Jump to content

Rate this topic

Recommended Posts

?? ??, ??? ?????? ? ???? ?????? ?????,

??? ?? ???????????? ??? ??? ?? ???? ?????? ???????

?? ?? ?????? ?? ??????? ??? ?? ??????????? ?????...

takve analize uzimajte sa rezervom

Share this post


Link to post
Share on other sites

Постављена слика

Мироточива икона Св. Богородице Иверске Чудотворке

Мироточива икона Св. БогородицеУ парохији Рођења Пресвете Богородице, Оранџ Каунти (предграђе Лос Анђелеса САД), Српске православне епархије западноамеричке, уочи црквене славе на празничном бденију 20. 09.2008., десило се чудо милости Божије.

У присуству преко стотину парохијана, за време молитве, икона Пресвете Богородице је почела да точи целебно миро у таквој количини да се преливало преко постоља на којем је икона била положена. Благодарећи Господу и Св. Богородици на милости, о. Блашко Параклис са верним народом је направио неколико снимака као сведочанство истинитости догађаја. По свршетку празничног бденија мироточење са иконе је такође престало.  

Ова чудотворна икона је власништво Руске православне парохије на острву Хаваи САД. О. Блашко Параклис на овом острву води Српску православну мисионарску парохију и тим путем је упознао руског свештеника и добио вест о овој икони преко које је Господ и раније показивао своју милост. Икона је неколико дана била у Лос Анђелесу а потом је крајем септембра враћена руској цркви на Хавајима.

Приликом наше недавне посете Лос Анђелесу, сазнали смо о овом дивном чуду и добили од о. Блашка делић преосталог св. мира и фотографију коју објављујемо молећи Пресвету Богородицу да и нама грешнима подари мир и спокојство у овом свету.  

У петак 24. октобра 2008., помазаћемо верни народ овим чудотворним св. миром које има посебан мирис а изгледа као капи суза у мало гушћем облику.

Сајт Епархије западноамеричке

www.westsrbdio.org

Share this post


Link to post
Share on other sites

ZNAK U POHVISTNEVU

http://www.manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/677_c2.jpg&size=500

U crkvi posvećenoj ikoni Majke Božije “Tabinska” u gradu Pohvistnevo zamirotočile su ikone.

- Ispod severnih oltarskih dveri na kojima je naslikan Arhistratig Mihail, ugledao sam malu baru prozračne tečnosti – priča oltarnik Aleksej Krajnev. – Začudio sam se i odlučio da obrišem pod, ali kada sam otvorio dveri na pod je potekao potok uljane tečnosti…

Razmotrili smo to i videli da miro ističe iz rukohvata mača Arhistratiga i teče po njegovoj ivici. Kroz 45 minuta su zamirotočile ikone Arhangela Gavrila na južnim oltarskim dverima i Tabinska ikona Majke Božije. Po crkvi se proneo čudan miris koji se ne može ni sa čim uporediti. Sveštenici crkve su se uznemirili. Obavestili su sveštenika Pohvistnevskog okruga eparhije, nastojatelja te crkve jereja Nikolaja Petrova. Posavetovali su se i odlučili da neko vreme nikome ne govore o toj pojavi. Bilo je to 26 jula.

Sutradan uveče su u oltaru zamirotočili prestoni gvozdeni krst i prestona ikona. A 28 jula mirisna prozračna tečnost je prekrila veliko Raspeće. Za pevnicom su zamirotočile ikone Majke Božije i Gospoda Svedržitelja …Ukupno sedam ikona.

30 jula su zamirotočile još osam ikona. 31 jula su se mirisnom tečnošću prekrila dva metalna krsta i ikona Presvete Trojice. Na praznik obretenja moštiju Prepodobnog Serafima Sarovskog je zamirotočila Svetiteljeva ikona. A 2 avgusta na Iljindan je zablagouhala ikona Ilije Proroka.

Mirotočile su drvene ikone starinskog stila i savremene sofrinske ikone na juti i kartonu, bakarni i gvozdeni krstovi. Otac Nikolaj koji je bio uzbudjen maksimalno, je pre zvaničnog izveštaja za eparhiju pozvao svoga prijatelja u Moskvi, u prestonici poznatog protojereja Leonida Kalinina, i pitao ga kako da to shvati. On mu je odgovorio: “Gospod je vašoj eparhiji projavio veliku milost!”

…Kada smo prešli crkveni prag, odmah smo osetili prefinjeni miris. Sa čime se on može uporediti? Pomoćnik nastojatelja Olga Kašaeva je rekla: “Miris podseća na beli ljiljan, ali je nežniji”.

Zajedno sa ocem Nikolajem smo prišli mirotočivim ikonama. Ispod oltarskih dveri stoje veliki tanjiri, a druge ikone su obložene vatom ili peškirićima: na njih se slivaju tanki mlazevi mira – bezbojne uljane tečnosti. “Vlažne” peškiriće i vatu će potom izrezati na deliće, zapakovati u celofan i podeliti parohijanima. Ovde je važno objasniti sledeće. Postoji Hrišćanska Tajna miropomazanja i postoji čudotvorenje – mirotočenje ikona, svetih moštiju. Mirom sveštenik pomazuje onoga koji se krštava, stavljajući mu znak krsta na razne delove tela, i pritom izgovarajući reči: “Pečat dara Duha Svetoga”. To miro se priprema na poseban način. Pored maslinovog ulja i belog vinogradskog vina u njegov sastav ulaze još beli i crni tamjan, stiraksa, mastika, cvetovi ruže, bogorodske trave, lavandino ulje, fijalkov beli koren, balsam – ukupno 31 sastojak. U Ruskoj Pravoslavnoj Crkvi miro se kuva svake četiri godine u Donskom manastiru, i to u toku Strasne Sedmice. Na Veliki Četvrtak se u Uspenjskoj crkvi na Kremlju vrši Čin osvećenja mira. Zatim se miro šalje po eparhijama. U crkvama se čuva u oltaru.

