Jump to content

СРПСКА НАРОДНА РЕЛИГИЈА

Оцени ову тему


Recommended Posts

Srpska narodna religija: od Zduhaća i Suđaja do pravoslavlja

 

Srpska religija – hrišćanska, črvsta i homogena, nije oduvek bila takva. Ona vuče korene iz paganizma Starih Slovena koje je i danas zadržala. Ukoliko se pitate zašto su običaji baš takvi kakvi jesu, zašto i dalje postoji sujeverje i kako je ono nastalo, morate se vratiti dublje u istoriju. Morate se vratiti u vreme kada je religija bila mnogobožačka

https://www.youtube.com/watch?v=3yXmyCOq3Ok

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

  • Одговори 223
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

@Božena Наша народна вера је Православље. Ми смо Христов народ и то смо потврдили од Косова до Јадовна. И од Св. Јована Владимира преко Светог Саве па надаље. Све од раније што смо имали а што је Цркв

Свашта. На "светом" српском дрвету можда и расту разни плодови, али Христос свакако није један од њих.

Mi verujemo. Za nas vera nije folklor. Mi verujemo. I jasno je da ovi bogovi ne postoje. Sa obzirom da je mnogo tog slovenskog paganizma izmišljeno, počevši sa nacionalnim romantizmom 19. veka, koji s

Постоване слике

Mi verujemo. Za nas vera nije folklor. Mi verujemo. I jasno je da ovi bogovi ne postoje. Sa obzirom da je mnogo tog slovenskog paganizma izmišljeno, počevši sa nacionalnim romantizmom 19. veka, koji smo odbacili sa monahom Ilarijom Ruvarcem, preko ateizma do psevdo-religioznih šarlatanarija koje su ustvari takođe ateizam. Drugim rečima: Fantazija aka gospodar prstenova i Lovecraft'ov Ktulu-mit.

A šta se tiče narodne vere, Srbi i Hrišćani imaju svoju narodnu veru i religiju, a to je Hrišćanstvo. Sa Hrišćanstvom inače i nastajemo kao moderni narodi i nacije. Pre toga bili smo gomila plemena, neki narodi nisu ni postojali, Rusi na primer, Poljaci itd., njih tek Crkva formira. Isto tako i nas Srbe iako su neki naši stari Srbosloveni bili tamo neko pleme - ali i nas će tek Crkva da ujedini i da složi u jedan rod i jedan narod, tek sa Hrišćanstvom mi Srbi potsajemo nacija. I jedino nas Hrišćanstvo i održava. Kroz sve vekove i sve moguće nevolje do samog ropstva i holokausta jedino ostajemo mi Srbi Hrišćani. Kome ovo nije dokaz da Hrišćanstvo jeste narodna vera nas Srba, ta ima neki problem, neku krizu u sebi. 

Pazimo: Koliko dugo smo Hrišćani i koju kulturu imamo? Nismo li mi napravili prvi manastir na Meteorima? I pored Hilandara nismo li sagradili još šest manastira na Svetoj Gori (ili od dvadeset manastira sedam su nastali od nas)? I nije ovo vekovima bio naš srpski manastir, a i danas imamo srpske monahe tamo, čak i iguman je Srbin ili barem beše iguman jedno vreme, ne znam kako je danas..?

Ovo je naša kultura. Nema li krizu identiteta onaj kome smeta ta njegova kultura?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Nađu neku klinku koja skače gola po livadi, i njena golotinja treba sad da bude zamena za ovu našu kulturu? Za veru da ne govorim. Ili u šta treba da verujem, u hm-hm? A nijedna klinka ne ostaje navek klinka, ili kasnije nema mnogo šta da se vidi.... :coolio:

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Dakle, ništa novo na Poukama, čim se pomenu narodni običaji i tradicija, odmah se pada u trans,  Srbi izgleda ne smeju da imaju prošlost. I odmah zatrpate temu kuknjavom. Ali dobro,nije počelo daćama i koliko se pojelo, ili da li je na slavi bilo više od dva ovala.
I šta mi trpate temu nekim nesuvislim postovima koji ne prate temu? 
Da nije stare vere ne bi se narod digao u Crnoj Gori, to preci govore
 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 19 часа, Dragi рече

Mi verujemo. Za nas vera nije folklor. Mi verujemo. I jasno je da ovi bogovi ne postoje. Sa obzirom da je mnogo tog slovenskog paganizma izmišljeno, počevši sa nacionalnim romantizmom 19. veka, koji smo odbacili sa monahom Ilarijom Ruvarcem, preko ateizma do psevdo-religioznih šarlatanarija koje su ustvari takođe ateizam. Drugim rečima: Fantazija aka gospodar prstenova i Lovecraft'ov Ktulu-mit.

