Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

Čitajući na internetu jednu raspravu o stradanju Isusa Hrista naiđoh na 2 različita stava - jedan, koji tvrdi da božanska priroda nije učestvovala u stradanju Hristovom i drugi, koji tvrdi suprotno. Koju ulogu ovde imaju 2 prirode, ličnost .... Ko je stradao a ko nije, bilo bi dobro da za početak neko postavi tekst nekog svetitelja ili teologa. Naravno, možemo i iz ličnog ugla da sagledavamo stvari. 

 

 

Odlomak iz rasprave:

 

Цитат

 Osoba A:  Син и Логос Божији није умро на Крсту јер Логос је Бесмртан. Распела се не Божија Природа Богочовека него Његова савршена људска природа тј Син Човечији се распео али не и Син Божији-Логос који се ''оваплотио(=Логос постаде тело) и постао човек''(=очовечио се психосоматски тј душетелесно узевши не само тело него и душу људску)...јер тајна смрти јесте привремено одвајање душе од тела(у случају Богочовека тродневно) ... не знајући хеленски језик ''кримокатолици'' су поистоветили две речи ''διά''=''кроз'' и ''εκ''=''од'' па су речи да је Дух Свети ''ОД'' Оца исходећи а ''КРОЗ'' Сина долазећи нама послат од Оца схватили погрешно као да је Цар Небесни и од Оца и од Сина исходећи...тако да ако исходи Утешитељ и од Оца и од Сина онда имамо ''два света духа'' !? тј ''свети четверац''...

 

Цитат

Osoba B: ok, a šta tj. Koga ispovedamo u simbolu vere kada kažemo: ... i u sina Božijeg, jedinorodnog, od Oca rođenog pre svih vekova, jednosuštnog Ocu... koji je stradao i bio pogreben, i koji je vaskrsao u treći dan po pismu." Sin Očev, jednosuštan ocu, rođen a ne stvoren - STRADAO I BIO POGREBEN. Ne zvuči kao opis ljudske prirode, zar ne?

 

Цитат

Osoba A: ал га исече брате ки џипом на славији ... ''који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао са Небеса и оваплотио се од Духа Светог и Марије Дјеве и постао човјек'' па тек онда исповедамо ''и који је распет за нас у време Понтија Пилата и страдао и био погребен'' ...дакле исповедамо страдање Богочовека а не Сина Божијег Јединородног од Оца Рођеног пре свих векова ... да није човек пао онда би исповедали само ''који је ради нас људи'' ал сада исповедамо ''и ради нашег спасења'' ...јер да нисмо пали не би долазио да нас спашава него би долазио да очевечењем испуни обожење човечанства без страдања људске природе на Крсту јер већ сачувани од грехопада не бисмо Га ни распињали... све па и Символ Вјере се не завршава тачком него запетом ... није дакле све објашњено у Символу Вјере ...тада, када је написан, јеретици су нападали Сина Божијег и Његов однос са Оцем тако да су о Духу Светом били оскудни да не би некима глава експлодирала ... па је после, између осталог и због оскудне Пневматологије, римокатолицизам посто паполицемеризам ... Богочовек није трећа природа него су две природе савршено сједињене : Божија(црвена боја иконографиеј одеће Христове) + људска(плава боја) ...дакле Божија нестворена природа је обукла тварну људску природу да би се људска природа(плава боја иконографије одеће Богородице) обожила тј обукла Божију Природу(црвену боју)... Нестворени Бог не може да страда у Богочовеку који страда људском природом телесно тј људским произвољењем ... јер апсолутни нестворени Бог нема ни произвољење ... Бог Свемогући би могао да нас не воли али неће јер је апсолутна Љубав ... дале ко што рече чика Жаре да није три дана Дух Свети престао да буде Дух Оца тако и Син Божији ''рођени а не створени'' није престајао да битује ''Онај који јесте'' као Бесмртни Бог по Природи... и ето ми поетски велимо да Бог састрадава и сараспиње се са нама али рећи да нестворена Природа Сина Божојег ''страда'' је ипак теолошки неисправно ... чудно би било да некоме не буде довољно састрадавање Христа Његовом људском савршеном природом са огреховљеном људском природом него би и Божију Природу да види како крвари и птаи се на било који начин ... бојим се да је то тиња у људимастара болест паганства многобожачког које је давало људске особине боговима(=ανθρωποποίηση των θεών) која не прихвата Божију Вољу да се сви спасу обожењем(=θέωση=θεωποίηση των ανθρώπων)

 

Цитат

Osoba B: grešiš, simbolom vere se ispoveda sveta trojica, ne bogočovek, bogočovek je jedan od aspekata 2. lica (koj se takođe spominje u simbolu) verujem: u Boga Oca.... i sina Božijeg... i Duha Svetoga.... ovo što ti navodiš je hronologija spasenja