Što se tiče mirotočenja ikona i svetih moštiju, naziv te čudesne pojave je uslovan. U Sovjetskom Savezu su naučnici jednom istraživali tečnost koja se izdvojila prilikom čuda. Zaključak je glasio: “Tečnost sa nekim uljanim elementima, nepoznatog porekla, molekuli obični ..:”

Neki stariji stanovnici Pohvistneva i okolnih sela su uzbudjeni time što se dešava u crkvi. A omladina se više raduje. Ali svi odlaze kod oca Nikolaja sa pitanjima. Otac umiruje, bodri, i podseća na reči Patrijarha Moskovskog i cele Rusije Alekseja II: “Mirotočenje svetih ikona smatramo kao projavu Božije milosti prema nama u ovo teško vreme u kome živimo”. A milost se već projavljuje.

Stanovnicu Pohvistneva Mariju su posle operacije jako bolele oči. Kada je prislonila vaticu sa mirom – bol je prošla. Druga žena se izlečila od glavobolja.

- Ali važno je nešto drugo – mnogi su stali na put koji vodi ka crkvi. Na praznike je u crkvi i do tri stotine ljudi – kaže otac Nikolaj. – Ima više onih koji se kaju i pričasnika. Nedavno je došao muškarac na šatakama. Mlada žena je dugo plakala pored mirotočivog Raspeća…Čuvši o “ruskom čudu” u crkvu dolaze i muslimani. Oni dugo stoje zamišljeni pred ikonama “koje plaču”.

…Još nismo bili ni završili razgovor sa ocem Nikolajem, kada mu je pritrčao uzbudjeni oltarnik Aleksej i rekao “da samo što je” zamirotočila ikona Apostola Jakova. Sveštenik je predložio meni i pokloniku rezervnom potpukovniku Vladimiru Kolesovu da podjemo s njim u oltar. I ovde je Gospod nama grešnima projavio neobično čudo. Stara ikona je obilno zamirotočila. Miris je bio veoma jak. Priznajem da je bilo strašno gledati tu natprirodnu pojavu “uživo”. Ali za ta dva sata što smo bili u crkvi, desila se još jedna potresna pojava. Na staklu koje prekriva ikonu “Nerukotvorenog Spasitelja” kapljica mira je napravila potpuno pravilan šestougaoni Pravoslavni Krst. Posle toga je nabubrila i osušila se na desnom poprečnom delu Krsta.

- Radovaćemo se svim blagočestivim Hrišćanima, - rekao je otac Nikolaj na oproštaju. –Svakome ćemo dati kap mira. Pokazaćemo sve mirotočive ikone. Za one koji dolaze izdaleka imamo dobre konake …

preuzeto sa http://www.cofe.ru/blagovest/article.asp?heading=34&article=10849

prevod sa ruskog Dr Radmila Maksimovic

http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=677

Share this post


Link to post
Share on other sites

dragi moji u nedelju sam ucestvovao na duhovnoj akademiji na Prevlaci, koja se odigravala na bini ispred ulaza na crkvenu kapiju. Na mahove se citavom portom sirio neopisivi miomiris od svetih mostiju

Share this post


Link to post
Share on other sites

Јесте ли видели појаву Богородичине иконе на пресеченом дрвету,

у Македонији?

Деца су видела јаку светлост на том месту,

пре него што је дрво исечено...

Share this post


Link to post
Share on other sites

ЧУДО У МАЧВИ: Из иконе Светог Василија Острошког у селу Ноћај цурило уље које је испуштало пријатан мирис

Све се одиграло на дан овог светитеља и трајало је 10 дана. Кандило се током молитви клатило лево-десно. Ходочасници из разних делова Србије походе кућу ђакона Александра Љубанића у нади да ће им бити услишене молитве

Мештани Ноћаја, села у Мачви са једва 300 кућа, од 12. маја, од када се прочуло да је икона Светог Василија Острошког у кући ђакона Александра Љубанића почела да мироточи, не престају да долазе да се поклоне овом свецу. Отац Александар, који службује у цркви у Салашу Ноћајском, у суседном селу, каже да је икону купио пре шест или седам месеци у епархијској продавници у Сремској Митровици.

- У почетку се ништа необично није дешавало. Дан пред празник Светог Василија Острошког, 11. маја, кренуо сам да долијем изјутра уља у кандило, које иначе гори нон-стоп испод икона. У том тренутку видео сам да је икона Светог Василија влажна, али сам помислио да је то од кандила. Међутим, одједном се осетио снажан пријатан мирис који се проширио на целу кућу. Моја супруга је додирнула ту кап на икони и схватила је да је у питању уљана маса и да мирис потиче из ње. Одмах сам позвао сеоског пароха оца Иву- прича млади ђакон.

Прве капи, каже он, појавиле су се из „руке“ светитеља.

- Оног тренутка када је свештеник цркве из Ноћаја отац Ива одржао молитву, та прва кап је склизнула доле. Уље неописивог мириса ишло је цео дан. Увече, негде после поноћи, капи су кренуле и из крста са капе (митре) светитеља, да би ујутру, на сам дан његовог празника, икона била сва у уљу. На седам места је капала - прича отац Александар.

Икона чудотворца Светог Василија Острошког, у породичној кући Љубанић, постављена је у углу собе уз остале светитеље тако да заједно чине импровизовани олтар овог домаћинства. Прво вече су три свештеника читала молитву, а друго вече девет. По селу се брзо прочуло шта се дешава, па је народ почео спонтано да долази. Ђакон Љубанић каже да је ту прву ноћ сигурно триста душа прошло кроз његов дома.

- Људи су долазили да се поклоне појављивању светог Василија и његовој великој милости. Долазе и данас. Било је људи из Сремске Митровице, Валјева, Земуна, Новог Сада... Палили су свеће, плакали, падали на колена и молили се за спас својих душа, за оздрављење... - прича он.

Икона је непрестано, са мањим или већим интензитетом, мироточила десетак дана. А како каже један од првих очевидаца, ветеринар Небојша Љесковац, дешавало се нешто што је противно свим законима физике.

