Jump to content
uomo del Ve.Te.

Текстови/преводи Отаца Ране Цркве

Оцени ову тему

Recommended Posts

Овде на поукама.... претражио сам форум Патрологија од почетка до краја и видим недостају  текстови Отаца Ране Цркве – мислим конкретно на скениране књиге од прве до последње странице. Ово је важно зато што обично пре сваког текста има увод да би се сами текст контекст, циљ итд...лакше/боље разумели... На неким постављеним темама колико сам приметио могу се наћи окачени текстови али не у формату скениране књиге у ПДФ-у.

Тако....замолио бих ко год нађе неку комплетну књигу скенирану у ПДф формату тј.  преводе текстова Отаца Ране Цркве на било ком језику замољавам да окачи овде на овој теми линк...биће сигурно неко ко ће нешто прочитати од свега тога...

Ево текстови Апостолских Отаца на разним језицима:

Српски текст:

Дела Апостолских Ученика

https://libgen.is/book/index.php?md5=FD82F6DF8C788F0EEC8C969C4E29D956

Енглески текст:

The Apostolic Fathers: Greek Texts and English Translations, Michael W. Holmes, Baker Academic, 2007

https://libgen.is/book/index.php?md5=121CF6F3023DC55031117113DA4E8FFE

Италијански текст:

I Padri Apostolici - Antonio Quacquarelli, Collana di Testi Patristici volume 5   Città Nuova City: 1991

https://www.libgen.is/book/index.php?md5=78DEE8813654E01295796FE1CF1F5D30

Немачки текст:

Die Apostolischen Väter. Griechisch-deutsche Parallelausgabe, Andreas Lindemann, Henning Paulsen (Hg.), Mohr Siebeck, 1992

https://libgen.is/book/index.php?md5=46F9611FCFA487D9242D80DC870866F7

Француски текст:

Les pères apostoliques, Cerf 1990

https://www.libgen.is/book/index.php?md5=E2AFF54130FAA23258B4B28C9BF3A7B5

Зашто су важни текстови/списи Отаца Ране Цркве?

Зато што је то друга најважнија инстанца после Новог Завета по свим/многим Црквеним питањима...

Треба рећи и то да Нови Завет као књига (збир књига) коју ми познајемо данас била је формирана много касније него кад су те књиге (Јеванђеља, Посланице) писане појединачно.... имамо сведочанства код Јевсевија Кесаријског и Атанасија Великог у четвртом веку где они спомињу Нови Завет како ми то познајемо....

Тако да је од велике важности читати једно са другим (НЗ и Ране Оце) ако човек хоће да научи о свему ономе што нас учи Црква....тј. ако неко жели да зна шта је то Црква или било шта друго што је везано за Цркву требало би да почне са Посланицама/Јеванђељима и текстовима Отаца Ране Цркве... у свему постоји неки редослед хронолошки.... тако да је препоручљивије/боље/сигурније да неко учи из текстова из првог миленијума а не од неког ко је написао нешто у 20 или 21-ом веку-иако и ова опција није искључена али није баш 100% препоручљиво...

 

Поздрав за све људе добре воље :mahmah:

P.S Ако неко нађе неке добре студије/радове  на текстове Отаца може и то та окачи овде...

Хвала унапред

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Умријех причајући и понављајући....Оци Ране Цркве.... Оци Ране Цркве...Оци Ране Цркве....

Још један детаљ да споменем...негде сам већ о томе писао овде на поукама... у протеклих 20/30 година... доста је штампано/издавано мислим на духовну литературу... и у великом проценту по садржају у тим књигама су сентименталије, гуруизам, опичињеност чудима... и шта се догоди?

Људи који приђу Цркви (доста њих) почну читати то .... тако да неки свештенослужитељи из СПЦ и сва та литература их припреми/спреми да их у каснијим фазама Артемијевци у доста случајева само преузму код себе у свој зилотски табор и то вам је то.... шта је забрињавајуће је то да кад артемијевци избаце неки снимак на youtube за један дан имају по 15 или 20 хиљада прегледа... па ви видите....

