Jump to content

Rate this topic

Recommended Posts

Никакву злу намеру нисам имао. Зашто си се ти увредила стварно ми није јасно!  ne_shvata

 

 

 

 

Имаш право, није шија него је врат!

Надам се да нећеш да помислиш да је ово увреда! Просто ми је било смешно... Писање - писаније  ne_shvata

 

 

OK, sve je u redu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не бих ( видиш "миомира" умем сад и ја одвојено) се никад угледао и позивао на расколнике а поготово не на мрзитеље и рушитеље цркве и клеветнике као што је тај Владимир Мос.

Па управо Светитељ овим чудом показује да га не интересује никакав календар него објављује присуство Царства небеског кроз мироточење и јавља се на Сабрању онда када се Црква сабира да служи Литургију славећи његово име.

Као што ни Свети Огањ не мора да се јави у Храму Гроба Господњег него може и из стуба да избије ( јер је око стуба била Црква) тако и светитељ иде на сабрање онда КАДА се Црква сабере ...

Не чини Бог кроз светитеље чуда због датума него због Сабрања.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nisam skoro čuo da je neka ikona kod nas (a ni u svetu) mirotočila. Malo mi je to čudno, jer ipak nije to tako retka blagodat. Ne znači da se ne dešava, nego prosto nemam povratnu informaciju.

 

Poslednji put kod nas je bila neka ikona u Valjevskoj eparhiji, ako se ne varam. 

 

Voleo bih da na ovoj temi delimo informacije o mirotočenju ikona i sve vezano sa tom temom. 

 

1. Da li mislite da je mirotočenje ikona dobar ili rđav znak za vernike?

 

2. Da li su ikone Bogomajke, one koje su najčešće mirotočive?

 

3. Da li postoje neke hemijske analize tečnosti (mira) iz bilo koje ikone?

 

4. Koliko dugo vremenski, obično traje ta blagodat? 

 

5. Da li postoji na svetu neka ikona, koja neprekidno mirotoči?

http://www.youtube.com/watch?v=ECqXohOFjzM

 

Ovde ima nesto o tome, s tim da je film na ruskom jeziku, nisam nasao sa prevodom.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mada me interesuje npr. povodom dogadjaja da je proplakala ikona (slika) Prepodobnog starca Tadeja i slični primeri,

kakvog sastava su te suze ili krv i slično?

- Recite nam da li je nekad bilo pokušaja da se naučno istražuje tečnost koja ističe iz ikona ili moštiju? I kakav je bio rezultat?

- Ja znam za samo jedna takav opit – prema rečima mog oca sveštenika, koji je 50-ih godina išao na hodočašće u Kijevo-Pečersku Lavru. On je svojim očima tamo video mirotočivu glavu svetitelja u staklenom sudu. Monasi su ocu ispričali da kada su sovjetski bogoborci zatvorili lavru, predstavnici vlasti su projavili interesovanje za tu lobanju. Oni su izvadili miro, obrisali sud i samu glavu postavili obratno, zapečatili kutiju i stavili na mesto nedostupno strancima. Kroz dve nedelje su odlučili da provere šta se desilo. I uvideli su da je sud skoro napola ponovo ispunjen prozračnom tečnošću. Odlučili su da je ispitaju u naučnoj laboratoriji.

Naučnici su došli do otprilike ovakvog zaključka: “Tečnost sa nekim uljanim elementima, nepoznatog porekla, obični molekuli …”. Drukčije nije moglo ni biti. Za Boga nema ničeg nemogućeg. On je odlučio – i miro nastaje ni iz čega. A njegov hemijski sastav je običan, ovozemaljski. Vaseljenska tvar je univerzalna, jer je Tvorac stvorio jednu, a ne dve vaseljene sa raznim parametrima … Druga je stvar – tajna samog “procesa” mirotočenja, ali nema i ne može biti takvih ovozemaljskih instrumenata, koji bi mogli da odrede svetost ove pojave.

 

 

 

http://www.manastir-lepavina.org/arhiva/novosti/index.php/weblog/detaljnije/kada_plau_ikone/

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest

jun-2014-mirotocenje-casnog-krsta-u-andr

 

Часни крст у храму Светог архангела Михаила на Књажевцу код Андријевице промироточио је, опет, у четвртак 12. јуна 2014, на дан када Света Црква Православна молитвено слави Преподобног Исакија Далматинског.

 

Крсно знамење, које је донесено из Јерусалима и освећено на гробу Христовом, милост Божију је пројавило 9. марта 2009.године на празник Првог и другог обретења главе Светог Јована Крститеља, када је први пут из њега источило свето миро.

И касније се дешавало да овај Часни крст повремено мироточи, да се на њему појаве капи светог мира.

 

 

jun-2014-mirotocenje-casnog-krsta-u-andr

 

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија у овом светом храму се на Крстопоклону недјељу и Крстовдан увијек служи Света Литургија.

 

 

Мироточење Часног крста је знамење љубави Божје, јер је Свето миро знак милост Божје, поручио је, поводом мироточења крста у храму Светог архангела Михаила, раније Преосвећени владика Јоаникије.