- Како је више уља ишло, мирис је био слабији, да би, када је ишло мало уља, мирис био тако јак да се ширио двориштем и целом улицом - каже он.

Љубанић каже да је икона Светог Василија папирната и да је залепљена на медијапан. Икону је, одмах пошто је купљена, осветио прота Милован Иванковић, парох цркве у Салашу Ноћајском. Умирујући мирис још се шири дневном собом породице Љубанић.

- Пре него се ишта десило чак нисмо ни знали на каквом је материјалу урађена. Онда смо скинули да погледамо, јер смо помислили да није можда на боровини, јер се дешава да боровина некада пушта смолу, која може да пробија. Али, ово је уље, значи није смола, и капало је кап по кап - прича ђакон.

Мироточење је престало 22. маја, тачно десет дана пошто је и почело, а трагови су још видљиви на икони.

ОБАВЕШТЕНЕ ЦРКВЕНЕ ВЛАСТИ

О овом чуду у Мачви обавештене су највише црквене власти, а даљи потези се очекују од њих.

- Прате се дешавања, обављају се молитве над њом и видећемо. Будући да је она већ скоро престала да мироточи, претпоставка је да би следеће године уочи празника Светог Василија поново могла да крене. Могуће је да се понови и раније, а могуће је да се не понови више никада. То нико не може знати, то је воља Божја - објашњава Љубанић.

- Врло је мало икона у историји цркве које су мироточиле. Посљедњи случај који је забележен је икона Светог апостола и еванђелисте Луке и она се, мислим, налази тренутно у манастиру Лепавина у Хрватској. И она је почела да мироточи у једној православној породици у Немачкој и мироточила је три-четири дана, да би била пренета у манастир. Било је и неколико случајева да су иконе Богородице мироточиле, а у скорије време и на овим просторима није. Ово је благодат и за ово место, и за Мачву, и за сав наш род српски. Јер миро је прво кренуло из руке којом свети Василије благосиља. Благослов и благодет божја може бити само на добро - верује ђакон.

Љесковац, који је и председник црквеног одбора, каже да је непобитна чињеница да се десило нешто јединствено.

- Било је у историји и да икона проплаче... Овде нису ишле сузе већ уље и тај угодан мирис - каже он, додајући да је уочио да се кандило све време док је служена молитва клатило лево-десно да би се оног тренутака када се молитва завршила потпуно умирило.

Ђакон каже да је занимљиво то да је све почело да се дешава на недељу Мироносица.

- Ове године дан пред Василија Острошког био је празник, то јест дан у коме су по јеванђељу жене са мирисним уљима пошле ка гробу Исуса Христа да његово тело помажу. Интересантно је да је баш на тај дан икона и кренула да мироточи.

Милован Иванковић, свештеник, каже да се зна да се чуда излечења у манастиру Светог Василија Острошког дешавају. Мештани села у коме је икона Светог Василија Острошког почела да мироточи причају да су неки људи оздравили када су се поклонили овом свецу. Ђакон Љубанић каже да не може ништа да каже о томе јер није тако нешто видео, али додаје да је сасвим сигурно једно:

- Оно што сам на лицима људи могао да видим свих ових дана је нека мекоћа, као да су им се вратиле давно изгубљене вредности - љубав, праштање, мир, слога... А то је у данашње време много више значајно.

Икона је поново почела да мироточи у Храму Светих апостола Петра и Павла у Ноћају за време Свете Литургије и мироточи дан данас!

СЛАВА ГОСПОДУ!

Share this post


Link to post
Share on other sites

МИРОТОЧИВИ БЛАГОСЛОВ

“Васкрсењем Својим Господ је дигао

плочу са гроба нашег, са гробнице ове зе-

маљске, и ми смо први пут угледали отво-

рен за нас пут који са земље води у Живот

Вечни. А сведоци тога догађаја су безброј-

ни. И ви сте сведоци тога данас. Први

сведоци биле су Свете жене Мироносице,

а за њима …милиони и милиони хришћа-

на до данашњега дана. Шта су они, ко су

они? Само сведоци Васкрсења Христовог

… Јер, чиме се хришћанин одликује од свих

других људи, од свих других вера, од свих

других земаљских бића? Ми смо хришћа-

ни тиме што верујемо у Христово Вас-

крсење, у своју бесмртност и Живот Веч-

ни“ – речи су аве Јустина Поповића.

Да ли је Свемилостиви Господ на то

хтео да нас подсети у другу недељу по Вас-

крсу – недељу Светих жена Мироносица,

када се 11. маја, ове године у селу Ноћају

у Мачви, у дому породице ђакона Алек-

сандра Љубанића пројавило чудо Божје?

Тога дана, након Свете Литургије, ђакон је

кренуо до долије уље у једно од кандила

које се налази на импровизованом олтару

и које пред светим иконама гори непреста-

но. Поглед му се задржао на икони Светог

Василија Острошког, јер је рука светитеља

којом благосиља народ – била влажна. До-

вољно је било да се додирну капи које су

се на икони пројавиле и да се просторија

испуни божанским мирисом. Икона Светог

Василија уочи дана празновања овог Све-

титеља је – почела да мироточи. На сам дан

празновања икона је мироточила са свих

страна: из руке светитеља, из Јеванђеља,

ореола, са крста, рамена… сливало се

обилно свето миро, да би се наредних дана

смањивало и престало да мироточи након

десетак дана. Трагови мироточења се јасно

виде и сада у порама дрвеног рама у који

је икона урамљена, а и сама икона је на-

топљена услед мироточења. Да чудо буде

веће, икона је папирна, каширана и урађе-

на на медијапан плочи. Купљена је пре пет

– шест месеци у епархијској продавници у

Сремској Митровици. По престанку миро-

точења иконе Светог Василија, почеле су

да мироточе иконе Пресвете Богородице

– Млекопитатељнице и икона Мајке Божје

– Достојне јест. Милошћу Божјој, у време

доласка нашег да забележимо пројављено

чудо у домаћој цркви породице Љубанић

и даље је мироточила икона Мајке Божје

– Млекопитатељница, па смо се и сами у

то могли уверити.

