Jump to content

Ilustracije domaćih izreka - kako strancima objasniti da je skupa kajgana Svetog Petra

Оцени ову тему


Препоручена порука

_114188762_13.jpg

Svi znamo da slonče neće u lonče, grom u koprive, da je Sveti Petar poprilično platio kajganu, a iguman je otišao na putovanje - i ne misli na manastir.

Ali kako to objasniti nekome ko nije sa ovih prostora?

Pa, prilično teško.

Zato je tu Maja Stojanović - na Instagramu poznata i kao Zmaja - koja ilustracijama strancima objašnjava domaće izreke.

„Izreke na stranu, sećam se da je, dok sam živela u Americi, drugaricama bilo vrlo nezgodno objasniti pojam promaje", kaže Stojanović u intervjuu za BBC na srpskom.

„Konstantno sam ih u šali opominjala da ne izlaze napolje sa mokrom kosom i da zatvore prozore - jer vuče promaja".

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

_114188710_14.jpg

Ili ste možda pomešali babe i žabe?

Kako kaže, u početku im nije bilo jasno zašto to govori, a onda su i one počele druge da opominju na štetnosti strašne promaje.

„Zamislite Amerikanku koja drugoj Amerikanki govori da ne sedi na 'ladnom betonu. Tada sam znala da je moja misija širenja srpske kulture uspešna", kaže Stojanović.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Sunce bakino

Maja Stojanović ima 24 godine i rođena je u Kanadi, ali se njena porodica pre nešto više od decenije vratila u Srbiju - u Čačak.

Crta, kaže, od kako zna za sebe.

„Oduvek su me zanimali stripovi, ali sam po povratku u Srbiju počela malo intenzivnije da se bavi time.

„Inspiraciju sam povlačila iz svakodnevnice i s obzirom na to da sam leti često na selu, ubrzo sam počela da ilustrujem neka naša tradicionalna verovanja", dodaje.

Kako navodi, prvi strip sa srpskom tematikom bio je temu šivećih konaca u metalnoj kutiji za kolače, uz „propratno razočaranje koje ide uz to otkriće".

„Ubrzo nakon toga je nastao i strip o svađanju oko plaćanja računa, pa onda o tome šta se dešava kada baki kažeš da nisi gladan... Taj serijal sam nazvala Srpsko odrastanje (Growing Up Serbian)".

Tako je bilo sve dok joj neko u komentarima nije napisao da bi trebalo da ilustruje domaće izreke i poslovice.

Ubrzo posle toga nastala je jedna od najtoplijih njenih ilustracija - Sunce bakino.

_114188742_20.jpg

„Onda mi je palo na pamet da bih mogla da ih objašnjavam na engleskom kao što sam često radila drugaricama u Americi.

„Volim srpsku kulturu i mislim da nedovoljno ljudi zna koliko imamo kreativan i bogat jezik. Cilj mi je da zainteresujem ljude za Srbiju i naše tradicije", kaže ona.

Tako je nastao Zmajast - njen Instagram nalog koji poslednjih meseci postaje sve popularniji, uz više desetina hiljada pratilaca.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Jagodinske pihtije od vampira

Stranci su tako dobili brojna pojašnjenja zašto se na ovim prostorima nešto kaže baš tako kako se kaže.

Na primer, zašto neko gleda kao tele u šarena vrata ili izvodi besne gliste.

„Posebno su mi drage one koje čujem gotovo svakodnevno, poput k'o pao s marsa i oči ti gladne.

„A što se tiče samog crteža, kao vrlo verodostojne radove istakla bih stoji ti kao piletu sise, u dupe na vašar i ode mast u propast".

Drage su joj i one izreke za koje ranije nije čula, poput neće slonče u lonče, pa ih je naučila kroz proces dolaženja do ilustracije, navodi.

Upravo je to jedna od važnih stvari njene stranice - edukativni karakter.

Prvo, kaže, uči zbog čega se nešto baš tako kaže.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

_114188684_5.jpg

 

A jedno se zna - neće grom u koprive. Ne, ne...