 

По мени не треба ићи у крајност, треба бити разборит не ићи у крајност са рационализовањем а исто тако није добро ни ићи у крајност на другу страну, где људи постану опчињени сентименталијама и све се заврши на нивоу фасцинације чудима и тражења чуда....чуда су прејака храна чак и за оне који су 30 или 40 и више година у Цркви а не за почетнике... тако ја увек саветујем кад ме неко пита... кажем да прочитају прво Новозаветне посланице, Апостолске Оце па потом да чиају Јеванђеља и Охридски пролог...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 22 минута, uomo del Ve.Te. рече

Умријех причајући и понављајући....Оци Ране Цркве.... Оци Ране Цркве...Оци Ране Цркве....

Још један детаљ да споменем...негде сам већ о томе писао овде на поукама... у протеклих 20/30 година... доста је штампано/издавано мислим на духовну литературу... и у великом проценту по садржају у тим књигама су сентименталије, гуруизам, опичињеност чудима... и шта се догоди?

Људи који приђу Цркви (доста њих) почну читати то .... тако да неки свештенослужитељи из СПЦ и сва та литература их припреми/спреми да их у каснијим фазама Артемијевци у доста случајева само преузму код себе у свој зилотски табор и то вам је то.... шта је забрињавајуће је то да кад артемијевци избаце неки снимак на youtube за један дан имају по 15 или 20 хиљада прегледа... па ви видите....

 

По мени не треба ићи у крајност, треба бити разборит не ићи у крајност са рационализовањем а исто тако није добро ни ићи у крајност на другу страну, где људи постану опчињени сентименталијама и све се заврши на нивоу фасцинације чудима и тражења чуда....чуда су прејака храна чак и за оне који су 30 или 40 и више година у Цркви а не за почетнике... тако ја увек саветујем кад ме неко пита... кажем да прочитају прво Новозаветне посланице, Апостолске Оце па потом да чиају Јеванђеља и Охридски пролог...

Одлични су Свети Пајсије Светогорац и Свети Порфирије, од новијих отаца. Трезвени оци, које свако може да разуме. То треба штампати.

Софроније Сахаров је у рангу раних отаца. Божији поклон нашем нараштају. Наравно, и његов духовни отац Свети Силуан.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 14 минута, Вукашин рече

Трезвени оци, које свако може да разуме. То треба штампати.

У протеклих 20/30 година доста добрих ствари/књига је штампано/преведено али исто тако нажалост има један број тих духовних књига које су упитне што се тиче садржаја.... нажалост неки гледају и шта је профитабилно...било би добро да на нивоу СПЦ има неко (постављен од стране Сабора) ко би надгледао шта се преводи/издаје/штампа....

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 39 минута, uomo del Ve.Te. рече

У протеклих 20/30 година доста добрих ствари/књига је штампано/преведено али исто тако нажалост има један број тих духовних књига које су упитне што се тиче садржаја.... нажалост неки гледају и шта је профитабилно...било би добро да на нивоу СПЦ има неко (постављен од стране Сабора) ко би надгледао шта се преводи/издаје/штампа....

Постоји и доста некаквих малих издавача, који штампају јефтина издања, могуће неке и без благослова надлежног епископа. Тако да има гомила тих "шта ће бити", пророчанства ова и она и сл.

Доста се штампа и чисто аскетска литература, па ту тек треба бити опрезан. Супер је ово што ради манастир Жича. Штампали су тумачења светих Антонија, Макарија, Августина и Исихија од Емилијана Симонопетријског. Кога интересује таква литература, има мост преко којег ће полако да гази.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Људи који су писаном речју бранили Хришћанство од разних оптужби/напада....

Апологете другог века – текстови:

На Library Genesis (веб-страници) можете наћи доста добрих књига... ево овај пут ћу окачити линкове текстова Хришћанских Апологета из другог века.....

