Jump to content

Можемо ли неком хришћанину, који има смртни грех, забранити да се причести?

Оцени ову тему


Recommended Posts

  1. питање: Треба ли свима, неконтролисано давати Свето Причешће?
  2. питање: Можемо ли неком хришћанину, који има смртни грех забранити да се причести? Ако можемо, на који начин?
  3. Треба ли причешћивати хришћане којима смо претходно препоручили да се исповеде, а они приступају неприпремљени?

Сва три питања се односе на тешку тему давања Светог Причешћа вернима од стране свештеника. Кажем тешку, јер је са једне стране спојена са питањем одговорности свештеника као пред Богом одговорним за располагање Светим Тајнама, а са друге са савешћу верника, као и са посебним околностима у свакој парохији. Случајева је толико много да се не могу ни предвидети, нити се ο њима може судити истом мером. Сваки човек представља јединствен случај и, по Светом Апостолу Павлу, нико не зна «дубину срца човековог», до сами дух његов. Осим тога, не треба заборављати да је наша вера – вера слободе и благодати, и да сви наши поступци треба да имају у виду само спасење човека, за којег је Христос умро, и за чије је избављење дао Тело Своје, «које се за вас ломи на отпуштење грехова», и Крв Његову, «која се за вас (…) излива на отпуштење грехова», као што се на свакој Литургији понавља. Управо то и јесте циљ Тајне: отпуштење грехова грешницима, а не награда безгрешности.

С друге стране стоје савети Апостола Павла (1Кор 11, 27-32) и Цркве за припрему пред Причешће, «испитивање», да би нам учешће у Тајни било на корист a «не на суд или осуду». Свете Тајне, наши мислени бисери, не бацају се пред свиње, јер ће их погазити и оскрнавити. Одатле почиње одговорност свештеника.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Сад, просветљен, верни свештеник ће између ове две тачке наћи средину која ће одговарати сваком. Поучавајући хришћане, нити ће их превише подстицати, како не би Светом Причешћу приступали неприпремљени, нити ће их плашити толико да се из превеликог осећаја грешности лишавају чаше Живота. Мера се налази у подстицају Свете Литургије, чије речи толико пута механички изговарамо или слушамо не разумевајући њихов смисао: «Са страхом Божијим, вером и љубављу приступите». «Страх Божији» спутава грешног човека од учешћа у вечери Господњој. Савршена «љубав» га привлачи и, по Апостолу Јовану, «изгони страх напоље» (1Јн 4, 18). «Вера» ће представљати свештену свезу ова два пола и показати човеку начин на који ће се исправно поставити у односу са Богом и Његовим Тајнама. Сво пастирско дело свештеника треба да има за циљ подршку, разрастање и просветљење ове вере. Тако ће се појављивати мање проблема попут ових који се постављају у три горе наведена питања, јер ће осведочени Хришћани, благовремено руковођени ка познању и мистагошки поучавани од стране свог свештеника, знати кад и како да приступе Светом Причешћу.

И још нешто. Ова питања претпостављају идеалну везу између свештеника и његовог стада. Свештеник их зна «по имену» и познаје проблеме верника у његовој парохији, исповеда их, надгледа, руководи у животу по Христу, једном речју «чува их». Данас то, нажалост, није посвуда могуће, посебно у великим градовима, са многољудним парохијама и мало пастира. Питање је да ли свештеник познаје један мали проценат од стотина људи који ο Пасхи или Божићу приступају Божанском Причешћу.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Хајде да, после ових општих напомена, изблиза по-гледамо ваша питања.

Пре свега, не можемо свима неконтролисано давати Свето Причешће. Свето Причешће се даје само верницима, значи онима који су Крштењем постали чланови Цркве, који јој припадају и који су у светотајинској заједници с њом. Другим речима, причестити се могу само Православни Хришћани. Искључују се нехришћани (према томе и некрштена деца), Хришћани који припадају другој цркви (Римокатолици, Протестанти, Јермени, Копти итд), расколници и званично изопштени из Цркве. Свето Причешће је символ и саставни део Хришћанске Цркве, породице у Христу. Оно народ Божији чини «једнотелесним» и «једнокрвним». Оно нас чини браћом у Христу, било ком простору, нацији, језику и времену да припадамо, будући да се сви «од једног Хлеба» и «исте чаше Његове» причешћујемо, будући да и у нашим венама тече Крв Христова и да је наше тело примљено Телом Његовим. Онима који не претстављају чланове ове Заједниде, свештеник не само да не може дати Свето Причешће, него и сноси велику одговорност ако то учини. Кад приступе нашој Цркви, онда ће учествовати и у Причешћу.