Дом породице Љубанић је постао место

ходочашћа, окупљања и молитве. Свакод-

невно са свих страна у овај дом пристиже

народ да се и сами увере у пројављено чудо

и да пред иконама светитеља узнесу своје

молитве. Све више је и оних који долазе

да од Господа, преко Богородице и Све-

титеља затраже исцељење за себе и своје

најмилије. Сама породица Љубанић је уз-

држана и опрезна у својим изјавама на ту

тему, јер и сами су већ довољно збуњени и

затечени свим овим дешавањима. Једно је

сигурно – врата су свима отворена.

У православној традицији мироточење

икона или моштију светитеља се, иначе,

тумачило као знак благослова или опоме-

не. Искрено се надамо да ће свима онима

који су се и сами уверили у мироточење

икона у овом Мачванском селу оснажити

вера и подстаћи их на ревност у хришћан-

ском живљењу, а

да ће све оне који

се још увек нису

духовно пробу-

дили подстаћи на

размишљање и

привести вери у

Бога.

Зашто су иконе

почеле мироточи-

ти баш у Мачви,

зна само Господ.

На жалост, за људе

у овОм крају кру-

же приче да нису

много побожни

и да су нарочито

били уздржани у

слављењу управо

Светог Василија,

сматрајући да се

тај празник од

скора слави, да то

раније није било

црвено слово, као

и да то није “наш

светитељ“. Након

одвајања Црне

Горе од Србије, је

долазило чак и до

сукоба међу меш-

танима, јер су оне

који су одлазили у храм да прославе овог

“црногорског светитеља“ називали издај-

ницима и другим погрдним именима. На

све то Свети Василије, који већ вековима

чини чуда, не гледајући ко је ко, ни које

је вере – својом мироточивом руком бла-

госиља наш неверујући народ. Још једном

се потврђују речи из Јеванђеља: “Љубите

непријатеље своје, благосиљајте оне који

вас куну, чините добро онима који вас мрзе

и молите се за оне

који вас вређају и

гоне“ (Мт. 5,41)

Да ли је следећи

ове јеванђелс-

ке речи, из руке

Светог Василија,

којом са иконе

благосиља народ,

потекло миро – да

помогне, утеши

и исцели управо

оне који су га се

одрекли?

Остаје и друга

дилема за све нас

који смо у дом

Љубанића ушли:

– Зашто су од број-

них икона Мајке

Божје које се на-

лазе у овом дому,

на зиду и олтару,

почеле да мирото-

че само чудотвор-

на икона Мајке

Божје – Достојно

јест и Млекопи-

татељница? Шта

нам се то поручује

или због чега смо

то опоменути?

Читајући акатисте посвећене Пресве-

тој Владичици нашој Богородици у част

икона које су промироточиле у дому ове

благочестиве породице, стоје следеће на-

помене: Мајка Божја, чији је лик изобра-

жен на икони Достојно јест

или Милосрдна се “призива

за умилостивљење Бога према

нашим сагрешењима“ а мајка

Божја изображена на икони

Млекопитатељнице – “призи-

ва се у помоћ породиљама и

дојиљама“. Да ли се ту крију

одговори? Да ли је то порука

српском народу који је због

смањеног наталитета у изуми-

рању? Да ли је то апел свима

нама да престанемо са страш-

ним и смртним грехом блудо-

чинства, прељубе и чедоморства (убијања

деце у утроби својој)?

Чини нам се да је то јасан позив на

покајање и причешће. Господ нас поново

опомиње да смо одступили од вере и на-

уке Христове и да смо огрезли у бројним

гресима среброљубља, себичности, влас-

тољубља, злобе и немилости према бли-

жњима, у преједању и опијању, у блуду и

неморалу и уместо да служимо Богу, сво-

ме Створитељу и подаритељу свих добара,

ми смо се окренули сатани и постали слу-

ге зла и безакоња.

“Јер свети Апостол вели: “Ми хришћа-

ни, ми смо Христов мирис Богу“: Тим не-

беским мирисом потискујемо сваки грех,

гнев и страст. Тако душе наше миришу

или смрде. То осећају свети Анђели који

су око нас и виде то. Зато сваки грех што

је у мојој и твојој души смрди… Зато је

Господ и дао нама Свете Тајне Покајања и

Причешћа да нас омиомире, да омиришу

наше душе. Благо оној души која кроз жи-

вот иде са вером у Васкрслог Господа Ису-

са Христа, са светом љубављу, молитвом,

постом и свим осталим светим хришћанс-

ким врлинама“ – поручује ава Јустин Ће-

лијски.

Има ли гласнијег позива од овог?! Јер,

све чешће се у хришћанском свету говори

о видљивим знацима последњих времена,

на која указују библијска пророчанства,

сагласна са планом и програмом центара

моћи у свеопштој глобализацији човечанс-

тва. Али, има ли ко да то чује и има ли ко

да то види?!

Господ шаље на овај начин апел свима

онима који искру вере у Бога имају, да под

хитно исповеде сва своја сагрешења искус-

ном духовном пастиру и из дубине душе

завапе за опроштај, јер је данас врло мали

број нас спреман да завири у своје срце, и

сузама покајања очисти греховну прљавш-

тину која се ту наталожила, не би ли наше

чисто срце постало станиште Духа Свето-

га и свих оних дарова које Он собом носи.

Нека би дао Бог да и ми “умремо греху“ и

васкрснемо у новог преображеног човека,

који ће остатак свог земног живота про-

вести богоугодно и у славу Бога, Пресвете

Богородице и свих Светих.

Амин Боже дај, а Господу нека је слава

и хвала за све!

Славица Чембић

Share this post


Link to post
Share on other sites

Брате Серафим, видим Вам на аватару слику мироточиве иконе Светог оца нашег Василија, слава му и милост. Пало ми је на памет, да можда нисте очевидац тог чудесног догађаја, или имате неке информације ''из прве руке'',што би се рекло...? У том случају, био бих Вам захвалан да их подијелите са нама.