Јустин Мученик и Фолософ:

Justin, Philosopher and Martyr: Apologies , Oxford University Press, 2009

https://libgen.is/book/index.php?md5=9C6076CA2866962B6846F3A7F5B0AE13

Атинагора:

Athenagoras: Legatio and De Resurrectione, Oxford University Press, 1972

https://libgen.is/book/index.php?md5=46E7760D5F130D89089D8C844A22F531

Теофил Антиохијски:

Theophilus of Antioch: Ad Autolycum, Oxford University Press, 1970

https://libgen.is/book/index.php?md5=84738709DF1EF077E7EC8FA8E1142ECC

Татиан:

Tatian: Oratio ad Graecos and Fragments, Oxford University Press, 1982

https://libgen.is/book/index.php?md5=5F038992CCD15ED3695BDFBDD2F75DF5

Мелито Сардикијски/Сардички

Melito of Sardis: On Pascha and fragments, Oxford University Press, 1979

https://libgen.is/book/index.php?md5=D5C9B1837D4DED0DDBDCBDE1C8C4EEF4

 

Ево и неколико изуетно добрих студија на Апологете другог века:

Les Apologistes grecs du IIe siècle by Bernard Pouderon, Cerf 2012

https://libgen.is/book/index.php?md5=7B110E98A18A6BC95232F124FB4307F7

Les Apologistes chrétiens et la culture grecque by Bernard Pouderon, Beauchesne, 1998

https://libgen.is/book/index.php?md5=94553BBFD747F7EB4EDBA05BB6DD9EF1

Greek Apologists of the Second Century by Robert M. Grant, The Westminster Press, 1988

https://libgen.is/book/index.php?md5=CF73B25AA66E9AD64D0E5B66A0DFEFD5

In Defence of Christianity: Early Christian Apologists, Jakob Engberg, Anders-Christian Jacobsen, Jörg Ulrich (eds.), Peter Lang, 2014

https://libgen.is/book/index.php?md5=30A58BDD422CBDDD46835CD51DD80FE8

Defending Christ: The Latin Apologists before Augustine by Nicholas L. Thomas, Brepols Publishers, 2011

https://libgen.is/book/index.php?md5=C175247ABF3CC203BE9A3FB0EBEFAF6F

L'apologétique chrétienne gréco-latine à l'époque prénicénienne : Vandoeuvres-Genève, 13-17 septembre 2004

https://libgen.is/book/index.php?md5=0FFB334BF86B60E78351E876D20325BC

Apologie im frühen Christentum. Die Kontroverse um den christlichen Wahrheitsanspruch in den ersten Jahrhunderten by Michael Fiedrowicz, 2000

https://libgen.is/book/index.php?md5=F431F30D9FC36A55C77122318133C74D

 

 

Зашто су Апологете другог века/ зашто су ови људи важни?

 

Зато што нису били пасивни већ су срчано и на један мудар начин бранили Хришћанство кад су уследили физичка гоњење као и интелектуални напади/прогони од стране елите тадашњег света....

Поред многих ствари које бих могао, само да напишем два интересантна детаља:

Многи од Апологета су били преобраћеници у Хришћанство и потом су бранили позиције Хришћана.... нешто слично као и данас на Западу имате  да конвертити (метро Kallistos Ware, John McGuckin, Andrew Louth...) проповедају и бране Православне позиције.... док наши рођени православци ладе кокошији производ у ладовини и певају: Содухи Праведни, паки паки и Свјати Мученици... те профитабилне песмице....

А дрига ствар јесте коју ћу споменути јесте методологија/ мудри/разборити приступ Апологета начин на који су бранили позиције Хришћана...а што би ми данас могли да преузмемо/научимо од њих и то би могло и те како да послужи за мисију Цркве у ово наше време...

Апологете другог као изузетно образовани људи свог времена били су формирани/образовани по античком образовном систему/моделу и из тога су узели оно што су сматрали да им може послужити у одбрани Црквене позиције а то су: образце писања које је користила тадашња елита као и античку методологију ...ти људи (Апологете) су настојали да њивови списи имају како рационалне елементе тако и елементе вере као нешто што једно друго удопуњује... АЛИ  нису толико потезали за аргументима Светог писма и вере јер су знали да то није пуно/толико релевантно за многобожачку елиту... већ су више били усмерени да њихови списи имају једну већу дозу неке рационалне потврде у реторичком изношењу аргумената и брањењу Хришћанске позиције... као на пример зашто је логичнија Хришћанска позиција да може постојати само једно Врховно биће/принцип а не више њих.... тако да су Апологете за многе тврдње чак налазили потпору и у грчкој фолософији/списима....

