточиве иконе Светог оца нашег Василија, слава му и милост. Пало ми је на памет, да можда нисте очевидац тог чудесног догађаја, или имате неке информације ''из прве руке'',што би се рекло...? У том случају, био бих Вам захвалан да их подијелите са нама.

Христос међу нама!

П.С. Како сам чуо, икона је поново замироточила на празник Светих апостола Петра и Павла, прошле године, приликом појања Херувимске пјесме, и још једном-након одређеног времена.

Поздрав

Share this post


Link to post
Share on other sites
У овој причи изложићу вам како сам ја доживео сусрет са мироточивом иконом Светог Василија:

 

Hvala za svjedocanstvo, brate Marko... Mene interesuje: da li je ikona mirotocila u mlazevima, ili se orosavala? Zaista si imao veliku milost da to vidis. Blago Tebi, pomeni!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala za svjedocanstvo, brate Marko... Mene interesuje: da li je ikona mirotocila u mlazevima, ili se orosavala?

Zaista si imao veliku milost da to vidis. Blago Tebi, pomeni!

Ikona je ponekad samo orosavala a desavalo je se i da naidje mlaz mira.  Neka nas molitvama Svetog Vasilija Ostroskog Gospod sve pomiluje i spase!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Слава Свемилостивом Господу,јесам очевидац мироточења и исцелења која се по Милости Божијој дешавају. Икона мироточи и дан данас ,некада мање некада више. Ово је чудо јединствено по томе што није тренутно већ траје Богу Хвала већ 17 месеци. Ја Вам оно што сам видео тешко могу пренети! "Велики јеси Господе и све речи овога света нису достојне испричати величину чудеса Твојих!"

Икона се налази у селу Глушцима између Сремске Митровице и Богатића ( Мачва) па је најбоље да сами погледате и посетите Храм Св. Апостола Петра и Павла. Свако Вам добро!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Рапсоди,
      Овде можете постављати  искуства Божијих чуда у вашем животу...мада је и сам наш живот једно велико чудо, па чак и сваки уздах и издах као и сваки минут и секунд. Овде пишите о очигледним(упечатљивим )искуствима.
      Јуче ја и супруг на Ади Циганлији, отишли да се мало опустимо.Ја пливам, супруг рони.Притом супруг рони са подводном   камером.У  једном тренутку му камера пада са главе и нестаје  у  водама адским. Није свеједно, има је одавно и користи је, није му музејски експонат.Склони везивању за ствари секирација  спусти тамне облаке на наша осунчана и насмејана лица . Почиње подухват тражења игле у пласту  прилично мутне воде циганлијске.Ја ногама газим да случајно нагазим и само извучем камеру, супруг безуспешно рони  да нађе.....и ништа.У једном тренутку неко од нас се сети да се помолимо св.Фанурију (иначе се овом светитељу моли  за налажење изгубљених ствари ) И после  врло кратког  времена у тренутку  молитве, погодише нам сe   "фреквенције " са св.Фануријем И супруг изрони са камером  која је иначе врло мала и врло лагана. То је било јуче.
      Хвала Богу и св.Фанурију за проналежењу изгубљене ствари.
       
       
    • Од Логос,
      О, какве радости, о дивног ли дана! Врло, врло значајан дан, не само за Епархију врањску, већ и за целу Васељену! Данас се Небо додирнуло са земљом! Данас је дат утук онима који се праћаху против бодила, мислећи да ће ако и када сруше нечију кућу и прогоне из роднога града , занавек избрисати нечије битисање и нечији траг...Али сами себи траг избрисаше а Аву Јустина још више уздигоше, још силније учинише да се Ава наш прослави у Сили Господа нашега Исуса Христа...Заједно у пратњи са Тројеручицом, Ава нам се вратио! Тројеручица да нам светли и да нас радује а Свети наш Ава да нас крепи, помаже и помилује! Слава и хвала Богу за све!

