Jump to content

Разликовање нихилизма и атеизма или има ли атеизам садржај: догме, богове, учења, свјетоназор, идеологију?

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 21 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Ма је ли, ја сам пао са Марса, па негирам твар? Не само негирам свијет као тоталитет, магијски начин јединства бића, јединство бића на техничном, научном, филозофском и онтолошком нивоу!

Јединство у Христу не негирам, а сам знаш како долази до њега преко опште истине или преко Духа Светог? Разлучи то једно је свјет, а друго Црква.

Свијет јесте једно, а Црква друго, то уопште није спорно. Али на основу чега си изједначио свијет, са "магијским начином јединства бића"? Свијет је јединство творевине (твари), а не јединство бића. И наравно да не постоји неко свјетско биће, ако си то хтио да негираш као тај тоталитет. Али не можеш због тога негирати свијет, осим ако си Ниче и твар изједначиш с бићем, па у јединству творевине видиш то непостојеће свјетско биће, идентификујући га као смрт. И шта си урадио? Не само да ћеш биће тако изједначити са небићем, све ћеш подредити смрти. Не, није тачно да код Ничеа не постоји општа истина о бићу, и те како постоји и та истина се зове смрт. То је његов бог што обједињује творевину, али је и поништава, то си у праву, Ниче је ту искренији од атеиста који би само да кокетирају са смрћу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

šta te čudi vladimire. gledam serije ako nisu duge. ova Alter Karbon je najbolja koju sam viđeo a potpuno prevazilazi ateizam, religiju i slično.

zar ti misliš da ateizam ne prevazilazi nihilizam i postaje religija evo preko 70 godina. samo nemaju jasnu odrednicu u 21 vijek.

šra vas dvoje mislite @Avocado@cloudking. jel vama djeluje da ste dio religije ateizma iako je to kao ne-religioznost, ali ipak kao da imate isti cilj ili vjerovanje

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 18 минута, Nikk рече

šra vas dvoje mislite @Avocado@cloudking. jel vama djeluje da ste dio religije ateizma iako je to kao ne-religioznost, ali ipak kao da imate isti cilj ili vjerovanje

Tačan odgovor je:  42

;)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

upišem atheism 42 na google i dobijem sajt ateistička biblija kao neka vjerska knjiga ateizma.

SUCHANEK.NAME

This chapter of The Atheist Bible discusses the most fundamental question of humanity: What is the meaning of life?

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, slovoA рече

Свијет јесте једно, а Црква друго, то уопште није спорно. Али на основу чега си изједначио свијет, са "магијским начином јединства бића"? Свијет је јединство творевине (твари), а не јединство бића. И наравно да не постоји неко свјетско биће, ако си то хтио да негираш као тај тоталитет. Али не можеш због тога негирати свијет, осим ако си Ниче и твар изједначиш с бићем, па у јединству творевине видиш то непостојеће свјетско биће, идентификујући га као смрт. И шта си урадио? Не само да ћеш биће тако изједначити са небићем, све ћеш подредити смрти. Не, није тачно да код Ничеа не постоји општа истина о бићу, и те како постоји и та истина се зове смрт. То је његов бог што обједињује творевину, али је и поништава, то си у праву, Ниче је ту искренији од атеиста који би само да кокетирају са смрћу.

Не знам одакле да кренем, природно је да људи свијет опажају као неку датост, али није то увјек тај изворни "свијет" који је створио Бог, ту морамо прво да се разујемијемо јер се очигледно не можемо увјек договорити око реалности. Видимо свјет истинити кад се причестимо јер то је Тијело. Права твар.

Твој израз: "свијет је јединство твари" је магијско искуство - свјетовност.

Шта то повезује створеног миша и створену краву? Ја наилазим на та појединачна сушта, али на свијет не, он је тлапња - идеја, неко ништа, а не нешто, то што ти покушаваш преко твари да их повежеш је материјализам у најави.

Поента је била: узми Истину Исуса за општу истину добићеш неки свијет и свјетовност, свјероназор, а не Цркву.

