Jump to content

Разликовање нихилизма и атеизма или има ли атеизам садржај: догме, богове, учења, свјетоназор, идеологију?

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 19 минута, GeniusAtWork рече

Је ли ово наставак ове легендарне теме?

Не би ваљало да скрене, додуше поновио сам неке арументе, становишта: Нема науке без метафизике, и нема Бога у метафизици (са масе других тема), шта сад ја могу што влада заблуда: да има Бога у метафизици, и да има науке без метафизике... морам да понављам, на све начине.ne_shvata

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 45 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

ето монасима је хоби да не.ебу

Po tvojoj logici ne*ebanje spada  u seksualnu aktivnost, pa kad neko pita jel imaju monasi seksualnu aktivnost, odgovor je da. Vidis kolko ti je suplja logika?

пре 45 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Пази, око нечега смо се сложили да атеизма не би било без идеје о Богу, дакле та идеја држи читаву ту причу, и то је нека садржина: атеизам за садржину има идеју о богу, то му је и идентитет, тако га препознајемо, када би изкључили идеју бога из атеизма, такав атеизам нико не би препознао ни именовао атеизмом? Ако има такав атеизам покажи га?

Ne znam kako ne kapiras da pisuci ovakve stvari ne otkrivas toplu vodu? Ako mi kazes "bez filatelije nema ni ljudi koji se ne bave filatelijom", to nije nikakvo spoznanje... to je samo konstatacija. A sto je najgore to sam i sam reko... znaci sad  mi objasnjavas svojim recima nesto sto sam ja vec rekao drugim recima :D

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 39 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Мени је ок што су они против идеје Бога, али зашто задржавају неке друге идеје?

Koje druge ideje... ne izmisljaj

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 33 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Не лупам ти си рекао да је смисао атеизма да ослобађа људе од Бога

Haha u zivotu nisam tako nesto rekao... jel ovako planiras da diskutujes? Da mi podmeces stvari koje nisam rekao pa da se onda svadjas sa samim sobom :D

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, cloudking рече

da se onda satro cudom cudis sto se ljudi koji nisu vernici "bave bogom"

Пре сат времена, cloudking рече

Ono sto mene zanima ste vi ziloti, pravoslavni talibani i hristovi ratnici. Vama je uvek neophodno opaliti po par vrtuelnih samara tu i tamo

 

Пази, остао си дужан да ми покажеш атеизам без Бога, али хајде да условно прихватим да атеизам нема садржаја, да ли онда има неког дејства, јеси ли мисло да га објасниш са овим горе? Или нема ни дејства, да ли атеизам по теби уопште постоји или постоје само атеисти?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, cloudking рече

Netacno. Ateizam nema identitet nikakav. 

Клауд, форумски идентитет...никакав атеиста 12:smeha:  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 25 минута, cloudking рече

Po tvojoj logici ne*ebanje spada  u seksualnu aktivnost, pa kad neko pita jel imaju monasi seksualnu aktivnost, odgovor je da. Vidis kolko ti je suplja logika?

Апсолутно да спада, само им се либидо таложи док не експодирају или га усмјере ка Богу, спада у увећање сексуалне активности, религиозну сексуалну афирмацију.

А за идеје да ли их имаш или си слободан од њих ћемо да видимо, за почетак опажаш ли свијет?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 17 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Пази, остао си дужан да ми покажеш атеизам без Бога

Aha... Znaci ono sto sam na ovoj temi napisao bar dvaput i ne prethodnoj jednom sad trazis da napisem- ponovo?

Jel treba sad po dvajespeti put da ga napisem na nekom drugom jeziku?  :)

Pa cekaj, zar ovo nije dokaz da ti ne da veze nemas o cemu ja pricam nego uopste i ne citas moje postove? 

Do sad je nas dialog ovako izgledao:

- bez boga nema ateizma

- priznaj da bez boga nema ateizma!

- pa vec sam to rekao

- zasto ne kazes da bez boga nema ateizma?

- REKAO SAM VEC, vidi gore

- ostao si mi duzan za to

-AMAN covece, re -ka -o sam!!!

 

Pa kazi el nisi smeska od coveka? :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Апсолутно да спада, само им се либидо таложи док не експодирају или га усмјере ка Богу, спада у увећање сексуалне активности, религиозну сексуалну афирмацију.