.... Апологете скоро да и не спомињу или у назнакама спомињу: Оваплоћење као и то да је Христос основао Хришћанство, исто тако Христос се ретко спомиње као историјска личност.....већ Апологете говоре Христу/Сину Божијем као о Логосу а што је карактеристично за Јованово Јеванђеље и посланице, а све ово је било пријемчиво/приступално људима тог времена......дакле Хришћансе апологете као мудри људи знали су како да приступе неверујућим како обичним а тако и многобожачкој образованој елити.....

А шта се данас код нас дешава? Какав приступ/петодологију користе неки људи?

Ево да узмемо пример зилота или тих из СПЦ који су помало зилотски настројени... ови људи дођу тако, нађу се у друштву људи и одмах моментално их почну бомбрадовати о посту, молитви, чудима, овај духовник, онај, пророчаснтва о смаку света, да ли пише на садржају неког купљеног продукта/кесици да има уља кад је пост... итд... и ти људи кад чују све ово тј. ти који су ко зна кад подлесњи пут били у Цркви кад виде овакве моментало почну бежати....

....ти који су помало зилотски настројени уместо да седну са људима да попију, пиво, чашу ракије, кафе, сока...и да причају са ти људима о нечем десетом да виде шта је то о чему ти људи причају и да се тако укључи у разговор.... па да евентуално ако га неко нешто пита у вези Цркве да каже или ако процени/ одмерено да треба нешто рећи везано за Цркву да онда кажу... ови зилоти рафално крену на те који не верују....

...једноставно речено не треба бити досадан људима...треба наћи пирступ/метод како на који начин прићи људима и рећи то што човек има да каже.... баш као што су то радили мудри људи тј. Хришћанске Апологете....

Даље нажалост имао и још једну појаву у неким нашим манстирима где се у току Литургије проповеда по 20/30 и више минута (проповед не би требала бити дужа од 5-7 минута) па опет кад се дели нафора иде говоранција/обраћање, па онда у сали где је послужење иде још једна рунда проповеди од 30 до 40 минута где људи не могу на миру да се послуже са кафом, чајем соком и ако се шта постави да људи презалогаје.... а тек ти акатисти што се служе: тј. иде литругије... послужење у сали које траје 5 минута па потом иде акатист... а све ово времем од почетка Литургије па док не прекораче праг манастирски проповедање/говоранција иде рафално кад се год укаже прилика, људима се чак не да ни дах да узму.... тако на крају кад ти људи изађу из манастира/манстирске порте изгледају као да су били у рингу са  Тајсоном... неки дођу и не долазе више...

... по мени не треба бути досадан /напоран људима...треба имати једно господско опхођење/поштовање према свима... Е управо Хришћанске апологете другог века то све су имали то, били су права Господа како у интелектуално тако и духовном смисилу...

Човек кад узме читати те апологетске текстове који су написани пре толико векова види толико   интересантних детаља... и заиста може много да научи...па само човек за почетак  да прочита барем  апологије Св. Јустина Мученика и Философа колико може научити...

Поздраф за све људе добре воље :mahmah:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Evo, isto jedna studija Patristicke filozofije od Claudio Moreschini :

https://pouke.org/forum/index.php?/files/file/1143-claudio-moreschini-povijest-patristicke-filozofije/

I, ovde ovo - Studija o poznatom sporu Origena koji je branio veru protiv filosofa Celsa :

https://pouke.org/forum/index.php?/files/file/929-celso-origen/

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 58 минута, Bokisd рече

Evo, isto jedna studija Patristicke filozofije

Хвала пуно за остављене линкове...

Како решити ситуацију коју имамо у СПЦ?....(ја одговора/решења немам) а то је како да се све у СПЦ постави на један виши интелектуални и духовни ниво... а ето ваљда по узору на пример на Кападокијце и многе друге Оце ране Цркве који су били људи највећег интелектуалног и духовног калибра једном речју Гопода, права господа људи...разборити реални људи...

...а сад  у СПЦ питање је...како да се исчупамо из сујеверног/примитивног Хришћанства ...има доста људи у нашој Цркви који виде/разумеју: Гопопода Неба и Земље као духа из аладинове лампе који испуњава жеље...и Свештенство као неке чаробњаке са штапићем  који тамо прочитају неку молитву и хокус покус, абракадабра и решен проблем... а Црква..Св. Тајне, иконе, бројанице итд. виде се као неке амајлије....наравно има и људи у Цркви који не спадају у ову категорију...