Опште истине су оно што држи свијет (свјетовност) на окупу, али понављам 100 пут нема их. Ниједне. Тако се граде и онтологије, учења о бићу у цјелини, па је нажалост и релациона персоналистичка онтологија је свјетовност, а не духовност, као и свака онтологија.

Шта више, ако слушаш Оце свако свјетско повезивање је страст, или свака веза мећу суштим у свијету је страст. Љубити Бога значи не бити везан за свијет...., побједа над свијетом, напуштање свијета, итд.

 Значи да свака веза са било чим у свијету (и рају) мора бити опосредована Господом, а не било каква веза, а свака је безвеза, посезање, технички-магијски приступ.

Ја свијет не негирам, него га немам, јер не видим неку везу међу бићима, свака вашка обашка.

При том су ми појединачне "ствари" много ок, јер немају ништа са неком цјелином, враћена им је њихово достојанство које имају као створено, дивим им се јер су јединствене и створене, замисли: имам у кући ствари које је створио Бог!

Ниче, подмеће ноге и сл,:coolio: Ниче је тежак за оне коју су навикли на системско мишљење и дан данас чијем, Ничеов систем, Хајдегеров систем, по инерцији јер нису испратили,и не могу  без система, комфорни су.

То биће за смрт, је Хајдегерово, али не много битно, Ниче говори о вјечном враћању истог или вољи за вољом..

Он просто покушава да ослободи створено од набачаја, јер се те схеме накотиле и не може се до простог створеног да би се дивили твари (и Творцу)  

Link to comment
Подели на овим сајтовима


 

пре 12 часа, Nikk рече
šta te čudi vladimire. gledam serije ako nisu duge. ova Alter Karbon je najbolja koju sam viđeo a potpuno prevazilazi ateizam, religiju i slično.
zar ti misliš da ateizam ne prevazilazi nihilizam i postaje religija evo preko 70 godina. samo nemaju jasnu odrednicu u 21 vijek.
šra vas dvoje mislite [mention=7149]Avocado[/mention], [mention=6061]cloudking[/mention]. jel vama djeluje da ste dio religije ateizma iako je to kao ne-religioznost, ali ipak kao da imate isti cilj ili vjerovanje

 


Добро си рекао, ти просто више драме налазиш у серији јер се у њој поистовјећуеш него у овим групама којима се припада.
Литургија је драма Исуса Христа у којој се поистовјећујемо са њим,. Са друге стране драма је у човјеку међу самим његовим "дјеловима" тијело, душа, дух, воља, ум, осјећања, па драма исцјељује.
Суштина хришћанства није догма или учење него драма (литургија) а унутар ње се појављује текст, који није идеолошки системски ни демагошки текст, него драмски, о животу Исусовом и животу Цркве дакле перипетијама и искупљењу свих.
Посебно мјесто Исуса Логоса у драми је што је он оваплоћено поистовјећење, глума у тијелу, те што у врхунцу поистовјећење се јавља Христос у свакоме од нас.
Поистовјећењем Његовим са нама смо створени, поистобјећењем се и оваплотио.

Атеизам има догму да Бога нема и то је став, "истина" и демагогија, свјетоназор, ту нема никаквог збивања, док се не појави неко ко "има Бога", па настају перипетије, дакле потребан му је Бог или вјерник за постојање.
Нихилизам је ништење ничега, односно читава историја матафизике је нихилизам. Животан јер ослобађа од устањених образаца и манира захватања бића. Драма апсурда...без чина искупљења...