„Naravno da se konsultujem sa babama i dedama kao stručnjacima, ali i sa ostatkom rodbine, Guglom, pa i drugim ljudima na Instagramu.

„Interesantno mi je da tako neke izreke kao što su neće grom u koprive gotovo svi znamo kad i gde da koristimo, ali kada dođe trenutak da se ta ista izreka objasni, odjednom dolazi do zabune.

„Volela bih da moji radovi teraju na razmišljanje kao i da spreče gubljenje i zaboravljanje značenja izreka", navodi Stojanović.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Drugi aspekt je učenje novih izreka i običaja iz raznih delova Srbije.

„Vrlo mi je bilo simpatično kada mi je neko iz Jagodine rekao da se tamo veruje da kada neko ubije vampira, on se pretvori u pihtije.

„Pa, kako ne voleti našu kulturu?"

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Zmaja

Za nadimak moram da priznam da nisam sama zaslužna.

U Gimnaziji sam imala sjajnog profesora srpskog, Dejana Krunića, koji je voleo da nas pod punim imenom proziva po dnevniku.

Dakle, prezime, prvo slovo očevog imena, i ime. Za mene je to bilo: Stojanović Z. Maja.

U jednom trenutku počeo je samo da me proziva kao Stojanović Zmaja.

Kasnije, kada sam birala svoj umetnički alijas setila sam se tog nadimka i dopalo mi se.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Skupa kajgana svetog Petra

A šta je u poslednjih nekoliko meseci, ilustrujući domaće izreke, naučila o srpskom jeziku?

„Naučila sam da smo mi izuzetno kreativan narod koji ima veoma bogatu tradiciju i kulturu, ali i da to uzimamo pomalo zdravo za gotovo", odgovara Maja.

„Često ne znamo zašto su neke izreke takve kakve jesu i odakle potiču. Na primer, skupo kao Svetog Petra kajgana".

„To me je odmah navelo na dva pitanja - zašto baš kajgana i zašto Sveti Petar. Retko ko je mogao da mi objasni".

Postoji nekoliko verzija priče zašto se kaže da je nešto nekoga koštalo kao Svetog Petra kajgana.

Međutim, nije uvek jasno ko je morao da plati za nju - da li je Sveti Petar morao skupo da plati kajganu ili je neko drugi skupo platio kajganu koju je Sveti Petar napravio.

U jednoj verziji se navodi da je taj izraz preuzet od Grka, koji imaju sličnu izreku, samo koriste Svetog Đorđa.

Legenda kaže da je jedan dečak Svetom Đorđu napravio kajganu i odneo mu u crkvu. Međutim, naišla su četiri trgovca. Videli su kajganu i pojeli je.

Sveti Đorđe im potom nije dozvolio da izađu iz hrama dok svaki od njih nije platio - skupo ih je koštala.

Druga verzija je priča o putovanju Isusa i apostola Petra, kojima je jedna siromašna žena ponudila kajganu za večeru.

Isus je odbio kajganu i rekao Petru da ne sme da je pojede, jer treba da ostane njenoj deci, što Petar nije poslušao.

Međutim, kajgana se u tom trenutku pretvorila u kamen.

Isus je zato naterao Petra da prosi kako bi prikupio novac da nahrani siromašnu decu.

Postoji i verzija te priče prema kojoj je sveti Petar dobio batine od domaćina zato što je bez dozvole spremio i pojeo kajganu.

U svakom slučaju, skupo ga je koštala.

„Ranije se verovatno znalo zašto se to tako kaže, ali se vremenom pomalo zagubilo", kaže Maja.

„Strah me je da će se to dešavati sve više i više, s obzirom na 'vesternizaciju' i sve veće prisustvo prisvojenih engleskih reči u našem jeziku".

Ipak, ona kaže i da sama ponekad iskoristi takvu reč, umesto da pronađe domaću.

„Zato sam se, radi održavanja bogatstva našeg jezika, bacila na približavanje izreka ljudima na što zabavniji način, ne bi li opstale i pored modernizacije".