На пример у Србији, Р. Српској, Црној Гори кад се гледа тај да кажем секуларни простор: већина новина и садржај, па теме о којијма се разговара на радио станицама, интернет порталима, па и доста ТВ. станица све то о чему се прича у доста случајева нема неки виши културно/интелектуалном/уметнички ниво чак и кад се разговара о озбиљним стварима.... ваљда  рекао бих нешто овако имамо можда слично и у Цркви...

Толико људи има у другим областима који су изузетно образовани... и имао сам ситауцију где ми је постављено питање зашто Црква нема образованије људе....

Кажем опет питање је како да се све у СПЦ постави на један виши интелектуални и духовни ниво?  На пример Кападокијци су били права ромејска господа, ГПОСПОДА ЉИДИ,  са највећим образовањем у времену у коме су живели, а исто тако о њиховој светости нема потребе да пишем/причам...

Сви се куну у Кападокијце, Св. Јована Златоустог и друге Оце Ране Цркве али кад треба нешто да се прочита онда је то "грдни поса"..... исто тако кад неко као на пример што сам ја и о. Зоран и кад причамо/пишемо о Оцима ране Цркве и њиховим списима...људи нас гледају кo' неке лудаке...

И ето шта сад ту чоек' да каже на све то....

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Pa, sta znam, vreme je tesko, spoljasnji materijalizam bukvalno 'ubija' duh i veru i tesko je pronaci u crkvi ljude revnosne za veru, ..... da ne pricamo o ljudima koji zive za veru i crkvu,.... i, onda kada nemamo kvantitet tesko moze da bude i nekog kvaliteta.

Ali, mislim da Bog kroz razne ljude u crkvi daje ipak koliko toliko da osetimo nesto i od vere koju su imali Kapadokijci i drugi slicni duhom. Ali, mislim da ih treba traziti i pronaci (ko lupom ... :stadaradim:), .... uh, mozda je za nas danasnje hriscane kakvi smo danas i to neki podvig i teskoca, da pokusamo da pronadjemo takve ljude i pisanija.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, uomo del Ve.Te. рече

Хвала пуно за остављене линкове...

Како решити ситуацију коју имамо у СПЦ?....(ја одговора/решења немам) а то је како да се све у СПЦ постави на један виши интелектуални и духовни ниво... а ето ваљда по узору на пример на Кападокијце и многе друге Оце ране Цркве који су били људи највећег интелектуалног и духовног калибра једном речју Гопода, права господа људи...разборити реални људи...

...а сад  у СПЦ питање је...како да се исчупамо из сујеверног/примитивног Хришћанства ...има доста људи у нашој Цркви који виде/разумеју: Гопопода Неба и Земље као духа из аладинове лампе који испуњава жеље...и Свештенство као неке чаробњаке са штапићем  који тамо прочитају неку молитву и хокус покус, абракадабра и решен проблем... а Црква..Св. Тајне, иконе, бројанице итд. виде се као неке амајлије....наравно има и људи у Цркви који не спадају у ову категорију...

На пример у Србији, Р. Српској, Црној Гори кад се гледа тај да кажем секуларни простор: већина новина и садржај, па теме о којијма се разговара на радио станицама, интернет порталима, па и доста ТВ. станица све то о чему се прича у доста случајева нема неки виши културно/интелектуалном/уметнички ниво чак и кад се разговара о озбиљним стварима.... ваљда  рекао бих нешто овако имамо можда слично и у Цркви...

Толико људи има у другим областима који су изузетно образовани... и имао сам ситауцију где ми је постављено питање зашто Црква нема образованије људе....

Кажем опет питање је како да се све у СПЦ постави на један виши интелектуални и духовни ниво?  На пример Кападокијци су били права ромејска господа, ГПОСПОДА ЉИДИ,  са највећим образовањем у времену у коме су живели, а исто тако о њиховој светости нема потребе да пишем/причам...

Сви се куну у Кападокијце, Св. Јована Златоустог и друге Оце Ране Цркве али кад треба нешто да се прочита онда је то "грдни поса"..... исто тако кад неко као на пример што сам ја и о. Зоран и кад причамо/пишемо о Оцима ране Цркве и њиховим списима...људи нас гледају кo' неке лудаке...

И ето шта сад ту чоек' да каже на све то....