Што се тиче 21 вјека и технократије у наступању, опасност је у томе да се човјек сведе на техничко биће, које само функционише, без икакве драме, душевног и духовног збивања.
( Идеолошки) Програми раде и свака мисао која је не уклопива се одбације да би они могли да се врте, да одржавају схеме, свјетоназор, свиијет, свака нефункционална мисао која се опире уклапању или не уклапа на том нивоу рачунајучег мишљења је "лудило" проклета бесмиселна мисао, каквим ови системски јадници покушавају да преставе моје али и твоје мишљање.
Самозадовољавају се у својим свјетићима који ће да падну, својим набачајима на биће, својим пројекцијама, самобманом и прелешћу и диве се себи како њихова прелест функционише, како је реална, како се све уклапа.joooj
Изворно мишљење (није ни било) у функцији одржања (слике )свијета, то је нововјековни феномен, нити је било поистовјећено са бићем, то је метафизички феномен, па док год то поистовјећење функционише ми смо у метафизици, него просто указивање на биће, нпр, погледај појединачне ствари око себе...не слави се мишљење него постојање, зато је драмски "оквир" шири од било којег другог и може да поднесем све, те нема ништа изван њега.

Глупи "атеизам" не може да поднесе ни да постоји Бог, али задржава свијет(идеју јединства), и поистовјећење мишљења и бића, систематичну (кохернтну) мисао, али одриче метафизику.
Будалаши, без метафизике нема систематичне и кохернтне мисли! 
Него теолошко бунцање нема Бога, нема Бога....


 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Атеизам има догму да Бога нема и то је став, "истина" и демагогија, свјетоназор,

Jok, ateista samo ne veruje u teze da postoji bog ili bogovi...

Znači ti imaš neke razloge zbog kojih veruješ... ateisti ti razlozi i drugi razlozi koje je čuo ne deluju dovoljno uverljivo... i to je to...

Baš kao i za gomilu drugih teza u koje ti ne veruješ ili u koje svako od nas ne veruje...

Nema tu nikakve dogme, "istine", demagogije ili svetonazora...

 

пре 2 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

ту нема никаквог збивања, док се не појави неко ко "има Бога", па настају перипетије, дакле потребан му је Бог или вјерник за постојање.

Da, bez teze da postoji Bog je besmisleno govoriti o onima koji u tu tezu ne veruju, kao što bez teze da postoji Deda Mraz nema onih koji u tu tezu ne veruju ili (da dam primer i gde je verovanje tačno) bez teze da postoji Finska, nema onih koji ne veruju da postoji Finska, ali ne znam zašto i koji značaj pokušavaš da tome daš...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 52 минута, Avocado рече

Jok, ateista samo ne veruje u teze da postoji bog ili bogovi...

Znači ti imaš neke razloge zbog kojih veruješ... ateisti ti razlozi i drugi razlozi koje je čuo ne deluju dovoljno uverljivo... i to je to...

Baš kao i za gomilu drugih teza u koje ti ne veruješ ili u koje svako od nas ne veruje...

Nema tu nikakve dogme, "istine", demagogije ili svetonazora...

 

Da, bez teze da postoji Bog je besmisleno govoriti o onima koji u tu tezu ne veruju, kao što bez teze da postoji Deda Mraz nema onih koji u tu tezu ne veruju ili (da dam primer i gde je verovanje tačno) bez teze da postoji Finska, nema onih koji ne veruju da postoji Finska, ali ne znam zašto i koji značaj pokušavaš da tome daš...

Научи се од @cloudking који схвата да је то централна мисао, "филозофија"атеизма, а не тек нека теза, значи говоримо о централном мјесту атеизима, а не о многим равноправним тезама. Осим тога у тезе се не вјерује...ти на свом техничком (магијском) нивоу  покушаваш да разумијеш душевне и духовне феномене, теби кад жена каже: волим те , теби је то теза.:))

Ако нема истине како је онда истина да нема Бога? Дакле није истина да Га нема?:mahmah:

Ето то би морао да прихватиш да имаш елементарну техничку логику, а не душевну или духовну, него си само набеђен и говориш своју догму.

Прво ово да прихватиш, толико надам се можеш, па ћу да ти објасним да нема твога свијета без свјетоназора, односно како је твоја тлапња реалност.:skidamkapu:

Јер не само да си пун идеја и у свјетоназору, него си сав у метафизици, само мислиш ћирибу ћириба, изјаснићу се да нисам па нисам?