Христос међу нама!

П.С. Како сам чуо, икона је поново замироточила на празник Светих апостола Петра и Павла, прошле године, приликом појања Херувимске пјесме, и још једном-након одређеног времена.

Поздрав

Share this post


Link to post
Share on other sites
У овој причи изложићу вам како сам ја доживео сусрет са мироточивом иконом Светог Василија:

 

Hvala za svjedocanstvo, brate Marko... Mene interesuje: da li je ikona mirotocila u mlazevima, ili se orosavala? Zaista si imao veliku milost da to vidis. Blago Tebi, pomeni!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala za svjedocanstvo, brate Marko... Mene interesuje: da li je ikona mirotocila u mlazevima, ili se orosavala?

Zaista si imao veliku milost da to vidis. Blago Tebi, pomeni!

Ikona je ponekad samo orosavala a desavalo je se i da naidje mlaz mira.  Neka nas molitvama Svetog Vasilija Ostroskog Gospod sve pomiluje i spase!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Слава Свемилостивом Господу,јесам очевидац мироточења и исцелења која се по Милости Божијој дешавају. Икона мироточи и дан данас ,некада мање некада више. Ово је чудо јединствено по томе што није тренутно већ траје Богу Хвала већ 17 месеци. Ја Вам оно што сам видео тешко могу пренети! "Велики јеси Господе и све речи овога света нису достојне испричати величину чудеса Твојих!"

Икона се налази у селу Глушцима између Сремске Митровице и Богатића ( Мачва) па је најбоље да сами погледате и посетите Храм Св. Апостола Петра и Павла. Свако Вам добро!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг - инфо
      У амбијенту јудеохришћанске културе и Кириловско-методијевске традиције формира се икона св. Саве. Она је сведочанство његове духовне борбе у којој је, пре свега, превазишао све расцепе између сакралног и профаног, и сва распадања и осредњости културе. Она је израз Вере као Предања, култа као благодарствене свете Службе. Кроз њу видимо стваралачку синтезу Вере и културе једнога народа. Празнична икона нас обавезује да пригодно слово упутимо онима који изражавају љубав кроз пажњу, слушање и памћење. А то сте ви даме и господо, који сте носиоци племенитости, господства и културе Немањића, која је уткана у ову престоницу Европске културе. Нека би и ово слово било допринос идења у сусрет прославе која је почела вечерашњом службом у Цркви и овом свечаном Академијом. Јер, све што се догодило у мистичној матици небоземног живота, а то је Црква, дело је св. Саве који је нас Дрветом живота увeo у Царство Небеско.  
       
