Jump to content

Разликовање нихилизма и атеизма или има ли атеизам садржај: догме, богове, учења, свјетоназор, идеологију?

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 13 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Нема проблема душо, размисли о пантеистичкој јереси и природи као извору смисла.

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

Opa... Homoseksualne indikacije... Pa sto odma nisi reko lepi Just_Cuz_19

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ne razumem o kojoj celini pricas? Uveo si nekakav cudan pojam celine, iz nekog razloga ga zalepio meni pa me sad lecis od toga sto si mi ti dodelio [emoji4]. Ja se nista tu ne pitam... Bas kao u pravoj religiji. [emoji4]

Безочан си о цјелини: свијет, и нисам ти ништа заљепио, сам си рекао да си у свијету, и још да неки бог (бог овога свијета) држи твој свијет на окупу, те да сам ти то начео... Не, то љубљена душо је у платонистичком и хришћанском смислу. 

 

Ако ти је зајебанција начин да дигнеш дим и часно напустиш расправу и сачуваш свој лажни свијет, кога на окупу држи лажни бог....

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Безочан си о цјелини свијет, и нисам ти ништа заљепио, сам си рекао да си у свијету, и још да неки бог (бог овога свијета) држи твој свијет на окупу, те да сам ти то начео...

Не то љубљена душо, је у платонистичком и хришћанском смислу.

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

Ja rekao da bog drzi moj svet na okupu? :)

bice da si cugnuo malo vise od tog vina sa pricesca :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ja sam mislio da je bog ta celina... razbio si mi jedinu stvar koja me je privodila pravoslavlju. Sad moram sve ispocetka...spacer.png

Ево, ако си и мислио да се шалиш, ниси објаснио шта то држи твој свијет на окупу, Ниче је исто реко...имаш свијет имаш бога...Али чему се понављати, да си хтјео одавно би ти ушло у тинтару, него се плашиш порушићу ти уредно поређане богове, јер кад падне свијет....,а може бити и раузумчић који покрива.... Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 16 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Ево, ако си и мислио да се шалиш, ниси објаснио шта то држи твој свијет на окупу, Ниче је исто реко...имаш свијет имаш бога...Али чему се понављати, да си хтјео одавно би ти ушло у тинтару, него се плашиш порушићу ти уредно поређане богове, јер кад падне свијет....,а може бити и раузумчић који покрива.... 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

 

 

 

Naravno da sam se salio.

Odgovoricu ti na pitanje ali moras prvo da ga stavis u razumljivu formu. Pomoci cu ti potpitanjima:

Kad pitas "sta svet drzi na okupu", na sta tacno mislis?

Sta cestice drzi na okupu u atomu?

Sta atome drzi na okupu u molekulu?

Sta molekule drzi na okupu u materiji?

Sta metriju drzi na okupu u svemiru?

 

Koji deo sveta ti nije jasan konkretno? Samo fino obrazlozi da ljudsko bice moze da te razume i dobijes odgovor na svako pitanje.

 

Ps. E da, zasto bi trebalo da mi bude od vaznosti sta je govorio Nice? Stalno ga pominjes pa mi nije jasno jel ga obozavas ili ocekujes da ga ja obozavam?

  • Хахаха 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Naravno da sam se salio.

Odgovoricu ti na pitanje ali moras prvo da ga stavis u razumljivu formu. Pomoci cu ti potpitanjima:

Kad pitas "sta svet drzi na okupu", na sta tacno mislis?

Sta cestice drzi na okupu u atomu?

Sta atome drzi na okupu u molekulu?

Sta molekule drzi na okupu u materiji?

Sta metriju drzi na okupu u svemiru?

 

Koji deo sveta ti nije jasan konkretno? Samo fino obrazlozi da ljudsko bice moze da te razume i dobijes odgovor na svako pitanje.

Опет си склизно у науку, то је недопустиво, јер понављам, и вратимо се у круг, подразумева метафизику, коју обојица негирамо.

 

Опет и опет, окружени смо појединачним бићима, столовима, атомима, галаксијама, мачкама....нека их је и бесконачно много, то опет није свијет јер нема ништа заједничко што би та бића повезала у цјелину - свијет.

Негирам свијет, јер је то идеја јединства бића коју ти свјетски човјече опажаш и у својој собици, а доказано је нема!