Као што сам се ја изјаснио да нисам у свијету, али ми ти не вјерујеш, чак мислиш да сам у твоме атеистичком свијету али сањам бајке.

Управо о томе је ријеч да свако опажа само своју стварност и чак и да сад симулирам твој свијет и мислим исто што и ти, уопште нећемо бити у заједници него тек два слична човјек-свијета, или ту битка, ако ти је разумљивије. 

То је бесмислено јер нема комуникације него се системи наклапају, а треба нам суперстварност у којој ћемо се разумјевати, зато су системи превазиђени у мишљењу (филозофији), премда се без обзира на то у фактичком животу множе и умножавају.

Шта би била та суперстварност, па биће, али без систематског мишљења, чему уопште служи мишљење? Да оно буде постојање? Да се њиме доказује постоји ли ријека, дрво, Бог.

Доста нам је биће, мишљење није биће, али ко хоће може да се пита чему? или Шта је то сушто (нека појединачна ствар) ми ни то не знамо, а по свему судећи никад нећемо сазнати.

Јер у језику су равноправне афирмација и негација и може о било чему до бескраја, али постојање и непостојање нису равноправни, и нема ничега што не постоји. Односно да ли ништа јесте? 

Атеизам је ту невиђено глуп, јер се бави нечим што не постоји, ок подржавам, али доведи то до краја, има још многих ништа: Свјет, простор, комплетна метафизика са свим својим садржајем...

А не хоћеш неко ништа а хоћеш и логику, то двоје не иде скупа.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Научи се од @cloudking који схвата да је то централна мисао, "филозофија"атеизма, а не тек нека теза, значи говоримо о централном мјесту атеизима, а не о многим равноправним тезама.

Čisto sumnjam da je on napisao bilo šta slično tome... zvuči kao nešto što ti pišeš.

To nije centralna misao niti nekakva filozofija ateizma... već je teza teista, u koju ateisti ne veruju.

 

Цитат

Осим тога у тезе се не вјерује...ти на свом техничком нивоу  покушаваш да разумијеш душевне и духовне феномене, теби кад жена каже: волим те , теби је то теза.:))

Ако нема истине како је онда истина да нема Бога? Дакле није истина да га нема?

Tvrdnje su istinite ili ne.

Tvrdnja moje žene da me voli može da bude istinita ili ne i ja mogu da verujem u to da je istinita ili da ne verujem. Ne znam šta te tu zbunjuje?

 

Цитат

Ето то би морао да прихватиш да имаш елементарну техничку логику, а не душевну или духовну, него си само набеђен и говориш своју догму.

Pojma nemam o čemu sad pričaš...

Nego, koju dogmu sam izneo?

 

Цитат

Прво ово да прихватиш, толико надам се можеш, па ћу да ти објасним да нема твога свијета без свјетоназора, односно како је твоја тлапња реалност.

Ne mogu da prihvatim tvrdnje koje ne razumem. Ne znam šta su tehnička logika i duševna/duhovna logika... znam za samo jednu logiku...

 

Цитат

Јер не само да си пун идеја и у свјетоназору, него си сав у метафизици, само мислиш ћирибу ћириба, изјаснићу се да нисам па нисам? Као што сам се ја изјаснио да нисам у свијету, али ми ти не вјерујеш, чак мислиш да сам у твоме атеистичком свјету али сањам бајке.

Nadam se da bar ti razumeš sam sebe... :)

 

Цитат

Управо о томе је ријеч да свако опажа само своју стварност и чак и да сад симулирам твој сивјет и мислим исто што и ти, уопште нећемо бити у заједници него тек два слична човјек-свијета, или ту битка, ако ти је разумљивије. 

То је бесмислено јер нема комуникације него се системи наклапају, а треба нам суперстварност у којој ћемо се разумјевати, зато су системи превазиђени у мишљењу (филозофији), премда се без обзира на то у фактичком животу множе и умножавају.

