Jump to content
Božena

СРПСКА НАРОДНА РЕЛИГИЈА

Оцени ову тему

Recommended Posts

Srpska narodna religija: od Zduhaća i Suđaja do pravoslavlja

 

Srpska religija – hrišćanska, črvsta i homogena, nije oduvek bila takva. Ona vuče korene iz paganizma Starih Slovena koje je i danas zadržala. Ukoliko se pitate zašto su običaji baš takvi kakvi jesu, zašto i dalje postoji sujeverje i kako je ono nastalo, morate se vratiti dublje u istoriju. Morate se vratiti u vreme kada je religija bila mnogobožačka

https://www.youtube.com/watch?v=3yXmyCOq3Ok

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Mi verujemo. Za nas vera nije folklor. Mi verujemo. I jasno je da ovi bogovi ne postoje. Sa obzirom da je mnogo tog slovenskog paganizma izmišljeno, počevši sa nacionalnim romantizmom 19. veka, koji smo odbacili sa monahom Ilarijom Ruvarcem, preko ateizma do psevdo-religioznih šarlatanarija koje su ustvari takođe ateizam. Drugim rečima: Fantazija aka gospodar prstenova i Lovecraft'ov Ktulu-mit.

A šta se tiče narodne vere, Srbi i Hrišćani imaju svoju narodnu veru i religiju, a to je Hrišćanstvo. Sa Hrišćanstvom inače i nastajemo kao moderni narodi i nacije. Pre toga bili smo gomila plemena, neki narodi nisu ni postojali, Rusi na primer, Poljaci itd., njih tek Crkva formira. Isto tako i nas Srbe iako su neki naši stari Srbosloveni bili tamo neko pleme - ali i nas će tek Crkva da ujedini i da složi u jedan rod i jedan narod, tek sa Hrišćanstvom mi Srbi potsajemo nacija. I jedino nas Hrišćanstvo i održava. Kroz sve vekove i sve moguće nevolje do samog ropstva i holokausta jedino ostajemo mi Srbi Hrišćani. Kome ovo nije dokaz da Hrišćanstvo jeste narodna vera nas Srba, ta ima neki problem, neku krizu u sebi. 

Pazimo: Koliko dugo smo Hrišćani i koju kulturu imamo? Nismo li mi napravili prvi manastir na Meteorima? I pored Hilandara nismo li sagradili još šest manastira na Svetoj Gori (ili od dvadeset manastira sedam su nastali od nas)? I nije ovo vekovima bio naš srpski manastir, a i danas imamo srpske monahe tamo, čak i iguman je Srbin ili barem beše iguman jedno vreme, ne znam kako je danas..?

Ovo je naša kultura. Nema li krizu identiteta onaj kome smeta ta njegova kultura?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Nađu neku klinku koja skače gola po livadi, i njena golotinja treba sad da bude zamena za ovu našu kulturu? Za veru da ne govorim. Ili u šta treba da verujem, u hm-hm? A nijedna klinka ne ostaje navek klinka, ili kasnije nema mnogo šta da se vidi.... :coolio:

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Dakle, ništa novo na Poukama, čim se pomenu narodni običaji i tradicija, odmah se pada u trans,  Srbi izgleda ne smeju da imaju prošlost. I odmah zatrpate temu kuknjavom. Ali dobro,nije počelo daćama i koliko se pojelo, ili da li je na slavi bilo više od dva ovala.
I šta mi trpate temu nekim nesuvislim postovima koji ne prate temu? 
Da nije stare vere ne bi se narod digao u Crnoj Gori, to preci govore
 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 19 часа, Dragi рече

Mi verujemo. Za nas vera nije folklor. Mi verujemo. I jasno je da ovi bogovi ne postoje. Sa obzirom da je mnogo tog slovenskog paganizma izmišljeno, počevši sa nacionalnim romantizmom 19. veka, koji smo odbacili sa monahom Ilarijom Ruvarcem, preko ateizma do psevdo-religioznih šarlatanarija koje su ustvari takođe ateizam. Drugim rečima: Fantazija aka gospodar prstenova i Lovecraft'ov Ktulu-mit.