 

Е узми измјери метром раздаљину измећу зида и рачунара, па се тјеши да има нека истина и неки смисао међу бићима преко којег би се могао изградити свијет, или испрати нихилизам до краја и схвати: да нема опште истине нити да ишта из једног бића има везу са другим. Ништа!

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Опет си склизно у науку, то је недопустиво, јер понављам, и вратимо се у круг, подразумева метафизику, коју обојица негирамо.

 

Опет и опет, окружени смо појединачним бићима, столовима, атомима, галаксијама, мачкама....нека их је и бесконачно много, то опет није свијет јер нема ништа заједничко што би та бића повезала у цјелину - свијет.

Негирам свијет, јер је то идеја јединства бића коју ти свјетски човјече опажаш и у својој собици, а доказано је нема!

 

Е узми измјери метром раздаљину измећу зида и рачунара, па се тјеши да има нека истина и неки смисао међу бићима преко којег би се могао изградити свијет, или испрати нихилизам до краја и схвати: да нема опште истине нити да ишта из једног бића има везу са другим. Ништа!

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

Mislim da odavno nisam sreo neukiju osobu od tebe (a znam crvenog barona).

Ne znam kako da ti pomognem. Vidi da izguglas evetualno naucni pojam "emergencija"... Mozda tu uspes da odgonetnes ta pitanja koja te muce.

Nemam sta da dodam. Stvarno mi je zao.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Mislim da odavno nisam sreo neukiju osobu od tebe (a znam crvenog barona). Ne znam kako da ti pomognem. Vidi da izguglas evetualno naucni pojam "emergencija"... Mozda tu uspes da odgonetnes ta pitanja koja te muce. Nemam sta da dodam. Stvarno mi je zao.  

 

 

Лупеташ и срамотиш се, атеизам је очигледно истина, и то најприје истина о томе да Бог не постоји, потом истина о свијету и то разрађена у детаље, као и истина о човјеку. Комшлетан подметафизички систем, идеологија и поглед на свијет... 

 За разлику од тога историја нихилизма, односно историја метафизике је показала да никаквог обједињујућег смисла нема, нити га може бити, односно да је постојање апсурд колико и престанак постојања смрт, ништа смисленије. Свако сушто је једнако само себи, нема никакве филозофске, онтолошке, научне, антроплошке истине.

Као што би Хајдегер у посмртно овјављњном интервју рекао, остаје нада да ће неки Бог да нас спасе или да достојанствено пропаднемо у Његовом одсуству.

 

п.с. Као да вас је Милин направио "Научно оправдање религије" , "Научно оправдање атеизма" фуј.

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Види свака је душа хришћанка, морам да будем благ према теби, вајкај се како хоћеш, наравно да је јасно да је Вилозоф у свему у криву, он је атеистички поган.

Pa ne znam da li si u svemu u krivu... kao i obično dobar deo i ne razumem jer pišeš nekoherentno...

 

пре 2 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Клауд тврди да нема атеизам садржај, а ти фураш плитки научни атеизам, чак си тврдио да се научни смисливи налазе у самој природи, по теби је све ври у смислу, а атеиста си, атеизам за тебе је Мека и Медина (научног) смисла и садржаја.

Ne da nisam to tvrdio nego ne znam ni šta bi mogla da znači rečenica "naučni smislivi se nalaze u samoj prirodi"... to uopšte ne zvuči kao nešto što bih ja napisao... zvuči kao da je "smislio" neki vilozov... slično kao i "plitki naučni ateizam"...

Nego, i dalje nisi razjasnio šta od ona dva pitanja postavljaš...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 30 минута, Avocado рече

Pa ne znam da li si u svemu u krivu... kao i obično dobar deo i ne razumem jer pišeš nekoherentno...

 

Ne da nisam to tvrdio nego ne znam ni šta bi mogla da znači rečenica "naučni smislivi se nalaze u samoj prirodi"... to uopšte ne zvuči kao nešto što bih ja napisao... zvuči kao da je "smislio" neki vilozov... slično kao i "plitki naučni ateizam"...

Nego, i dalje nisi razjasnio šta od ona dva pitanja postavljaš...

 

Чика Авокадо, већ сам те преслушао, да се не враћамо на то без потребе (говорио си да је наука истина природе, наравно другим ријечима, а ја да је специфичан метафизички однос човјека и природе, наравно другим ријечима), добили сте сијасет питања па одговарајте по вољи, не бих да се у бескрај понављам, хоћеш да живиш у своме "атеистичком свијету" односно кохерентном и савршеном свијету систему и свјетоназару, ок. Нећу да ти на силу разбијам чауру,могу мало да начнем па ако си зрео изађи.