      Светост његове иконе нас обавезује на озбиљност и одговорност проналажења корена светосавске културе. Однос св. Саве према Божијој Мудрости одредио је рађање духовне културе. Његов универзитет била је Света Гора, где је ушао у матицу живота. У том Источнику богопознања и човекопознања као стваралац био је визионар савременог Универзитета и Матице српске. И дан данас савремене генерације се надахњују духовним стваралаштвом св. Саве. Исконска жеђ за знањем је уткана у човека, има своје порекло у самом стварању света и човека. То свечовечанско искуство и сазнање пронео је кроз себе млади боготражитељ Растко и познао себе у Христу као инок Сава, као св. Сава. Кроз Њега је савладао сву палост, зло и смрт. Пронео је кроз себе адамовску муку зарађивања хлеба у зноју лица свога. Зато кличе у своме слову о мукама: ,,...И пре смрти бива мртав. И пре суда сам се усуђује, пре бескрајне муке, са собом сам мучен од очајања...“ Овим речима св. Сава изражава нарушену хармонију и целовитост човека од стране греха с једне стране, а са друге стране сведочи вековно мноштво знања, које као да задаје муке и бриге, по речи премудрог Соломона. Упознати духовну методику сазнања света и човека, уз етичност научног приступа јесте: ,,почетак мудрости, а то је страх Божији“. Зато се он моли за стваралаштво, следећим речима: ,,О, Божанственом вишњом прмудрошћу испуни ми ум... подај крепост и знање, реч и разум, да Ти од твога твоје принесем...“ И заиста, Господ му је на молитвени вапај подарио мудрост која тече из уста Божијих. Св. Сава је испунио Закон Божији, којим је задобио светост. Познато је да никакво научно истраживање није могуће без методологије. Св. Сава је савладао методологију духовног живота која је услов његовог стваралаштва. Између осталог, истакнимо социјално – психолошку природу везе знања и љубави, коју је формулисао Ап. Павле: ,,...сви имамо знање, али знање надима, а љубав изграђује“ (I. Кор. 8.1). Св. Сава је задобио способност жртвене љубави – разумне и постојане, Љубави која умножава меру Добра и човекољубља. Без љубави којом задобијамо најлепше дарове Духа разума, ниједна култура не може опстати, поготову цивилизација која је у кризи. Основна покретачка сила његовог бића и његовог стваралаштва била је Личност Господа Исуса Христа. О томе говори његова молитвеност, коју су описали његови биографи. Међутим, у овом тренутку треба да се сетимо поруке св. Саве из Жичке беседе: ,,Браћо и чеда, као прво вас молим, положимо сву наду своју у Бога, држимо се, пре свега, праве Вере Његове.“ То значи за нас да се чувамо сујеверја, јереси, раскола и међусобног раздора. Не стидећи се своје Вере православне можемо сведочити Светосавље пред Европом без комплекса ниже вредности, јер савремени човек тежи духовном животу чији је сведок сами св. Сава. Богословље св. Саве је простор молитвеног ћутања, оно је небеска афирмација и позитивни став. Може се подједнако изговарати и речју и ћутањем. Св. Сава је, пре свега, молитвена и богослужбена личност. Из његовог дубоког молитвеног сасуда тече његово богословље и стваралаштво. Зато је то сведочанство – повеља и темељ наше српске културе. То је теологија једноречја, а не култура и стваралаштво противуречења. Зато је он за нас увек савремен, увек актуелан јер је стваралац. И заиста, нема краја неисцрпном изучавању његове личности и дела, јер нас он води Извору живота. О томе сведоче његове речи: ,,...наш ум да буде на небесима у гледању, на красотама рајским, у становима вечним, на анђелским зборовима у зборовима онде...“ При крају овог уводног слова о култури у светлости Иконе св. Саве и њеној иконичности, треба још једанпут следеће нагласити. Христос је Духом Светим васпоставио Његову икону у човеку. Сам дар Духа Светога утиснут у самој људској природи печатом подобија Сина, догађа се да човек заиста буде икона Божија. Другим речима, благодат дарује божански печат, а практиковање врлина утискује у нас својства Божије иконе. Зато трагање за људским лицем Бога од стране св. Саве налази истиниту икону Љубави Божије, и за нас он постаје света икона. Дар слободе стваралаштва и културе дошао је до врхунца све лепоте живљења и красоте нашег постојања у ,,Православљу српског стила и искуства“, које је по речима Оца Јустина за нас Светосавље. Љубав је сама икона Божија св. Саве, јер је у светлости Прволика Божијег засијао. Његовим посредством својим сопственим очима можемо се дивити Лепоти Божијој, која је засијала преко иконе св. Саве. Та љубав траје у времену и простору и оставља трагове у историји. То сведочи култура ових Војвођанских простора. То господство Немањића, између осталих димензија раније хришћанске културе, препознатљиво је и ишчитава се данас у разним облицима врлине, које треба открити у равницама и у овој новосадској градској средини. Благодарећи Вашој љубави и пажњи, препознајемо тему иконе св. Саве настале у својеврсном културном амбијенту, где се у начелу култура као таква превазилази. То превазилажење културе у светлости иконе св. Саве у оквиру свете Службе, јесте и нада да ће се у светлости ,,Осмог Невечерњег Дана“ превазићи и рукотворена икона, не само св. Саве, него ће се преобразити целокупна култура као таква. Истина будуће стварности већ се предокуша и заиста можемо да кажемо да ће се целокупна култура преобразити, и овим ставом отварам други део излагања о хришћанској култури у Светлости Иконе Христове. Почео бих овај део мишљу Виктора Бичкова: ,,Могућа је синтеза основних карактеристика источне грчко – римске културе према којој је логика историјског развоја усмеравала јелинизам. Ова синтеза која је значила активно превазилажење културе античког света на новом нивоу, заправо је и почела да се остварује у оквирима хришћанског јелинизма.“ Иако је хришћанска уметност у много чему блиска антици, ипак је чињеница да је она од самог свог почетка себи поставила један нов задатак, а то је учинила због тога што Хришћанство има сасвим другачији поглед на свет и човека. Реч је о увођењу новог стила у уметности, новој тематици и њиховом облачењу у нове облике. На првом месту је било од посебне важности да се на иконама прикаже духовни садржај, односно да се пред гледаоца изнесе она небеска стварност која се не види телесним него духовним очима. Једном речју, „са појавом новог човека појављује се и нови образ који му одговара. – Хришћанство гради свој сопствени принцип живота, своје сопствено светозрење, свој топствени „стил“ у уметности. Насупрот античком погледу на живот и облицима уметничког изражавања који му одговарају, појављује се другачије поимање уметности, другачије уметничко виђење које прекида са оним на коме је почивала уметност античког света“. У изради тог новог хришћанског стила, као што правилно закључује В. Н. Лазарев, били су уложени сви стваралачки напори хришћанских уметника. Из горе изложеног се види да је по православном трезвеноумљу икона, а то значи и култура, неодвојива од Литургије, то јест органски је са њом повезана, испуњена је светошћу и саставни је део литургијске тајне. Дакле, литургијски садржај је један од главних садржаја православне хришћанске иконографије. Уколико би се култура одвојила од Литургије, она би тада изгубила свој свештени карактер, позив и мисао. Као што свету икону као култни предмет не можемо разумети ван Литургије, тако исто ни културу не можемо разумети ако је одвојимо од Литургије, јер Литургија је њен животни простор. Света икона је утемељена на Христу и сва је усмерена Христовим путем. Њен циљ је, по речима преподобног Јустина Поповића, да што више божанског унесе и оствари у човеку и свету око човека; другим речима: да оваплоти Бога у човеку и свету. Другачије речено, „када је истинита, култура, настала из култа, враћа се на своје литургијске корене. У својој суштини, она је потрага за јединственом неопходношћу која ће је извести из њених сопствених граница“.  