 

Крсно знамење храму Светог архангела Михаила приложио је г.-дин Велибор Зоњић из Облог брда код Андријевице.

Саборна црква Светог Архангела Михаила на Књажевцу, велика светиња за вјерни народ овог краја, подигнута је 1887. године у спомен на славну побједу Васојевића над Турцима, која се одриграла десет година раније на Буковој Пољани.

 

 

 

Извор: Епархија будимљанско-никшићка



Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

Share this post


Link to post
Share on other sites

183884.p.jpg

 

У храму Хабаровске богословије 20. августа 2014. замироточила је икона небеског покровитеља те научне установе, светог Инокентија Московског, саопштава информативни одсјек Хабаровске епархије.

Необичну појаву примијетили су учесници пријемних испита.

„Мироточење су видјели полазници наше богословије који су се налазили у то вријеме у вечерњој молитви. Када су нам саопштили за то, видјели смо да из очију светитеља Инокентија Московског теку потоци. То је икона нашег покровитеља и зато смо ми одмах одслужили молебан, казао је први проректор Хабаровске богословије Епископ бикински Јефрем. Када су икону отворили да би се увјерили у њено мироточење, храм се испунио благоухањем. Да би документовали ову чињеницу да је икона замироточила у богословији су сачинили специјални акт.

Мироточење се наставило следећег дана. Крупне капље, сличне сузама сливале су се по лику светитеља и скупљале се у доњем крају иконе.

Подсјећамо да је икона са честицом моштију светитеља живописана у Тројице-Сергијевој лаври и да ју је на дар богословији предао покојни патријарх Алексије Други.

 

183883.p.jpg

 

183886.p.jpg

 

Са руског: Марија Живковић

 

 

Митрополија

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

У Москви у једном од пензенских станова сваког дана се дешава чудо.

zasto-ikone-placu-b.jpg

 

Обична арбековска вишеспратница, каквих у Пензи има на хиљаде, десетине хиљада. И сам стан је обичан. Али, ипак постоји нешто што овај стан издваја од других. То су иконе, много икона. Иако, искрено говорећи, и тиме данас тешко да можете некога да задивите: време је такво да те нико неће гонити ни за што, што си крстио дете, ни зато што си се венчао, што идеш у цркву, носиш православни крст... Просто одмах се види да ли су иконе у кући моде ради или је то нешто тајанствено, знак непрекидног духовног општења са Богом.

У случају Нине Ивановне (име и презиме су измењени) је то знак нечег тајанственог. Она мало коме говори о чуду које се у њеном стану дешава свакодневно. Само духовним сестрама, и то далеко не свим. Али то је у њеном карактеру. Не прича много, уздржана је. Нина Ивановна се преобрази када прича:

- Ја сам то случајно видела. Почела сам да премештам кандило и шта сам угледала? Из ока Мајке Божије на икони "Достојно јест" је потекла суза! А можда то није суза, већ нека кап, крупна таква... Угледала сам ту сузу и скоро заплакала: "Господе, зашто у мојој кући иконе плачу? Ја не желим да оне плачу! ". Узела сам ватицу, натопила је светом водицом и обрисала ту кап. Ватицу сам сачувала као светињу. А ујутру сам већ специјално тражила да нема нове сузе. И шта сам видела? На разним местима сам видела ситне капље, које су светлеле као брилијанти. Господе, то је чудо! Због чега ми је то дато? Какав је то знак?

(Овде је умесно направити дигресију, да би се читаоцу објаснили неки детаљи ио икони, ио њеној власници.)
Та икона има два назива: "Достојно јест" и "Свемилостива". Пресвета Богородица има стотине иконописних ликова: на овом је насликана са Богомладенцем Исусом, Који у рукама држи свитак са речима православног исповедања Мајке Божије. Натпис гласи: "Дух Господњи је на мени, њега ради помаза Ме".

Оригинална икона се налази на Светој Гори, у Карејском манастиру, који је основао цар Константин Велики 35 године. Интересантна је историја њеног прослављења. Једном је у келију код једног послушника дошао неки монах, и када су сви заједно почели да певају пред иконом Богомајке "Часнију од херувима ...", монах је рекао: "А ми овако величамо Мајку Божију:" Достојно је заиста блаженом звати Тебе Богородицу..." , а после додајемо:" Часнију од херувима ... ". Послушник је био у таквом умиљење, да је замолио госта да напише песму. Али у келији није било ни оловке, ни папира. Тада је гост насликао песму на камену, који је био као восак под његовом руком. Гост се представио као Гаврило и постао је невидљив. Монаси су сазнавши за то и угледавши камену плочу почели од тада да певају нову песму. А икона пред којом је тај Архангелски поздрав био испеване је названа "Достојно јест".

"Бајка!" - Рећиће неко. Али онда је бајка и то што се дешава са копијом те иконе у стану Нине Ивановне. Икону су јој поклонили. Обична, икона фотографија. Али домаћица свако јутро налази на њој нове капљице - брилијанте. И то није бајка, већ стварност. Оне су свуда: испод очију Богомајке, на ореолу, испод руке, на свитку, на одежди Богомладенца. А на прсту Мајке Божије капи су се зауставиле и образовале као неку малу шољицу.