Цитат

Osoba A: Богочовек је патио али Бог није... јер ако Логос умире онда умире и света Тројица ... умрла је смрт када је Христос допустио својој људској природи да се душа одвоји од тела ... да је непомјаник знао да је Христос Бог обучен у човека лично би се постарао да га нико не дира а камоли распне па се тако упецао јер не може да добаци а камоли прихвати и схвати да је наш Господ Смирен ... Бог увек долази као изненађење ...а ти Богу грешиш јер то што наводиш, исецајући ни мање ни више нег Символ Вјере по потреби, је произвољна хронологија безвременог(=άχρονου) Јединог Безгрешног и Надвечног Бога па тако и надстрадалног ЛОГОСА ... јер не можемо да овременимо безвременог Господа нити да га Нествореног обременимо пљујемо бичујемо закуцавамо на Крст и сахрањујемо ... и чика Жаре је заправо наводио хронолошки о тродневном обитавању Безграничног ... ''у трећи дан по писму''... оваплоћењем Логос је ушао у време које је људски осећај вечности ... у Символу Вјере не само да се помиње ВЕЧНОЛОГИЈА рођења Сина од Оца ''пре свих векова'' дакле пре прошлости него врхуни пророкујући Други Долазак печатом бескраја (''и Његовом Царству неће бити краја'') и ако ти није доста вечнонологије ето ти и последњих речи ''чекам воскресеније мртвих и живот будућег века'' ..дакле од превечног рађања Сина до бескрајног Царства у будућности ... кад смо већ код будућности рецимо и ми ко и св Исак Сиријски лепо : ''језик будућег века биће ћутање'' ...

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

“Ja mislim po mome”

U razmatranju imamo telo dušu i duh. Kad se duh ovaplotio kroz Djevu dobio je dušu i telo. Telo strada i umire telesno a i duša psihicki pati a duh po svome strada samo duhovno od greha a ne umire nikad. U tom smislu duh Hristov tj. Bozanska priroda nikada nije stradala niti umrla jer je bezgešan. Stradalo je telo i duša(rane i patnja) i umrlo. Ali nije sa telom sišao u ad? Nego duhom živim, a ne mrtvim. 

E sad, ne branim i da nije tako ali bih volela da cujem :)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Nisam jos procitao ovu raspravu,.... ali, ovako bi trebalo da bude,....prvo i osnovno jeste da Bog koji je po svojoj bozanskoj prirodi i sustini nestradalan - jasno je ne moze da umre ili da strada.

I, sad imamo ovaplocenje Sina Bozijeg u licnosti Bogocoveka Isusa Hrista, gde je Isus uzeo nasu prirodu u Sebe i samim time posto je nasa priroda i telo stradalno i podlozno smrti,.... onda na Krstu umire Isus Hrist po toj svojoj covecanskoj prirodi koju je uzeo ovaplocenjem i rodjenjem po telu od Bogorodice.

I, to je ono sto se kaze u Orosima Sabora - neslivene prirode u Bogocoveku Isusu Hristu. Ne postoji mesanje Bozanske i covecanske prirode u licnosti Isusa Hrista - nema slivanja priroda i zato na Krstu strada covecanska priroda u Isusu jer Bozanstvo na Krstu ne moze da umre i strada jer je nestradalno.

Ali, posto u Orosima postoji i definicija da ne postoji deljenje i razdeljivanje u Licnosti Isusa Hrista, onda to znaci da u Isusu Hristu postoji samo jedna licnost, jedna Licnost Bogocoveka Isusa Hrista u kojoj nema deljenja na covecansku i Bozansku licnost ili kako se dogmatski tacnije kaze  - ipostas. Jedna Ipostas koja je nosioc obe prirode (bozanske i covecanske) u Isusu Hristu - jeste Ipostas ili Licnost Sina Bozijeg koja posle ovaplocenje ostaje Licnost Sina Bozijega, ali sada u toj svojoj Licnosti je primljeno i covecansko telo ovaplocenjem i rodjenjem od Bogorodice.

Prakticno, u ovaplocenju imamo samo jednu Licnost Bogocoveka Isusa Hrista i nosioc te licnosti jeste Licnost ili Ipostas Sina Bozijeg tj. Bozanska Licnost jeste upravo Licnost Boga Isusa Hrista.

Tako da nemamo u Licnosti Isusa Hrista covecansku licnost, nego samo Bozansku Licnost (jer bi time imali dve licnosti,...Bozansku i covecansku...i imali bi razdeljivanje i deljenje Isusa Hrista na dve licnosti i dve posebna entiteta).... ali u toj Licnosti Bogocoveka Isusa Hrista su nesliveno sjedinjenjene Bozanska i covecanska priroda.....i, onda sta sledi,... pa, sledi kada na Krstu strada covecanska priroda i telo Isusa, onda samim time sto je covecanska priroda deo Licnosti Sina Bozijeg, samim time na Krstu strada i Bog - jer to telo koje strada na Krstu - jeste upravo Njegovo telo.

Ali, posto ne postoji slivanje priroda u Licnosti Bogocoveka Hrista, ali posto ne postoji i razdeljivanje Licnosti jer je jedna Licnost Boga Isusa Hrista,..... samim time na Krstu umire Bog koji je u Svoju Licnost primio i smrtno covecansko telo.