Православну – хришћанску културу бисмо могли окарактерисати као црквену културу, јер она има духовне корене, садржај и димензије. Свети Василије Велики је изнео свеправославно мишљење по којем у човеку постоји пламена и урођена жеља за лепим. Међутим, лепота у литургијском живопису је духовна лепота, а не телесна. То и јесте разлог што у православној (= византијској) уметности влада категорија узвишеног, и у њој је све јасно, једноставно, богодолично и човекодолично. У православној хришћанској култури Дух Свети је њен унутарњи покретач и динамична чињеница, и због тога је православна хришћанска иконографија богословска уметност. Истинска култура је незамислива без утицаја Светога Духа, а духовна слобода је немогућа изван културе која органски израста из култа и из богослужења, сачувавши дубоко јединство са њим. Управо је слобода најзрелији плод културе, и то плод хришћанске и у суштини европске културе, чији је носилац Црква. Имајући у виду богооткривену истину да је човек створен по лику Божијем, и да је личносна икона Живога и Тројичнога Бога, тада слободно можемо рећи да је „земаљска култура икона Царства Небеског“. Неопходно је поменути да је икона у развоју православне хришћанске културе одиграла и игра значајну улогу јер је она савршено оваплоћење естетског. Међутим, потребно је рећи да иако је Хришћанство најузвишенији израз културе, јер је реч о новом и – најсавршенијем култу, новом начину богослужења живом Богу и општења са Њим, ипак постоји суштинска разлика између световне и Црквене уметности. Црквену уметност, за разлику од световне уметности, одликује светост и присуство нетварних Божијих енергија у духовном пресаздавању и обликовању тварнога света. Управо се у томе и састоји суштинска разлика између православане – хришћанске уметности с једне стране, и световне уметности, с друге. ,,Духовна уметност не подражава ни природу, ни материјални свет, ни произвољне ликове из људске маште, него ствари које припадају царству духа, служећи се при том сакралним и симболичним формама и мистичким бојама. Она није извештачена и уображена, него једноставна и смерна. Не служи људским страстима, него Богу. Није индивидуална, него свечовечанска, јер није вођена личним, субјективним склоностима, или световним укусом свога доба, него Предањем и Божанском благодати. Византија је пример једне такве уметности“. Још ћемо рећи и то да је „мисао Отаца једна грандиозна филозофија стварања. Она је много више од оправдања културе. Када буде служила у Царству Небеском, култура је та која ће оправдати историју, човека и његов свештенички позив у свету“. Као што је правилно примећено од стране православних истраживача, „култура је коришћена за проповед Јеванђеља, премда није увек била прихватана као органски елеменат хришћанске духовности. С друге стране, тешкоћа је у самој природи културе. Принцип на којем је заснована грчко-римска култура је савршена форма у границама коначног времена, што је потпуно супротно идеји бесконачног, Откривењу. Не прихватајући смрт која погађа и њу саму, она не прихвата ни оно што је трансцендира, опире се есхатону и затвара у ток историје. Међутим, ,,обличје овога света пролази“, и треба пазити да се не праве идоли, да се не падне у илузију ,,земаљских рајева“, чак ни у утопију да се Црква поистовети са Царством Божијим. Православље је одувек имало позитиван став према култури, или боље речено, култура је прожета Хришћанством и без њега она је незамислива и била би мртва. Чувена је мисао Јустина Мученика и Философа да све оно што је од било кога прелепо, припада нама хришћанима. Заиста је тачна Јустинова примедба када се има у виду чињеница да је Хришћанство при свом ходу пригрлило елементе са којима се срело и обликовало их својом мишљу и снагом. Тако је хришћанска уметност позајмила хеленске и оријенталне елементе, обликовала их и уклопила у своју материју да би се развила. Отуда у уметности Православља туђи елементи нису остали недирнути, онакви кави су нађени у својој природи, него су отеловљени у хагиографи ју тек онда кад су духовним рођењем променили стил и структуру“. Дакле, православни хришћански уметници иако су се у свом раду користили античким уметничким наслеђем, ипак су у трагању за новим уметничким исказима свему томе давали једну потпуно нову садржину, продуховљеност, нов смисао и све су прилагођавали служењу хришћанској вери, хришћанском погледу на свет и човековом спасењу. У том смислу, по православном поимању, васцели човеков живот, а то значи и култура, требало би да има своју основу на догматском учењу и да се на том учењу темељи, то јест потребно је да Православље постане правоживље јер, како дивно каже Свети Григорије Нисијски, хришћанство је огледало природе Божије. У наставку истичемо да је православна (црквена) иконографија неодвојива од догматског учења Православне Цркве и да управо због тога она изражава одређене богооткривене истине; Ликови Светих на иконама су слике једног другачијег света од овоземаљског, пролазног, трулежног и смртног света који сав у злу лежи. Ликови Светих на православним светим иконама узносе и узводе човека иконопоштоваоца у тај духовни и небески свет, док западна уметност оставља човека у овом земаљском свету безнадежног и безоријентисаног. Једном речју, западна религиозна уметност је до краја захваћена духом овога света (= секуларизацијом), док је православна свештена уметност у ствари католичанска, општесветска, а не индивидуалистичка и уско национална, уметност која је сва прожета нетварним Божијим енергијама и неодвојива је од црквеног, саборног и богослужбеног живота. Слажемо се са мишљењем Павла Евдокимова, када он говорећи о култури карактеристично примећује да култура, ограничена каква јесте, продире у ствари и бића све до Божије мисли о њима, до откривања логоса бића и њихове преображене форме. Икона у томе успева, али се смешта ван културе као „слика водиља“, јер садржи непосредну визију, отворена врата ка „осмом Дану“. Али, овде ћемо још додати да „само православни култ рађа православну културу“, и да је без знања Светога Предања и патристике немогуће разумети европску културу. И зато је незамисливо да онај који не познаје Божије Откровење, које је изражено у Светом Предању и Светом Писму, које је уствари кључ културе и ко хоће да ишчита хришћанску, православну, српску, свесловенску културу, он треба да познаје свето Писмо и Свето Предање, а то је немогуће без Светих отаца. Нека би дао Бог да идемо у том правцу да очувамо меру живота, ону коју су задобили Свети оци и свети Сава, меру између вере, културе и живота, између науке, богословља и уметности. Тешкоће нашег времена нису условљене само процесима промене друштвеног уређења, него и непоколебљивим ауторитетом науке, културе и књижевности. Тек када се обрате истинским изворима моћи ће да васпоставе своје погажено достојанство. Не треба се удаљавати од општег културног процеса – као што је очување Светосавског (Косовског) Завета стални процес – увек осмишљавајући место и улогу националне културе. Нека би дао Господ да мудро узајамно радимо на Доброти, Истини и Лепоти. Пре него што завршимо са словом о Светлости од Светога Саве, треба нагласити да је код њега знање од Светлости, а не Светлост од знања, а то потврђује уместо закључка поменуто слово: Похитајте, браћо, и с љубављу сачувајте заповести моје да рајских радости истинити наследници будемо и достојни Славе небеске светлости коју нам доликује у Господа молити.   Не оне Светлости што на Истоку исходи и на Западу заходи, што с временом окончава и што се наиласком ноћи одељује, коју заједно са животињама видимо Но молимо Светлости коју видети можемо с једним анђелима, којој ни почетак не почињен ни крај не ишчезава.   Епископ Јован (Пурић)
    • By PredragVId
      У Русији замироточила икона Мајке Божје «Знамење»

