Jump to content
Sign in to follow this  
ribar

Манастир Сланци

Оцени ову тему

Recommended Posts

Манастир Сланци (у историјским изворима и литератури се још помиње и као Сланац или Сланце) налази се источно од Београда, на седмом километру Сланачког пута који Београд повезује са Великим Селом.

Североисточно од манастира налази се истоимено село. У турским изворима из 1528-30. године помиње се као „мезра Сланац“ код села Миранова (садашњег Миријева) које има 15 домова. Нешто касније 1536. године, помињу се два села - Горње Сланце са 9 домова које се налазило у непосредној близини данашњег села, и Доње Сланце са 20 домова, на месту данашњег села. Пописом из 1560. године сазнајемо да је Горње Сланце имало 27 домова, а Доње 19 домова.

НАСТАНАК МАНАСТИРА

Није нам познато када је тачно подигнут манастир и ко је био његов ктитор. У најстаријим подацима које поседујемо из 1560. године, манастир се у турским документима помиње као „манастир Ваведеније код села Оршљан“ који је тада имао само једног калуђера. У XV, XVI и XVII веку био је познат као „стари манастир“, а народно предање га везује за династију Немањића. У народној традицији су очуване две верзије догађаја. Према првој, основао га је свети Сава почетком XIII века (у близини манастира се налази и извор светог Саве), а друга нам преноси да је ктитор Сланаца био краљ Драгутин крајем XIII века.

ИСТОТИЈАТ МАНАСТИРА

Манастир је током векова поделио бурну историју свог народа. У првој половини ЏВ века, када је српска престоница из Крушевца пренешена у Београд за време владавине деспота Стефана Лазаревића, манастир је уз нагли развој престонице доживео свој процват. У том периоду је и могао да збрине велики број монаха, који су бежећи из јужних крајева у Сланцима пронашли уточиште од Турака. Манастир је цветао и током владавине деспота Ђурађа Бранковића (1427-1456). Тада је из поштовања према обновитељу и у част крсне славе Бранковића, манастир који је до тада био посвећен Ваведењу Пресвете Богородице, променио патрона и почео да празнује светог архиђакона Стефана. Деспот Ђурађ је, по казивању, тада даривао манастиру частицу моштију Светог Стефана, од када се Сланци у народу називају - Велики манастир.

Тешки тренуци за манастир наступају падом деспотовине под власт Турака (1459. године). У једном од својих похода, Турци су убили игумана и 30 сланачких ђака. Нешто касније је пронађено нетрулежно тело најстаријег ђака Стефана, које су монаси из страха од скрнављења пребацили у манастир Војловицу (код Панчева) у тадашњој Угарској.

Историјски извори нам казују да је српски патријарх Арсеније III упутио 1688. године сланачког калуђера Јефрема у Русију да однесе његова писма за руске цареве, што се доводи и везу са његовим дипломатским напорима да преко Влашке и Русије ослаби насиље и верску нетрпељивост ћесареваца.

Вероватно да је манастир први пут разорен 1690. године. Сланачки калуђери су се тада прикључили народу и братствима многих других манастира и са Арсенијем Чарнојевићем дошли у Срем, настанивши се у опустелом манастиру Кувеждин. Обновили су овај манастир који је био разорен током турског повлачења из Срема 1688. године.

Сланачко братство се вратило у свој манастир 1718. године са аустријском окупацијом земље. Затекавши га у рушевинама, обратили су се митрополиту Викентију Поповићу да им дозволи прикупљање прилога ради обнове. Од аустријске администрације нису могли да очекују помоћ, што видимо из примера манастира Винче и Лештана, које су црквене власти и становништво околних насеља покушавали да обнове. Не само да нису хтели да помогну, већ из једног извештаја из 1726. године сазнајемо да су аустријске власти саботирале обнову постављајући извесне препреке и забране. Ипак уз све сметње и тешкоће, манастир је убрзо обновљен. У наредном периоду његов значај и углед се знатно ширио, како међу околним живљем, тако и на подручју Београда. Међутим, то није дуго потрајало због поновних сукоба између Аустрије и Турске. Из страха од Турака који су Београдским миром 1739. године поново добили власт над северном Србијом, монаси су поново напустили Сланце. Овог пута су уточиште пронашли у манастиру Гргетек придруживши се Другој сеоби Срба под вођством патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте. Фрушкогорском манастиру су на чување дали два пуна сандука уредно пописаних покретних манастирских драгоцености. У свој опустошен и разрушен манастир су се вратили 1753. године.

