Jump to content

Руси пустили видео о детонацији "цар бомбе"


Препоручена порука

Након што му је истекао рок повјерљивости, из Русије су пустили филм у коме је приказан поступак који је претходио детонацији највеће атомске бомбе. 50 мегатона нукеларног наоружања је активарно изнад Нове Земље 1961г. 

Детонацији је претходило пажљиво припремање, а у филму је приказана сва опрема која се користила и која је за оно вријеме била поприлично напредна. Бомба је активирана на даљинско управљање, 4000м изнад земље како би се смањила радијација. Након пар сати од детонације, извидници су већ били у центру експлозије да истраже стање. Нико није погунио од људи, нити је било посљедица од радијације касније, нити је страдао живи свијет јер је епиценат експлозије одабран на огољеном дијелу острва изнад арктичког круга. 

Имају титлови на енглеском. Филм трај 43 минуте. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Zastraujuća snaga Car bombe, koja je prvobitno prepolovljena sa 100 na 50 megatona TNT radi sigurnosti, može se vidjeti sa ovog grafika:

main-qimg-c921c7aaacc6823ea5369aacfea90f

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ACA_Map_WarheadInventories_0820_900px.png

Zanimljivo je poređenje trenutnog broja nuklearnih bojevih glava u svetu s brojem dovoljnim za nuklearno odvraćanje. Prema jednoj studiji upotreba više od 100 nuklearnih bojevih glava obila bi se o glavu samom agresoru, čak i pod uslovom da ne bude uzvratnog udara. 

https://www.blic.rs/vesti/svet/samo-100-nuklearnih-glava-moze-da-ubije-30-miliona-ljudi-na-svetu-ih-ima-15000-ali-to/30y9rxk

https://www.mdpi.com/2313-576X/4/2/25/htm

Neki upravo time objašnjavaju podatak o relativno skromnom nuklearnom arsenalu koji poseduje Kina. Sem toga, obimniji nuklearni napad na Kinu gotovo sigurno bi izazvao uzvratni napad Rusije na zemlju agresora, jer bi i Rusija bila pogođena radijacijom i dr. negativnim posledicama nuklearnih eksplozija. Ono u čemu se kineska strategija dodatno razlikuje od američke i ruske je i veći stepen zaštite sopstvenog nuklearnog oružja

"A report written by a Georgetown University team led by Phillip Karber conducted a three-year study to map out China’s complex tunnel system, which stretches 5,000 km (3,000 miles). The report determined that the stated Chinese nuclear arsenal is understated and as many as 3,000 nuclear warheads may be stored in the tunnel network.[3][4] This hypothetical maximum storage or basing capacity along with Karber's own misconceived fissile production suggestions,[5] resulted in Western media purporting that 3,000 warheads were actually in the facility. The Karber study went on to state that the tunnels are not likely to be breached by conventional or low-yield earth-penetrating nuclear weapons such as the B61-11.[6][7]"

https://en.wikipedia.org/wiki/Underground_Great_Wall_of_China

https://fas.org/nuke/guide/china/Karber_UndergroundFacilities-Full_2011_reduced.pdf

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У суботу, 24. априла 2021. године, када Црква Божија молитвено прославља догађај Васкрсења четвородневног Лазара – Лазареву суботу, Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Порфирије служиће Свету архијерејску Литургију у Саборном храму Силаска Светог Духа на Апостоле у Нишу. Света Литургија почиње у 9 сати.

       
      Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Г. Г. Арсенија, Радио Глас Православне Епархије нишке ће реализовати директан ВИДЕО и АУДИО пренос Свете Литургије путем Јутјуб канала „Радија Глас“ Православне Епархије нишке, као и кроз програм Радија Глас на 92 Мhz.  
      Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Порфирије долази у петак, 23. априла 2021. године, у своју прву званичну посету Православној Епархији нишкој. Свечани дочек и доксологија планирани су за 16:30. 
      Радио Глас ће реализовати директан ВИДЕО пренос дочека Његове Светости путем своје Фејсбук странице Радија Глас Православне Епархије нишке.
      Истог дана од 18 сати у згради Светосавског дома при Саборном храму у Нишу биће отворен и Музеј црквених старина Православне Епархије нишке. У Музеју ће од сада бити изложени предмети од великог духовног значаја који у модернијој историји наше Епархије нису били доступни јавности, а који сведоче о славној историји некада Митрополије, а данас Епископије нишке.
       