       
      У Тулској епархији Руске Православне Цркве замироточила је стара икона Мајке Божје «Знамење», саопштила је Московска Патријаршија, пренео сајт московског Сретењског манастира "Православие.ру", као и интернет страница Митрополије црногорско-приморске Српске Православне Цркве.
      У селу Урусово у руинираном Михаило-Архангелском храму, који припада Богојављенском храму града Венева (Тулска епархија), замироточила је икона из XVIII вијека Мајке Божије «Знамење», саопштава Патриархия.ru.
      Мироточење је примећено од 8. фебруара, откада икона мироточи сваких неколико дана. Чињеницу мироточења иконе потврдио је протојереј Николај Дудин.
      Према сведочењу очевидаца и настојатеља Богојављенског храма града Венева протојереја Олега Алејникова, који служи у селу Урусово, стару икону прије тридесет година нашао је на тавану напуштене куће сељак из Островке Анатолиј Николајев. Икона је привукла његову пажњу јер је на њеној полеђини насликана Мајка Божја «Чаша која се не испија».
      Чувар иконе је завјештао да се она након његове смрти преда храму, што су рођаци и учинили на јесен 2019. године.
      Извор радио Слово љубве
    • By Поуке.орг - инфо
      На интернет страници Преосвећеног Епископа моравичког Антонија, старешине Подворја СПЦ у Москви и викара Патријарха српског, 24. марта 2020. је објављено да је на дан празновања чудотворне иконе Пресвете Богородице Државне, у недељу 15. марта 2020. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит екатеринбургски и верхотурски Кирил началствовао служењем Свете Литургије у Спомен-храму на Крви, уз саслужење архијереја екатеринбургске митрополије, као и представника Помесних православних цркава.    Бденије уочи празника чудотворне иконе Пресвете Богородице “Државна”     Испред Српске православне цркве на свечаностима је присуствовао Владика Антоније. Тога дана је Митрополит Кирил обележио и 22. годишњицу своје архијерејске хиротоније. У суботу 14. марта 2020. године, на навечерје празника посвећеног чудотворној икони Пресвете Богородице “Државна”, у истоименом храму мушког манастира Светих царских страстотерпаца, Његово Високопреосвештенство Митрополит екатеринбургски и верхотурски Кирил је началствовао служењем свеноћног бденија. Високопреосвећеном Митрополиту је том приликом саслуживао велики број архијереја – представника Помесних православних цркава, који су допутовали у Екатеринбург како би узели учешће у обележавању празника Државне иконе Пресвете Богородице.    Испред Српске Православне Цркве, радост празника је поделио Преосвећени Епископ моравички Антоније, старешина Подворја СПЦ у Москви и викар Патријарха српског.     Извор: Епископ моравички Антоније (Пантелић)
    • By Поуке.орг - инфо
      Бесједа владике Теодосија и оца Макарија на Недељу православља у манастиру Савина. Владика Теодосије служио је помен оцу Јустину, блаженопочившем игуману дечанском и савинском.   Звучни запис беседе   „Неразориви савез између Србије, њене покрајине Косова и Метохије, те Црне Горе и Боке, Херцег Новог, настао је када је ногом ступио на наше тло отац Јустин, ранији игуман савински. Владику Теодосија у Дечанима је управо примио отац Јустин, а он данас после много година служи у Савини. Наша срца су за њега отворена. Он ће предводити историјску литију кроз Херцег Нови, чиме ћемо се уписати у историју, као у древна времена када је Богомајка спасила манастир од разарања, рекао је игуман Савински, отац Макарије, у бесједи по завршетку Литургије.     Извор: Радио Светигора
    • By Поуке.орг - инфо
      У 24. недјељу по Духовима, 1. децембра 2019. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светог мученика Платона и Свете мученике Романа и Варула Отрока, саборно и молитвено било је у острошкој светињи.       Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је јеромонах Никита, дугогодишњи сабрат острошке светиње, сада клирик СПЦ у Епархији буеносајреској и јужно-централноамеричкој, а саслуживали су му острошка сабраћа протосинђел Сергије, јеромонах Владимир и јерођакони Роман и Зосима, као и јереј Бранко Богојевић ластвански парох, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа.   Након читања зачала из Светог Јеванђеља о исцјељењу крвоточиве жене и оживљавању мртве дјевојке, сабранима је бесједио о. Никита, који је између осталог казао да не постоји ништа љепше ни драгоцјеније од чисте и тврде вјере у Бога живога, који је свуда и све испуњава.     – Из вјере као и из извора проистичу сва добра дјела, јер вјера је та која чуда ствара. У данашњем Јеванђељу видимо вјеру жене која је била болесна 12 година од болести опаке, крвоточења, а такве су се жене по Мојсијевом закону називале нечистима. Та жена је потрошила сва своја имања и све своје богатство, вјерујући да ће јој помоћи. Све је било безуспјешно, јер у тим случајевима само Божија рука може да помогне. Чула је за Господа, приступила му, дотакла се Њега и чим Га се дотакла осјетила је да је престала да тече крв из ње – казао је о. Никита и објаснио како је Господ на овом примјеру ученицима показао силу и дубину вјере која спасава.   Заиста је вјера она сила која нас спасава и преображава и која нам даје сваку ревност и сваки подвиг, јер само ко има чврсту вјеру, он чини свако добро дјело , рекао је о. Никита.     – На Божију ријеч све устаје, на Божију ријеч све живи и на Божију се ријеч све одржава, јер Христос јесте Божија Ријеч. Дјевојка је устала, дата оцу, а отац је имао вјеру у Христа и ни најмање није сумњао да Он може да оживи његову кћерку. Зато смо дужни да по вјери ходимо, да по вјери живимо, јер ако вјеру изгубимо, изгубићемо и свој идентитет, и свој живот. Ако изгубимо вјеру, изгубићемо живот вјечни – казао је о. Никита.   Сабрани који посте Божићни пост, а који су се молитвом и исповијешћу припремали, међу којима је на велику радост било много дјеце, примили су Свете Тајне Тијела и Крви Господње.     Извор: Манастир Острог

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...