Манастир је тешко преживљавао током друге половине 18. века, плаћајући чак Турцима и закупнину. Зна се да је манастирска црква тада била у тако лошем стању, да је претила опасност да се сводови цркве сруше. У извештају из 1832. године у списку свих цркава и манастира подигнутих у XIX веку, које је кнез Милош тражио желећи да их обнови, забележено је: „Сланце, манастир стари, св. архићакон Стефан летњи, обновљен“. Не знамо какве су поправке вршене, али пошто напукли зидови и оштећени сводови нису више могли да служе својој намени, манастир је потпуно срушен 1833. године. Од његовог материјала су изграђене цркве и Великом Селу и Миријеву. Место порушене светиње је народ оградио, а место Часне трпезе прекрио настрешницом.

МЕТОХ ХИЛАНДАРА

Године 1900. на овом месту је подигнута мала капела са правоугаоном основом и двосливним кровом у којој се служило све до 1968. године када је отпочета темељна обнова манастира. Пројекат реконструкције капеле, њеног проширења и изградње новог конака израдио је архитекта др Драган Тадић. Капела је проширена додавањем певничког и олтарског простора са источне стране, док је изнад западног дела подигнут мањи звоник. Са јужне стране цркве је изграђен конак. Радови на реконструкција су завршени 1970. године и храм је био освештан на дан храмовне славе. У темеље манастирског храма и конака су положене повеље исписане на пергаменту у којима је писало: „...Обнављајући с Божијом помоћу ову светињу Немањића, додељујемо јој свету мисију да се у њој, као метоху манастира Хиландара у Светој Гори, припремају млади монаси за подвижнички живот у манастиру Хиландару.“ Оснивање оваквих метоха је било уобичајено не само за Хиландар, већ и за остале Светогорске манастире. Хиландару су већ од самог оснивања (1198. године), па до половине 15. века даривани богати заветни поклони- цркве и манастири са имањима, селима, атарима, виноградима и шумама. Међутим, оваква врста помоћи је престала са наступањен вишевековног турског ропства. Данас је у власништву Хиландара само део поседа, углавном у Грчкој, а манастир Сланци је једини активни и живи метох Хиландара у Србији.

ИКОНА БОГОРОДИЦЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ

Патријарх Герман се потрудио да део часних моштију С ветог архиђакон Стефана поново буде у овој светињи, измоливши их од руског патријарха Алексеја II. Нови метох Хиландара је на дар добио и копију иконе највеће Хиландарске светиње, Богородице Тројеручице, као и све потребне богослужбене књиге и одежде. Манастирско братство и многобројни верни народ су сведоци чуда које се десило на Преображење 1989. године, пре почетка Свете Литургије.

Наиме, на икони Богородице Тројеручице, запажен је крст на челу Пресвете Богородице у виду капи, а затим и сузе из оба ока. Потом су се сузе појавиле и у очима Господа Исуса Христа.

Многи су ову чудотворну појаву сматрали наговештајем великог страдања српског народа које се убрзо збило.

Братство манастира Сланци тренутно броји 12 чланова на челу са настојатељем јеромонахом Андрејем Јовичићем. Осим њега у манастиру има још 2 јеромонаха, док међу искушеницима има неколико студената Богословског факултета.

За предавања која се у манастиру организују у оквиру трибине Духовни разговори, након недељне Литургије, влада велико интересовање. Предавања по позиву држе епископи, професори Богословског факултета и средње богословске школе, православни писци и публицисти, свештеници и монаси.

Комплекс манастира Сланци је заштићен као споменик културе и археолошко налазиште.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Manastir u Slancima: Trpeza za sve gladne

M. LOPUŠINA | 04. oktobar 2011.

U Manastiru Sveti Stefan u Slancima, među brojnim vernicima i stotinak njih koji dolaze zbog ručka. Iguman Andrej: Nemamo dovoljno mesta da primimo sve ljude

rep-manastir_620x0.jpg

Foto Z. Jovanović

OD ranog jutra prošle nedelje reka ljudi se preko Mirijeva i Velikog Sela kod Beograda slivala u zaseok Slanci. Neki su išli pešice, neki kolima, ali su svi nosili darove za manastir u koji su se uputili. Hram posvećen svetom Stefanu smešten je između dva brda, na zaravani koja je okružena plastenicima, šatrom i velikom letnjom kuhinjom.

U njoj monasi lože veliku peć na kojoj sestre Dafne i Angelina spremaju ručak za 300 duša.

- Oko stotinu ljudi dolazi stalno da se prehrani, jer misle da je naša manastirska trpeza narodna kuhinja - govori gospođa Marija, jedna od gošći koje pomažu oko trpeze.Ovaj manastir, koji je osnovao Sveti Sava početkom 13. veka, danas je jedan od najposećenijih hramova u prestonici. Zaslugu za to ima njegov starešina iguman Andrej Jovičić, koji je u manastiru od 1992. godine.