Nije bas lako objasniti sve ovo, ali postoji u pisanijama svetitelja, :citac: pa ako treba moze da se pronadje. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Bokisd рече

 jasno je ne moze da umre ili da strada.

nije jasno, šta ako Bog sam želi da tako bude

 

Цитат

Апофатички и унутар-тројично, Бог је лишен било каквог облика страдања, бола, смрти, али то не значи да Он (Они, Три Личности, Три Идентитета) нема власт над Собом да ради луде љубави према човеку лиши Себе од мира, јер онда не би био слободан будући да би Га Властити мир условљавао. Како другачије разумети оне “уздахе Духа Светога” за свет? Јер ако Бог Дух није умро као Син, не значи да кроз Сина није ушао у историју. Што значи да Његови уздаси за свет унутар-тројично још увек трају иако Он Сам не зависи од тога. Дакле, Бог је слободан и од мира и од немира, али има власт да дозволи Себи “уношење”, јер није безодносан према лицу света. Не каже ли Писмо да нас је Он заволео Први? А ако се пак држимо, компарације ради, само Христових расположења која затичемо у историји Јеванђеља, видећемо да је Бог итекако немиран, ироничан, експлозиван, али не константно, не као да Га расположења условљавају или бацају тамо-амо, него тако да Он Сам њима управља, и да показује Своју флексибилност, дипломатију, љубав на другим местима. Није, дакле, фиксиран “једнотемпоралним” видом одношења према свима, него будући Сам у Себи исти – сваком према његовом лику и нарави. Бог Који даје рефлексију. То је суштина. И то је лепота вероживљења јер огледајући се у Њему коначно налазимо властити одраз.

https://upodobljavanje.wordpress.com/2017/05/18/на-месту-скандала/?fbclid=IwAR0Up5Fhmlfcy0IoLqEpu6efGPFNGPobFv8REbXos1jjhHJIc6NXnWrcqnY

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 59 минута, w.a.mozart рече
Пре сат времена, Bokisd рече

 jasno je ne moze da umre ili da strada.

nije jasno, šta ako Bog sam želi da tako bude

 

Цитат

Апофатички и унутар-тројично, Бог је лишен било каквог облика страдања, бола, смрти, али то не значи да Он (Они, Три Личности, Три Идентитета) нема власт над Собом да ради луде љубави према човеку лиши Себе од мира, јер онда не би био слободан будући да би Га Властити мир условљавао. Како другачије разумети оне “уздахе Духа Светога” за свет? Јер ако Бог Дух није умро као Син, не значи да кроз Сина није ушао у историју. Што значи да Његови уздаси за свет унутар-тројично још увек трају иако Он Сам не зависи од тога. Дакле, Бог је слободан и од мира и од немира, али има власт да дозволи Себи “уношење”, јер није безодносан према лицу света. Не каже ли Писмо да нас је Он заволео Први? А ако се пак држимо, компарације ради, само Христових расположења која затичемо у историји Јеванђеља, видећемо да је Бог итекако немиран, ироничан, експлозиван, али не константно, не као да Га расположења условљавају или бацају тамо-амо, него тако да Он Сам њима управља, и да показује Своју флексибилност, дипломатију, љубав на другим местима. Није, дакле, фиксиран “једнотемпоралним” видом одношења према свима, него будући Сам у Себи исти – сваком према његовом лику и нарави. Бог Који даје рефлексију. То је суштина. И то је лепота вероживљења јер огледајући се у Њему коначно налазимо властити одраз.

Pa, Mozart,.... osnovna postavka stvari jeste, Bog po svojoj prirodi i sustini, po svom bicu i nacinu postojanja, nikako nije prijemciv za bilo kakvo stradanje i bilo kakvo razmisljanje ili stavljanje u poziciju nekog stradanja slicno kao sto smo mi ljudi podlozni stradanju i smrti.

Bog je bice koje postoji iznad svakog nacina postojanja koje poznajemo. 

(ovaj gore citat je nesto drugo i nema veze sa tom prirodom Bozanskom, odnosno nacinom na koji Bog postoji kao bice koje je nestradalno i apsolutno transedentno u odnosu na ovaj svet jer se kaze u Pismu da je Bog duh....itd..)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Pa i jeste lisio sebe mira, ali telesnog ne duhovnog(Bozanskog) jer kako bi inace pred samu smrt rekao “Oprosti imjer ne znaju sta rade” u tome i jeste pouka da i u krajnjoj bogoostavljenosti nije ostavio Boga u sebi, sto je pouka nama. Znaci duh(Bozansko) nije umrlo. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, Лапис Лазули рече

Pa i jeste lisio sebe mira, ali telesnog ne duhovnog(Bozanskog) jer kako bi inace pred samu smrt rekao “Oprosti imjer ne znaju sta rade” u tome i jeste pouka da i u krajnjoj bogoostavljenosti nije ostavio Boga u sebi, sto je pouka nama. Znaci duh(Bozansko) nije umrlo. 