A šta se tiče narodne vere, Srbi i Hrišćani imaju svoju narodnu veru i religiju, a to je Hrišćanstvo. Sa Hrišćanstvom inače i nastajemo kao moderni narodi i nacije. Pre toga bili smo gomila plemena, neki narodi nisu ni postojali, Rusi na primer, Poljaci itd., njih tek Crkva formira. Isto tako i nas Srbe iako su neki naši stari Srbosloveni bili tamo neko pleme - ali i nas će tek Crkva da ujedini i da složi u jedan rod i jedan narod, tek sa Hrišćanstvom mi Srbi potsajemo nacija. I jedino nas Hrišćanstvo i održava. Kroz sve vekove i sve moguće nevolje do samog ropstva i holokausta jedino ostajemo mi Srbi Hrišćani. Kome ovo nije dokaz da Hrišćanstvo jeste narodna vera nas Srba, ta ima neki problem, neku krizu u sebi. 

Pazimo: Koliko dugo smo Hrišćani i koju kulturu imamo? Nismo li mi napravili prvi manastir na Meteorima? I pored Hilandara nismo li sagradili još šest manastira na Svetoj Gori (ili od dvadeset manastira sedam su nastali od nas)? I nije ovo vekovima bio naš srpski manastir, a i danas imamo srpske monahe tamo, čak i iguman je Srbin ili barem beše iguman jedno vreme, ne znam kako je danas..?

Ovo je naša kultura. Nema li krizu identiteta onaj kome smeta ta njegova kultura?



Odlican post, jedino mi se ne svidja guranje etnicke pripadnosti sa hriscanstvom. Mi "srbi" nemamo narodnu religiju, imamo ja i ti, Dragi i Mladen,  a Srbi nemaju, u sistini vecina Srba i nisu pravoslavci, ne znaju nista o pravoslavlju i ne zanima ih....

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 24.7.2020. at 20:56, Dragi рече

Mi verujemo. Za nas vera nije folklor. Mi verujemo. I jasno je da ovi bogovi ne postoje. Sa obzirom da je mnogo tog slovenskog paganizma izmišljeno, počevši sa nacionalnim romantizmom 19. veka, koji smo odbacili sa monahom Ilarijom Ruvarcem, preko ateizma do psevdo-religioznih šarlatanarija koje su ustvari takođe ateizam. Drugim rečima: Fantazija aka gospodar prstenova i Lovecraft'ov Ktulu-mit.

A šta se tiče narodne vere, Srbi i Hrišćani imaju svoju narodnu veru i religiju, a to je Hrišćanstvo. Sa Hrišćanstvom inače i nastajemo kao moderni narodi i nacije. Pre toga bili smo gomila plemena, neki narodi nisu ni postojali, Rusi na primer, Poljaci itd., njih tek Crkva formira. Isto tako i nas Srbe iako su neki naši stari Srbosloveni bili tamo neko pleme - ali i nas će tek Crkva da ujedini i da složi u jedan rod i jedan narod, tek sa Hrišćanstvom mi Srbi potsajemo nacija. I jedino nas Hrišćanstvo i održava. Kroz sve vekove i sve moguće nevolje do samog ropstva i holokausta jedino ostajemo mi Srbi Hrišćani. Kome ovo nije dokaz da Hrišćanstvo jeste narodna vera nas Srba, ta ima neki problem, neku krizu u sebi. 

Pazimo: Koliko dugo smo Hrišćani i koju kulturu imamo? Nismo li mi napravili prvi manastir na Meteorima? I pored Hilandara nismo li sagradili još šest manastira na Svetoj Gori (ili od dvadeset manastira sedam su nastali od nas)? I nije ovo vekovima bio naš srpski manastir, a i danas imamo srpske monahe tamo, čak i iguman je Srbin ili barem beše iguman jedno vreme, ne znam kako je danas..?

Ovo je naša kultura. Nema li krizu identiteta onaj kome smeta ta njegova kultura?

Иако је наслов теме омашен и боље би било да слови српски народни обичаји или слично није ми јасно зашто се на то реагује тиме да су Срби изградили Григоријат итд што је крајње неповезано. 

Ваљда нам је свима или бар већини овде јасно у шта верујемо да се не би страшили да изучимо своје претхришћанско наслеђе, ваљда немамо толику кризу идентитета.:) Тим пре што и само Хришћанство у себе упија и изнутра преображава део наслеђа као што је упило и грчку философију и још много тога тако је и неке наше народне обичаје. И лепо је да их знамо, не видим што би био проблем да на поукама постоји и таква тема. 

Рецимо Срби су целом свету дали појам вампира и чињеница да су Аустроугарски владари овде слали лично докторе и научнике да изуче ту појаву о чему се писало и у медицинским журналима оновременим је нешто што је занимљиво а не нешто у шта ћемо сви да поверујемо ако не дај Боже отворимо такву тему на форуму.