Јасно ти је да има и других таквих савршених система и свјетоназора, показало се да не важи ни један, ако хоћеш испрати то, ако не живи у своме "смислу" лакше је тако.

Просто Роћко је праву, зомбирани сте у систем и то бесумучно вртите, паћеници. А систем мора да падне, ја сам нудио да деинсталирам, боли, али боље бесмисао и апсурд бивсвујућег, него привид (свијета).:mahmah:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Негирам свијет, јер је то идеја јединства бића коју ти свјетски човјече опажаш и у својој собици, а доказано је нема!

Негирајући свијет, негираш творевину Божју. Творевину која јесте једна општа тварна природа, али није никаква идеја јединства бића, нити цјелина бића. Природа и биће нису синоними, па да ту једну општу природу идентификујеш као цјелину бића, то ти је Ниче подметнуо ногу. Ниси само природа (човјек), имаш и личност (дух).

Ако "нема опште истине", зашто Христос за себе каже да је Он Истина? О којој истини онда говори?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, cloudking рече

Ps. E da, zasto bi trebalo da mi bude od vaznosti sta je govorio Nice? Stalno ga pominjes pa mi nije jasno jel ga obozavas ili ocekujes da ga ja obozavam?

Мени је важно јер правим разлику између нихилизма и атеизма, ниче разара метафизчке системе и против је бога као гаранта система његов је атеизам у сврху превазилажења метафизике, враћања непосредном бићу, а баш атеизам је систем и свјетозар покушава да спасе оно што је Ниче разорио, наравно узалуд јер нико ту идеологију не рачуна у филозофију или мишљење.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Мени је важно јер правим разлику између нихилизма и атеизма, ниче разара метафизчке системе и против је бога као гаранта система његов је атеизам у сврху превазилажења метафизике, враћања непосредном бићу, а баш атеизам је систем и свјетозар покушава да спасе оно што је Ниче разорио, наравно узалуд јер нико ту идеологију не рачуна у филозофију или мишљење.

Nista od ovoga mene ne zanima.

JA samo ne verujem u bogove. Filozofija mi nije hobi i nisam ljubitelj niti poznavalac.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 20 минута, slovoA рече

Негирајући свијет, негираш творевину Божју. Творевину која јесте једна општа тварна природа, али није никаква идеја јединства бића, нити цјелина бића. Природа и биће нису синоними, па да ту једну општу природу идентификујеш као цјелину бића, то ти је Ниче подметнуо ногу. Ниси само природа (човјек), имаш и личност (дух).

Ако "нема опште истине", зашто Христос за себе каже да је Он Истина? О којој истини онда говори?

Ма је ли, ја сам пао са Марса, па негирам твар? Не само негирам свијет као тоталитет, магијски начин јединства бића, јединство бића на техничном, научном, филозофском и онтолошком нивоу!

Јединство у Христу не негирам, а сам знаш како долази до њега преко опште истине или преко Духа Светог? Разлучи то једно је свјет, а друго Црква.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, cloudking рече

Nista od ovoga mene ne zanima.

JA samo ne verujem u bogove. Filozofija mi nije hobi i nisam ljubitelj niti poznavalac.

Ти кажеш да не вјерујеш, али опажаш свијет.12:smeha:

Ти кажеш да атеизам нема садржаја, а онда се показује читав свијет садржаја, имаш иконостас од макро до микро нивоа, све поређано у фине кутијице и контигенте.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Milan Nikolic,
      Сабор Српске православне цркве на коме ће бити бирана три нова епископа на упражњена места у Епархији ваљевској, Митрополији црногорско-приморској и Загребачко љубљанској одржаће се 23. или 24. маја, у крипти Храма светог Саве због епидемиолошких мера, потврђено је Танјуг у Патријаршији.
      Тема сабора биће и Темељни уговор о међусобним односима СПЦ и државе Црне Горе, који би требало да буде потписан са владом Црне Горе највероватније после избора митрополита црногорско-приморског.
      Црногорски премијер Кривокапић, раније је изјавио да би најбоље било да уговор буде потписан после избора митрополита црногорско-приморског.
      Он сматра да се потписивање Темељног уговора некако природно поклапа с оним тренутком када новоизабрани митрополит буде устоличен и да би то могла бити заједничка свечаност.
      Митрополија црногорско-приморска нема епископа од октобра прошле године, када је преминуо митрополит Амфилохије, а за администратора митрополије је постављен владика Јоаникије, који важи и за најозбиљнијег кандидата за место новог митрополита.
      Епископе Сабор бира, из монашког или мирског свештенства једногласно или већином гласова, а потребно је да Сабору присуствује најмање две трећине владика.
       
