Jump to content

Општа тема о филмовима/кинематографији

Оцени ову тему


Препоручена порука

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Међу многобројним светоотачким описним одређењима Цркве, издваја се оно које је описује као својеврсну духовну бању Витезду (уп. Јн 5, 2–4). У том смислу, благодат Духа Светог, која у Цркви обитава у пуноћи, препорађа човекову душу и исцељује њене ране, под условом да у бањски „третман“ човек ступа на прави начин, који подразумева веру и посебан начин живота. На тај начин се лече болести унутрашњег човека, са кога се постепено скида губа греха и страсти. Истовремено, богомдане енергије којима је нова бања Витезда преиспуњена чине да се некада залечују и телесне бољке људи, што обично називамо чудима. Света тајна Јелеосвећења је, у најужем смислу речи, посебан светотајински дар који обједињује обе поменуте врсте човековог (из)лечења у литургијском окриљу Цркве. - (извод из уредничког уводника)

       
      Катихета Бранислав Илић на Радију "Светигора": Редакција “Православног мисионараˮ је молитвено уз Митрополита Амфилохија!
      Катихета Бранислав Илић на Радију "Беседа": Православни мисионар - велико мисионарско дело!
      Катихета Бранислав Илић на Радију "Глас": Радујем се јер се реч "Православног мисионара" чује на таласима Радија Глас!
      Катихета Бранислав Илића на Радију "Источник": Православни мисионар је увек актуелно и важно штиво!
       
       
      У попразничним данима празника Воздвижења Часнога и Животворнога Крста, из штампе је изашао нови 375. Број„Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Овај пети број у 2020. години доброте Господње, посвећен је теми „Света тајна Јелеосвећењаˮ. Са садржајем овог броја црквену јавност путем радијâ „Светигораˮ (Митрополија црногорско-примроска), „Беседаˮ (Епархија бачка), „Гласˮ (Епархија нишка) и "Источник" (Епархија ваљевска) упознао је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора овог мисионарског гласила задужен за односе са медијима. Септембарско-октобарски број „Православног мисионара“ који се налази пред нама, у катихетском смислу нас подсећа на важност светотајинског живота, као живог живота и као благодатног „дисања“ Цркве. У том духу централна тема овог броја је посвећена значају и указивању на правилно поимање свете тајне Јелеосвећења. Поред тога, овај број читаоцима нуди велики број текстова, разговора и бројних прилога који чувају основну нит „Православног мисионара“, а то је да еванђелско семе дође до срдаца свих који су гладни и жедни вечне и непролазне речи Божје, истакао је члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ, задужен за односе са медијима.
       
       
      САДРЖАЈ: 
      *РЕЧ УРЕДНИКА: На исцељење душе и тела 
      *СВЕТИ ОЦИ ТУМАЧЕ СВЕТО ПИСМО: Недеља 31. по Педесетници (Лк. 18, 35-43) 
      *МАТЕРИК: Света мученица Голиндуха 
      *ИСТОРИЈА ХРИШЋАНСТВА: Седми Васељенски Сабор 
      *ХРИШЋАНСКА ЕТИКА: Хришћани у дијаспори – капелани или мисионари? 
      *У ДИЈАЛОГУ СА АТЕИЗМОМ: Реципрочни алтруизам
       
      ТЕМА БРОЈА:
       
      *Протонамесник Александар Јевтић: Света тајна Јелеосвећења некад и сад
      *Катихета Бранислав Илић: Света тајна Јелеосвећења и њен значај у хришћанском етосу
      *Свети Владика Николај: Беседа о тајни Јелеосвећења
      *Срећко Петровић (превод са енгелског): Јелеосвећење – ранохришћанска сведочанства
      *Др Ђорђе Вуковић: Стари српски писци о Јелеосвећењу
      *ВИШЕДЕТНЕ ХРИШЋАНСКЕ ПОРОДИЦЕ: Породица Беатовић
      *ХРИШЋАНСКИ ЖИВОТ: Разговор са Леном Ковачевић – Да постанемо као једно у молитви!
      *ХРИШЋАНСКИ ЖИВОТ: Неочекивана гошћа – врло лична размишљања о смрти
      *СВЕТА ЗЕМЉА: Манастир Светог Георгија Хозевита
      *СВЕТА ГОРА: Скит Свете Ане
      *СВЕТИЊЕ СПЦ: Обнова цркве Светог Пантелејмона у Призрену
      *ХРИШЋАНСКА КЊИЖЕВНОСТ: Осећање природе и мисао о чулној љубави Слово љубве деспота Стефана Лазаревића
      *ЛИТУРГИЈСКА ЗАЈЕДНИЦА: Литургијска заједница Требиња
      *ИЗ ИСТОРИЈЕ ЦРКВЕНЕ УМЕТНОСТИ: Библијски бестијаријум – аспида
      *МИСИОНАРСКИ ИЗЛОГ: Српски мислиоци о хришћанским основама монархије
       
       
      Повезан садржај: 
      Света Тајна јелеосвећења и њен значај у хришћанском етосу
      Интервју са Леном Ковачевић: Да постанемо као једно у молитви!
       