А за идеје да ли их имаш или си слободан од њих ћемо да видимо, за почетак опажаш ли свијет?

Ubice te admini sto pises da monasi imaju seksualna iskustva :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 минута, cloudking рече

Aha... Znaci ono sto sam na ovoj temi napisao bar dvaput i ne prethodnoj jednom sad trazis da napisem- ponovo?

Jel treba sad po dvajespeti put da ga napisem na nekom drugom jeziku?  :)

Pa cekaj, zar ovo nije dokaz da ti ne da veze nemas o cemu ja pricam nego uopste i ne citas moje postove? 

Do sad je nas dialog ovako izgledao:

- bez boga nema ateizma

- priznaj da bez boga nema ateizma!

- pa vec sam to rekao

- zasto ne kazes da bez boga nema ateizma?

- REKAO SAM VEC, vidi gore

- ostao si mi duzan za to

-AMAN covece, re -ka -o sam!!!

 

Pa kazi el nisi smeska od coveka? :)

Па онда је идеја бога садржај атеизма, дакле има садржај? Објасни молим!

пре 8 минута, cloudking рече

Ubice te admini sto pises da monasi imaju seksualna iskustva :D

Не то је смисао монашке сексуалности, општење са Богом, освећење либида, на страну што су многи фол монаси или хомићи у мантијама...

Да ли постоји атеизам или само атеисти?

Него јеси ли ти у свијету? Опажаш ли идеју свијета, или си већ у монаштву?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Па онда је идеја бога садржај атеизма, дакле има садржај? Објасни молим!

Ideja boga je sadrzaj religije, a ne atezima. Ak oje ideja boga sadrzaj ateizma sta je onda ideja religije?

Ne moze ideja bog ada bude sadrzaj ateizma, isto kao sto ne moze ideja kose da bude sadrzaj celavosti...

пре 8 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Опажаш ли идеју свијета

Koja bi to ideja bila?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 17 минута, cloudking рече

Ideja boga je sadrzaj religije, a ne atezima. Ak oje ideja boga sadrzaj ateizma sta je onda ideja religije?

Ne moze ideja bog ada bude sadrzaj ateizma, isto kao sto ne moze ideja kose da bude sadrzaj celavosti...

Koja bi to ideja bila?

Ћелавост је одсуство косе тамо гдје треба да буде, то је јасно, или одсуство шара на гумама, тамо гдје су обавезне, нико неће рећи за унтутрашњу гуму да је ћелава, или да та нека риба има ћелаве сисе или дланове? То ти је без везе.

Да ли постоји атеизам или само атеисти?

Тврдиш да не може да идеја бога буде садржај атеизма, али да нема атеизма без те идеје, и да атеизам нема садржај, а ти идеје!12:smeha:

Идеју свијета, јеси ли човјече у свијету или ниси? погледај око себе? Видиш ли свијет?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Идеју свијета, јеси ли човјече у свијету или ниси? погледај око себе? Видиш ли свијет?

Svet vidim kad pogledam u kompjuter a oko sebe vidim sobu i moje neposredno okruzenje. Sto me to pitas?

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, cloudking рече

Svet vidim kad pogledam u kompjuter a oko sebe vidim sobu i moje neposredno okruzenje. Sto me to pitas?

Истјерујем богове из тебе, зато те питам: какве везе компијутер и соба имају са свијетом, помоћу којих магијских трикова си направио свијет од тога?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Milan Nikolic,
      Сабор Српске православне цркве на коме ће бити бирана три нова епископа на упражњена места у Епархији ваљевској, Митрополији црногорско-приморској и Загребачко љубљанској одржаће се 23. или 24. маја, у крипти Храма светог Саве због епидемиолошких мера, потврђено је Танјуг у Патријаршији.
      Тема сабора биће и Темељни уговор о међусобним односима СПЦ и државе Црне Горе, који би требало да буде потписан са владом Црне Горе највероватније после избора митрополита црногорско-приморског.
      Црногорски премијер Кривокапић, раније је изјавио да би најбоље било да уговор буде потписан после избора митрополита црногорско-приморског.
      Он сматра да се потписивање Темељног уговора некако природно поклапа с оним тренутком када новоизабрани митрополит буде устоличен и да би то могла бити заједничка свечаност.
      Митрополија црногорско-приморска нема епископа од октобра прошле године, када је преминуо митрополит Амфилохије, а за администратора митрополије је постављен владика Јоаникије, који важи и за најозбиљнијег кандидата за место новог митрополита.
      Епископе Сабор бира, из монашког или мирског свештенства једногласно или већином гласова, а потребно је да Сабору присуствује најмање две трећине владика.
       