A šta se tiče narodne vere, Srbi i Hrišćani imaju svoju narodnu veru i religiju, a to je Hrišćanstvo. Sa Hrišćanstvom inače i nastajemo kao moderni narodi i nacije. Pre toga bili smo gomila plemena, neki narodi nisu ni postojali, Rusi na primer, Poljaci itd., njih tek Crkva formira. Isto tako i nas Srbe iako su neki naši stari Srbosloveni bili tamo neko pleme - ali i nas će tek Crkva da ujedini i da složi u jedan rod i jedan narod, tek sa Hrišćanstvom mi Srbi potsajemo nacija. I jedino nas Hrišćanstvo i održava. Kroz sve vekove i sve moguće nevolje do samog ropstva i holokausta jedino ostajemo mi Srbi Hrišćani. Kome ovo nije dokaz da Hrišćanstvo jeste narodna vera nas Srba, ta ima neki problem, neku krizu u sebi. 

Pazimo: Koliko dugo smo Hrišćani i koju kulturu imamo? Nismo li mi napravili prvi manastir na Meteorima? I pored Hilandara nismo li sagradili još šest manastira na Svetoj Gori (ili od dvadeset manastira sedam su nastali od nas)? I nije ovo vekovima bio naš srpski manastir, a i danas imamo srpske monahe tamo, čak i iguman je Srbin ili barem beše iguman jedno vreme, ne znam kako je danas..?

Ovo je naša kultura. Nema li krizu identiteta onaj kome smeta ta njegova kultura?



Odlican post, jedino mi se ne svidja guranje etnicke pripadnosti sa hriscanstvom. Mi "srbi" nemamo narodnu religiju, imamo ja i ti, Dragi i Mladen,  a Srbi nemaju, u sistini vecina Srba i nisu pravoslavci, ne znaju nista o pravoslavlju i ne zanima ih....

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 24.7.2020. at 20:56, Dragi рече

Mi verujemo. Za nas vera nije folklor. Mi verujemo. I jasno je da ovi bogovi ne postoje. Sa obzirom da je mnogo tog slovenskog paganizma izmišljeno, počevši sa nacionalnim romantizmom 19. veka, koji smo odbacili sa monahom Ilarijom Ruvarcem, preko ateizma do psevdo-religioznih šarlatanarija koje su ustvari takođe ateizam. Drugim rečima: Fantazija aka gospodar prstenova i Lovecraft'ov Ktulu-mit.

A šta se tiče narodne vere, Srbi i Hrišćani imaju svoju narodnu veru i religiju, a to je Hrišćanstvo. Sa Hrišćanstvom inače i nastajemo kao moderni narodi i nacije. Pre toga bili smo gomila plemena, neki narodi nisu ni postojali, Rusi na primer, Poljaci itd., njih tek Crkva formira. Isto tako i nas Srbe iako su neki naši stari Srbosloveni bili tamo neko pleme - ali i nas će tek Crkva da ujedini i da složi u jedan rod i jedan narod, tek sa Hrišćanstvom mi Srbi potsajemo nacija. I jedino nas Hrišćanstvo i održava. Kroz sve vekove i sve moguće nevolje do samog ropstva i holokausta jedino ostajemo mi Srbi Hrišćani. Kome ovo nije dokaz da Hrišćanstvo jeste narodna vera nas Srba, ta ima neki problem, neku krizu u sebi. 

Pazimo: Koliko dugo smo Hrišćani i koju kulturu imamo? Nismo li mi napravili prvi manastir na Meteorima? I pored Hilandara nismo li sagradili još šest manastira na Svetoj Gori (ili od dvadeset manastira sedam su nastali od nas)? I nije ovo vekovima bio naš srpski manastir, a i danas imamo srpske monahe tamo, čak i iguman je Srbin ili barem beše iguman jedno vreme, ne znam kako je danas..?