Pa, ako sam dobro razumeo, mislim da moze da se kaze bas ovako. Jer, nije Bog lisio samog Sebe svoga mira i postojanja, nego preko telesnog (lisavanja mira) je mogao da kaze to 'Oprosti im jer ne znaju sta rade',....  ali i u toj krajnjoj telesnoj bogoostavljenosti na Krstu, Isus nije ostavio Boga u sebi, i dalje je naravno to bila Licnost Boga Isusa Hrista koji po Svojoj covecanskoj i telesnoj prirodi strada na Krstu.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 50 минута, Bokisd рече

Jer, nije Bog lisio samog Sebe svoga mira i postojanja, nego preko telesnog (lisavanja mira) je mogao da kaze to 'Oprosti im jer ne znaju sta rade',

ali ovako prirodu stavljaš ispred ličnosti, ispada da je Hristos patio kao čovek dok je Bog u njegovom telu bio "ubačeni element" koji je tu bio kao svedok patnje, patnje koja ga nije dodirnula

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, Лапис Лазули рече

u tome i jeste pouka da i u krajnjoj bogoostavljenosti nije ostavio Boga u sebi, sto je pouka nama. Znaci duh(Bozansko) nije umrlo. 

ako posmatraš prirode zasebno -. u pravu si, ali ako ličnost prethodi prirodi onda je ličnost koja je umrla na krstu u ništavilo povukla celo svoje biće tj. obe prirode. Možemo da bistrimo o tome šta to znači ali to je najbliže onome što može biti "smrt Boga" koliko god apsurdno zvučalo jer zašto bi Hristos drhtao ako je znao (a znao je) da će njegova božanska priroda elegantno da se prošeta dimenzijom mrtvih tj. preciznije "dimenzijom nepostojanja" Drhtao je i plašio se bogočovek, ne čovečanska priroda

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 57 минута, w.a.mozart рече

ali ovako prirodu stavljaš ispred ličnosti, ispada da je Hristos patio kao čovek dok je Bog u njegovom telu bio "ubačeni element" koji je tu bio kao svedok patnje, patnje koja ga nije dodirnula

Pa, nije, .... zasto.

Upravo zbog jedne Licnosti Isusa Hrista koja je nosioc obe prirode u istom tom jednom Hristu - i bozanske i covecanske. Onda tako imamo da kada Isus strada na Krstu kao covek svojim telom, onda strada u isto vreme i kao Bog, jer je Licnost koja strada bozanska i zbog toga na Krstu strada i Bog - jer je telo na Krstu upravo Njegovo sopstveno telo i On tim svojim telom prima smrt i stradanje na Krstu.

Ovako drugacije kao sto si opisao, to je upravo bilo jereticko ucenje Nestorija, koje je odvajalo coveciju licnost u Isusu Hristu od Njegove bozanske licnosti i onda po Nestorijanizmu sleduje da imamo dve licnosti na Krstu, jednu Bozansku i nestradalnu i drugu licnost covecansku - koja strada.....i tako ispada kao da je Bog 'ubaceni element' u Isusu i da Ga se ne doticu patnje i smrt..... sto jeste tacno u sustini jer je  Bog nestradalan, ali zato sto je jedna Licnost Boga Isusa Hrista, onda je i telo koje je primio Svojom licnoscu  - to je Njegovo sopstveno telo (nema razdvajanja na dve licnosti i dva entiteta) i zato i kazemo da Bog strada na Krstu tim Svojim telom koje je primio ovaplocenjem i rodjenjem od Bogorodice.

Upravo su Nestorijanci pricali da je sjedinjenje Boga i coveka u Isusu Hristu bilo slicno kao sto su proroci bili sjedinjeni sa Bogom... itd.,...

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, w.a.mozart рече

Drhtao je i plašio se bogočovek, ne čovečanska priroda

Ali, ko je u bogocoveku drhtao i plasio se,..... pa, logicno i ocekivano je da je to bilo ono covecansko -  sto je u tom bogocoveku.

Ne znam kako drugacije da posmatramo.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Не бих да саботирам ток дискусије, али ја до сада нисам срео човека коме је јасно шта значи то "имати две природе" и користе је само као језичку формулу да објасне како је могуће у исто време бити и Бог и човек.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

А ако се не варам, управо је због те приче о природи и личностима настао и први раскол са Јерменском црквом, јер ваљда кад се преведе на јерменски, та фраза значи постојање два ентитета у човеку, па су то одбацили као јерес.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Тражитељ рече

Не бих да саботирам ток дискусије, али ја до сада нисам срео човека коме је јасно шта значи то "имати две природе" и користе је само као језичку формулу да објасне како је могуће у исто време бити и Бог и човек.

što ne znači da o tome ne treba pričati, inače - posledice su nesagledive, nazovi to kako oćeš - mogu da budu i 2 sladoleda, poenta je da je Bog postao čovek ne menjajući svoju ličnost tj. večni Logos se rodio kao beba

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Драгана Милошевић,
      Legendarni pevač Oliver Dragojević umro je jutros oko 5 sati u splitskoj bolnici u 71 godini, preneo je "Jutarnji list". Velikan hrvatske muzičke scene umro je tačno godinu dana nakon što mu je dijagnostifikovan rak pluća.
      FOTO: VLADIMIR NEŠOVIĆ / RAS SRBIJA Tužnu vest potvrdila je Dragojevićeva porodica, prenosi "Jutarnji list".
      Iza njega su ostali supruga Vesna, sinovi Dino, Damir i Davor.