       
      Извор: Православни мисионар
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Основни образац хришћанске мисионарске делатности дат је у Светом Јеванђељу, у коме нам је Господ Исус Христос својим божанственим поукама, примером и делима оставио јасна усмерења. Кључна порука је сажета у завршном делу Матејевог Јеванђеља које се чита на чину Светог крштења. Та порука гласи: Идите и научите све народе крстећи их у име Оца, и Сина, и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио (Мт 28, 19–20). Свештеник Георгије Максимов, ревносни руски мисионар нашег времена, примећује да је ова реченица својеврсна „последња заповест“. Оно што, са своје стране, можемо додати јесте да је за испуњење ове заповести потребна и припрема која, поред чврсте и чисте вере, подразумева молитвено делање. - (извод из уредничког уводника)     Катихета Бранислав Илић на Радио "Беседи": "Православни мисионар" је мисионарски часопис који сведочи живи живот!   Катихета Бранислав Илић на Радио "Светигори": Радио "Светигора" и целокупна мисионарска делатност Ваше Митрополије сведоче о односу мисије и исихије!   Катихета Бранислав Илић на Радију "Источник": Мисија Цркве је благословено дело које нас приближава Богу!     У радости празника Рођења Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег из штампе је изашао нови 374. Број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Овај четврти број у 2020. години доброте Господње, посвећен је теми „Мисија и исихијаˮ. Са садржајем овог броја црквену јавност путем радијâ „Светигораˮ (Митрополија црногорско-примроска), „Беседаˮ (Епархија бачка) и "Источник" (Епархија ваљевска) упознао је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора овог мисионарског гласила задужен за односе са медијима.    Православни мисионар сведочи реч љубави Божје, а благодарећи нашем уреднику и неуморним сарадницима реч Божја долази свих оних који су гладни и жедни истине и правде Божје, истакао је члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ, задужен за односе са медијима.    Садржај овог броја недвосмислено сведочи о односу мисије и исихије, јер истинске мисије нема без молитвеног темеља и угледања на свете апостоле који си оджали ону заповест коју им је Спаситељ упутио пославши их да васколиком свету сведоче и проповедају спасоносну реч Божју, истакао је катихета Бранислав Илић.     САДРЖАЈ:      *РЕЧ УРЕДНИКА: "Молитвено укрепљење мисионара"   *ИСТОРИЈА ХРИШЋАНСТВА: Шести Васељенски Сабор   *МАТЕРИК: Света мученица Полихрона, мати Светог Георгија   *У ДИЈАЛОГУ СА АТЕИЗМОМ: Алтруизам — несебично понашање „себичног гена“   *ХРИШЋАНСКА ЕТИКА: „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (1. део)   ***ТЕМА БРОЈА:***   *Протонамесник Александар Јевтић: Нека се светли светлост ваша пред људима   *Катихета Владимир Пекић: Срж и пракса мисије и исихије   *Виктор Вицановић: Шта је исихија?   *Разговор са Петком Луковић, катихетом Прве београдске гимназије: Ако заиста волимо Бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега!   *Катихета Бранислав Илић: Мисија и исихија — богослужбени карактер црквене мисије   *Др Ђорђе Вуковић: О сусрету цара Душана и Светог Григорија Паламе   *СРПСКА ТРАДИЦИЈА И ОБИЧАЈИ: „Фенечки бисери“   *ПАРОХИЈАНИ: Трагом вере кроз електротехнику   *ЛИТУРГИЈСКА ЗАЈЕДНИЦА: Љубав се љубављу враћа и умножава   *СВЕТА ЗЕМЉА: Манастир Свете горе, Синај   *СВЕТА ГОРА: Скит пророка Илије (Свето-илински скит)   *ИЗ ИСТОРИЈЕ УМЕТНОСТИ: Библијски бестијаријум: Једнорог   *САВРЕМЕНО БОГОСЛОВЉЕ: Плурализам између либерализма и конзервативизма — богословско поимање   *ХРИШЋАНСКА КЊИЖЕВНОСТ: Духовна лира Момчила Настасијевића   *ПОЕЗИЈА: Препис необјављене песме познатог сликара   *ПОЕЗИЈА: Уснуо је у Господу диван владика и човек који је Богу посветио земаљски век     *ПОЕЗИЈА: Вратити Бога     Повезан садржај:    Катихета Бранислав Илић: Мисија и исихија - богослужбени карактер црквене мисије   Разговор са Петком Луковић: Ако заиста волимо Бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега!       Извор: Православни мисионар
    • Од obi-wan,