Ovo je naša kultura. Nema li krizu identiteta onaj kome smeta ta njegova kultura?

Иако је наслов теме омашен и боље би било да слови српски народни обичаји или слично није ми јасно зашто се на то реагује тиме да су Срби изградили Григоријат итд што је крајње неповезано. 

Ваљда нам је свима или бар већини овде јасно у шта верујемо да се не би страшили да изучимо своје претхришћанско наслеђе, ваљда немамо толику кризу идентитета.:) Тим пре што и само Хришћанство у себе упија и изнутра преображава део наслеђа као што је упило и грчку философију и још много тога тако је и неке наше народне обичаје. И лепо је да их знамо, не видим што би био проблем да на поукама постоји и таква тема. 

Рецимо Срби су целом свету дали појам вампира и чињеница да су Аустроугарски владари овде слали лично докторе и научнике да изуче ту појаву о чему се писало и у медицинским журналима оновременим је нешто што је занимљиво а не нешто у шта ћемо сви да поверујемо ако не дај Боже отворимо такву тему на форуму.

Што се тиче фантазирања ака господар прстенова препоручио бих ти да још пар пута погледаш филм јер је дубоко натопљен хришћанском мишљу премда упакованој у другачију форму. Немој да те плаши то што нема крста нигде. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, sampaganini92 рече

Тим пре што и само Хришћанство у себе упија и изнутра преображава део наслеђа као што је упило и грчку философију и још много тога тако је и неке наше народне обичаје.