      Oliver se rodio u Splitu 7. decembra 1947. godine, a detinjstvo je proveo u Vela Luci na Korčuli. U muziku se zaljubio još kao dete kad mu je otac Marko poklonio usnu harmoniku. Prvi nastup imao je na Splitskom festivalu sa 14 godina s pesmom ‘Baloni’, a dve godine kasnije počeo je profesionalno da se bavi muzikom kao pevač i klavijaturista splitske grupe Batali.
        Tokom svoje dugogodišnje karijere ostvario je niz uspeha, osvojio je tridesetak Porina u različitim kategorijama i jedan je od retkih hrvatskih muzičara koji se mogu pohvaliti nastupima u njujorškom Carnegie Hallu, londonskom Royal Albert Hallu, pariškoj Olympiji te Opera Houseu u Sidneju.
        FOTO: PROMO / PROMO Izgubio borbu s rakom
       
      Oliveru je karcinom pluća dijagnostifikovan 24. avgusta prošle godine, nekoliko nedelja nakon što mu je pozlilo na sahrani Remija Kazinotija. Iako je odmah krenuo s hemoterapijom, 15. oktobra je nastupio u HNK Split na koncertu nabijenom emocijama, što je bio i njegov poslednji nastup pred publikom uživo, ali je nakon toga po savetu doktora otkazao nekoliko koncerata, uključujući i dva velika u Spaladium Areni.
      - Dane provodim kod kuće gde sviram i pevam. Znate, ujutro ustanem, uzmem gitaru i počnem svirati, i tako po ceo dan. Nije mi teško, gledam na to kao jednu vrstu rekreacije", izjavio je početkom godine.
        Obožavatelji su ga uživo na sceni poslednji put gledali 16. oktobra u splitskom HNK na koncertu 'Vjeruj u ljubav' kojeg je organizovala Županijska liga protiv raka.
      izvor
    • Од Снежана,
      Srpski pesnik koga citiraju svi na društvenim mrežama, a on je umro kao beskućnik: Lažem, ja to. Lažem, jer ne mogu ja njoj pričati te svoje bedne priče kako nemam gde spavati, gde se okupati i gde držati torbu. Ne mogu
      Nemam ja više ljudi. Mene nema više ko da traži. Mene više niko ne sme da nađe. Može da me traži koliko hoće.
      Pričao mi jedan pričac.
      Bajagina priča
      U Srbiju, u Vojvodinu početkom rata došao jedan čovek. U godinama, ali gord, ponosan, stasit. A opet izbeglica koja nigde nije prispela. Nije tražio ništa. Nikada. Nije molio, nije kumio, nije se prenemagao. Usamljenik jedan, koji je podignutog čela šetao Dunavskom ulicom u Novom Sadu.
      A kad padne noć, gde da prenoći? Ni kučeta, ni mačeta, ni krova nad glavom. A grad i zemlja u koju je došao nikako da ga se sete. Imali su valjda preča posla. Trebalo je ratovati naokolo i mobilisati mladost po Srbiji. Elem, noći su bile najgore. Ali, seti se naš junak da ima nekakvog rođaka na železnici i potraži ga. Rođak izbeglici “obezbedi” smeštaj. Preko noći je samo trebalo ući u neki lokalni voz i odspavati u kupeu. Vozovi ionako nigde ne idu, a i kad idu to je po vojvođanskom lokalu.
      Ali, bilo je tih situacija priča pričac kad se naš junak, usamljena izbeglica budio u Baru, daleko dole na moru u Crnoj Gori. Pa se ustalilo spavanje na relaciji Novi Sad-Bar, pa je čovek počeo živjeti u vozu. Zanimljivo je to. Svugdje si, a nigde. Stalno si negdje, a opet nema te. Mnogo kasnije, gradski oci Novog Sada smilovaše se i dadoše beskućniku neku udžericu u Sremskim Karlovcima. Država ga nikad ni pogledala nije. A on kakav je bio od države je baš zazirao.
      I ostala bi ovo jedna od bezbroj priča ugraviranih u ljudski almanah nesreće devedesetih da je ne pamtim po dva detalja. Onaj pričac, koji mi ispriča priču zove se Momčilo. Znate ga kao Bajagu. A, opet, ona usamljena, gorda i ponosna izbeglica što vozarenjem vara sebe i sudbinu, zvala se Duško. Za sva vremena zove se ČOVEK Duško Trifunović.
      Šta bi dao da si na njegovom mestu?
      -Kada sam došao u Novi Sad ja sam jedno vreme spavao u vozu. Nisam imao gde drugo. Kao izbeglica ja sam imao tu besplatnu kartu i onda naveče sednem u voz, onaj što je iz Novog Sada kretao u devet i furam na more, do poslednje stanice. Do Bara. Nisam znao šta ću drugo da radi, po noći, a ne moguu da spavam u parku. A, nisam ni neki noćni čovek pa da idem po kafanama i barovima, za šta treba i para i zato ti ja fino legnem u voz i probudim se na moru. Tamo kad stignem kupim komad hleba i jednu riblju konzervu, da miriše na more, umijem se, doručkujem i opet nazad prvim vozom za Novi Sad. Dođem tamo kod Borke u “Prometejevu” knjižaru, gde sam se najčešće grejao i gde sam držao torbu sa stvarima, jedinom mojom imovinom, a ona me pita: “Gde si bio?” Ja joj kažem: Bio sam kod jedne zgodne prijateljice. Kod nje sam noć proveo.