      01.јун. 2019.године... Диван и сунчан дан. На улици Светога краља Стефана Првовенчаног, где је ишла Литија, у пратњи Пресвете Мајчице Богородице Тројеручице и моштију Светог аве нашег Јустина, у Свечаном входу скупило се и старо и младо, војници, полицајци, ватрогасци, спортисти, културна и уметничка друштва, ученици, председници, функционери и начелници градских и приградских установа и институција као и околних општина, представници средстава јавног информисања, монаштво,    клир и верни народ.
      Вход су са светињама предводили Његово Преосвештенство Епископ брегалнички и Местобљуститељ битолски Г. Марко, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Арсеније, и Његово Преосвештенство Епископ врањски Г. Пахомије. Посебну драж Входу, дали су звуци инструмената Војног оркестра Копнене војске из Ниша.
      По доласку Светиња у порти предивно окићеног Саборног храма, док су звона звонила, дечица су пред светињама бацала латице ружа и пуштено је јато белих голубова. 
      Светиње су, у порти храма, дочекали Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. Иринеј, Његово Преосвештенство Епископ полошко-кумановски Г. Јоаким са архимандритом Јованом (Радосављевићем) и великим бројем верног народа. 
      По уласку Литије у храм, отпевани су тропари икони Тројеручици и Преподобном Јустину Ћелијском и Врањском. 
      Након тога, у препуном Саборном храму, обављен је свечани чин предаје Светиња Епископу Пахомију. Део моштију Аве Јустина, нашем Архипастиру је предао Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. Иринеј, уз дирљиву и врло надахнуту беседу, говорећи о Ави Јустину и упутивши срдачне и лепе жеље, како Епископу Пахомију, тако и верном народу Епархије врањске. 
      Верни препис чудотворне иконе Богородице Тројеручице, Епископу Пахомију допратио је и предао игуман царске Лавре манастира Хиландара архимандрит Методије, такође уз беседу и причи о једном од многих чуда  које се десило посредништвом иконе Тројеручице.
      После предаја Светиња, беседом се обратио и Епископ Пахомије, где се захвалио Његовом Преосвештенству Епископу ваљевском Г. Милутину и високопреподобној игуманији Гликерији, Епископу Иринеју и свим присутним Архијерејима, архимандриту Методију, игуману хиландарском, приложницима, добротворима, пратњи која је Светиње донела и свима осталима који су допринели да исте дођу у град Врање, као и организаторима и учесницима Литије кроз град.
      Након тога служен је молебан за присутне Архијереје, дародавце, добротворе, приложнике, пратиоце Светиња и за сав верни народ, као и вечерња служба са читањем Акатиста Богородици Тројеручици и Преподобном Јустину Ћелијском и врањском, док су сви присутни имали прилике да се поклоне и целивају Светиње.
      Икона Пресвете Богородице Тројеручице стигла је из манастира Хиландара са Свете Горе. По Икону је ишла делегација: архимандрит мр Методије (Марковић), председник ЦО Врање господин Дејан Костић, професор Михајлов Николај Ганчев представник Фондација "Трејс за људе" из Софије, господин Георгиев Георги Милков, господин Одрински Теодор Димитров, господин Ненад Ђорђевић представник града Врања, господин Ведран Ташковић начелник одељења за ванредне ситуације, господин Делчев Бојан Стојанов, господин Пецев Благој Петров, господин Михајлов Николај Николаев, господин Александар Станојковић, господин Дејан Трајковић, господин Иван Ристић, господин Немања Јовановић, господин Бобан Михајловић, господин Игор Младеновић, господин Драган Цветковић, господин Милош Стошић, и господин Светозар Миловановић.
      Добротвори и приложници Чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице били су: Фондација "Трејс за људе" из Софије – Бугарска (представник проф. Николај Михајлов); ПР (Предузетничка радња) ТРАДИЦИЈА ЈУГА из Врања; госпођа Љубинка Миловановић, из Врања  госпођа Тања Додић, из Врања; Запослени у Окружном затвору у  Врању; госпођа Јадранка Васић, из Косовске Каменице; господин Игор Младеновић, из Ниша; господин Теодор Одрински,  из Бугарске; господин Слободан Нешић, из Врања; господин Ненад Миловановић, из Београда; господин Слађан Велиновић, из Врања; ПР (Предузетничка радња) Еко фуд из Ниша; Фудбалски клуб Динамо из Врања; госпођа Милена Стефановић, из Врања; госпођа Дивна Стојковић, из Врања; Полицијска управа  Врање; господин Добри Стојановић;  господин Звонко Ђурђевић, из Ћуприје; господин Слободан Јованчевић, из Врања; госпођа Јагода Ђорђевић, из Трговишта; господин Ненад Крстић, из Трговишта; господин Јовица Јањић, из Врања; госпођа Марија Јовановић, из Врањске Бање; господин Зоран Стојановић, из Врања; и породична млекара "Величковић" ПТР Алакинце.