Da, to je sustina stvari.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Будући да су се након изборног дана и синоћ многи грађани окупљали пред храмовима, обавеза нам је да још једном подсјетимо цјелокупну црногорску јавност да Црква не организује и не позива на ова окупљања нити на литије.   Звучни запис саопштења   Најновија масовна окупљања каква су била широм Црне Горе су, нажалост, произвела и неколико инцидената, да ли због провокација оних који су изгубили власт или не, свеједно је, они су потпуно непотребни и штетни за све нас. Овакве врсте окупљања носе потенцијал насиља својственог претходној власти, од кога народ који је побједио треба да буде исцијељен, при томе не смијемо да заборавимо ни ризик који и даље постоји од ширења новог коронавируса.   Сви људи су браћа и сестре, јер смо сви синови и кћери једнога Бога, Творца свих и свега. У таквој братској и сестринској љубави треба да проводимо и ове постизборне дане, као, уосталом и све дане свога живота. Надамо се да је тај дух братске слободе и поштовања оно што је побиједило и што побјеђује.   Немојмо да заборавимо да смо сви, без обзира на идеолошко-политичку, националну или вјерску припадност браћа и као такви грађани ове земље имамо права на своје разлике. Сада као никада морамо имати на уму ријечи Светог Петра II Ловћенског Тајновидца које је у ослобођеној Црној Гори поновио краљ и господар Никола: ”Брат је мио, ма које вјере био”. Немамо, међутим, ни као Хришћани, ни као цивилизовани људи, права да другог мрзимо због тога што има ставове другачије од наших. Напротив, апостол народа Павле вели: “Носите бремена један другог, и тако ћете испунити закон Христов.” (Гал. 6, 2)   Промјена која се у Црној Гори догодила не смије да буде повод за ширење било какве нетрпељивости. Мир и народна слога су најважнији да сада дође до мирног формирања истински демократске власти, први пут послије 75 година. Ниједан интерес, нечија радост или незадовољство изборним резултатом нису разлог да се грађани на било који начин сукобљавају. Зато сматрамо да је најбоље да предстојећи дани протекну без било каквих масовних окупљања, да би се показало да је дошло до истинских промјена у Црној Гори и да би се омогућило задуженим да изврше праве људске промјене, јер неће бити лако вратити народу оно што му је одузето, исцијелити друштво од опаке корупције и саможивости и градити будућност свих на богољубљу и братољубљу.   Митрополит црногорско-приморски Амфилохије   Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије   Епископ милешевски Атанасије   Епископ захумско-херцеговачки Димитрије     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Теби, изабраној војвоткињи Христовој, која си својим благочестивим и страдалним животом и великом љубављу према ближњима стекла слободу код Господа, узносимо топлу синовску молитву: Помози нам, Мајко наша, да се спасемо од зла овога света како би једном наследили Царство Небеско и угледавши тебе у њему ускликнули: Радуј се, Преподобна Ангелина, Мајко небеске доброте и милости!   Свети изданци владарске породице
      Mанастир Крушедол на Фрушкој Гори
        Прилог Радија Светигора   Ова Света и Преподобна Ангелина беше кћи благочестивог и православног кнеза албанског Аријанита из елбасанског краја, а свастика славног Ђурђа Скендербега. Живитељи те области, зване још и Скендерија, беху хришћани, већином православни, јер тада још не беху потчињени агарјанском ропству и отаџбина се њихова слављаше победом вере и оружја. У двору кнеза Аријанита расла је млада кћи његова Ангелина у страху Божјем и побожности, упућујући вољу своју и све своје духовне дарове на творење воље Божје. Име њене мајке није познато, но и она је сигурно била веома побожна и честита кад је тако хришћански дивно васпитала кћер своју у еванђелском учењу и владању. Још од детињства се на Светој Ангелини видео прст Промисла Божјег који ју је припремио за подвиге који су јој предстојали у њеном будућем животу.   У то време у албанске крајеве дође као изгнаник деспот српски Стефан Слепи, други син деспота Ђурђа Бранковића (1427.