Што се тиче фантазирања ака господар прстенова препоручио бих ти да још пар пута погледаш филм јер је дубоко натопљен хришћанском мишљу премда упакованој у другачију форму. Немој да те плаши то што нема крста нигде. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, sampaganini92 рече

Тим пре што и само Хришћанство у себе упија и изнутра преображава део наслеђа као што је упило и грчку философију и још много тога тако је и неке наше народне обичаје.

Da, to je sustina stvari.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Вилер Текс,
      Одличан текст Ведрана Гагића.
       
      Ведран Гагић: Зашто се Српска црква зове Српска | Видовдан Магазин | Српска традиција и национални интерес
      VIDOVDAN.ORG Где год погледам дебатира се око неке изјаве о. Гојка Перовића о томе да српска Црква није најсрећнији назив за...  
    • Од Поуке.орг инфо,
      Ево 15 година заједно са браћом свештеницима учествујем активно у готово свим важним догађајима, сусретима, посјетама, саборима…. Никада ово није била тема, чак ни у шали. Зашто?     – не постоји ни један црквени разлог, ни потреба, ни жеља за овако нечим.   – када би Црква тек тако мијењала своја устројства, називе и учења, повлађујући партијским интересима (било које партије, а камо ли оне на чијем челу су атеисти и антитеисти) она би одавно изгубила смисао.   На територији Црне Горе постоји и постојаће само једна канонска Црква – Српска Православна Црква, препозната, поштована и призната од свих других помјесних православних Цркава, са којима чини Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву.   Вјековима остајући вјерна Светом Сави, наша Митрополија је једина светосавска епархија која има 8 вјекова непрекинуту везу са Пећким Патријарсима. Зато титула црногорских митрополита краси и дио егзарх (чувар) трона Пећкога. Трудом и подвигом нашег Митрополита Амфилохија мисија СПЦ у ЦГ је позната у цијелом православљу, зато су наше светиње посјећивали и носили одавде највеличансвеније утиске сви православни поглавари,често нам говорећи како се на нашим саборима и у нашим светињама осјећају као у рају!   Црква у ЦГ је доживјела прави Васкрс, обновљени храмови, манастири, саграђени нови, народ се вратио Богу….. То значи да овдашња Црква има пуноћу благодати и силе Божије. Разбијати то, зарад неких националистичких разлога је лудост. Црква нити ствара нити укуда нације. У Цркви се не постаје ни Србин, ни Црногорац, ни Рис ни Грк. У Цркви се постаје Хришћанин!!!     Српска Православна Црква, као што то није ни једна помјесне православна црква, никада није била црква само једне нације, само једне државе, а још мање само једне партије. Она у својим њедрима прима све, без разлике на нацију, партију, године и сталеж. Није ли то резултат свих истраживања гдје грађани имају убедљиво највише повјерења у СПЦ, и то у времену најжешће пропаганде и напада?   Овакви памфлети се појављују искључиво као вид политичког притиска како би се у бићу цркве створили сумње, смутње и раздори. Како би се под тим притиском Црква, њени свештеници и епископи стално некоме правдали, доказивали и како би се од тих активности константно правили бомбастични наслови и вијести, а све то да се Црква представи за оно што она није. Но, Црква је овдје била и биће – стуб и тврђава истине!! (свиђело се то некоме или не).   Потрудимо се сви заједно да тако и остане. Зато, градимо, а не рушимо, волимо, а не мрзимо, узрастајмо и спасавајмо се а не срљајмо у пропаст зарад ситних интереса. Вјерујмо Цркви, једни другима и Бог ће помоћи. Све ово можемо само у Христу који нам снагу даје!!!       Извор: Ин4с
    • Од Поуке.орг инфо,
      Ево 15 година заједно са браћом свештеницима учествујем активно у готово свим важним догађајима, сусретима, посјетама, саборима…. Никада ово није била тема, чак ни у шали. Зашто?     – не постоји ни један црквени разлог, ни потреба, ни жеља за овако нечим.   – када би Црква тек тако мијењала своја устројства, називе и учења, повлађујући партијским интересима (било које партије, а камо ли оне на чијем челу су атеисти и антитеисти) она би одавно изгубила смисао.   На територији Црне Горе постоји и постојаће само једна канонска Црква – Српска Православна Црква, препозната, поштована и призната од свих других помјесних православних Цркава, са којима чини Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву.   