Шта би била та суперстварност, па биће, али без систематског мишљења, чему уопште служи мишљење? Да оно буде постојање? Да се њиме доказује постоји ли ријека, дрво, Бог.

Доста нам је биће, мишљење није биће, али ко хоће може да се пита чему? или Шта је то сушто (нека појединачна ствар) ми ни то не знамо, а по свему судећи никад нећемо сазнати.

Kao što već rekoh... pisanje nekoherentnih rečenica te ne čini filozofom...

 

Цитат

Јер у језику су равноправне афирмација и негација и може о било чему до бескраја, али постојање и непостојање нису равноправни, и нема ничега што не постоји. Односно да ли ништа јесте? 

... kao što te ne čini filozofom kad na komplikovan način napišeš da ono što ne postoji ne postoji.

 

Цитат

Атеизам је ту невиђено глуп, јер се бави нечим што не постоји,

Ne bavi se... ta reč samo označava neverovanje u tvrdnju o postojanju bogova...

 

Цитат

ок подржавам, али доведи то до краја, има још многих ништа: Свјет, простор, комплетна метафизика са свим својим садржајем...

:D

 

Цитат

А не хоћеш неко ништа а хоћеш и логику, то двоје не иде скупа.

confused1

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 32 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Научи се од @cloudking који схвата да је то централна мисао, "филозофија"атеизма, а не тек нека теза, значи говоримо о централном мјесту атеизима, а не о многим равноправним тезама.

Zamolio bih te samo da me ne uzimas  u citate kad lazes.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 14.9.2020. at 14:58, cloudking рече

Tako je. Da nema ideje o bogu ateizam ne bi postojao. I to je jedina i cela filozofija ateizma.

Опет си се шалио? confused1

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 36 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Ако нема истине како је онда истина да нема Бога? Дакле није истина да Га нема?

Ko kaze da nema istine? Ateisti ne kazu da nema istine nego da nema boga...

пре 38 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

и нема ничега што не постоји

Paaa, ima par stvari koje ne postoje ;) 

Minotaur na primer... dusko dugousko... bog... ima tu puno primera

пре 40 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Атеизам је ту невиђено глуп, јер се бави нечим што не постоји, ок подржавам, али доведи то до краја, има још многих ништа: Свјет, простор, комплетна метафизика са свим својим садржајем...

Sad kapiram gde si se zapeko i ni makac dalje... tebe je neko ubedio da je ateizam isto sto i nihilizam i sad pokusavas na silu svakog ateistu kog sretnes da uguras u tu predrasudu koju si stvorio umesto da probas da preispitas samu predrasudu...

Ali i tu logiku razumem... za tebe, bog je sve, i ako neko kaze da ne veruje u postojanje boga to za tebe znaci da ne veruje u postojanje icega... moram da te razocaram ali za nekog ko aspirira da bude prepoznat kao filozof, ovo je prilicno infantilna logika. Napusti tu aroganciju da je tvoje misljenje jedino istinito i krenuces put spoznaje realnog sveta...

Ateizam se ne bavi ičim... ATEISTI se bave raznim stvarima pa tako imas ateiste koji se bave religijom, ateiste koji su nihilisiti, ateiste koji skupljaju markice... imas budala ateista (i-ha-haaa) kao i jako pametne ljude... ali na koncu sve to isto vazi i za vernike.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Опет си се шалио? confused1

Ne, nego u to vreme jos uvek nisam shvatao da s tobom moram da imam deciji pristup i da je svaka stilska i jezicka akrobacija sa tobom jednaka udarcu u betonski zid.

Evo, ispravicu se. Ateizam nema filozofiju, nema svetonazor, nema uputsvo za upotrebu i nema check listu za prijem novih clanova...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, cloudking рече

Ko kaze da nema istine? Ateisti ne kazu da nema istine nego da nema boga...