 

Код у Цркви има свега али је далеко од овакве ситуације какву ви износите. Нисам сигуран на ваш статус у Цркви али звучите удаљени од народа да ме кажем издигнути са земље. Људи генерално или верују и труде се или уопште не верују а то што славе крсне славе и формално приступају појединим Светим Тајнама не значи да су људи сујеверни. Ја искрен да будем већи проблем видим у црквеном клиру, тотално одвојеном од духа нарада и усуђујем се да кажем да је литургијска обнова, уведена у СПЦ на овакав начин, допринела стању у којем смо. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      На заседању Свештеног Синода Руске Православне Цркве 16. и 17. јула 2020. године усвојена је следећа изјава у вези са одлуком турских власти да преиначе статус цркве Свете Софије.
      Свештени Синод Руске Православне Цркве дубоко жали због одлуке државних власти Турске да Светој Софији одузме музејски статус и преда је у богослужбену  употребу муслиманске заједнице.
      Поменута одлука донесена је без узимања у обзир молби и јасно израженог става предстојатеља и јерарха православних помесних Цркава, представника страних држава, многобројних међународних друштвених и правних организација, свештенства различитих религија и религијских традиција. Она вређа религијска осећања милиона хришћана широм света, што може довести до нарушавања међурелигијске равнотеже и међусобног разумевања између хришћана и муслимана, не само у Турској, већ и у другим местима.
      У условима када је хришћанство прогоњена религија у многим местима на планети, када се наставља егзодус хришћана са Блиског истока, ова одлука турских власти наноси посебан бол. Аја Софија је саграђена у славу Христа Спаситеља, а у сазнању милиона хришћана и даље је храм. За Православну Цркву овај храм има посебан историјски и духовни значај.
      Надамо се да ће турске власти уложити потребне напоре како би сачувале чудесно преживеле непроцењиве хришћанске мозаике и омогућиле хришћанским поклоницима приступ њима.
      Обраћајући се сестринским помесним Црквама, са посебном тугом констатујемо да овај догађај, тако тужан за свету Православну Цркву, затиче данашњи православни свет разједињеним, а то је непосредна последица антиканонске легализације раскола у Украјини, чиме су ослабљене наше могућности да се заједнички одупремо новим духовним претњама и цивилизацијским изазовима. Данас, у доба растуће хришћанофобије и појачаног притиска секуларног друштва на Цркву, јединство је још неопходније него што је било пре. Позивамо  сестринске помесне Цркве да заједнички, у духу мира и љубави у Христу, тражимо излаз из кризе.
      Изражавајући наду у даље очување и јачање узајамног поштовања и међусобног разумевања између верника различитих светских религија, такође апелујмо на светску заједницу да пружи сву могућу помоћ у одржавању посебног статуса цркве Свете Софије, која има трајни значај за све хришћане.
      Извор: Patriarchia.ru (с руског Информативна служба СПЦ)