      Lažem, ja to. Lažem, jer ne mogu ja njoj pričati te svoje bedne priče kako nemam gde spavati, gde se okupati i gde držati torbu. Ne mogu, jer ljudi me znaju. Ja sam još 1960. godine dobio “Brankovu nagradu” u Novom Sadu i ja sam tu obeležen kao pesnik – istakao je Trifunović.
      Ovako je govorio Duško Trifunović u svom poslednjem intervjuu, koga je dao Branku Stankoviću u emisiji «Kvadratura kruga» na RTS-u.
      Priča o paketiću germe i poklonu za dete
      Ali ima jedna još starija, u dubljem zaboravu utopljena priča. Priča o Dušku Trifunoviću, čoveku koji je svoj život proveo u Sarajevu, koji je ušao u naše glave, naša srca, naše duše, naše čitanke, kao onaj Čika Duško, koji nas je pitao «Šta deca znaju o zavičaju». I ne, nije ovo priča o Bregoviću, Bijelom dugmetu, Teškoj industriji…Nije to neka pop ikonična storija o kakvoj pikanterije vrednoj minijaturi, koja se zaturila od nas slepih kod očiju.
      Negde na početku rata, jedna žena je stajalu u redu u polupraznoj prodavnici u Sarajevu. Na Alipašinom polju. Žena sa trogodišnjom kćerkom. Od svega što su mogle kupiti, uzele su par paketića germe i jedan paketić praška za pecivo. Sve i ništa. To im je jedino osalo na praznim rafovima. Ispred njih na kasi stoji čovek, a u njegovoj korpi pet kesica grisinija, dve tegle džema i dve Frutekove kašice (od krompira). Čovek je pogledao mladu ženu sa kćerkom, platio svoju «obilatu» korpu fasunge i izašao.
      Taj isti čovek sačekao je da žena i devojčica izađu iz prodavnice i obratio im se rečima «Da li biste mi učinili jednu veliku uslugu?” Nakon toga, zamolio je ženu da uzme kesu koji je držao kao dar za devojčicu. Da i to je bio Duško Trifunović.
      Po njemu se ništa nije dostojno zvati
      Duško Trifunović, najveći gospodin ljudskog uma na našim prostorima, živeo je kao skitnica, dok su pojedini mediji po Bosni pisali laži da je ministar kulture u Karadžićevoj vladi i da je ode u slavu snajperista. Da, i tu pljuvačinu je doživeo i preživeo Duško.
      A, znate li da je pre rata, taj naš Čika Duško napisao dramu «Kulin Ban», u slavu naše, bosanske pismenosti? Znate li da drama nikada nigde nije izvedena? Znate li da se od Sarajeva, pa na dalje po Dušku Trifunoviću ništa ne zove? Jer takva smo mi sorta. Što bi rekao njegov brat po peru Brančilo Ćopić, znaš ti nas, jebo ti nas.
      Pa je na kraju skončao čika Duško u najvećoj bedi, ali su mu od sahrane moćnici u Novom Sadu napravili lokalni spektakl i podigli spomenik na Vidikovcu. Jer, najbolji pjesnik je mrtav pesnik.
      Čika Duško, bili smo ti loši đaci, ništa o zavičaju od tebe naučili nismo. A kako smo se o tebe ogrešili, možda je dobro što se po tebi u ovim našim poganštinama od državica ništa ne zove.
      Pa je najbolje za kraj citirati Duška Trifunovića: “Ja odlazim, hvala vam lepo. Vi se snađite, ako možete.”
      A ne možemo!
      IZVOR: BUKA
    • Од Милан Ракић,
      Vaš sin je mrtav. Žao nam je. Umro je od bolesti koju je medicina iskorijenila prije 100 godina. Niste vakcinisali svoje dijete i veoma nam je žao zbog Vašeg gubitka. Jelena Karleuša je bila protiv vakcinacije na fejsu i vi ste odabrali da svoje dijete ne vakcinišete da ne bi dobilo autizam. Poslušali ste šta kaže pjevačica o vakcinama i sad je vaše dijete mrtvo. Uspjeli ste u tome i Vaše dijete nije umrlo kao autistično i poremećeno nego je umrlo zbog banalnih ospica koje smo iskorijenili prije mnogo godina upravo vakcinama ali eto Vaše dijete nije primilo odgovarajuće vakcine, napala ga je ta vrsta ospica koja se vraća na velika vrata i uskoro će biti proglašena epidemija u cijeloj zemlji. Žao nam je. Trebali ste kao roditelji da preispitate kompetentnost Jelene Karleuše i sličnih osoba koje pričaju o vakcinama i autizmu, o medicini i doktorima i teoriji zavjere. Mi nismo Jelena Karleuša i razumijemo da nam ne vjerujete jer nemamo milion pratioca na instagramu i fejsu ali vidite mi smo samo doktori. Mi smo obični ljudi koji čitav život rade na tome da produže životni vijek Vama i Vašoj djeci ali nismo pjevači i poznate ličnosti pa razumijemo kad roditelji poput vas ne vakcinišu djecu i onda Vaša djeca umru od bolesti koje smo nekad davno iskorijenili...