У акатист (величању) те иконе се понавља стих: "Радуј се, хришћанима Помоћнице и милосрдна Заступнице грешника". Нина Ивановна, је као и сви ми наравно човек са гресима. Али и велика трудбеници. Њој је допао и тежак удео. Муж јој је био болестан скоро 40 година, може се рећи током целог породичног живота. Има година дана како је умро. У то време је икона "Достојно јест" већ мироточила.

zasto-ikone-placu-c.jpg

 

"Мислим да ми се то даје ради укрепљења - и у вери, и у животним невољама, - каже Нина Ивановна. - Душа ми је тако туговала, тако сам се мучила, гледајући мужевљево страдање, бринући се о њему ... Не знам како бих наставила даље да живим после његове смрти. Данас нисам ни тужна нити у унинију. Гледам са усхићењем на светлу икону и захваљујем Господу што ме није оставио, узносим молитве Пресветој Богородици због тога што ме милује и помаже да даље живим... "

Нина Ивановна нема ни крепко здравље. Године носе своје, срце боли, притисак ... "Ако сам раслабљена, узимам икону у руке, молим се, целивам је... - и постаје ми лакше ..."

Одавно се зна за случајеве мироточења и чак и крвоточења икона. То се најчешће дешава у црквама. Мироточење домаће иконе је најређа појава. Али нико не може дати тачан одговор на питање: "Због чега плачу иконе?". Сећам се речи пензенског свештеника Успењске цркве оца Андреја, који је на слично питање одговорио са неком скривеном боли: "Зашто? Плачу због наших грехова. Колико цркава стоје разрушене, светиња порушених... ". И сећам се још сведочења других људи, у чијим кућама иконе одједном почињу да благоухају. И то такав мирис - неовоземаљски! - Се осећа по стану! .. И то благоухање престаје такође изненада онако како је и почело. А то је оно - зашто?

    Можда и не треба да покушавамо да докучимо истину? Верујући људи кажу: "Само Господ зна". Научници који су испитивали миро које истиче са икона (са пријатним мирисом и потпуно без њега), су се већ уверили: оно по свом саставу не садржи ништа овоземаљско. А ми све треба и да прихватимо као стварност.

    "Тајна је ово велика"...

 

 

http://www.prijateljboziji.com/_Zasto-ikone-placu/38720.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

Валаамско мироточење Казањке Богородице

Додао садржај:: Пријатељ Божији
 
На Валааму у Русији замироточила Казањска икона Мајке Божије
 
 
 
 

 

Уочи празника Свих светих Валамског манастира 7. јуна, за вријеме свеноћног бденија, у храму Бесплотних сила небеских на Казањској икони Мајке Божије уочено је неколико уљних капи мира, које су навлажиле вео и мараму Пресвете Богородице.

valaam.jpgКазањска икона живописана је у једном сибирском манастиру, специјално за валамски скит, и у мају 2015. достављена је на Валам. Прекривена је стаклом у посебном оквиру са натписом «Заштити и спаси земљу».

Скит Свих светих сматра се најзатворенијим скитом, јер тамо жене могу ући само једном годишње — на престони празник скита.

По благослову епископа тројицког Панкратија, икона је фотографисана, након чега је опет намонтирано стакло.

valaam-b.jpgУ Валамском манастиру забиљежени су многобројни случајеви чудесног истициња мира са икона. Неколико таквих случајева званично је потврђено.

11. јула 1999, на празник Преподобних Сергија и Германа Валамских чудотвораца, послије заједничке молитве с блаженопочившим Његовом светошћу патријархом Алексијем Другим, икона преподобних Сергија и Германа Валамских чудотвораца, која се налази поред кивота са њиховим часним моштима почела је да мироточи. У почетку миро се у малим капљама појавило на мантијама преподобних Сергија и Германа, а затим је у танком млазу потекло низ икону. Приликом детаљног прегледања површине иконе, на изображењима преподобних могло се примијетити мноштво ситних структура мира. Миро је представљало прозрачну густу маслинасту течност с једва примјетним благоухањем. «Мироточење светих икона доживљавамо као пројаву милости Божије према нама у овом тешком времену у коме живимо» – говорио је почивши патријарх Алексије II.

Још један случај мироточења у Валамском манастиру забиљежен је 24. августа 2004. године. Свето миро појавило се на стаклу иконе Пресвете Богородице „Свецарица“. Икона је насликана на Светој Гори специјално за Валамски манастир. Мајка Божија је више пута кроз ту икону показала своју милост исцјељењима обољелих од рака.

Тада се мироточење десило послије молитвеног обраћања ветерана, официра у резерви Вјачеслава Вишњакова Богородици за спасење свога млађега сина Игора, који је као војник нестао без трага у Чеченском рату. Чудо се и десило за утјеху ожалошћеном оцу: на стаклу иконе, крај деснице Пречисте Владичице, појавио се грчки крст, који је обилно био намочен миром. Миро се стакало са свих крајева крста, долазећи до најниже лајсне оквира иконе. Монах, коме је Вјачеслав причао о својој невољи и који га је посавјетовао да се молитвено обрати Богородици, одмах је схватио, да Она,чије је срце „пробило оружје“ приликом крсних страдања Њеног Сина, није могла остати равнодушна према родитељском болу. Послије мироточења одслужен је благодарствени молебен пред иконом.