Али наша Црква налаже и «епитимију», лишење Светог Причешћа, као васпитну меру за људе који су подлегли одређеним гресима. Тако је бивало и у древној Цркви, где је постојао посебан ред «кајућих се» Хришћана. Појединим од њих не само да није било дозвољено Свето Причешће, него им није било дозвољено ни да прате Свету Литургију, него да само саслушају читања и проповеди. У појединим случајевима великих сагрешења, као што је одрицање од Христа, трајање одлучења од Светог Причешћа сезало је и до самртничке постеље. Црква је, како је време пролазило, постајала све снисходљивија. Довољно је да упоредимо каноне Василија Великог са канонима Јована Посника, и са данашњом праксом, да би увидели постепено смањивање строгости. До налагања ове епитимије је долазило и долази од стране духовног оца при исповести. Природно, он ће то учинити са свом љубављу и психолошким умећем, како би се исповедани уверио да то бива за његово добро и за његово душевно спасење.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Исто тако, ако је свештеник сазнао да је неко од његових парохијана учинио неки велики грех, у том случају ће се свештеник постарати да му, пре него што он приступи Светом Причешћу, с љубављу и брижношћу приђе и очински му укаже погодну терапију и да му евентуално препоручи удаљење од Светог Причешћа. У часу приступања Тајни је већ сасвим доцкан, и било каква примедба у том тренутку може постати разлог да се онај који приступа увреди те да наше упозорење донесе супротан резултат и његово удаљење од Цркве или, да чак постане разлог да свештеник, кршећи неприкосновену тајност исповести, падне у смртни грех и тако постане крив пред Богом и људима.

Ако се, опет, не ради ο нечем тајном, него је онај који приступа постао узрок јавне саблазни, свештеник тада може са свом љубављу, хришћанском учтивошћу и озбиљношћу, да му ускрати Свето Причешће тражећи да се виде на крају Свете Литургије, или поступајући на неки други погоднији и финији начин како би задобио, а не изгубио «болесног» хришћанина. Нешто слично је учинио и Свети Амвросије Милански са царем Теодосијем, убицом Солуњана. Свакако и у овом случају не треба губити из вида да је сасвим доцкан чекати моменат Светог Причешћа да би поучили верника. Ако је грешник «изгубљена овца», велика је одговорност пастира који је исту пустио да лута по брдима и постане плен мисленога вука, и није од првог тренутка потрчао за њом. У сваком случају, нека се свештеник запита шта би Христос урадио кад би био на његовом месту.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

На крају, мислим да одговор код трећег дела питања, дакле: да ли ће свештеник онемогућити да се причесте људи којима је препоручио да се исповеде а они се нису исповедили, није толико тежак. Свештеник је дужан да упућује вернике да Светом Причешћу приступају што је могуће спремнији. Указаће им на начине припреме, од којих је један и исповест. Одатле па надаље је питање савести верника. Добро је да се верник пре Светог Причешћа исповеди и добије опроштај грехова. Тако приступа достојнији и са мањим страхом од осуде. Међутим, свештеник не треба да заборавља да је Света Тајна Исповести једно, а Света Тајна Причешћа друго. Друго не претпоставља обавезно прво. Покајање је самосталана и независна Света Тајна којој хришћанин не приступа сваки дан, него кад осети потребу за духовном терапијом, исповешћу и отпуштањем грехова који га оптерећују. Свето Причешће је храна, извор бесмртни, мана, «истинско јело и пиће». И њој се приступа често, што је могуће редовније, «да не умремо». Зато се Света Литургија и врши готово свакодневно. Речима: «…приступите» позиваш сав присутни народ на Свето Причешће, и пре Причешћа за њега се молиш да се достојно причести, и у његово име потом благодариш човекољубивом Владици.

Да поновим: Код ових озбиљних питања, као што је давање Тела и Крви Господње верницима, кључ се налази у рукама доброг свештеника, мудрог, пуног љубави и страха Божијег. Не преостаје му ништа друго него да њиме отвара срца парохијана како би у њих ушао њихов Женик, Христос.