      https://rs.sputniknews.com/vesti/202105131125343068-sabor-spc-u-kripti-hrama-23-ili-24-maja-izbor-tri-episkopa/
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У осми дан по Празнику над празницима, богослужбено прослављамо догађај уверавања Светог Апостола Томе у Христово славно Васкрсење.  
        Након светле (Пасхане) седмице у први недељни дан по Пасхи празнујемо догађај уверавања Светог славног и свехвалног aпостола Томе, те због тога овај недељни дан називамо и недељом антипасхе, недељом обновљења или пак новом недељом. У овај осми дан по Васкрсењу Господа нашег Исуса Христа сећамо се јављања Васкрслог Господа својим ученицима сабраним заједно. Након јављања Васкрслог Христа Свети Апостол Тома будући испуњен тренутним и привременим неверством хтео је чулно да додирне Спаситељеве ране и увери се да је Васкрсли Господ заиста Васкрсао.   Привремено неверје Апостола Томе уклонио је сâм Господ, ушавши кроз затворена врата у просторију у којој су се налазили сабрани апостоли окупљени на молитви, рекавши апостолу Томи да опипа Његове ране. Након тога, апостол Тома је узвикнуо: Господ мој и Бог мој! По својој слабој и грехом испуњеној природи сваки човек, иако верујући, испуњен је једним делом и неверством и жељом да се опитно и чулно увери у нешто. Свети апостол Тома у овом празничном догађају символизује управо свакога од нас, представља нашу палу и сумњичаву природу. У нашем народу усталио се један веома лош обичај да за некога ко посумља кажемо да је он неверни Тома, поистовећивајући га са светим апостолом Томом. Ако мало дубље проникнемо у тајну догађаја Томиног уверавања, можемо врло лако доћи до закључка да је неверство Апостола Томе било само један поступни пут ка уверавању, те стога апостол Тома није више неверујући Тома, већ УВЕРЕНИ апостол Тома и верни сведок Васкрслог Господа.     О томе сведочи и објашњење јеромонаха Хризостома (Столића), потоњег Епископа жичког, које је исказао у свом чувеном делу Светачник: Осјазаније Апостола Томе, додир, односно уверење, крајње веровање у нешто на основу додира (опипања), што указује да апостол Тома није остао у свом неверству, већ је неверство превазишао и постао уверени ученик Христов. Велики део химнографије Томине недеље наглашава управо кључни моменат Томиног уверавања које је потврдио речима Господ мој и Бог мој! и на тај начин своју веру у Васкрслог Господа јавно исказао. Приликом дијалога са апостолом Томом Спаситељ је назвао блаженима оне који не видеше, а вероваше, а ова велика тајна вере без претходне провере заиста јесте онај крајњи ступањ и слободно можемо рећи врхунац наше вере у васкрслог Господа. Попут апостола Томе и свако он нас има прилику да емпиријски (чилно, опитно) осети присуство Васкрслог Господа учествујући у Светотајинском животу Цркве, учествујући у светој Евхаристији, на којој увек и изнова доживљавамо сусрет са Богом и сједињење са Њим, јединим Животодавцем Васкрситељем нашим.   Богослужбене особености Томине недеље   Иако је гроб био запечаћен, засијао си живот из гроба Христе Боже, и када врата беху закључана, стао си пред ученике, као Васкрсење свих: Њиховим молитвама обнови дух прави у нама, по великој Твојој милости. (тропар Томине недеље)   Етерија још крајем четвртог века сведочи о свечаном богослужбеном прослављању Томине недеље, наглашавајући да се у овај недељни дан тајна Васкрсења поново обзнањује, али овог пута кроз Томино уверавање. У Апостолским установама читамо: А после осам дана од Пасхе, нека Вам осми дан поново буде светли празник, у који се апостол Тома уверио и свакоме од нас потврдио да је Господ заиста Васкрсао. И Блажени Августин Томину недељу назива не само празником него и великим богослужбеним слављем Пасхе Господње. У 60. правилу Шестог Васељенског Сабора јасно се говори да су хришћани дужни да време светле седмце (од Васкрса до Томине недеље) проводе у молитвеном расположењу и духовној радости Празника над празницима. Први недељни дан по Пасхи разликује се по богослужењу од осталих недељних дана у току богослужбене године. Наиме, по свом садржају богослужење Томине недеље можемо упоредити са богослужењем на Господње празнике када се Васкрсна служба (употреба октоиха) изоставља и поје се само служба празника. У Томину недељу увече, на вечерњем имамо вход са великим прокименом Ко је велики као Бог наш, Ти јеси Бог који твори чудеса, што је такође једна од богослужбених карактеристика само Господњих празника.   У богослужбеној пракси наше помесне Цркве постоји обичај да се у  понедељак Томине недеља савршава последовање за усопше, када презвитер излази на гробље. Ова пракса усталила се из практичних разлога, јер је богослужбеним правилом у току страсне и светле седмице било забрањено савршавање последовања за усопше. По мишљењу неких литургичара наша помесна Црква је ову праксу прихватила из Руске Цркве и то из следећих разлога: 1. У служби Томине недеље поред главног догађаја Томиног уверавања, спомиње се и Христов силазак у ад; 2. Да би се радост Васкрсења поделила са усопшима.   Величамо Те, Даваоче живота, Христе, Који си нас ради у ад сишао и Собом све васкрсао! (свјетилен Томине недеље)   Љубопитљивом десницом, Тома је додирнуо Твоја животодавна ребра, Христе Боже, када си ушао кроз закључана врата, и са осталим Апостолима Ти је клицао: Ти си Господ мој и Бог мој! (кондак томине недеље)     катихета Бранислав Илић   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      С обзиром да се ове године истог дана празнују Велика Субота и Први мај (шта год коме он значио), на свакоме од нас стоји избор: Или да тога дана будемо хришћани и Срби или да заборавимо на Христа, Његово распеће, погребење и васкрсење? Два цара не можемо служити!