Paaa, ima par stvari koje ne postoje ;) 

Minotaur na primer... dusko dugousko... bog... ima tu puno primera

Sad kapiram gde si se zapeko i ni makac dalje... tebe je neko ubedio da je ateizam isto sto i nihilizam i sad pokusavas na silu svakog ateistu kog sretnes da uguras u tu predrasudu koju si stvorio umesto da probas da preispitas samu predrasudu...

Ali i tu logiku razumem... za tebe, bog je sve, i ako neko kaze da ne veruje u postojanje boga to za tebe znaci da ne veruje u postojanje icega... moram da te razocaram ali za nekog ko aspirira da bude prepoznat kao filozof, ovo je prilicno infantilna logika. Napusti tu aroganciju da je tvoje misljenje jedino istinito i krenuces put spoznaje realnog sveta...

Ateizam se ne bavi ičim... ATEISTI se bave raznim stvarima pa tako imas ateiste koji se bave religijom, ateiste koji su nihilisiti, ateiste koji skupljaju markice... imas budala ateista (i-ha-haaa) kao i jako pametne ljude... ali na koncu sve to isto vazi i za vernike.

Не ја, @Avocado је тврдио да у атеизму нема истине, ја тврдим да је то истина, твоја не примјер и да је си ниси одрекао, живиш у некој својој истни и кипи из тебе та истина...

Не управо у наслову сам написао: Разликовање: јер атеизам је нека "истина", а нихилизам није и негира је као и сваку другу.  Важно је то разликовање због Хришћана који су склони да  поистовјете једно озбиљно мишљење нихилизам, са тешком будалаштином званом атеизам.

Управо сада, cloudking рече

Ne, nego u to vreme jos uvek nisam shvatao da s tobom moram da imam deciji pristup i da je svaka stilska i jezicka akrobacija sa tobom jednaka udarcu u betonski zid.

Evo, ispravicu se. Ateizam nema filozofiju, nema svetonazor, nema uputsvo za upotrebu i nema check listu za prijem novih clanova...

Да ти вјерујем на ријеч?12:smeha:, докад год имаш сивјет имаш и свјетоназор, нема човјека без свјета и обрнуто, друго сам ја, ја сам свјестан да сам човјек-свивјет, и свјестан сам да ми свјет није општи, а и развалио сам га. 

...Али без става "да нема Бога" не би ни био атеизам, тај став је његова догма, ако би ја као атеиста избацио то или преиначио, у нпр "нема сад за сад", ви би ми рекли да нисам атеиста, него да чекам васкрсење мртвих....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Milan Nikolic,
      Сабор Српске православне цркве на коме ће бити бирана три нова епископа на упражњена места у Епархији ваљевској, Митрополији црногорско-приморској и Загребачко љубљанској одржаће се 23. или 24. маја, у крипти Храма светог Саве због епидемиолошких мера, потврђено је Танјуг у Патријаршији.
      Тема сабора биће и Темељни уговор о међусобним односима СПЦ и државе Црне Горе, који би требало да буде потписан са владом Црне Горе највероватније после избора митрополита црногорско-приморског.
      Црногорски премијер Кривокапић, раније је изјавио да би најбоље било да уговор буде потписан после избора митрополита црногорско-приморског.
      Он сматра да се потписивање Темељног уговора некако природно поклапа с оним тренутком када новоизабрани митрополит буде устоличен и да би то могла бити заједничка свечаност.
      Митрополија црногорско-приморска нема епископа од октобра прошле године, када је преминуо митрополит Амфилохије, а за администратора митрополије је постављен владика Јоаникије, који важи и за најозбиљнијег кандидата за место новог митрополита.
      Епископе Сабор бира, из монашког или мирског свештенства једногласно или већином гласова, а потребно је да Сабору присуствује најмање две трећине владика.
       