      Znate niste Vi krivi. Nije kriva ni Jelena Karleuša. Budale imaju pravo na glas, na izražavanje i na mišljenje. Budale poput ljudi koji nisu završili srednju školu. Znate gospođo da Jelena Karleuša nije završila srednju školu? Znate li da ona nema diplomu iz zdravstva i da nije kompetentna da priča o vakcinama? Niste znali? Pa dobro sad je kasno. Vaš sin od šest godina je jutros umro. Temperatura je dovela do kolapsa pluća i nakon što smo pokušali da izvedemo traheotomiju na njegovom tankom i osutom vratu od čireva i osipa on je nažalost umro na liječničkim rukama...
      Jelena Karleuša nije bila tu da uslika i stavi na fejs posljedicu ne vakcinacije jer to ne bi skupilo milion lajkova ali sada Vi imate priliku da objavite sliku svog sina koji je podlegao zbog toga što nije primio vakcinu. Kao što rekoh možete biti sretni jer nije umro od autizma. Autizam se dobija od vakcina jel tako? To tvrdi Jelena Karleuša sa svojom školom, znanjem i sa dugogodišnjim iskustvom u vakcinaciji. Znamo da nismo ona i da nema smisla da Vam sad nešto govorimo ali ako će Vam biti lakše možete biti sretni jer ste imali savršeno zdravog dječaka kojeg je ubila bolest iz prošlog vijeka.
      Jelena Karleuša Vas je nažalost vratila u srednji vijek. Ta žena i njoj slične vraćaju Vas u srednji vijek i sa svojim mišljenjima i snažnim dokazima koje su skinule sa interneta odlučuju o sudbini Vašeg djeteta. Nastavite sad sa svojim akcijama i glasovima protiv vakcina. Kad sahranite svog dječaka objavite još nekoliko statusa o zlokobnom djelovanju vakcina na ljudsko tijelo. Vi ste zdravi jel tako? Primili ste vakcine? Jeste naravno i nemate autizam, niste retardirani i nemate posljedice na mozgu? Zanimljivo je da Vi tako zdravi i normalni imate zaostalost koja je tipična za autizam. Jelena Karleuša isto ima zaostalost tipičnu za autizam ako pogledate bolje u riječnik, ponašanje i stav gospođe Karleuše vidjet ćete uz manjak obrazovanja, stručnosti i kompetentnosti na polju vakcinacije djece također i zaostalost u svim ostalim područjima života. Naravno znamo, razumijemo Vas ona je diva, uspješna, zgodna, moćna i atraktivna žena koja je ostvarena na svim životnim poljima a među njima je i polje vakcinacija. Naravno. Imate divan primjer i nit vodilju uz jedan problem-Vaše dijete je mrtvo.
      Kako rekoh ja nisam Jelena Karleuša. Ja sam obična doktorica, infektolog u kliničkom centru za infektivne bolesti i viruse. Nemam fejs i nisam na instagramu pa moj rad o bolestima koje iskorijenjuje vakcinacija nije nikad podijeljen i lajkan na mrežama gdje Vi i Jelena Karleuša provodite vrijeme sa svojim vijestima iz svijeta vakcina. Nažalost nisam imala priliku poput Jelene Karleuša da objavim svoj rad i da podijelim milionima ljudi informaciju kako će djeca poput Vašeg sina uskoro umirati od niza bolesti koje je medicina jednom davno iskorijenila...
      Nisam Jelena Karleuša. Obična sam doktorica koja je upravo završila smjenu, ide na večeru i poslije toga u kino. Nemam potrebu da se namećem sa slavnim ličnostima i njihovim stavovima o vakcinama. Ja sam učila deset godina medicinu a potom tri godine specijalizirala svoj posao da bi mogla sutra spasiti dijete poput Vašeg sina ali vidite nisam uspjela. Na mom fakultetu nisu me upozorili na Jelenu Karleušu i na njen uticaj u svijetu vakcinacije i lijekova. Ona se razumije bolje od mene. Infektolog i imunolog a potom i diva. Jelena Karleuša Vam je pomogla da Vaše dijete ne dobije smrtonosne bolesti, poremećaje i autizme ali vidite nije bila tu dok se Vaš sin gušio od otečenog vrata i unutarnjih osipa u grlu i nije mogla da spasi Vašeg sina jer ona nije doktor. Žao mi je ali ta žena nema diplomu iz medicine ali to svakako nitko nije ni tražio zar ne?
      Jeste li ikad preispitali Jelenu Karleušu i njeno znanje iz medicine? Jeste li sjeli s njom i pitali je odakle joj ideja da vakcine uzrokuju autizam? Jeste li je pitali gdje je radila praksu i kod kojeg doktora je stekla osnovno znanje o sastojku svake od pojedinih vakcina za svaku bolest i za šta je jedna vakcina zapravo zadužena? Znate li da vakcina ne može uzrokovati autizam? Ne znate? Evo ja Vam moram reći da medicina još uvijek nije razvila tako moćnu vakcinu koja u svom sastavu može da uzrokuje autizam, zaostalost, retardaciju i dugoročne posljedice...Nije moguće. Nisam vidjela u svom radnom stažu tako moćnu vakcinu ali čula sam da je vidjela Jelena Karleuša te opasne vakcine koje imaju smrt u svom sastavu. Ne znam gdje ih je ona vidjela jer ja nisam radila sa takvim vakcinama. Dala sam stotine vakcina i nitko nije postao autističan, retardiran i mrtav od vakcine. Jelena Karleuša očito radi sa tim nekim opasnim vakcinama pa neće da vakciniše svoju djecu.
      Možda je vidjela vackine od Ace Lukasa u njegovoj torbi koje on sebi daje pa je pobrkala da su to one iste koje dajemo Vašoj djeci? Oh žao nam je, ne dajemo takve vakcine Vašoj djeci. Vakcine u sebi imaju tragove originalne bolesti koja potom unešena u organizam šalje informacije tijelu da ono može stvoriti antitijela i izgraditi imuni sistem na taj način da drugi put kad Vaše tijelo dođe u kontakt sa tom vrstom bolesti ono jednostavno pojede i uništi tu vrstu bakterije ili virusa. Tako je prosto. Vakcina su oslabljene bakterije i u maloj količini kad se one daju natjeraju organizam da proizvede antitijela da se sljedeći put pri kontaktu tijelo može jednostavno i bez problema obraniti. Jelena Karleuša tvrdi da u vakcinama ima autizma, šizofrenije, ludila i bolesti za cijelu civilizaciju. Nažalost nema a svi dokazi za njenu tvrdnju leže na internetu nikako u službenim enciklopedijama zdravlja i njege bolesnika. Nisam nikad vidjela te vakcine o kojima priča ta žena. Da bi čovjek postao lud potrebno je više od vakcine i manje od vakcine. Ludilo, autizam, retardacija, zakržljalost mišića, atrofija i deformacija ne dolazi u vakcinama i ne liječi se sa vakcinama. Nemaju toliku moć te vakcine i njihova svrha je veoma prosta-Da izgradite imuni sistem kod svoje djece da ne umiru u ovom modernom vremenu od srednjovjekovnih bolesti. Žao nam je. Vaše dijete i stotine drugih polako ali sigurno umiru od srednjeg vijeka koji ste dopustili onog momenta kad ste odlučili svoj život povjeriti Jeleni Karleuši i njenom stručnom mišljenju...
      Mi smo kao doktori nemoćni. Nemamo pravo da Vas natjeramo na vakcine. Nema potrebe. Vi imate Jelenu Karleušu i naš prijedlog je da sačekate njeno stručno mišljenje o ovoj temi. Mi smo neznalice žao nam je. Vaše dijete je samo jedno od niza djece žrtvi koje je vakcina mogla spriječiti i tek će epidemija narasti jer vakcinacija je postala neobavezna i sad ste otvorili vrata srednjem vijeku u svoj život...
      Nadam se da ćete vakcinisati ostalu djecu ali ne morate. Jednom sam pročitala divan status jednog uglednog doktora koji je završio medicinu i posvetio svoj život liječenju ljudi i djece-Ne morate vakcinisati svu djecu samo onu koju želite da zadržite. Jelena Karleuša je vakcinisana znate li to? Niste znali? Jeste, vakcinisana je kao i sva ostala djeca protiv bolesti iz srednjeg vijeka. Kad bolje razmislim ona je zaista upravu. Vakcina zaista ostavlja trajne posljedice na čovjeka i nažalost s tim se moram kao doktorica na kraju složiti jer imam dokaz ispred sebe-Jelenu Karleušu, Vaše mrtvo dijete i Vama slične...
      Trajna posljedica vakcinacije.