 

https://grigorijepalama.wordpress.com/2020/07/11/joanis-fundulis-mozemo-li-nekome-uskratiti-pricesce/

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У Вазнесењској цркви у Београду, 25. октобра 2020. године, у Недељу Светих Отаца VII васељенског сабора, служена је Света архијерејска Литургија којом је началствовао Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј.
       
      Звучни запис беседе
       
      На данашњој Светој Литургији, ђакон Вазнесењске цркве Бошко Савић, положио је заклетву и примио чин свештеника. Патријарх Иринеј је на крају своје беседе пожелео срећу новом презвитеру и поручио му је да се увек сећа заклетве коју је положио и пред нама и пред Богом, али и пред црквом својом.
      „Заклетва је врло садржајна и сви који смо крштени би требали да се стално подсећамо онога што смо обећли  Господу и да се потрудимо да извршимо оно што смо обећали. Нека младом садашњем презвитеру, Господ да силу и благодат да са успехом испуни оно што је обећао. Да послужи ревносно Богу, својој цркви и свом народу јер је он наследник Светих апостола као и сви ми. Онај дух Свети који је сишао на Свете апостоле и нас облагодаћује када се крштавамо или дајемо завет свештенства. Дух Свети који је изабрао апостоле, бира и свештенике да би наставили апостолску мисију. Господ је дао велике дарове, а наше је да се потрудимо да те дарове претворимо у свакодневни живот и да учинимо оно што Господ и Црква очекује од нас“, истакао је Патријарх у својој беседи.
      На Литургији је певао хор Вазнесењске цркве,а Његовој Светости је саслуживало свештенство цркве и други свештенослужитељи АЕМ.
       
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На празник Светог апостола Филипа, у суботу 24. октобра 2020. Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
       