      Подсетимо се мало како је ова Светиња стигла у манастир Хиландар.
      Икона Тројеручица је, исцелила руку Светог Јована Дамаскина када му је она одсечена по заповести дамаског калифа. Свети Јован Дамаскин се наиме како писмима тако и речима борио против иконобораца, али је међутим био оклеветан и неправедно кажњен. Исцелила га је Пресвета Богородица, док се пред овом њеном иконом ожалошћен молио. Он је из благодарности за учињену милост придодао њеном лику трећу руку, по чему је она добила име Тројеручица.
      По свом чудесном исцељењу, Свети Јован Дамаскин постаје монах у лаври светог Саве Освећеног, а Света икона Тројеручица остаје непрестано уз њега. Пре свог блаженог упокојења он братији оставља завештање да се ова света икона дарује царском сину који ће, према пророчанству Светог Саве Освећеног једног дана доћи на поклоњење у лавру. Тако Тројеручица пет векова касније доспева у руке царског сина, тада Архиепископа све српске земље Саве, заједно са иконом Млекопитатељнице и штапом-патерицом Светог Саве Освећеног.
      Током векова насликано је више копија иконе Богородице Тројеручице да би се њен пресветли лик приближио онима који не могу походити Свету Гору.
      Икона Богородице Тројеручице боравиће у храму Свете Тројице у Врању до 25. јула 2019. године, на дан прославе Иконе Пресвете Богородице Тројеручице, када ће Литијским ходом свечано бити однета у манастир Светог Николаја у Врању који је метох манастира Хиландара, где ће трајно остати.
      Мошти Преподобног Јустина Ћелијског и Врањског стигле су из манастира Ћелије код Ваљева где је Преподобни Јустин провео последње овоземљаске дане. По мошти је ишла делегација: Његово Преосвештенство Епископ врањски Г. Пахомије, председник скупштине града Врања господин Дејан Тричковић са пратњом, протојереј-ставрофор Станисав Петрушевић и протојереј Александар Јовановић. Свечано преузимање дела моштију Преподобног Јустина Ћелијског и Врањског било је у манастиру Ћелије, где је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Господин Милутин, уз присуство високопреподобне игуманије Гликерије и сестринства, уручио мошти Епископу врањском Г. Пахомију  Том приликом је, уједно, Епископ Пахомије  на поклон даривао икону са честицом моштију Светих сурдуличких мученика Епископу Милутину.
      Доласком моштију Преподобног Јустина Ћелијског и Врањског у Православну епархију врањску исправљена је велика неправда према Преподобном Јустину Ћелијском и Врањском, и учињена је огромна радост нашој епархији. Подсетимо се мало историје.
      После Другог светског рата и успостављањем комунистичке власти, Српска Православна Црква, њено свештенство и монаштво, као и верујући народ, били су изложени прогону и покушају затирања свега што је било у вези са хришћанским учењем. Овом прогону нарочито су били изложени њени најистакнутији појединци међу којима је био и Преподобни Јустин Поповић. Свима је позната чињеница да су 1964. године тадашње власти порушиле његову родну кућу желећи да избришу сваки његов траг постојања у Врању, иако се Отац Јустин супротставио таквој одлуци пред Општинским судом у Ваљеву. Колико га је узнемирило овакво бахато и нецивилизацијско понашање тадашње власти у Врању, сведочи његови савременици који кажу  да је тада по доласку из суда, Отац Јустин рекао да уколико му Врањанци сруше породичну кућу, он никада више за свог овоземаљског живота неће отићи у Врање. И био је доследан томе, тако да све до свога упокојења на Благовести 1979. године није више дошао у Врање.
      Сада ће та неправда после 55 година бити исправљена. Део моштију Преподобног Јустина Ћелијског и Врањског боравиће у Саборни храм Свете Тројице у Врању до 14. јуна када ће Литијским ходом свечано бити пренет у Свеправославни центар "Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски" саграђен на истом оном месту где је била његова родна кућа, у храм посвећен Светом Јустину Философу и Мученику (по коме је наш Преподобни Јустин и добио име) и Преподобном Јустину Ћелијском и Врањском, где ће трајно остати.
      Пресвета Царице, о Богородице, чувај нас иконом Твојом Тројеручицом!
      О човече Богочовека Христа, Аво наш Јустине, моли Бога за нас!