      https://rs.sputniknews.com/vesti/202105131125343068-sabor-spc-u-kripti-hrama-23-ili-24-maja-izbor-tri-episkopa/
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У осми дан по Празнику над празницима, богослужбено прослављамо догађај уверавања Светог Апостола Томе у Христово славно Васкрсење.  
        Након светле (Пасхане) седмице у први недељни дан по Пасхи празнујемо догађај уверавања Светог славног и свехвалног aпостола Томе, те због тога овај недељни дан називамо и недељом антипасхе, недељом обновљења или пак новом недељом. У овај осми дан по Васкрсењу Господа нашег Исуса Христа сећамо се јављања Васкрслог Господа својим ученицима сабраним заједно. Након јављања Васкрслог Христа Свети Апостол Тома будући испуњен тренутним и привременим неверством хтео је чулно да додирне Спаситељеве ране и увери се да је Васкрсли Господ заиста Васкрсао.   Привремено неверје Апостола Томе уклонио је сâм Господ, ушавши кроз затворена врата у просторију у којој су се налазили сабрани апостоли окупљени на молитви, рекавши апостолу Томи да опипа Његове ране. Након тога, апостол Тома је узвикнуо: Господ мој и Бог мој! По својој слабој и грехом испуњеној природи сваки човек, иако верујући, испуњен је једним делом и неверством и жељом да се опитно и чулно увери у нешто. Свети апостол Тома у овом празничном догађају символизује управо свакога од нас, представља нашу палу и сумњичаву природу. У нашем народу усталио се један веома лош обичај да за некога ко посумља кажемо да је он неверни Тома, поистовећивајући га са светим апостолом Томом. Ако мало дубље проникнемо у тајну догађаја Томиног уверавања, можемо врло лако доћи до закључка да је неверство Апостола Томе било само један поступни пут ка уверавању, те стога апостол Тома није више неверујући Тома, већ УВЕРЕНИ апостол Тома и верни сведок Васкрслог Господа.     О томе сведочи и објашњење јеромонаха Хризостома (Столића), потоњег Епископа жичког, које је исказао у свом чувеном делу Светачник: Осјазаније Апостола Томе, додир, односно уверење, крајње веровање у нешто на основу додира (опипања), што указује да апостол Тома није остао у свом неверству, већ је неверство превазишао и постао уверени ученик Христов. Велики део химнографије Томине недеље наглашава управо кључни моменат Томиног уверавања које је потврдио речима Господ мој и Бог мој! и на тај начин своју веру у Васкрслог Господа јавно исказао. Приликом дијалога са апостолом Томом Спаситељ је назвао блаженима оне који не видеше, а вероваше, а ова велика тајна вере без претходне провере заиста јесте онај крајњи ступањ и слободно можемо рећи врхунац наше вере у васкрслог Господа. Попут апостола Томе и свако он нас има прилику да емпиријски (чилно, опитно) осети присуство Васкрслог Господа учествујући у Светотајинском животу Цркве, учествујући у светој Евхаристији, на којој увек и изнова доживљавамо сусрет са Богом и сједињење са Њим, јединим Животодавцем Васкрситељем нашим.   Богослужбене особености Томине недеље   Иако је гроб био запечаћен, засијао си живот из гроба Христе Боже, и када врата беху закључана, стао си пред ученике, као Васкрсење свих: Њиховим молитвама обнови дух прави у нама, по великој Твојој милости. (тропар Томине недеље)   Етерија још крајем четвртог века сведочи о свечаном богослужбеном прослављању Томине недеље, наглашавајући да се у овај недељни дан тајна Васкрсења поново обзнањује, али овог пута кроз Томино уверавање. У Апостолским установама читамо: А после осам дана од Пасхе, нека Вам осми дан поново буде светли празник, у који се апостол Тома уверио и свакоме од нас потврдио да је Господ заиста Васкрсао. И Блажени Августин Томину недељу назива не само празником него и великим богослужбеним слављем Пасхе Господње. У 60. правилу Шестог Васељенског Сабора јасно се говори да су хришћани дужни да време светле седмце (од Васкрса до Томине недеље) проводе у молитвеном расположењу и духовној радости Празника над празницима. Први недељни дан по Пасхи разликује се по богослужењу од осталих недељних дана у току богослужбене године. Наиме, по свом садржају богослужење Томине недеље можемо упоредити са богослужењем на Господње празнике када се Васкрсна служба (употреба октоиха) изоставља и поје се само служба празника. У Томину недељу увече, на вечерњем имамо вход са великим прокименом Ко је велики као Бог наш, Ти јеси Бог који твори чудеса, што је такође једна од богослужбених карактеристика само Господњих празника.   У богослужбеној пракси наше помесне Цркве постоји обичај да се у  понедељак Томине недеља савршава последовање за усопше, када презвитер излази на гробље. Ова пракса усталила се из практичних разлога, јер је богослужбеним правилом у току страсне и светле седмице било забрањено савршавање последовања за усопше. По мишљењу неких литургичара наша помесна Црква је ову праксу прихватила из Руске Цркве и то из следећих разлога: 1. У служби Томине недеље поред главног догађаја Томиног уверавања, спомиње се и Христов силазак у ад; 2. Да би се радост Васкрсења поделила са усопшима.   Величамо Те, Даваоче живота, Христе, Који си нас ради у ад сишао и Собом све васкрсао! (свјетилен Томине недеље)   Љубопитљивом десницом, Тома је додирнуо Твоја животодавна ребра, Христе Боже, када си ушао кроз закључана врата, и са осталим Апостолима Ти је клицао: Ти си Господ мој и Бог мој! (кондак томине недеље)     катихета Бранислав Илић   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      С обзиром да се ове године истог дана празнују Велика Субота и Први мај (шта год коме он значио), на свакоме од нас стоји избор: Или да тога дана будемо хришћани и Срби или да заборавимо на Христа, Његово распеће, погребење и васкрсење? Два цара не можемо служити!