Вјековима остајући вјерна Светом Сави, наша Митрополија је једина светосавска епархија која има 8 вјекова непрекинуту везу са Пећким Патријарсима. Зато титула црногорских митрополита краси и дио егзарх (чувар) трона Пећкога. Трудом и подвигом нашег Митрополита Амфилохија мисија СПЦ у ЦГ је позната у цијелом православљу, зато су наше светиње посјећивали и носили одавде највеличансвеније утиске сви православни поглавари,често нам говорећи како се на нашим саборима и у нашим светињама осјећају као у рају!   Црква у ЦГ је доживјела прави Васкрс, обновљени храмови, манастири, саграђени нови, народ се вратио Богу….. То значи да овдашња Црква има пуноћу благодати и силе Божије. Разбијати то, зарад неких националистичких разлога је лудост. Црква нити ствара нити укуда нације. У Цркви се не постаје ни Србин, ни Црногорац, ни Рис ни Грк. У Цркви се постаје Хришћанин!!!     Српска Православна Црква, као што то није ни једна помјесне православна црква, никада није била црква само једне нације, само једне државе, а још мање само једне партије. Она у својим њедрима прима све, без разлике на нацију, партију, године и сталеж. Није ли то резултат свих истраживања гдје грађани имају убедљиво највише повјерења у СПЦ, и то у времену најжешће пропаганде и напада?   Овакви памфлети се појављују искључиво као вид политичког притиска како би се у бићу цркве створили сумње, смутње и раздори. Како би се под тим притиском Црква, њени свештеници и епископи стално некоме правдали, доказивали и како би се од тих активности константно правили бомбастични наслови и вијести, а све то да се Црква представи за оно што она није. Но, Црква је овдје била и биће – стуб и тврђава истине!! (свиђело се то некоме или не).   Потрудимо се сви заједно да тако и остане. Зато, градимо, а не рушимо, волимо, а не мрзимо, узрастајмо и спасавајмо се а не срљајмо у пропаст зарад ситних интереса. Вјерујмо Цркви, једни другима и Бог ће помоћи. Све ово можемо само у Христу који нам снагу даје!!!       Извор: Ин4с
      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Митрополија црногорско-приморска организовала наставу вјеронауке путем Фејсбука. Часови носе универзалну хришћанску поруку и поуку, тако да након два онлајн часа која су већ емитована, имамо много добијених порука похвале и захвалности из многих земаља свијета гдје наш народ живи.     Крајем марта, тачније у суботу 28. марта, најмлађи су имали прилику да онлајн, на Фејсбук страници подгоричког Саборног храма Христвог Васкрсења испрате часове вјеронауке. Како су почели протекле седмице, тако ће се наставити до даљњег како је одлучио Катихетски одбор Митрополије црногорско-приморске. Тако ће млађи полазници вјеронауке, основношколци, поуке из вјере овим путем добијати суботом од 18 часова, док настава за средњошколце почиње у 18.30 часова. Часове је могуће пратити преко Фејсбук странице Саборног храма Христовог Васкрсења на адреси: facebook.com/hrampodgorica; такође и на Јутјуб каналу Саборног храма као и одређене садржаје на инстаграм страници: instagram.com/sabornihrampodgorica. Као и досад, часове ће им држати њихови вјероучитељи, најављује протојереј Мирчета Шљиванчанин, координатор Катихетског одбора Митрополије. Свештеник Шљиванчанин објашњава и зашто су се опредијелили за овај вид наставе.   – Познато је да су усљед пандемије корона вирусом, а на препоруку релевантних здравствених институција обустављена јавна окупљања у нашој земљи, а из разлога спречавања ширења нове заразне болети. Наша Митрополија, као и друге епархије СПЦ у Црној Гори, вођене бригом за здравље људи, што је у бићу саме Цркве, одмах и привремено су обуставиле и величанствене Литије, али и наставу вјеронауке, рад Богословије, рад духовних центара, пробе хорова и слично. Како настава вјеронауке представља један од најважних сегманата мисије Цркве, наш Катихетски одбор је дошао на идеју да у новонасталим условима, захваљујући савременим технолошким помагалима, организује наставу вјеронауке преко интернета. Све ово наравно са благословом митрополита Амфилохија. Циљ је да са нашом дјецом, која редовно похађају наставу вјеронауке при парохијама и храмовима Митрополије, останемо макар и на овај онлајн начин заједно, да се кроз овакве часове поучавамо вјери и да дјеца и омладина имају прилику да слободно вријеме испуне квалитетним и корисним садржајем – каже Шљиванчанин.   Он додаје да су часови првенствено намијењени дјеци из парохија Митрополије црногорско-приморске, но, пошто су друштвене мреже отворене за све, ове часове могу да прате сви заинтересовани независно од тога гдје живе.   – Часови носе универзалну хришћанску поруку и поуку, тако да након два онлајн часа која су већ емитована, имамо много добијених порука похвале и захвалности из многих земаља свијета гдје наш народ живи и то и од дјеце и њихових родитеља – каже Шљиванчнин.   Иначе, часови су прилагођени за двије старосне групе – основношколски и средњошколски узраст.   – Теме за млађу дјецу су празници који нам предстоје, они који претходе Васкрсу, Васкрс као највећи празник и они празници и догађаји који су након Васкрса. За средњошколску групу кроз ове часове за сада тумачимо Симбол Вјере, а то су основне истине вјере – појашњава Шљиванчанин.   С обзиром на ово стање, али и претходну праксу да се дјеца ангажују на конкретним задацима везаним за престојећи празник Васкрс, занимало нас је и како ће вјероучитељи испунити овај дио наставе вјеронауке.   – Потрудићемо се да дјеци у њиховим домовима дамо неке идеје како могу у овим условима да се радују празнику Васкрсења Христовог, заједно са породицом. То неће моћи замијенити ону радост коју сви доживљавамо када саборно у својим црквама славимо празник над празницима Васкрсење Христово, али ће бити помоћ да и у овој изолацији у којој смо сви, на најбољи могући начин доживомо овај велики празник и осјетимо његову радост – појашњава свештеник.   А, на који начин ће дјеца полагати, односно добити оцјене, ако се сиутација с пандемијом продужи, Шљиванчанин каже да се “моле и надају у милост Божију да ће ово искушење што прије проћи и да ће сви који су обољели што скорије оздравити и вратити се својим породичним и пословним обавезама”.   – Што се тиче наставе вјеронауке најважније је да се дјеца што прије врате да се са својим вјероучитељима и другарима друже, пјевају у цркви, играју и уче. Класично оцјењивање као у државним школама у настави вјеронауке какву имамо у Митрополији није важан дио наставног процесе и то изостаје и кад су редовне прилике – објашњава Шљиванчанин.   На крају, протојереј Шљиванчанин истиче: “Вјерска настава која преноси поуку о љубави према Богу не заоборавља ни поуку о важности љубави према човјеку”. Такође вјеронаука не само да оплемењује, већ и употпуњује опште образовање јер религија је један од стубова људске цивилизације и културе.   Преплет историје Цркве и државе   “Вјеронаука или поучавање о вјери присутно је у Цркви у разним видовима кроз цијелу њену историју. Основни циљ вјеронауке је, како то неко лијепо рече, да дјеца (или одрасли јер и одрасли могу бити ученици вјеронауке) сретну Бога, да упознају Бога и да се сједињују са Њим у Тајни Цркве кроз Свету Литургију”, истиче протојереј Шљиванчанин. Такође, оне који нијесу чланови Цркве вјеронаука упућује зашто би то требали бити, а оне крштене, упућује како још више да уроне у тајну живота у Богу, објашњава Шљиванчанин што је срж ове наставе. Он додаје:   – Немогуће је на прави начин знати историју Црне Горе, која је као ријетко гдје преплетена са историјом Цркве на овим просторима, без знања о Хришћанству односно Православљу. Такође и књижевност и умјетност стварана кроз историју у Црној Гори је и те како настајала у окриљу Цркве. Има још много свједочанстава која нам говоре да без познавања вјере није могуће на прави начин познавати ни друге науке. За то би нам требало много времена али оно што је сигурно је да вјерска настава позитивно утиче и на опште образовање – каже Шљиванчанин.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У новије вријеме примјећујемо тенденције појединих православних теолога да у јавност излазе са ставовима о хришћанској космологији, антропологији и еклисиологији који представљају нову интерпретацију ових области богословља. Свака од ових интерпретација је изазвала недоумице и полемике у црквеној јавности.      У овом тексту не желим да анализирам појединачне интерпретације или ставове везане за поменуте области богословља, већ наратив из кога сви ови ставови произилазе. За потребе текста овај наратив ћемо назвати “новоправославље”.    Концепт новоправославља се базира на принципима  десакрализације и демитологизације православног хришћанства.  Овај концепт као последицу има профанизацију православља, односно скретање православних хришћана са пута обожења на пут “грађанске еманципације”.  Идеал светости се замјењује идеалом кооперативног грађанина.   