      Извор: Епархија врањска
    • Од Логос,
      Обавештавамо верни народ да ће дочек иконе Светог Цара–мученика Николаја Романова бити у среду 8. маја 2019. у 23 часа испред Храма Светог Вазнесења Господњег у Жаркову.
       
      Икона Цара Николаја о којој је реч је иконописана по наруџби Салехардске епархије 2017. године и освештана је у такозваној "соби стрељања" Храма-на-крви у Јекатеринбургу 2018. у дане спомена на 100 годишњицу стрељања Свете Царске породице Романов.
      У јесен 2018. године икону су пронели по северним градовима и селима Јамала, пробијајући пут (колима, снегоходима, хеликоптерима) у дужини од 600 км и више. Сада по благослову Архиепископа Салехардског и Новоуренгојског г. Николаја  доносе ову икону у Србију, у знак поштовања према српском народу и као символа заједничког страдалног историјског пута српског и руског народа. Први православни храм у Србији у који ће икона доћи је храм Вазнесења Господњег у Жаркову, испред кога ће дочек иконе бити у среду у 23 часа. Позивамо верни народ да у што већем броју дође у порту храма ради дочека иконе Цара Николаја.
       
      Извор: Храм Вазнесења Господњег на Жаркову
    • Од Логос,
      Протосинђел Сергије (Рекић), намјесник манастира Острог синоћ је у крипти саборног храма Светог Јована Владимира у Бару одржао предавање на тему: Свједочанства о чудима Светог Василија Острошког. „Чуда имају спасоносни смисао. То није само да нам продужи вијек неко вријеме“, рекао је отац Сергије на почетку предавања.
       
    • Од Логос,
      Предавање на тему Свете Иконе и победа Православља одржао је Митрополит загребачко-љубљански гоподин др Порфирије. Митрополит Порфирије се у свом излагању дотакао најважнијих ствари везаних за сам настанак Великог поста, за припремне недеље пред Часни пост, као и о недељама посвећеним посебним догађајима и личностима из живота наше Свете Цркве. Митрополит је, такође, говорио о светим иконама, о њиховом историјском развоју и теологији светих Икона, да би на крају своје предавање завршио са догађајем из 843. године када је Православље донело коначну победу над свим јересима и од тада је установљен празник који се празнује сваке прве Недеље Часнога и Великог поста. Предавање је одржано 05. марта 2017. године, под сводовима свечане сале СКД Просвјета у Загребу.
×
×
  • Create New...