       
      На нама је да бирамо: Или да на Велику Суботу будемо у храмовима, на Светој Литургији, и да се и у храму и у дому присјетимо Христове крсне смрти и погребења, али и Његовог силаска у Ад, и да се молитвено припремимо за Празник над празницима – Васкрсење Христово, или да наставимо праксу минулих деценија, када смо, потпуно заборављајући на Бога, празновали празнике без смисла, радујући се неким незнаним побједама, опијајући се по пропланцима и шумарцима ове наше вољене земље?
      Као православни епископ, који је дужан да упућује и исправља повјерено му стадо Христово, осјећам обавезу да вам укажем на погубност трендова које смо слиједили, а због којих смо платили високу цијену, као народ, али и појединачно.
      Божија свеприсутност је очита, неупитна, јер Он зна и помисли наше. Зато, нека свако од нас постави себи питање: Да ли ћемо славити, радовати се и пјевати, док је Син Његов Јединородни Тијелом у гробу?
      Приличи ли радовати се док нам је комшија у жалости? Наравно да не приличи, и то нико не би довео у питање! То нам налаже не само братска љубав, већ пристојност и увиђавост коју бисмо требали имати.
      Приличи ли радовати се док је Господ, Син Божији, наш Спаситељ, у гробу? Наравно да не приличи, али има оних који би на ову тврдњу остали нијеми. Народ који заборави на Бога потписује свој земаљски крај, као и свако од нас појединачно, јер добру се надати а лоше чинити никада није било могуће.
      Христово васкрсење је повод за истинску радост, за истинско славље цјелокупног људског рода, али за тај дан морамо бити припремљени постом, молитвом и добрим дјелима, како бисмо у срцу своме дочекали Васкрслог Спаситеља. Такве ће нас Господ познати као дјецу своју. Такве нас, вјерујте, неће лишити Свога благослова.
      Са Богом можемо све, без Бога не можемо ништа! Имајте то на уму, не падајте кад не морате, волите док имате кога и никада не заборављајте да од ваших поступака зависи и будућност вашег потомства.  
       
      Ваш, у Христу Господу, 
      епископ бихаћко-петровачки и рмањски 
      + Сергије
       
      Извор: Епархија бихаћко-петровачка
×
×
  • Креирај ново...