    • Од JESSY,
      Srce Lazara Rajkovića (13) iz Velike Grabovnice kod Leskovca, tužnog rekordera po broju primljenih terapija protiv karcinoma kostiju, prestalo je danas da kuca.
        Foto: privatna arhiva / Privatna arhivaLazar Rajković Izmučeno telo koje je za 3,4 godine primilo 30 hemoterapija, 76 zračenja, dodatnu mega terapiju, ugradnju dela veštačke noge i na kraju transplaticiju koštane srži i matične ćelije, izgubilo je bitku s Lazarovom voljom za život.
        Mališanu se slošilo pre dva dana, pa je prebačen u niški klinički centar.
      TUŽNI REKORD MALOG BORCA Lazar (13) imao 30 hemoterapija, 76 zračenja, transplantacije... -Lekari su dali sve od sebe. Ništa nije pomoglo. Lazar je gledao kako mu jedan po jedan deo teča odumire. Znao je da nestaje. Celu noć smo pričali. Ostavio mi je usmeni testament, a jedna od želja mu je bila da mu se na sahrani svira, da se veseli na onom svetu. Jutros je tražio da ga dovedemo kući. Umro je sat posle ulaska u kuću. Bio je svestan do poslednjeg izdisaja – priča ucveljeni otac Perica Rajković.
      Dečak koji je bolovao od juing sarkoma umro je u momentu kada se javnost Srbije, posle Peričine ispovesti u „Blicu“ zainteresovala za njegov slučaj, pa je počela da stiže novčana pomoć, budući da ni jedno od dvoje roditelja nema redovne mesečne prihode.
      -Pomoć i pozivi stizali su sa svih strana. Ja sam hteo da obelodanim priču, da upoznam javnost kroz koje muke i bolove prolaze deca obolela od ove teške bolesti. Naš Lazar umro je u velikim bolovima, ali ni jednog momenta nije zakukao. Ta deca, to su napaćeni junaci i heroji – priča otac, koji sprema sahranu svom sinu.
      Lazar Rajković će biti sahranjen sutra na mesnom groblju u Velikoj Grabovnici.
         
      http://www.blic.rs/vesti/srbija/najtuznija-prica-umro-mali-lazar-rajkovic-ocu-ostavio-testament/f4ryeed
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...