Са руског: Марија Живковић

Извор: Православие.ру

Share this post


Link to post
Share on other sites

%D0%98%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%A1%D0

 

Велики одјек у Грчкој и читавом свијету изазвала је новост о крвоточењу иконе која се налази у храму свете Ирине у Вати (острво Самос).

 

Поразговаравши са сарадницима митрополије Самоса, из агенције Ромфеа објаснили су да није у питању икона Мајке Божије, како је првобитно саопштено већ уникатни образ свете великомученице Ирине који се налази ту од 1970. године, када је црква отворена.

 

Како су саопштили извори митрополије о чуду је саопштено у мају ове године, и од тада је појава пажљиво праћена, да би се схватило шта би то могло да значи.

У Синдикату полиције Самоса казали су да је чудо било примијећено још у новембру прошле године када се из десног ока свете Ирине појавила суза.

 

Након три мјесеца, у фебруару 2015. опет су примијетили сузу из лијевог ока, али у мају појава се поновила са већом количином течности и тада је постало јасно да сузе личе на крв.

 

Тада је саопштено митрополији и појава је помно праћена. Митрополија Самоса због великог интересовања народа Грчке поводом тог догађаја сљедеће недјеље даће званично саопштење о томе када ће се моћи посјећивати храм да би се сви који желе могли поклонити икони.

 

Са грчког: Константин Норкин

 

Са руског: Марија Живковић

 

Извор: Православие.ру

Share this post


Link to post
Share on other sites

Икона светог Сергија Радоњешког, штампана на папиру, замироточила у руском граду Новопавловску

 

%D0%98%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B01-600x375.

 

Икона светог Сергија Радоњешког, штампана на папиру, замироточила је на његов празник 18. јула у цркви светих апостола Петра и Павла у руском граду Новопавловску.

Како преноси Комсомолска правда, хиљаде парохијана је дошло да се помоли пред иконом.

Специјална комисија Руске православне цркве отпутовала је у Ставропољски регион да испита икону, разговара са свједоцима и донесе закључак.

„Превише је рано говорити о светом чуду“, казао је старјешина цркве светих Петра и Павла, отац Владислав Цапко, „Чекамо одлуку експерата. Али овај догађај говори о томе да је ово мјесто намољено, иако је црква нова, и да се овдје чува чистота православног Предања. Можда је ово мироточење добар знак искупљења гријехова парохијана. А, можда, наговјештава болне новости. Нико то не може рећи“.

Мироточење се дешавало у разним крајевима Русије. Тако је почетком 2015. у Орловској области замироточило Распеће Господа Исуса Христа, на Алтају је „проплакала“ Казанска икона Мајке Божије, у Тули су истовремено замироточиле све иконе у цркви светог архангела Михаила, а слично чудо се догодило током православне изложбе у Уљановску. У сеоској цркви Рогачевског реона у Белорусији крвоточила је икона Господа Исуса Христа. Слично се догодило у Кабардино-Балкарској Републици, гдје су се појавиле црвене мрље на икони светог архиђакона и првомученика Стефана.

 

Са енглеског: Александар Орландић

 

Извор: pravmir.com

Share this post


Link to post
Share on other sites
Замироточила икона преподобног Сергија Радоњешког у Покровском храму града Смела Черкаске области у Русији

 

%D0%A1%D0%BC%D0%B5%D0%BB%D0%B0-720x375.j

 

Замироточила је икона преподобног Сергија Радоњешког у Покровском храму града Смела Черкаске области, саопштава портал Православни живот, позивајући се на прес службу Черкаске епархије.

 

Чудесну појаву примијетили су запослени у храму, ујутру 21 сентября прије почетка празничног богослужења у част Рођења Пресвете Богородице. Затим је мироточење видио настојатељ цркве протојереј Петар Дмитрук и парохијани.

 

«Ово није прва необична појава, коју смо примијетили на тој икони. Прије ње видјели су се потоци суза: свети Сергије је плакао», – саопштавају у епархији.

 

Али сад се миро примијећује на икони Свете Тројице, коју преподобни држу у рукама. Уљани потоци у јасном облику крста видни су на фигури анђела који се налази у центру композиције познате иконе.

 

Пред фреском је одслужен молебан. Вјерници са молитвеним страхопоштовањем прилазе икони.