      https://rs.sputniknews.com/vesti/202105131125343068-sabor-spc-u-kripti-hrama-23-ili-24-maja-izbor-tri-episkopa/
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У осми дан по Празнику над празницима, богослужбено прослављамо догађај уверавања Светог Апостола Томе у Христово славно Васкрсење.  
        Након светле (Пасхане) седмице у први недељни дан по Пасхи празнујемо догађај уверавања Светог славног и свехвалног aпостола Томе, те због тога овај недељни дан називамо и недељом антипасхе, недељом обновљења или пак новом недељом. У овај осми дан по Васкрсењу Господа нашег Исуса Христа сећамо се јављања Васкрслог Господа својим ученицима сабраним заједно. Након јављања Васкрслог Христа Свети Апостол Тома будући испуњен тренутним и привременим неверством хтео је чулно да додирне Спаситељеве ране и увери се да је Васкрсли Господ заиста Васкрсао.   Привремено неверје Апостола Томе уклонио је сâм Господ, ушавши кроз затворена врата у просторију у којој су се налазили сабрани апостоли окупљени на молитви, рекавши апостолу Томи да опипа Његове ране. Након тога, апостол Тома је узвикнуо: Господ мој и Бог мој! По својој слабој и грехом испуњеној природи сваки човек, иако верујући, испуњен је једним делом и неверством и жељом да се опитно и чулно увери у нешто. Свети апостол Тома у овом празничном догађају символизује управо свакога од нас, представља нашу палу и сумњичаву природу. У нашем народу усталио се један веома лош обичај да за некога ко посумља кажемо да је он неверни Тома, поистовећивајући га са светим апостолом Томом. Ако мало дубље проникнемо у тајну догађаја Томиног уверавања, можемо врло лако доћи до закључка да је неверство Апостола Томе било само један поступни пут ка уверавању, те стога апостол Тома није више неверујући Тома, већ УВЕРЕНИ апостол Тома и верни сведок Васкрслог Господа.     О томе сведочи и објашњење јеромонаха Хризостома (Столића), потоњег Епископа жичког, које је исказао у свом чувеном делу Светачник: Осјазаније Апостола Томе, додир, односно уверење, крајње веровање у нешто на основу додира (опипања), што указује да апостол Тома није остао у свом неверству, већ је неверство превазишао и постао уверени ученик Христов. Велики део химнографије Томине недеље наглашава управо кључни моменат Томиног уверавања које је потврдио речима Господ мој и Бог мој! и на тај начин своју веру у Васкрслог Господа јавно исказао. Приликом дијалога са апостолом Томом Спаситељ је назвао блаженима оне који не видеше, а вероваше, а ова велика тајна вере без претходне провере заиста јесте онај крајњи ступањ и слободно можемо рећи врхунац наше вере у васкрслог Господа. Попут апостола Томе и свако он нас има прилику да емпиријски (чилно, опитно) осети присуство Васкрслог Господа учествујући у Светотајинском животу Цркве, учествујући у светој Евхаристији, на којој увек и изнова доживљавамо сусрет са Богом и сједињење са Њим, јединим Животодавцем Васкрситељем нашим.   Богослужбене особености Томине недеље   Иако је гроб био запечаћен, засијао си живот из гроба Христе Боже, и када врата беху закључана, стао си пред ученике, као Васкрсење свих: Њиховим молитвама обнови дух прави у нама, по великој Твојој милости. (тропар Томине недеље)   Етерија још крајем четвртог века сведочи о свечаном богослужбеном прослављању Томине недеље, наглашавајући да се у овај недељни дан тајна Васкрсења поново обзнањује, али овог пута кроз Томино уверавање. У Апостолским установама читамо: А после осам дана од Пасхе, нека Вам осми дан поново буде светли празник, у који се апостол Тома уверио и свакоме од нас потврдио да је Господ заиста Васкрсао. И Блажени Августин Томину недељу назива не само празником него и великим богослужбеним слављем Пасхе Господње. У 60. правилу Шестог Васељенског Сабора јасно се говори да су хришћани дужни да време светле седмце (од Васкрса до Томине недеље) проводе у молитвеном расположењу и духовној радости Празника над празницима. Први недељни дан по Пасхи разликује се по богослужењу од осталих недељних дана у току богослужбене године. Наиме, по свом садржају богослужење Томине недеље можемо упоредити са богослужењем на Господње празнике када се Васкрсна служба (употреба октоиха) изоставља и поје се само служба празника. У Томину недељу увече, на вечерњем имамо вход са великим прокименом Ко је велики као Бог наш, Ти јеси Бог који твори чудеса, што је такође једна од богослужбених карактеристика само Господњих празника.   У богослужбеној пракси наше помесне Цркве постоји обичај да се у  понедељак Томине недеља савршава последовање за усопше, када презвитер излази на гробље. Ова пракса усталила се из практичних разлога, јер је богослужбеним правилом у току страсне и светле седмице било забрањено савршавање последовања за усопше. По мишљењу неких литургичара наша помесна Црква је ову праксу прихватила из Руске Цркве и то из следећих разлога: 1. У служби Томине недеље поред главног догађаја Томиног уверавања, спомиње се и Христов силазак у ад; 2. Да би се радост Васкрсења поделила са усопшима.   Величамо Те, Даваоче живота, Христе, Који си нас ради у ад сишао и Собом све васкрсао! (свјетилен Томине недеље)   Љубопитљивом десницом, Тома је додирнуо Твоја животодавна ребра, Христе Боже, када си ушао кроз закључана врата, и са осталим Апостолима Ти је клицао: Ти си Господ мој и Бог мој! (кондак томине недеље)     катихета Бранислав Илић   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      С обзиром да се ове године истог дана празнују Велика Субота и Први мај (шта год коме он значио), на свакоме од нас стоји избор: Или да тога дана будемо хришћани и Срби или да заборавимо на Христа, Његово распеће, погребење и васкрсење? Два цара не можемо служити!