      Ovde stavljajte linkove ovdasnjih tema koje bi po vama svakako trebalo da se na neki nacin sacuvaju.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Човјек умире, и сахрањују га у земљу и њега више НЕМА. И то није никаква велика мистерија, то видимо да се дешава и са другим живим бићима – и са дрвећем и са цвијећем и са животињама. ПРОБЛЕМ ЈЕ када умре неко кога ми волимо! Када умре неко кога волимо, ми знамо да је тај кога смо вољели исто тако човјек од крви и меса, исто тако тјелесно биће, и видимо да смо га сахранили.     Али осјећамо да онај кога смо вољели, није могуће да га нема. Знамо да је његово тијело сахрањено. Али није могуће да њега апсолутно више уопште никада нема. Сви имамо осјећај, понављам, кад је у питању неко кога смо јако вољели, сви имамо осјећај да је он негдје друго. Он више није просто ту, али није могуће да га нема. Зашто није могуће да га нема? Зато што и моја љубав И ДАЉЕ ТРАЈЕ, и даље га волим. ЧИМ ГА волим МОРА ДА и он постоји.   Нестаје његов глас, нестају његови покрети, нема више његовог погледа из очију, све оно што је везано за физичке ствари нема. Али ЉУБАВ, љубав НЕ ДА да се УМРЕ.   И зато је тада на Тајној вечери већ било јасно да када Христос каже: „Нећете имати живот вјечни“ – да говори неку веома крупну ствар. Јер може неко рећи: „Па добро, шта ће мени живот вјечни?! Ту сам да живим колико могу. Тако, живим од данас до сјутра. Само нека су ова дјеца здраво, ја ћу свакако сјутра да умрем. Па и што бих живио сад петсто година или хиљаду, нема потребе.   Доста ми је, преко главе ми је свега. Нећу ни да живим, и ово ми је доста. Е да „оћу сјутра да умрем“. Често пута кажемо сами, кад нас преплаве животне бриге и невоље, и кажемо: „Не треба ми ни сјутра да живим, а камо ли живот вјечни. Шта ће ми?“. Али то је тако израз неке наше резигнираности и неке наше притиснутости невољама.   Али кад нам је добро, и кад се волимо и кад смо радосни – па ево рецимо нађемо се на слави код пријатеља или сретнемо се с неким – не бисмо да то никад престане. Кад нам је лијепо и кад се волимо не бисмо да то никада престане.   И када Христос каже: „Ко не једе моје Тијело и не пије моју крв, тај нема живот вјечни“ – то значи: не можете људи, иако осјећате сами у себи да бисте вољели да овај живот, ова љубав, ова љепота да никада не престане, не можете то САМИ од СЕБЕ учинити да то никад не престане…   Ко не прима Бога у себе може бити добар спортиста, може да џогира, може да иде на фитнес, може да једе здраву храну, може да медитира, може да чита неку добру књигу, може да има бонтон, да се лијепо јавља комшијама, може да одгони од себе ружне мисли, може да увијек буде ведар, може да слуша неке занимљиве емисије итд – УМРИЈЕЋЕ. И зато у нашим црквеним пјесмама кажемо, кад сахрањујемо покојника: „У гробу су исти и цар и просјак“ – и цар и просјак. И онај грешник и онај добри, сви су исти у гробу. Дакле, с те стране гледајући, а гледајући и са стране наше љубави која воли упркос смрти и која осјећа.   Била би заиста једна лудачка сцена кад никог од вас овдје не би било, него кад бих ја сад причао сам за овим микрофоном без икога. Значи ја причам зато што сте ви ту. А ја волим мог покојног пријатеља, а њега нема. Значи ја га ВОЛИМ – то значи да га ИМА, само није ту. То што га ја не видим, то уопште не значи да њега потпуно нема.   Ја, рецимо, одавде не видим Мостар, ни Бања Луку, ни Ужице, ни Београд, не видим. Ал то не значи да ти градови, сад, док их ја не видим, не постоје. Дакле, мој поглед је једна врло ограничена ствар, мој мозак је врло ограничена ствар. Све што човјек промисли у овом животу и покушава да споји, и учини му се да је сабрао – да су два и два = четири, већ сјутра испада да то баш није тако. Да не дужим. Општа људска потреба, откад постоји човјек, откад постоје они фараони у Египту и оне пирамиде, откад постоје Стари Грци, откад постоје Вавилоњани, откад има игдје човјека потреба је да се ово не заврши тек тако, да живимо у љубави, у срећи…“       Извор: Портал Ин4с
    • Од Лидија Миленковић,
      Не видех да већ има тема. Молим главне да избришу. Извините.  
      02.07.20   19. • 09:26 Srbija Danas/Kurir OPLJAČKAN MANASTIR TUMANE KO
×
×
  • Креирај ново...