 

Са руског: Марија Живковић

Извор: Православие.ру

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      На интернет страници Преосвећеног Епископа моравичког Антонија, старешине Подворја СПЦ у Москви и викара Патријарха српског, 24. марта 2020. је објављено да је на дан празновања чудотворне иконе Пресвете Богородице Државне, у недељу 15. марта 2020. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит екатеринбургски и верхотурски Кирил началствовао служењем Свете Литургије у Спомен-храму на Крви, уз саслужење архијереја екатеринбургске митрополије, као и представника Помесних православних цркава.    Бденије уочи празника чудотворне иконе Пресвете Богородице “Државна”     Испред Српске православне цркве на свечаностима је присуствовао Владика Антоније. Тога дана је Митрополит Кирил обележио и 22. годишњицу своје архијерејске хиротоније. У суботу 14. марта 2020. године, на навечерје празника посвећеног чудотворној икони Пресвете Богородице “Државна”, у истоименом храму мушког манастира Светих царских страстотерпаца, Његово Високопреосвештенство Митрополит екатеринбургски и верхотурски Кирил је началствовао служењем свеноћног бденија. Високопреосвећеном Митрополиту је том приликом саслуживао велики број архијереја – представника Помесних православних цркава, који су допутовали у Екатеринбург како би узели учешће у обележавању празника Државне иконе Пресвете Богородице.    Испред Српске Православне Цркве, радост празника је поделио Преосвећени Епископ моравички Антоније, старешина Подворја СПЦ у Москви и викар Патријарха српског.     Извор: Епископ моравички Антоније (Пантелић)
    • By Логос
      Бесједа владике Теодосија и оца Макарија на Недељу православља у манастиру Савина. Владика Теодосије служио је помен оцу Јустину, блаженопочившем игуману дечанском и савинском.   Звучни запис беседе   „Неразориви савез између Србије, њене покрајине Косова и Метохије, те Црне Горе и Боке, Херцег Новог, настао је када је ногом ступио на наше тло отац Јустин, ранији игуман савински. Владику Теодосија у Дечанима је управо примио отац Јустин, а он данас после много година служи у Савини. Наша срца су за њега отворена. Он ће предводити историјску литију кроз Херцег Нови, чиме ћемо се уписати у историју, као у древна времена када је Богомајка спасила манастир од разарања, рекао је игуман Савински, отац Макарије, у бесједи по завршетку Литургије.     Извор: Радио Светигора
    • By Логос
      У 24. недјељу по Духовима, 1. децембра 2019. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светог мученика Платона и Свете мученике Романа и Варула Отрока, саборно и молитвено било је у острошкој светињи.       Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је јеромонах Никита, дугогодишњи сабрат острошке светиње, сада клирик СПЦ у Епархији буеносајреској и јужно-централноамеричкој, а саслуживали су му острошка сабраћа протосинђел Сергије, јеромонах Владимир и јерођакони Роман и Зосима, као и јереј Бранко Богојевић ластвански парох, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа.   Након читања зачала из Светог Јеванђеља о исцјељењу крвоточиве жене и оживљавању мртве дјевојке, сабранима је бесједио о. Никита, који је између осталог казао да не постоји ништа љепше ни драгоцјеније од чисте и тврде вјере у Бога живога, који је свуда и све испуњава.     – Из вјере као и из извора проистичу сва добра дјела, јер вјера је та која чуда ствара. У данашњем Јеванђељу видимо вјеру жене која је била болесна 12 година од болести опаке, крвоточења, а такве су се жене по Мојсијевом закону називале нечистима. Та жена је потрошила сва своја имања и све своје богатство, вјерујући да ће јој помоћи. Све је било безуспјешно, јер у тим случајевима само Божија рука може да помогне. Чула је за Господа, приступила му, дотакла се Њега и чим Га се дотакла осјетила је да је престала да тече крв из ње – казао је о. Никита и објаснио како је Господ на овом примјеру ученицима показао силу и дубину вјере која спасава.   Заиста је вјера она сила која нас спасава и преображава и која нам даје сваку ревност и сваки подвиг, јер само ко има чврсту вјеру, он чини свако добро дјело , рекао је о. Никита.     – На Божију ријеч све устаје, на Божију ријеч све живи и на Божију се ријеч све одржава, јер Христос јесте Божија Ријеч. Дјевојка је устала, дата оцу, а отац је имао вјеру у Христа и ни најмање није сумњао да Он може да оживи његову кћерку. Зато смо дужни да по вјери ходимо, да по вјери живимо, јер ако вјеру изгубимо, изгубићемо и свој идентитет, и свој живот. Ако изгубимо вјеру, изгубићемо живот вјечни – казао је о. Никита.   Сабрани који посте Божићни пост, а који су се молитвом и исповијешћу припремали, међу којима је на велику радост било много дјеце, примили су Свете Тајне Тијела и Крви Господње.     Извор: Манастир Острог
    • By Логос