      Звучни запис беседе
       
      Током свете службе Божје, у којој је саслуживало свештенство архијерејског намјесништва беранаског и монаштво Манастира, у чин презвитера рукоположен је досадашњи ђакон Александар Раковић.
      Ријечју архипастирске бесједе сабранима се обратио Владика Јоаникије, који је казао да је данашњи свети дан велики благослов за нашу Епархију, јер је Црква Божја добила новог свештеника Александра који се од најранијег дјетињства припремао за ову свету службу.
      То је, оцијенио је Владика, много важно, јер без добре припреме нико не би смио да прима свештенички чин.
      „И ово што се припремио је само добар темељ и почетак, јер када неко прими свештенички чин треба да схвати да је на почетку, да треба још много да учи, да се удубљује у тајне свете вјере православне. Наша света вјера је по својој дубини неисцрпна и по својој садржини необухватљива, а што се више човјек с њом упознаје све му је слађа, све више његов дух хоће њом да се наслађује“, рекао је Епископ Јоаникије.  
      Навео је да су у Цркви свештена лица прва призвана да се наслађује тајнама свете вјере православне, да хране свој ум Божјом истином и своју душу тајнама свете вјере.
      „Ко је више призван да се смирава и да се уподобљава Господу Исусу Христу него свештеник. Наравно, призвани смо сви ми хришћани да се удубљујемо и да учимо нашу свету вјеру, али, понајприје они којима је дато то пуномоћство од Цркве да      вјеру проповједају. Када свештеник полази на дјело свете службе, он треба да се угледа на свог Учитеља и на свог Спаситеља Господа Исуса Христа, на тог доброг Пастира Који је положио живот свој да се многи спасу, чија је смрт била живоносна, да се угледа на Сина Божјег у Којем имамо примјер и сву подршку за ово свето дјело“, бесједио је Његово Преосвештенство.
      Он је додао је Господ дао све, дао је самог себе, хришћанима да живе правим истинским животом, а нарочито свештеницима да врше своју свету службу.
      „Излио је на њих благодат Светог Духа, опасао их и оснажио силом своје истине, правде, љубави, доброте, милосрђа, разумијевања и других дарова, а те дарове свештеник умножава својим трудом. Ниједан дар Божји не дјелује механички без нашег учешћа, ако ми нећемо да прихватимо дар Божји он ће од нас одступити. Бог је дао све, само зависи колико смо ми спремни да прихватимо и да се прилагодимо том дару и тој светој служби“, указао је Владика будимљанско-никшићки.
      Досадашњи ђакон Александар Раковић, који је данас постао свештеник и ускоро ће поћи на парохију, лијепо се припремио кроз школовање на Богословском факултету, а добро се научио и ван факултета, јер је, по ријечима Преосвећеног Епископа, рано заволио љепоту дома Божјег и свету службу.
      „Треба сад он да учи дјецу и омладину, њима највише да посвети пажње, а и старијима. Дјеца и омладина су спремнија, њихове су душе отвореније да приме ријеч Божју, да приме поуку, да се прилагоде Божјој милости и Божјој љубави, а старији су, већ, стекли своје навике и теже се мијењају. Међутим, гдје Бог хоће превазилазе се закони природе и када је то ради спасења некога, онда је Господ спреман да обнови нашу мисао, нашу савјест, наш ум  и наше срце“.