-1456.). Њега и његовог старијег брата Гргура Турци су 1441. године затворили и ослепили, па их после 1444. године слепе вратили у очев дом. По смрти њихова оца, деспота Ђурђа, владаше неко време Србијом њихов најмлађи здрави брат Лазар (1458.), а онда деспотом постаде овај блажени страдалник Стефан (док се његов старији брат, слепи Гргур, замонашио у Хиландару где је као монах Герман и умро, 16. октобра 1459. године, и погребен). На два месеца пред пад српске престонице Смедерева, због опште разјадињености и разбијености српског народа, "неки ђаволом управљани људи слагаше како је тобоже деспот Стефан неко зло учинио, те га истераше далеко из отачаства својега, да тако у туђини многе беде и невоље поднесе". Праведни Стефан се тада преко Будима повуче код своје сестре Катарине, цељске грофице, а од ње отиде у Дубровник, па одатле у Албанију да тамо потражи себи безопасно пристаниште. Дошавши у Албанију на њему се зби реч Господња: Господ штити дошљака (Пс.145,9), јер њега кнез Аријанит усрдно прими као брата и пријатеља. Па пошто се боравак деспотов код њега продужи тако да он постаде као домаћи, чесна кћи кнежева Ангелина у срцу своме заволе слепога Стефана, као некада Косара праведног краља Владимира, и замоли од родитеља благослов за брак са Стефаном. Родитељи дадоше свој пристанак и благослов, те се Ангелина венча са Стефаном у Скадру 1461. године, пошто у души својој жељаше да у свему дели судбину са изгнаним праведником слепим деспотом Стефаном.   Из овога Богом и родитељима благословеног брака њиховог родише им се синови Георгије (Ђорђе) и Јован, и кћи Мара. Док су деца расла у добрим наравима и васпитању, наиђе на њих нова злоба и нова несрећа. Безбожни Агарјани нападоше и на ту хришћанску земљу и пред собом све убијаху и уништаваху. Због тога се Стефан и Ангелина склоне са децом својом у Италију, у област Фурланију на северу (подручје Тршћанског залива). Ту се блажени и праведни деспот Стефан упокоји у Господу (9. октобра 1476 године), и би прослављен од Бога јављањима светлости на гробу и нетрулежношћу тела својега.   Праведна и верна супруга његова, блажена Ангелина, оставши удова нуждаваше се у основним потребама за живот, јер њу и њену сироту децу притискиваше и сиротиња и туђина. Да би олакшала деци својој она се обрати с молбом угарском краљу Матији и он се смилова и даде њој и синовима њеним на уживање сремски град Купиново на Сави. Узевши са собом нетрулежне мошти свога супруга Стефана, Света Ангелина са децом својом дође преко Беча и Будима у Купиново и тамо у цркви Светог апостола и еванђелиста Луке чесно положи Стефанове мошти (15. фебруара 1486. године). Мађарски краљ Матија подарио је био старијем сину Ангелинином Ђорђу титулу деспота и неке сремске области, но он се убрзо тога одрече у корист свога млађег брата Јована и сам се замонаши (1495. године) у манастиру Купинову, добивши на монашењу име Максим. Но ускоро затим умре млади деспот Јован (1502.), те Света Ангелина и Максим, заједно са Стефановим и Јовановим моштима, преселише се код влашког војводе Јована Радула, где свети Максим би хиротонисан за Митрополита влахозапланинског. Ту Максим измири војводу Радула са молдавским војводом Богданом и заједно са мајком му Светом Ангелином учинише они у тим крајевима многа добра дела.   Неколико година касније, Света Ангелина се са сином Максимом врати у Срем. Свети Максим постаде Митрополит београдски и сремски и заједно са мајком својом Ангелином подиже на огранцима Фрушке Горе у Срему свети манастир Крушедол и посвети га Благовештењу Пресвете Богородице. Ту Свети Максим пренесе из Београда своју епископску столицу и на тај начин обнови Сремску архиепископију. Ускоро и он почину у Господу (1516. године, 18. јануара, када се и слави његов спомен) и би погребен у својој задужбини Крушедолу.   Преподобна мати наша Ангелина прими овде у Срему свети и анђелски монашки чин, у женском манастиру код Крушедола, задржавши на монашењу исто име Ангелина (што значи: Анђелска). Од почетка свога земног живота она се усрдно подвизаваше на спасење своје душе, но сада приложи труд труду и подвиг подвигу. Сва се предаде молитви, делима милосрђа и оправљању светих храмова и манастира Божјих у Срему. Због свих тих својих многобројних дела, она је, као савршена хришћанка, супруга, мајка и монахиња, од народа с правом добила назив Мајка Ангелина. Поживевши тако свето и богоугодно, она најзад почину од трудова својих и мирно усну у Господу 30. јула 1520. године. Сахрањена би у женском манастиру крај Крушедола, а када после неколико година њено свето тело би објављено, њене свете мошти бише пренете у цркву манастира Крушедола и положене у исти ћивот са моштима светог јој сина Јована Деспота.   Ове свете и чудотворне мошти Сремских светитеља Бранковића Турци су заједно са манастиром Крушедолом палили 1716. године, а сачувала се од тада само лева рука Свете Мајке Ангелине. Службу овој Светој Мајци Српској написао је, ускоро по јављању њених чудотворних моштију, један од житеља манастира Крушедола. У овом светом манастиру на дан њеног спомена, 30. јула, бива велики празник и народни сабор. Молитвама Свете Мајке Ангелине нека Господ Свемилостиви и нас помилује и удостоји удела Светих Његових. Амин.   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Вилер Текс,
      Одличан текст Ведрана Гагића.
       