Овај концепт-наратив своју инспирацију налази у либералним протестантским заједницама, које су већ прошле транзицију из религијских у културно-политичко-активистичке институције.    По угледу на своје узоре, новоправославље има задатак да “осавремени” православље и да га тако учини компатибилним једном ширем глобалистичком и конзумеристичком наративу. То осавремењење треба да се деси кроз стварање новог дискурса који би био ослобођен од свих “митолошких” и “магијско-мистичних” елемената и који би омогућио флексибилније тумачење Светог Писма и Светог Предања.    Тако, на примјер, овај нови дискурс проглашава реалност преображаја творевине Божанском благодаћу Светог Духа за магијски концепт: Оном што је Божанском благодаћу освећено и преображено као што је Свето Причешће - Тијело и Крв Христова, одузимају се исцелитељска и осветитељска својства и оно се практично своди на дио фолклорних традиционалних ритуала. Молитва више није реално средство спасења и призивања  Божанске благодати а још мање оружје у борби против зла. Молитва је литерарни жанр, социјална манифестација или, у најбољем случају, једна од метода психотерапије.    Ова идеологија проповиједа и радикално флексибилан однос према Светом Писму, који се илуструје и кроз порицање истинитости старозавјетног учењу о стварању човјека по лику Божијем, тако сводећи смисао читавог домостроја спасења на апсурд. По ријечима Светог Аве Јустина Ћелијског:    “Новозавјетна антропологија стоји и пада са Старозаветном антропологијом. Боголикост човекова бића унакажена је добровољним грехом човековим, његовим савезом са ђаволом кроз грех, и последицу греха смрт. Бог је зато и постао човек: „да свој паки обновит образ истљевшиј грјехми“.*) Међутим, такозване научне антропологије не признају уопште боголикост човекова бића. Оне самим тим априори одричу богочовечанску еволуцију човекова бића. Ако човек није икона Божја, онда је Богочовек и Његово Еванђеље неприродно за таквог човека, и механичко, и неостварљиво. И још : ако човек није боголико биће, онда је и сам Богочовек непотребан. Јер научне еволуције не признају ни грех, ни Спаситеља од греха. Уовом земаљском свету “еволуције“ све је природно, нема места за грех. Зато је и смешно говорити о Спаситељу и спасењу од греха. In ultim linea: све је природно: и грех, и зло, и смрт. Јер, ако све еволуцијом долази човеку, и даје се, онда шта се ту има спасавати у њему, пошто ничег бесмртног и непролазног нема у њему, већ све од земље, земно,земљано, и као такво пролазно, трулежно, смртно. У таквом свету „еволуције“ нема место ни Цркви, која је тело Богочовека Христа. Теологија пак која своју антропологију заснива на теорији „научне“ еволуције није друго до contradictio in adjecto. Уствари, то је теологија без Бога и антропологија без човека. Није ли човек бесмртна, вечна и богочовечна икона Божја, онда су све теологије и све антропологије бесмислена лакрдија и трагична комедија.” (На богочовечанском путу, из писма Аве Јустина 19. новембра 1968)   Ово редефинисање хришћанске антропологије, неминовно доводи и до редефинисања хришћанске етике, обзиром да етика увијек произилази из антропологије. Тако, у једној десакрализованој антропологији, којој се одузима искупитељска а самим тим и есхатолошка перспектива, и у којој пали и огреховљени човјек остаје једино мјерило свих ствари, лако можемо замислити етику која отвара простор за еутаназију, абортусе, различите родне и брачне концепте.    Одузимајући православљу димензију светости, преображаја и исцјељења, новоправославље постепено претвара Цркву у простор за одржавање културно-умјетничких манифестација и испуњавање личних спиритистичких потреба.    Новоправославље такође тежи да се безусловно покорава мејнстрим идеологијама, научним теоријама, социјалним и родним концептима. А када се неко учење Цркве коси са било којим аспектом мејнстрим друштва -  то се учење  игнорише и означава као историјски артефакт.    Један од главних алата новоправославне теологије је редефинисање појмова. Тако да нпр. појам “васкрсења Христовог” се не односи на буквално васкрсење Христа из гроба него, вјероватно, на васкрсење Христово у нашем сјећању. У перспективи новоправославне теологије у Цркви треба и  даље да се служе литургије и пјевају тропари, али они попримају потпуно ново значење, углавном литерарно-метафоричко.    У овом контексту порука “Не дамо светиње” добија нову и још важнију димензију.   Крсто Станишић   Извор: Поуке.орг

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...