- Kada sam došao ovde, zatekao sam monahinju Glikeriju - priča iguman Andrej. - Otac Avakum je je brinuo o mladim porodicama i nerotkinjama. Koga je Avakum u brak spojio, niko ih nije rastavio. Osam žena je dobilo porod koristeći našu lozu svetog Simeona. Ja brinem o bogosluženjima i predavanjima, zbog kojih narod masovno dolazi u manastir.

rep-manastir-mala.jpg

Kako su predavanja o životu bez poroka i pravoslavlju počinjala posle liturgije, pre pet godina iguman Andrej je odlučio da posetioce časti krofnama i čajem, da bi ostali da slušaju uvažene predavače. S vremenom se taj običaj pretvorio u besplatni nedeljni ručak za narod.

- Ovo je trpeza ljubavi, koja hrani siroti narod, ali ga i duhovno obogađuje. Ko ne zna, sveta liturgija je kompletna tek sa tradicionalnom srpskom trpezom. Zato je manastir Sveti Stefan mesto ostvarene srpske sabornosti - kaže glavna kuvarica gospođa Angelina.

Ove nedelje za ručak se služila supa od karfiola, paprikaš i grožđe. U kuhinji su se spremali ajvar, paradajz sok i džem od šljiva za zimnicu. Sve je od voća i povrća sa manastirskog imanja, koje obrađuje svih 14 monaha. Dosta hrane daruju dobri ljudi.

rep-manastir-druga-mala.jpg- Mi iz sela Slanci dolazimo da pomognemo igumanu da zbrine ovaj narod. Neko od nas radi, neko daruje hranu, a biznismeni iz Beograda, Zrenjanina, Niša i Subotice donose meso i ribu. Za nas seljane nedeljni sabor nam je draži od odlaska u centar Beograda - priča Miloš Rakić, stari Slančanin.

Među posetiocima najviše je mladih ljudi sa decom, žena koje nemaju, a žele decu, penzionera, ali i poslovnih ljudi. Košarkaš Dejan Tomašević, koji je pomogao izgradnju igumanovog doma, velike sale za svadbe i konaka, došao je sa porodicom.

- Nemamo mesta da primimo sve ljude na nedeljni ručak i na konak. Kad zahladni, mnogi hoće da zimuju kod nas, makar spavali napolju na tremu - zabrinut je iguman Andrej. - Imamo obećanje SO Zvezdara da ćemo da dobijem jednu baraku da smestimo narod, pa sve mislim da nam pomognete u tome - ispraća nas ophrvan mislima o predstojećoj zimi iguman Andrej.

DAR

„NOVOSTI“ REDAKCIJA „Novosti“ je manastirskoj biblioteci poklonila 50 naših izdanja. Iguman Andrej se zahvalio i zamolio čitaoce da manastiru daruju knjige. Kaže potrebna im je najraznovrsnija literatura - klasična, verska, naučna i istorijska dela.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Искрено пожелимо овој хришћанској заједници и поштованом игуману Андреју, да по науму и Божијем промислу,

сместе све људе који им долазе по утеху и кору хлеба.

И сама бих волела што пре, ако успем да их посетим, и уједно походим гроб оца Стефана.

Имала бих и неких књига да упртим.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest

Нова интернет презентација манастира Светог архиђакона Стефана у Сланцима

12. Јун 2012 - 11:08

slanci.jpg

Пажњи посетилаца званичног сајта Српске Православне Цркве препоручујемо нову интернет презентацију манастира Светог архиђакона Стефана у Сланцима.

Ова духовна оаза надомак српске престонице користећи нове методе комуникација са верним народом и многобројним стадом духовно стасалом у овој светињи, а расутом широм света, наставља свој надалеко познати мисионарски рад ширећи реч Божју и јеванђелску истину.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Слава манастира Светог Стефана у Сланцима

16. Август 2013 - 8:06

dsc08936.jpg

 

Празник Преноса моштију Светог архиђакона Стефана - слава манастира посвећеног овом првомученику у Сланцима код Београда - свечано је прослављен светом архијерејском Литургијом којом је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Са фејсбук странице манастира св.Архиђакона Стефана Сланци:

 

"Уснуо у Господу архимандрит Авакум
Архимандрит Авакум (Росић) упокојио се данас у Господу, у 12 часова.

Сахрана земних остатака архимандрита Авакума биће обављена у среду, 6. новембра 2013. године, на манастирском гробљу наком свете заупокојене Литургије, која ће почети у 9 часова.
"

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...