      По предању, Јерусалимску икону Пресвете Дјеве Марије насликао је Свети Јеванђелист Лука, 48 г. од Рођења Христова, односно, у години када је дошло до Њеног Славног Успенија. До дана данашњега сачувано је неколико њених верних копија. Датум прослављења Јерусалимске иконе је 25. октобар по новом, односно 12. октобар по старом календару.   FILE-14a3808686863aa0c36d1e11a8b8ced8.mp4   ПРВА ИКОНА   Цар Грка, Лав Велики ову икону је 463. г. пренео из Јерусалима у Константинопољ, где је пребивала скоро пола века у храму Богородице Пиги, тј. Источника.   Међутим, нападом Скита на Цариград, икона пројављује своје заступништво – када свенародним молитвом град бива сачуван од уништења; отуда се за време цара Ираклија (575-641) икона преноси у Влахернску цркву у Константинопољ, где остаје око 3 вијека – све до владавине цара Лава VI Филозофа.   Крајем 10. вијека, тачније 998. г. константинопољски цар, Василије II предаје ову чудотворну икону на дар Св. Равноапостолном кнезу Владимиру – по примању Свете тајне крштења, женидбе са царевом сестром Аном и освајањем Херсона (Корсуна).   Међутим, светиња се ни ту не задржава; кнез је носи са собом у Кијев и дарује је новгородском народу као уздарје – по њиховом масовном обраћењу у хришћанство.   Икона се у то име, свечано поставља у Софијски новгородски Сабор и ту почива наредна 4 вијека, све до  освајања Новгорода од стране Ивана Грозног – који ће светињу пренети 1571. г. у московски Успењски Сабор.   Ту је почивала све до времена Наполеонових освајања – 1812. г. – када је из Успењског Сабора украдена и однета у Париз, где је све до почетка 20. вијека пребивала у катедрали Нотр-Дам.   A на месту где је стајала у Успењском Сабору, постављена је  њена верна копија, која је узета из московске цркве Рождества Богородице. На тој икони у медаљонима су насликани Свети Апостоли: Петар и Павле, Јован, Лука, Симон, Филип, Матеј, Марко, Јаков, Вартоломеј и Св.мученици Прокопије, Георгије и Меркурије; овде не заборавимо – да је управо Она била онај светли облак који је управљао првим корацима новостворене Цркве, бивајући утеха и радост Апостола и свих верујућих људи.   ДРУГА ИКОНА   Јерусалимска у Исмајловском сиротишту   Благодатна икона у Покровској цркви у Исмајловском сиротишту је заправо копија чудотворне иконе Јерусалимске Богоматере из Успењског Сабора – која је била послана у Цариград 453. г., на дар, великом кнезу Св. Владимиру.   Приликом разорења Покровске цркве неколико икона је остало  сачувано, међу којима је била и Јерусалимска икона Богоматере, која се отуда преноси у храм Рођења Христовог (који безбожничке власти никада нису затварале) у Исмајлову (Ру).   Након обновљења Покровскога сабора икона је 1932. враћена из храма Рождества Христовог.   ТРЕЋА ИКОНА   Овај Јерусалимски образ Приснодјеве Марије пред којом се молила Марија Египћанка, донет је у Цариград и постављен у храму Премудрости Божије у данашњем Константинопољу – где је почивао од 12. вијека па све до 15. вијека.   У житију Св. Марије Египатске које је написао Јерусалимски Патријарх Софроније, каже се да се ради о оној чудотворној икони која је била постављена над улазом у Јерусалимски храм, посвећен  Вазнесењу Христовом.   Овој Јерусалимској икони која је почивала у храму Премудрости Божије, 1429. г. поклонио се руски старац Зосима – знајући да је то управо она икона, пред којом се молила Св. Марија Египћанка.   Такође, остали су подаци да су се ђакон Игњатије и дијак Александар поклонили овој икони ,,на великијех вратах Св. Софије“, а да је ходочасник Данило у Јерусалиму видео празно место, на коме је почивала ова икона.   ЧЕТВРТА ИКОНА   Јерусалимска Нило Сорска   Налази се у Саборној цркви Покрова Пресвете Богородице у манастиру Св. Пантелејмона на Светој Гори Атонској. Положена је у кивоту који се спушта над олтарским дверима, на широкој врпци од кадифе, по којој је извезен тропар.   На унутрашњој страни иконе налазе се следећи натписи: ,,Посвећује се Руском Светогорском манастиру света икона ова, благовољењем Пресвете Богородице „.   Такође, и натпис: ,,Ова света икона, коју је насликао 1825.г. од оваплоћења Бога Логоса, у Великој Русији, у Кривојезерском општежитељном манастиру, грешни јеромонах Никон, који се и данас налази у Нило-Сорском манастиру, који се и усрдно залаже, под посебним утицајем Провиђења Божијега, да ову икону, благодати учесницу, добије Свети Руски манастир Св. Великомученика Христовог и исцелитеља Пантелејмона, који се налази на Светој Гори Атонској, као вечно наслеђе, благовољењем Оца и Пресвете Богородице. Амин.“   Лета 1850. месеца новембра, осмога дана, као што видимо, ово је потписао убоги старац Нило – Сорског манастира, јеромонах Никон.   Иза тих натписа налази се портрет о. Никона са свитком у руци на коме је написано: ,,Спомени ме о Владичице Богородице, у усуду Твоме, слугу Својега, Никона !“   И на крају трећи натпис:,,Погледај, Владичице, на усрдно испуњење воље Твоје; благовољењем Твојим удостој ме недостојног судбине оних који ће бити спасени, мајчински за то молећи Твога Сина и свих Творца !