      „Свештеничка служба је узвишена, света, можемо рећи, величанствена, али је, истовремено, и тешка. Господ даје да свештеник окуси и једно и друго, и оно што је лијепо, узвишено, величанствено, што усхићује његово срце, даје му радост у тој светој служби у вршењу дјела Божјег. Врло често, на то путу има и горчине, и то је по Божјем промислу, такође, да се испита колико смо вјерни. Кад би било само оно лијепо, сви би ишли тим путем, али кад има и оно горко онда не бисмо“, указао је Владика Јоаникије.
      Оцијенио је да у Црној Гори никада није било лако свештеницима. У Посланицама Светог Петра Цетињског се може видјети каква је његова служба била, а ни Светом Василију Острошком није лако било са својима.
      „Ту треба показати доста разумијевања, снисхођења, трпљења, бити спреман да се прими поруга и увреда. Свештеник нови треба да посјети сваки дом који му је од стране Цркве повјерен да о њему води пастирску бригу. Многи га неће примити у свој дом, а он их, како учи свето Јеванђеље, не би требао да оставља. Немојте да им се нијесте обратили, јер је свештеник посланик Божји свима који су му повјерени и треба сваког да упозна. Није наш народ тако злочест, има злочестих и неразумних, немојте сваког неразумног да схватите да је злочест. Свештеник мора да нађе снаге, односно да снисходи до те мјере да му је свако брат и пријатељ“, поучавао је Преосвећени Епископ.
      Он је, честитајући новом посланику у винограду Господњем, оцу Александру, пожелио Божјег благослова, да га Господ укријепи благодаћу Пресветог Духа.
      „Нека га оснажи силом своје истине, правде, љубави, мудрости, а понајвише трпљења и снисхођења према својим парохијанима да, увијек, према њима има љубави, разумијевања и да се, често, сјећа ријечи Христове, ако је Христос тако поступио онда и ми треба тако да поступамо у овом свијету, а Христос каже: Нијесам дошао да судим, него да спасим свијет“, закључио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
       
      Извор: Епархија будимљанско-никшићка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Јереј Далибор Чкојић, секретар Одбора за верску наставу Епархије ваљевске, каже да ове школске године 86% ученика основних школа похађа верску наставу, док 83% средњошколаца слуша часове православног катихизиса. 



      По проценту деце која иду на веронауку, Епархија ваљевска предњачи у СПЦ. У зависности од школе и броја ђака у одељењима, поједини ученици имају редовно верску наставу, док други једне недеље присуствују часовима, док друге слушају наставу путем интернета. У марту месецу, када је уведено ванредно стање у Србији, радио „Источник“ је у сарадњи са вероучитељима и Одбором за верску наставу Епархије ваљевске, почео снимање часова веронауке који су настављени и почетком школске године у септембру. 
      Отац Далибор каже да је повратна реакција добра, те да ученици радо слушају веронауку и „онлајн“. „У основним и средњим школама 59 вероучитеља предаје верску наставу, док су два вероучитеља у ПУ „Милица Ножица“, по чему је Епархија ваљевска такође јединствена. Одбор за верску наставу не запоставља ни пројекте, па тако ће ове године заживети циклус „Деца и цвеће – небеска башта, распето Косово“. 
      Јереј Далибор каже да је прави тренутак да се посвети више пажње најстрадалнјој Епархији СПЦ у новијем времену и деци која од рођења живе у некој врсти изолације.
       