      View full Странице
    • Од Поуке.орг инфо,
      На заседању Свештеног Синода Руске Православне Цркве 16. и 17. јула 2020. године усвојена је следећа изјава у вези са одлуком турских власти да преиначе статус цркве Свете Софије.
      Свештени Синод Руске Православне Цркве дубоко жали због одлуке државних власти Турске да Светој Софији одузме музејски статус и преда је у богослужбену  употребу муслиманске заједнице.
      Поменута одлука донесена је без узимања у обзир молби и јасно израженог става предстојатеља и јерарха православних помесних Цркава, представника страних држава, многобројних међународних друштвених и правних организација, свештенства различитих религија и религијских традиција. Она вређа религијска осећања милиона хришћана широм света, што може довести до нарушавања међурелигијске равнотеже и међусобног разумевања између хришћана и муслимана, не само у Турској, већ и у другим местима.
      У условима када је хришћанство прогоњена религија у многим местима на планети, када се наставља егзодус хришћана са Блиског истока, ова одлука турских власти наноси посебан бол. Аја Софија је саграђена у славу Христа Спаситеља, а у сазнању милиона хришћана и даље је храм. За Православну Цркву овај храм има посебан историјски и духовни значај.
      Надамо се да ће турске власти уложити потребне напоре како би сачувале чудесно преживеле непроцењиве хришћанске мозаике и омогућиле хришћанским поклоницима приступ њима.
      Обраћајући се сестринским помесним Црквама, са посебном тугом констатујемо да овај догађај, тако тужан за свету Православну Цркву, затиче данашњи православни свет разједињеним, а то је непосредна последица антиканонске легализације раскола у Украјини, чиме су ослабљене наше могућности да се заједнички одупремо новим духовним претњама и цивилизацијским изазовима. Данас, у доба растуће хришћанофобије и појачаног притиска секуларног друштва на Цркву, јединство је још неопходније него што је било пре. Позивамо  сестринске помесне Цркве да заједнички, у духу мира и љубави у Христу, тражимо излаз из кризе.
      Изражавајући наду у даље очување и јачање узајамног поштовања и међусобног разумевања између верника различитих светских религија, такође апелујмо на светску заједницу да пружи сву могућу помоћ у одржавању посебног статуса цркве Свете Софије, која има трајни значај за све хришћане.
      Извор: Patriarchia.ru (с руског Информативна служба СПЦ)
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Богослужење Цркве у својој свеобухватности представља многоцени дар Божји кроз чији драгоцени задржај, у виду молитава и химнографије свагда бивамо поучени светлим примерима светих угодника Божјих који су у свом подвигу просијали на славу Божју. И сâм текст Свете Литургије нас богомудро на неколико места подсећа на значај непрестаног помињања светитеља, не само у нашим личним молитвама, већ и у заједничким (саборним) молитвама Цркве, мислећи превасходно на сабрање Цркве као заједнице ради савршавања Свете Евхаристије.
       