      Ведран Гагић: Зашто се Српска црква зове Српска | Видовдан Магазин | Српска традиција и национални интерес
      VIDOVDAN.ORG Где год погледам дебатира се око неке изјаве о. Гојка Перовића о томе да српска Црква није најсрећнији назив за...  
    • Од Поуке.орг инфо,
      Ево 15 година заједно са браћом свештеницима учествујем активно у готово свим важним догађајима, сусретима, посјетама, саборима…. Никада ово није била тема, чак ни у шали. Зашто?     – не постоји ни један црквени разлог, ни потреба, ни жеља за овако нечим.   – када би Црква тек тако мијењала своја устројства, називе и учења, повлађујући партијским интересима (било које партије, а камо ли оне на чијем челу су атеисти и антитеисти) она би одавно изгубила смисао.   На територији Црне Горе постоји и постојаће само једна канонска Црква – Српска Православна Црква, препозната, поштована и призната од свих других помјесних православних Цркава, са којима чини Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву.   Вјековима остајући вјерна Светом Сави, наша Митрополија је једина светосавска епархија која има 8 вјекова непрекинуту везу са Пећким Патријарсима. Зато титула црногорских митрополита краси и дио егзарх (чувар) трона Пећкога. Трудом и подвигом нашег Митрополита Амфилохија мисија СПЦ у ЦГ је позната у цијелом православљу, зато су наше светиње посјећивали и носили одавде највеличансвеније утиске сви православни поглавари,често нам говорећи како се на нашим саборима и у нашим светињама осјећају као у рају!   Црква у ЦГ је доживјела прави Васкрс, обновљени храмови, манастири, саграђени нови, народ се вратио Богу….. То значи да овдашња Црква има пуноћу благодати и силе Божије. Разбијати то, зарад неких националистичких разлога је лудост. Црква нити ствара нити укуда нације. У Цркви се не постаје ни Србин, ни Црногорац, ни Рис ни Грк. У Цркви се постаје Хришћанин!!!     Српска Православна Црква, као што то није ни једна помјесне православна црква, никада није била црква само једне нације, само једне државе, а још мање само једне партије. Она у својим њедрима прима све, без разлике на нацију, партију, године и сталеж. Није ли то резултат свих истраживања гдје грађани имају убедљиво највише повјерења у СПЦ, и то у времену најжешће пропаганде и напада?   Овакви памфлети се појављују искључиво као вид политичког притиска како би се у бићу цркве створили сумње, смутње и раздори. Како би се под тим притиском Црква, њени свештеници и епископи стално некоме правдали, доказивали и како би се од тих активности константно правили бомбастични наслови и вијести, а све то да се Црква представи за оно што она није. Но, Црква је овдје била и биће – стуб и тврђава истине!! (свиђело се то некоме или не).   Потрудимо се сви заједно да тако и остане. Зато, градимо, а не рушимо, волимо, а не мрзимо, узрастајмо и спасавајмо се а не срљајмо у пропаст зарад ситних интереса. Вјерујмо Цркви, једни другима и Бог ће помоћи. Све ово можемо само у Христу који нам снагу даје!!!       Извор: Ин4с
    • Од Поуке.орг инфо,
      Ево 15 година заједно са браћом свештеницима учествујем активно у готово свим важним догађајима, сусретима, посјетама, саборима…. Никада ово није била тема, чак ни у шали. Зашто?     – не постоји ни један црквени разлог, ни потреба, ни жеља за овако нечим.   – када би Црква тек тако мијењала своја устројства, називе и учења, повлађујући партијским интересима (било које партије, а камо ли оне на чијем челу су атеисти и антитеисти) она би одавно изгубила смисао.   На територији Црне Горе постоји и постојаће само једна канонска Црква – Српска Православна Црква, препозната, поштована и призната од свих других помјесних православних Цркава, са којима чини Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву.   Вјековима остајући вјерна Светом Сави, наша Митрополија је једина светосавска епархија која има 8 вјекова непрекинуту везу са Пећким Патријарсима. Зато титула црногорских митрополита краси и дио егзарх (чувар) трона Пећкога. Трудом и подвигом нашег Митрополита Амфилохија мисија СПЦ у ЦГ је позната у цијелом православљу, зато су наше светиње посјећивали и носили одавде највеличансвеније утиске сви православни поглавари,често нам говорећи како се на нашим саборима и у нашим светињама осјећају као у рају!   Црква у ЦГ је доживјела прави Васкрс, обновљени храмови, манастири, саграђени нови, народ се вратио Богу….. То значи да овдашња Црква има пуноћу благодати и силе Божије. Разбијати то, зарад неких националистичких разлога је лудост. Црква нити ствара нити укуда нације. У Цркви се не постаје ни Србин, ни Црногорац, ни Рис ни Грк. У Цркви се постаје Хришћанин!!!     Српска Православна Црква, као што то није ни једна помјесне православна црква, никада није била црква само једне нације, само једне државе, а још мање само једне партије. Она у својим њедрима прима све, без разлике на нацију, партију, године и сталеж. Није ли то резултат свих истраживања гдје грађани имају убедљиво највише повјерења у СПЦ, и то у времену најжешће пропаганде и напада?   Овакви памфлети се појављују искључиво као вид политичког притиска како би се у бићу цркве створили сумње, смутње и раздори. Како би се под тим притиском Црква, њени свештеници и епископи стално некоме правдали, доказивали и како би се од тих активности константно правили бомбастични наслови и вијести, а све то да се Црква представи за оно што она није. Но, Црква је овдје била и биће – стуб и тврђава истине!! (свиђело се то некоме или не).   Потрудимо се сви заједно да тако и остане. Зато, градимо, а не рушимо, волимо, а не мрзимо, узрастајмо и спасавајмо се а не срљајмо у пропаст зарад ситних интереса. Вјерујмо Цркви, једни другима и Бог ће помоћи. Све ово можемо само у Христу који нам снагу даје!!!       Извор: Ин4с
      View full Странице

×
×
  • Креирај ново...