“   Из манастира је било послато писмо јеромонаху Никону уз молбу да он по могућности објасни: какав је посебан утицај и благовољење Бога и Царице Небеске постојао у преношењу Свете иконе у манастир ?   Отац Никон, у писму од 12. децембра 1852, објашњава:Ту Свету икону Владичице је сликала моја маленкост пре 30 г., када сам ја био још јерођакон и боравио у Кривојезерском малом манастиру (у Костромској губернији), где се налази чудотворна икона Мајке Божије – Јерусалимске, коју сам се ја, недостојан, удостојио да обновим. Због многих чудотворних дејстава, која се до данас дешавају од те иконе, ја сам, немоћи својом, а са свеколиком ревношћу и вером, почео да сликам тачну (осим величине) копију те Чудотворне иконе; и уз помоћ Владичице сам је завршио. Током самог освештавања њеног, десило се знамење и неко је нешто о њој прорекао, што се већ тачно и десило. После тога су се дешавала многа благодатна дејства…   Када сам се ја, убоги човек, преселио у манастир преподобног Нила, чудотворца Сорског, који је био скоро сасвим запуштен, – и та света икона је свуда била неодвојива од моје маленкости; а за време искушеништва мога у Иверском манастиру (Новгогорске губерније) то је било једино моје уточиште и једино успокојење за неког ко је био мучен таласима патњи, мелем за срце и душу. Али, шта вреди много причати ? Видео сам ја силу благодатну, која је очигледно пратила ту свету икону – глас, говор… исцељење од болести, спасење од огња и друга чудеса. Ја никада ни на који начин нисам намеравао да се до краја живота растанем са тим спасоносним благом; али Провиђење Бога и Пресвете Мајке Његове учинило је другачије. Верујте, оци свети, и не сумњајте да је та света икона за ваш манастир дарована Провиђењем Божијим и благовољењем Царице Небеске, а подробнији опис тога од моје маленкости немојте тражити. Али, да вас не бих увредио, још мало ћу о томе нешто рећи…   Два месеца и нешто више пре преношења иконе, како ми се чини, у полусну сам ја видео, мислим, Свету Гору Атонску. Ја и неко други смо, тобоже, почели да се пењемо на њу. Тај други, који је био са мном, био је мој водич; јер он је, како је говорио, већ боравио на Светој Гори. Дакле, приближавали смо се ми каменитој планини, која се састојала од литица; са каквом смо се муком ми пели на њу – немам ни речи да то опишем. Мој друг се успињао брзо, с неком невероватном лакоћом; док сам се ја, са страхопоштовањем и тешкоћама га пратећи, пео за њим. Најзад смо се домогли неке ивице, и ту је мој руководилац постао невидљив. (Ја претпостављам да је то био мој Свети старац – преподобни Нил Сорски, који је како је то познато из његовог житија, боравио на Светој Гори довољно дуго и са Атоса је скитско Законоправило пренео у Русију, чији је зачетник био у Сорском манастиру.) У томе је и подвиг и страх: изгледало је да уопште није могуће попети се по каменим литицама, међутим ја сам се одлучио да се попењем, и некако сам се брзо нашао  на равнини крај врата храма. Радост, помешана са страхом и страхопоштовањем, преплавила је моју душу и срце. Ту сам ја непосредно угледао, пре свега, Жену необичне лепоте, која је седела на престолу близу самог улаза. Она је била обучена у одећу белу као снег. Њен поглед је био крајње љубазан и умилан. Она је, видевши ме, рекла: „Прими ово, потребно ти је; ти си се изморио“. Укус пријатне сладости не могу вам дочарати. Ту је и рекла Божанска Жена оно необјашњиво и наредила да се уради оно, што и јесте учињено (благовољено и наређено је да се света икона пошаље у Руски манастир Св. Пантелејмона… и остало, што се и десило). Објашњење иде до ове границе… Ту сам ја још видео врх Атоса; до његовог краја није остало још тако много, али је било изузетно стрмо, и голи камен.   Пошто је света икона послата на Атос, десило се оно што је обећала благодат Владичице, а тачније:   Скит Нило-Сорски је постао самосталан; Црква, у част Светог Претече, која се налази на месту становања преподобног Нила, а која је неосвештана стајала 10 година, освештана је; моја данашња жеља, везано за свету схиму и боравак при храму Претече, где се налазила келија преподобног Нила, на чудесан начин се испунила; и све остало се десило убрзо, благодатном силом и милосрдним Промислом Божије Мајке. На свеноћним бденијима на Богородичине празнике и недељом, после завршетка вечерњег Богослужења, Јерусалимска икона, са почастима која јој приличе, спушта се пред олтарска врата и испред ње се чита Акатист, а по завршетку братија прилазе светој икони по чину, и начинивши метаније, са страхопоштовањем целивају Ону – Која је на њој насликана, тражећи у молитвама од Ње, мајчинско посредовање пред престолом Сина Њеног и Бога.   ПЕТА ИКОНА   Гетсиманска   Ово је Њеном лику највернији приказ који је изобразио Свети Апостол Лука.   Налази се у Јерусалиму у Гетсиманском врту, на обронцима Маслинске горе. Тачније, у пећинском храму на месту иза гроба, где је било положено Њено Пречистој Тело по Уснућу и Вазнесењу к Сину и Богу Њеном.   