       
      На нама је да бирамо: Или да на Велику Суботу будемо у храмовима, на Светој Литургији, и да се и у храму и у дому присјетимо Христове крсне смрти и погребења, али и Његовог силаска у Ад, и да се молитвено припремимо за Празник над празницима – Васкрсење Христово, или да наставимо праксу минулих деценија, када смо, потпуно заборављајући на Бога, празновали празнике без смисла, радујући се неким незнаним побједама, опијајући се по пропланцима и шумарцима ове наше вољене земље?
      Као православни епископ, који је дужан да упућује и исправља повјерено му стадо Христово, осјећам обавезу да вам укажем на погубност трендова које смо слиједили, а због којих смо платили високу цијену, као народ, али и појединачно.
      Божија свеприсутност је очита, неупитна, јер Он зна и помисли наше. Зато, нека свако од нас постави себи питање: Да ли ћемо славити, радовати се и пјевати, док је Син Његов Јединородни Тијелом у гробу?
      Приличи ли радовати се док нам је комшија у жалости? Наравно да не приличи, и то нико не би довео у питање! То нам налаже не само братска љубав, већ пристојност и увиђавост коју бисмо требали имати.
      Приличи ли радовати се док је Господ, Син Божији, наш Спаситељ, у гробу? Наравно да не приличи, али има оних који би на ову тврдњу остали нијеми. Народ који заборави на Бога потписује свој земаљски крај, као и свако од нас појединачно, јер добру се надати а лоше чинити никада није било могуће.
      Христово васкрсење је повод за истинску радост, за истинско славље цјелокупног људског рода, али за тај дан морамо бити припремљени постом, молитвом и добрим дјелима, како бисмо у срцу своме дочекали Васкрслог Спаситеља. Такве ће нас Господ познати као дјецу своју. Такве нас, вјерујте, неће лишити Свога благослова.
      Са Богом можемо све, без Бога не можемо ништа! Имајте то на уму, не падајте кад не морате, волите док имате кога и никада не заборављајте да од ваших поступака зависи и будућност вашег потомства.  
       
      Ваш, у Христу Господу, 
      епископ бихаћко-петровачки и рмањски 
      + Сергије
       
      Извор: Епархија бихаћко-петровачка
×
×
  • Креирај ново...