      Извор: Радио Источник
    • Од Поуке.орг инфо,
      Бесомучна медијска кампања коју интересне групе у политици, култури, информисању и цивилном сектору последњих месеци воде против СПЦ и посебно против Епархије Бачке и представљају насртај не само на институцију цркве као темељ српске државности, већ и отворено непријатељство према свему што је српско.
      Под изговором заштите културних вредности или бар оног што однарођене елите држе за културу, открива се намера да се Српској Православној Цркви ускрати право да одлучује и управља својом имовином, а значају који ужива у народу нанесе штета.
      Културни рат који су отворено повеле поједине јавне личности, више него јасно имају за циљ потирање православног духа народа и обнову хабзбуршких културних вредноси, обележених и запамћених по бројним стратиштима Срба.
      Одсутво реакције, значило би капитуалцију и мирење са окупацијом, коју агресивна квазикултурна и самозвана елита покушава гласно да наметне.
      Институт за политичко умрежавање позива на одлучан одговор који ће јасно ставити до знања да у српском народу постоје вредности и институције, чије угрожавање неће бити толерисано нити проћи без одговора.
      Име и презиме:
      1)Проф. др Борис Стојковски, историчар
      2)Игор Мировић, председник Покрајинске владе Војводине
      3)Проф. др Стаменко Шушак, кардиохирург Директор Клинике за кардиоваскуларну хирургију ИКВБВ Ср. Каменица, Редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду
      4)Ивица Дачић, министар иностраних послова и председник СПС
      5)Муфтија војвођански Мухамед еф. Зиљкић
      6)проф. др Срђан Шљукић, социолог и потпредседник Матице српске
      7)Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, директор Центра за истраживање православног монархизма
      8)Ксенија Вучић, новинар
      9)Селимир Радуловић, песник и управник Библиотеке Матице српске
      10)др Александар Раковић, историчар
      11)мр Мирослав Шпановић, посланик и Председник покрајинског одбора ПУПС-а
      12)Проф.др Срђан Перишић, политиколог
      13)Јован Вучуревић, посланик у Скупштини Црне Горе и функционер Демократског фронта
      14)Марина Рајевић Савић, новинар
      15)Душан Савић, бивши фудбалер
      16)Александар Ђурђев, посланик и председник Српске лиге
      17)Александар Протић, продуцент и члан Београдског синдиката
      18)проф др Иван Стратимировић, потомак Вожда Ђорђа Стратимировића
      19)Душан Илић, истраживач Институт за европске студије
      20)Владимир Ђукановић, народни посланик и члан председништва СНС
      21)Стеван Бакић, градоначелник Суботице
      22)Иван Стоилковић, посланик у Собрању Македоније и председник Демократске партије Срба у Македонији
      23)Марко Танасковић, писац
      24)Драгослав Бокан, писац и редитељ
      25)Миленко Митровић, потпредседник Скупштине Града Бијељина
      26)Јеромонах Виталије Милошевић, манастир Студеница
      27)Марко Ковачевић, посланик у Скупштини Црне Горе и функционер Демократског фронта
      28)Марко Пекић, адвокат
      29)Ђорђе Ђоковић, саветник министра и члан Главног одбора СПС
      30)Мишо Вујовић, национална ревија Србија
      31)Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине
      32)Владимир Добросављевић, историчар
      33)Свештеник Бобан Миловановић
      34)Синиша Милић, одборник у Граду Сомбору
      35)Василије Паповић, главни и одговорни уредник новина АЛО
      36)Ладислав Лазић, магистар историјских наука
      37)Слободан Ерић, главни и одговорни уредник Геополитике
      38)Бранко Радун, политички аналитичар
      39)Стојков Д. Стефан, адвокат
      40)Драган Вујичић, новинар Новости
      41)Александра Јанковић, психолог
      42)Оливера Милетовић, новинар
      43)Владан Глишић, народни посланик
      44)Филип Родић, новинар Печата
      45)Милан Лађевић, главни уредник Српског телеграфа
      46)Бојан Билбија, новинар
      47)Саша Адамовић, историчар
      48)Милијана Балетић, новинар
      49)Ирена Петровић, дипл. технолог Мр. из нафтне индустрије
      50)Др. Коста Петровић, дипл. физикохемичар
      51)Др. Љиљана Петровић, мастер клиничке фармације
      52)Тијана Марковић, драмски уметник
      53)Гордана Ђурђевић – Димић, драмска уметница, СНП
      54)Доситеј Томашевић, дипл. филмски и ТВ редитељ
      55)Драгана Томашевић геометар
      56)Душан Одобашић, предузетник
      57)Сара Томашевић, психолог
      58)Татјана Думић, економиста
      59)Проф. др Срђан Перишић, политиколог
      60)Радиша Томашевић – приватни предузетник
      61)Горан Миленковић, архитекта
      62)Тома Фила, адвокат из Београда
      63)Душан Новаковић, грађ. инжињер, Нови Сад
      64)Миле Новаковић, пензионисани пуковник полиције
      65)Дано Јукић, војно лице у пензији
      66)Данијел Кулачин, историчар
      67)др сци. мед. Гордана Шошић генетичар КЦ Крагујевац
      68)Александра Драганић дипл. економиста
      69)Софија Лолић, дипломирани правник
      70)Марко Филипендин историчар
      71)Ласло Парацки новинар
      72)Катарина Лолић, Студент Медицинског факултета у Београду
      73)Иван Мркић, бивши министар иностраних послова Р. Србије
      74)Радмила Мишев, уредник Светосавског звонца
      75)Сунчица Марковић, академски сликар
      76)Сања Стојановић, Геометар
      77)Пуниша Зељковић – Billy King, уметник
      78)Игор Ивановић, писац
      79)Дане Чанковић, председник организације ИЗБОР ЈЕ НАШ из Бања Луке
      80)Доц др Драгослава Живков Шапоња, кардиолог Институт за кардиваскуларне болести Војводине
      81)Дарко Миличић, српски кошаркаш у НБА и произвођач воћа у Срему
      82)Проф. др Игор Стаменковић, професор Природно’математичког факултета Универзитета у Новом Саду
      83)Андреј Протић, комуниколог
      84)Драган Ћирјанић, редитељ
      ИНСТИТУТ ЗА ПОЛИТИЧКО УМРЕЖАВАЊЕ
      IPU.RS  