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Lazar 12,
      Bog nam je obećao da će ocuvati svoju poruku. Imamo Sveto Pismo i Sveto Predanje. Bog je slao proroke i preko njih davao prorocanstva i na kraju se ovaplotio Sin Božji. Nakon svega toga Bog ne dopusta da se kvari njegova poruka. Evo malo materijala za one koje to interesuje. Biblija je najocuvanija drevna knjiga ikada napisana zaista. To je Božja volja.. 
       
    • Од Trifke,
      Zanimljivo!
      Jutarnji otkriva tri modela kako su potkupljivali hrvatske liječnike u aferi Pfizer, DORH preuzeo slučaj
      WWW.JUTARNJI.HR    
    • Од JESSY,
      Postoji mnogo načina da definišemo traumu. Radna definicija oko koje se većina psihologa ovih dana slaže jeste da je za nas potencijalno traumatičan svaki događaj koji je bio „previše, desio se prerano i prevelikom brzinom“ da bi naš nervni sistem i psihološki aparat mogli da ga obrade i prevladaju.
      Kada govorimo o traumama nastalim usled nekog oblika zlostavljanja ili zanemarivanja u periodu detinjstva ili adolescencije, bavimo se nečim što psiholozi nazivaju „razvojne traume“. Razvojne traume predstavljaju ponavljana neprijatna ili pak jako povređujuća iskustva koja smo doživeli u ranijim fazama života u interakciji sa osobama koje su o nama na neki način brinule (roditelji, učitelji i druge vrste staratelja).
      Kada je osoba koja počini zlostavljanje (nasilno ponašanje koje osoba koristi za sticanje ili održavanje moći i kontrole nad drugom osobom ili osobama) neko ko je mladoj osobi blizak i u koga je možda imala poverenja, osoba se neminovno isprva suočava sa velikim bolom, šokom, nevericom i unutrašnjim konfliktom. Ukoliko je tom činu prethodio jedan drugačiji tip odnosa gde je osoba verovala da se oseća bezbedno ili je pak postojala određena emotivna vezanost, mlada osoba je suočena sa svešću o tome da je osoba kojoj je verovala odjednom osoba koja ima moć i nameru da joj ugrozi psihološki, a možda i telesni ili čak životni integritet. Iskustva koja nam unesu ovakvu količinu šoka u našu predstavu realnosti imaju potencijal da nam poljuljaju poverenje u sopstvene (dosadašnje) procene, pa i celokupnu psihološku realnost. Skok iz bezbednosti u doživljaj ugroženosti u okviru jednog istog odnosa je nepomirljiv, naročito ako se desi naglo, te je izazovno uneti u takvo iskustvo red i smisao.
      Još jedna važna reakcija koja često prati ovakvu vrstu iskustava jeste doživljaj koji psiholozi nazivaju „stanje zamrznutosti“ odnosno stanje u kom doživljavam opasnost, a istovremeno ne vidim kako mogu da se s njom „borim“ niti da iz nje „pobegnem“. Takvo parališuće stanje delimično je odgovor našeg nervnog sistema koji nam može u jednoj mnogo manjoj meri biti poznat iz situacija u kojima smo se istovremeno uplašili i par trenutaka ostali „zakočeni“ ne znajući kako da odreagujemo na doživljenu opasnost. Ukoliko iskustvo traje više od par trenutaka, naše stanje „zamrznutosti“ može da potraje. Ukoliko se traumatsko iskustvo ponavlja, a mi i dalje ne doživljavamo da postoje opcije „bega“ i „borbe“ (ili se pak dogodi previše iznenada da bismo te opcije sagledali) neretko primenjujemo psihološki mehanziam disocijacije koji je u tim situacijama protektivan jer nam omogućava da budemo psihološki odsutni iz sadašnjeg trenutka u kom se bolno iskustvo ponavlja. Na izvestan način mi tako privremeno „prekidamo vezu“ sa bolnim iskustvom kako bismo ga preživeli jer neretko nemamo bolji alat.
×
×
  • Креирај ново...