       
      На нама је да бирамо: Или да на Велику Суботу будемо у храмовима, на Светој Литургији, и да се и у храму и у дому присјетимо Христове крсне смрти и погребења, али и Његовог силаска у Ад, и да се молитвено припремимо за Празник над празницима – Васкрсење Христово, или да наставимо праксу минулих деценија, када смо, потпуно заборављајући на Бога, празновали празнике без смисла, радујући се неким незнаним побједама, опијајући се по пропланцима и шумарцима ове наше вољене земље?
      Као православни епископ, који је дужан да упућује и исправља повјерено му стадо Христово, осјећам обавезу да вам укажем на погубност трендова које смо слиједили, а због којих смо платили високу цијену, као народ, али и појединачно.
      Божија свеприсутност је очита, неупитна, јер Он зна и помисли наше. Зато, нека свако од нас постави себи питање: Да ли ћемо славити, радовати се и пјевати, док је Син Његов Јединородни Тијелом у гробу?
      Приличи ли радовати се док нам је комшија у жалости? Наравно да не приличи, и то нико не би довео у питање! То нам налаже не само братска љубав, већ пристојност и увиђавост коју бисмо требали имати.
      Приличи ли радовати се док је Господ, Син Божији, наш Спаситељ, у гробу? Наравно да не приличи, али има оних који би на ову тврдњу остали нијеми. Народ који заборави на Бога потписује свој земаљски крај, као и свако од нас појединачно, јер добру се надати а лоше чинити никада није било могуће.
      Христово васкрсење је повод за истинску радост, за истинско славље цјелокупног људског рода, али за тај дан морамо бити припремљени постом, молитвом и добрим дјелима, како бисмо у срцу своме дочекали Васкрслог Спаситеља. Такве ће нас Господ познати као дјецу своју. Такве нас, вјерујте, неће лишити Свога благослова.
      Са Богом можемо све, без Бога не можемо ништа! Имајте то на уму, не падајте кад не морате, волите док имате кога и никада не заборављајте да од ваших поступака зависи и будућност вашег потомства.  
       
      Ваш, у Христу Господу, 
      епископ бихаћко-петровачки и рмањски 
      + Сергије
       
      Извор: Епархија бихаћко-петровачка
×
×
  • Креирај ново...