Свима је знано да реке поклоника већ вековима хрле не само ка Голготи већ и у храм Успења Богомајке, где почива ова икона (у овом пећинском храму положени су телесни остаци Њених родитеља, Јоакима и Ане и Обручника Јосифа).   Управо ту, у породичној гробници у којој је погребена Пресвета Дјева Марија, хришћани су подигли подземни храм до ког води 50 степеника. У овом храму почива Јерусалимски образ Богоматере који најверније дочарава Њен спољњи изглед. Сам храм има облик крста: у центру је Богородичин Гроб (са два улаза), а на крају пећине је олтар. У каменом кивоту је – чудотворна икона Богородице Јерусалимске – исклесан грчким словима.   Чуда   Пред овом иконом верни се моле за благословено породично устројство, за здравље и помоћ при рођењу детета, у различитим тегобама и тугама, такође, у ратним опасностима, тескобама и братској неслози.   Када се у августу 1866. г. појавила колера у подмосковским селима, житељи су осетили потребу за заједничким молитвама – као јединим средством за избављењем од ове пошасти. Многобројне групе људи су пошле у Исмајлову (Ру) на поклоњење Јерусалимској икони. Време је било лепо и све је погодовало литији око села и до сваког дома. Сви су се једнодушно и усрдно молили да се избаве од убитачне болести, тако да је молитва била услишена а после литије, колера се повукла.   Изображење   Преподобни старац Пајсије Светогорац говорећи својим блиским ученицима о Мајци Божијој, Коју се он удостојио по Њеном благовољењу неколико пута видети – имајући од тада стално у уму Лик Пречисти Њен – говорио им је да Је Она – управо таква – као што је изображена на Јерусалимској икони, која почива у Гетсиманском врту.   Тај доживљај узвишене светости и величине Богомајке који нам је Св. Апостол Лука дао кроз ово изображење, верно описују Св. Епифаније и Никифор Калист, који кажу:   ,,Била је раста мало изнад средњег. Боја њеног лица је била као цвет зрна пшеничног, коса Јој је била светло смеђе боје, донекле златаста; очи тамно плаве, поглед продоран, са зеницама боје сличне боји маслине; обрве су јој биле мало спуштене и црне; нос издужен;усне сличне цвету руже, пуне љубазних речи; лице ни округло, ни преуско, али мало издужено, руке и прсти дугачки.“   Сви подаци напред наведени, верно приказују Образ Њен, нараштајима који ће иза Ње доћи. Приметно је да јој је одежда сва у злату, да је просто ‘окупана’ светлошћу са ореолом од белога злата. Стога сав овај спољашњи сјај заправо упућује на савршену смерност и једноставност која исијава из самог погледа Њеног.   По даљим наводима Св. Никифора и Епифанија – Њена одећа је увек била скромна; корак јој је био величанствен и чврст; поглед озбиљан и пријатан; реч кротка, изливала се право из срца које није знало за зло; понашање без извештаченост и једноставно.   Код Јерусалимске Нило-Сорске иконе коју је изобразио јеромонах Никон приказани су Св. Богооци Јоаким и Ана који као да посматрају славу своје благословене кћери, удостојене да постане Мајка Господа Својег и да Га држи у Свом наручју. Икона је насликана у духу традиционалног староруског начина сликања.   Икона је типа Богородице са Христом на руци – у потпуности пресвучена плавом нијансом ; као што је и одежда Богомајке, за коју се иначе сматра да је боја Пресвете Дјеве Марије. По ободима извезени су златни поруби украшени драгим камењем.   Овде видимо да се заправо сва лепота Њене божанске душе  одсликавала на Њеном лицу, али и да је та спољашња лепота била само прозиран покривач кроз који су се провиделе све врлине непорочне лепоте Њеног разума и душе.   Тропар, глас 4   Богодарована Владичице, препрослављена  Мати препуна човекољубља, свемилостива Путеводитељко целог света ! Приљежно слуге твоје к Твоме заступништву припадамо и к пречудесноме образу Твојему с умилењем, припадамо, молећи се: молитву топлу Сину Твоме и Богу нашему сотвори, о Свесвета Царице Богородице, од свих болести и туга нас Тебе ради избави, и од грехова сваких ослободи, Царства Свога Небескога наследницима нас покажи… и неизречено као Мати која к Њему има слободу и може све измолити, једина у векове преблагословена.    Тропар, глас 3   Уверење Твога представљења и јављање милосрђа Твога икона Јерусалимска, нам Владичице, показа, пред којом из душе наше молитве изливамо и верно Теби вапијемо: погледај, Милосрдна, на људе Твоје, све невоље и туге наше ублажи, утешење благо у срца наша пошаљи и спасење вечно душама нашим, Пречиста, испроси.    
       
          Фото и звучни запис: Манастир Пиносава   Текст: Митрополија црногорско-приморска
    • By Vladan :::.
      У петак 25. октобра у 16:30 у Саборном храму светих апостола Петра и Павла у Јагодини биће дочек и освећење иконе Светог Нектарија Егинског, као и поклоњење моштима овог светитеља. Након тога Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће акатист великом Егинском чудотворцу.
       
       
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...