      View full Странице
    • Од Поуке.орг инфо,
      Бесомучна медијска кампања коју интересне групе у политици, култури, информисању и цивилном сектору последњих месеци воде против СПЦ и посебно против Епархије Бачке и представљају насртај не само на институцију цркве као темељ српске државности, већ и отворено непријатељство према свему што је српско.
      Под изговором заштите културних вредности или бар оног што однарођене елите држе за културу, открива се намера да се Српској Православној Цркви ускрати право да одлучује и управља својом имовином, а значају који ужива у народу нанесе штета.
      Културни рат који су отворено повеле поједине јавне личности, више него јасно имају за циљ потирање православног духа народа и обнову хабзбуршких културних вредноси, обележених и запамћених по бројним стратиштима Срба.
      Одсутво реакције, значило би капитуалцију и мирење са окупацијом, коју агресивна квазикултурна и самозвана елита покушава гласно да наметне.
      Институт за политичко умрежавање позива на одлучан одговор који ће јасно ставити до знања да у српском народу постоје вредности и институције, чије угрожавање неће бити толерисано нити проћи без одговора.
      Име и презиме:
      1)Проф. др Борис Стојковски, историчар
      2)Игор Мировић, председник Покрајинске владе Војводине
      3)Проф. др Стаменко Шушак, кардиохирург Директор Клинике за кардиоваскуларну хирургију ИКВБВ Ср. Каменица, Редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду
      4)Ивица Дачић, министар иностраних послова и председник СПС
      5)Муфтија војвођански Мухамед еф. Зиљкић
      6)проф. др Срђан Шљукић, социолог и потпредседник Матице српске
      7)Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, директор Центра за истраживање православног монархизма
      8)Ксенија Вучић, новинар
      9)Селимир Радуловић, песник и управник Библиотеке Матице српске
      10)др Александар Раковић, историчар
      11)мр Мирослав Шпановић, посланик и Председник покрајинског одбора ПУПС-а
      12)Проф.др Срђан Перишић, политиколог
      13)Јован Вучуревић, посланик у Скупштини Црне Горе и функционер Демократског фронта
      14)Марина Рајевић Савић, новинар
      15)Душан Савић, бивши фудбалер
      16)Александар Ђурђев, посланик и председник Српске лиге
      17)Александар Протић, продуцент и члан Београдског синдиката
      18)проф др Иван Стратимировић, потомак Вожда Ђорђа Стратимировића
      19)Душан Илић, истраживач Институт за европске студије
      20)Владимир Ђукановић, народни посланик и члан председништва СНС
      21)Стеван Бакић, градоначелник Суботице
      22)Иван Стоилковић, посланик у Собрању Македоније и председник Демократске партије Срба у Македонији
      23)Марко Танасковић, писац
      24)Драгослав Бокан, писац и редитељ
      25)Миленко Митровић, потпредседник Скупштине Града Бијељина
      26)Јеромонах Виталије Милошевић, манастир Студеница
      27)Марко Ковачевић, посланик у Скупштини Црне Горе и функционер Демократског фронта
      28)Марко Пекић, адвокат
      29)Ђорђе Ђоковић, саветник министра и члан Главног одбора СПС
      30)Мишо Вујовић, национална ревија Србија
      31)Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине
      32)Владимир Добросављевић, историчар
      33)Свештеник Бобан Миловановић
      34)Синиша Милић, одборник у Граду Сомбору
      35)Василије Паповић, главни и одговорни уредник новина АЛО
      36)Ладислав Лазић, магистар историјских наука
      37)Слободан Ерић, главни и одговорни уредник Геополитике
      38)Бранко Радун, политички аналитичар
      39)Стојков Д. Стефан, адвокат
      40)Драган Вујичић, новинар Новости
      41)Александра Јанковић, психолог
      42)Оливера Милетовић, новинар
      43)Владан Глишић, народни посланик
      44)Филип Родић, новинар Печата
      45)Милан Лађевић, главни уредник Српског телеграфа
      46)Бојан Билбија, новинар
      47)Саша Адамовић, историчар
      48)Милијана Балетић, новинар
      49)Ирена Петровић, дипл. технолог Мр. из нафтне индустрије
      50)Др. Коста Петровић, дипл. физикохемичар
      51)Др. Љиљана Петровић, мастер клиничке фармације
      52)Тијана Марковић, драмски уметник
      53)Гордана Ђурђевић – Димић, драмска уметница, СНП
      54)Доситеј Томашевић, дипл. филмски и ТВ редитељ
      55)Драгана Томашевић геометар
      56)Душан Одобашић, предузетник
      57)Сара Томашевић, психолог
      58)Татјана Думић, економиста
      59)Проф. др Срђан Перишић, политиколог
      60)Радиша Томашевић – приватни предузетник
      61)Горан Миленковић, архитекта
      62)Тома Фила, адвокат из Београда
      63)Душан Новаковић, грађ. инжињер, Нови Сад
      64)Миле Новаковић, пензионисани пуковник полиције
      65)Дано Јукић, војно лице у пензији
      66)Данијел Кулачин, историчар
      67)др сци. мед. Гордана Шошић генетичар КЦ Крагујевац
      68)Александра Драганић дипл. економиста
      69)Софија Лолић, дипломирани правник
      70)Марко Филипендин историчар
      71)Ласло Парацки новинар
      72)Катарина Лолић, Студент Медицинског факултета у Београду
      73)Иван Мркић, бивши министар иностраних послова Р. Србије
      74)Радмила Мишев, уредник Светосавског звонца
      75)Сунчица Марковић, академски сликар
      76)Сања Стојановић, Геометар
      77)Пуниша Зељковић – Billy King, уметник
      78)Игор Ивановић, писац
      79)Дане Чанковић, председник организације ИЗБОР ЈЕ НАШ из Бања Луке
      80)Доц др Драгослава Живков Шапоња, кардиолог Институт за кардиваскуларне болести Војводине
      81)Дарко Миличић, српски кошаркаш у НБА и произвођач воћа у Срему
      82)Проф. др Игор Стаменковић, професор Природно’математичког факултета Универзитета у Новом Саду
      83)Андреј Протић, комуниколог
      84)Драган Ћирјанић, редитељ
      ИНСТИТУТ ЗА ПОЛИТИЧКО УМРЕЖАВАЊЕ
      IPU.RS  
×
×
  • Креирај ново...