      Извор: Радио Глас
    • Од Вукашин,
      Сергеј Фудељ: КЊИЖЕВНИК ДОСТОЈЕВСКИ ЈЕ ВИДЕО СВОГ ХРИСТА
            Предсмртна болест Достојевског је почела изненада крварењем плућа 26. јануара 1881. Смрт је наступила 28. јануара (по старом календару), на дан спомена на преподобног Јефрема Сирина у чијој покајничкој молитви је писац видео суштину хришћанства. Смрт Достојевског нас запањује својом лакоћом, која је налик на милосрђе. Сетимо се како је страшно умирао Тургењев. Достојевски је већ увече позвао свештеника како би се исповедио и причести. „Кад је свештеник отишао, — сећа се Ана Григорјевна, — ушла сам с децом у кабинет да честитам Фјодору Михајловичу причешћивање Светим Тајнама, он је благословио мене и децу, молио их је да живе у миру, да се воле, да мене воле и чувају. Опростивши се са децом Фјодор Михајлович ми се захвалио за срећу коју сам му дала и замолио ме је да му опростим ако ме је нечим ражалостио. Стајала сам ни живи, ни мртва, немајући снаге да било шта одговорим.“ Кћерка Достојевског се сећа да је отац опраштајући се с децом заповедио њиховој мајци да наглас прочита 15. главу Јеванђеља по Луки — причу о блудном сину коју је изузетно волео. Коначно се враћао у Очев Дом. 
      „Око седам ујутро (28. јануара) видела сам, — пише Ана Григорјевна, — да муж гледа према мени… ‘Знаш Ања, — рече Фјодор Михајлович полушапатом — већ три сада не спавам и стално мислим и тек сад сам постао потпуно свестан да ћу данас умрети… Упали свећу, Ања, и додај ми Јеванђеље.’ Ово су Јеванђеље Фјодору Михајловичу у Тобољску (кад је ишао на робију) поклониле жене декабриста. Увек се налазило у мужевљевом видокругу, на писаћем столу, и он би често, замисливши се о нечему или кад би осетио недоумицу, отварао Јеванђеље где се отвори и читао је оно што би се налазило на првој страници (с леве стране). И сад је Фјодор Михајлович желео да своју сумњу провери по Јеванђељу. Сам је отворио свету књигу и замолио да му прочитам. Отворило се Јеванђеље по Матеју, гл. III, ст. 14—15: ‘А Јован му брањаше говорећи: Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш мени? А Исус одговори и рече му: Остави сада, јер тако нам треба испунити сваку правду’ ‘Чујеш? — ‘остави сада’ значи, умрећу,’ — рекао је муж и затворио књигу… Око девет ујутру Фјодор Михалович је мирно уснуо не испуштајући моју руку… У осам сати и тридесет осам минута увече Фјодор Михајлович је отишао у вечност.“
      /…/ „Никада раније нико није имао такву сахрану; Петербург ништа слично није видео, — пише И. Аксаков неколико дана после погреба. — Све ове изненадне, неприпремљене, непланиране и зато несумњиво искрене изјаве саучешћа, захвалности и поштовања, — све ово указивање части, до чега је дошло тако  изненада, само по себи је надахнуто — и испуњено важним смислом.“
        Убрзо после сахране, у фебруару 1881. године И. Аксаков је писао Победоносцеву: „Смрт Достојевског је права казна Божија. Тек сад се у потпуности открива његов морални значај као учитеља младих душа. У њему су ослонац и смелост имали највиши, морални идеали, које је нејасно и бојаживо у души носио овај или онај младић. Јер, у суштини, ‘пониженим’ и ‘увређеним’ треба сматрати религиозно и морално осећање у средини руске интелигенције. Младом човеку је потребно много храбрости и самосталности да се усуди да га гаји и исповеда.„
      „Отишао сам да се поклоним његовом праху, — пише Кони. — На полумрачном и непријатном степеништу куће на углу Јамске и Кузнечне улице, где је покојник живео било је већ много људи који су се кретали ка вратима опшивеним похабаном мушемом. Иза њих се налазило мрачно предсобље с истим таквим оскудним и неугледним намештајем који сам већ имао прилике да видим. Фјодор Михајлович је лежао на ниском одру, тако да су сви могли да виде његово лице. Какво лице! Оно се не може заборавити… На њему није било ни оног као зачуђеног, ни оног камено-спокојног израза који имају мртви људи… Ово лице је било речито, изгледало је продуховљено и дивно… Трулеж га се још није дотакла и на њему се није видео печат смрти, већ као да је на њему био одсјај другог, бољег живота… Дуго нисам могао да одвојим поглед од овог лица које је изгледало као да свим својим изразом говори: „Па да! Тако је — увек сам говорио да мора бити тако, а сад знам.“ 
      И Ана Григорјевна се сећа: „Нешто пред поноћ наш драги покојник је већ лежао на смртном одру насред свог кабинета. Покрај узглавља је стајала полица с иконом и упаљеним кандилом. Покојниково лице је било мирно и чинило се да није умро, већ спава и осмехује се у сну некој ‘великој истини’ коју је сад сазнао.“ 
      Постоји још један документ који  у потпуности потврђује речи и Ане Григорјевне и Конија — изванредан цртеж оловком „Ф.М. Достојевски на смртном одру“ који је Кримски урадио сутрадан после смрти. На лицу покојника је ‘мир суботњег дана’.
      Књижевник Достојевски је видео свог Христа и Његов Васкрс. 
      Сергеј Фудељ, НАСЛЕДСТВО ДОСТОЈЕВСКОГ, (одломак, стр. 208-212) Панонске нити, Крушчић, 2019.
      Превели: Драган Буковички и Марина Тодић
       

×
×
  • Креирај ново...