      Давно је речено да богата и дивна химнографија цркве јесте препевано житије светитеља Божјих, и ваистину у служби Светих славних и свехвалних старастотерпаца Романових молитвено бивамо надахњивани њиховим врлинским и светим животом који је крунисан мученичком кончином за свога Господа.   У стихирама на Господи возвах Црква велича Светог благоверног Цара Николаја као верног и послушног служитеља Божјег који бивајући владар земаљског царства, својим животом сведочаше да је истинита  и сваке хвале достојна реч Божја да је небеско царство претежније од земаљског и да је вечна и једина права отаџбина нас хришћана управо на небесима. По речима црквеног песника Цар Николај је на своју царску власт гледао као на службу Богу и своме роду, увек имајући на уму еванђелске речи да ми овде немамо постојана града, него чекамо онај који ће доћи. Врхунац непоколебиве вере благоверног цара Николаја било је крајње смирење и молитва за гонитеље, које химнографија пореди са смирењем Светог Првомученика и Архиђакона Стефана који приликом каменовања узноси молитву Господу за своје мучитеље: Господе не урачунај им овај грех. Црквени песник велича и дивна и славна дела благоверне Царице Александре која је и своја чада одгајила у духу праве и истинске Православне вере, за које појемо да су постале дивне и миомирисне невесте Христове које својом љубављу и мудрошћу постадоше нове мудре девојке које су пошле у сурет женику Христу. Угледајући се на Христа који је из своје неизмерне љубави према нама претрпео телом страшна мучења, животворну смрт и погребење, тако и Свети Страстотерпци Романови као први међу народом свој подвиг крунишу неувелим венцем мучеништва.  
      Извод из химнографије Светим славним и добропобедним Страстотерпцима Романовим:   Када си за царевање Русијом био крунисан, помазаниче Николају, усрдно си се тада молио: „Владико и Господе мој, поучи ме за дело на које си ме послао, и нека са мном буде премудрост Твоја, да разумем шта је угодно пред очима Твојим, и да Ти у дан суда дам непостидан одговорˮ. Ти се тада ниси бринуо о слави земаљској, него, много више, о слави небеској. (Прва стихира на Господи возвах)   Све благочашће твоје у Христу беше, света мученице, царице Александра Руска, који си из Лутерове вере прешла у Православље и примила га свим срцем својим, заволевши молитву, храм Божји и поуке светоотачке. Као добронамерна мати, и своја чеда си у благочашћу одгајала, припремивши их за непорочну жртву за Христа. Тога ради те увек прослављамо. (Шеста  стихира на Господи возвах)   Кћери цареве, свете мученице дјеве, истинске невесте Христове, Олга, Татјана, Марија и Анастасија, ви сте као мудре еванђелске дјеве јелеј милосрђа у душама свагда чувале, усрдно послуживши страдалнима, убогима и болеснима. За оне што су вас прогонили Господу сте се до смрти молиле, а сада сте се у ложницу небеског Женика уселиле. Тага ради вас увек величамо. (Осма стихира на Господи возвах)   Када дође година страшна и када тама обухвати земљу руску, тада се појавише побијени за реч Божју. Ти си пак царе-мучениче, као зачетак нових страдалника, с богољубивом царицом, царском децом и верним слугама твојим с љубављу ускликивао: Приђите да принесемо себе Богу као жртву живу, да тако посведочимо веру православну и да се Царства небеског удостојимо. (Слава на литији)   Данас, благоверни људи, светло величамо седморо царских мученика, Христову домаћу цркву: Николаја и Александру, Алексеја, Олгу, Татјану, Марију и Анастасију. Они пак, који се многи окови и страдања нису плашили, од богобораца смрти и телесна страдања примише и одважност пред Господом у молитви задобише. Тога ради с љубављу ми кличемо: О свети страстотерпци, послушајте глас покајања и вапај народа нашег, и земљу руску у љубави ка Православљу утврдите, од међусобних сукоба сачувајте, мир свету од Бога испросите а за наше душе велику милост. (Тропар)   Изабрани од Цара над царевима и од Господара над господарима међу руским царевима, ви сте благоверни мученици, који сте због Христа муке душевне и телесну смрт примили и венцима се небеским овенчали. Стога вам с љубављу благодарно кличемо као нашим милостивим покровитељима: Радујте се, царски страстотерпци (мученици) и за свету Русију пред Богом усрдни молитвеници. (Кондак)     kатихета Бранислав Илић       *Објављено у Православном мисионару, бр. 358. новембар-децембар 2017. (стр. 21-22)   Ризница литургијског богословља и живота: Катихета Бранислав Илић: Свети царски мученици Романови у богослужењу Цркве
      BRANISLAVILIC.BLOGSPOT.COM  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Народ који је веран Богу и својој отаџбини биће чудесно Боогм благословен, рекао је митрополит кјатурски и сахкерски Данило из Грузијске православне цркве у својој недељној проповеди у Саборној цркви Свете Тројице.   Чудо је виђено у Грузији, где није дошло до ерупције епидемије вируса короне упркос чињеници да цркве никада нису биле затворене, као у многим другим земљама, нагласио је митрополит Данило.   „У питању је на првом месту грузијски етос ". „Неко може питати како је преживео. Преживео  је из два разлога: био је посвећен отаџбини и Богу. Онога ко је посвећен Богу и отаџбини, Бог неће  напустити и избавиће га Његова велика милост. "   „Данас смо видели пример ове милости“, наставио је митрополит. „Ова држава се, упркос многим проблемима, показала много заштићенијом од већих држава, и то се догодило зато што је наш народ дао све од себе, а људи који се до краја боре за земљу, љубав и морал - видеће чудо Божје. "   "Видели смо чудо које се догодило у Грузији", нагласио је он. „У упркос томе што богослужења никада нису престала, епидемија није избила у Грузији", митрополит Данило је рекао.   „Бог ће учинити чудо  народу који је одан Богу и отаџбини. Грузија је имала такве одане патриоте и зато је преживела," напоменуо је архијереј.   „Живот без Христа је смрт, а смрт са Христом је живот. То веровање нас је избавило од ове епидемије “, рекао је архијереј.   У марту је Грузијска патријаршија изјавила да је затварање цркава "неоправдана  увреда Бога".     Извор: Orthochristian.com (са енглеског Инфо-служба СПЦ)
      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Народ који је веран Богу и својој отаџбини биће чудесно Боогм благословен, рекао је митрополит кјатурски и сахкерски Данило из Грузијске православне цркве у својој недељној проповеди у Саборној цркви Свете Тројице.   Чудо је виђено у Грузији, где није дошло до ерупције епидемије вируса короне упркос чињеници да цркве никада нису биле затворене, као у многим другим земљама, нагласио је митрополит Данило.   „У питању је на првом месту грузијски етос ". „Неко може питати како је преживео. Преживео  је из два разлога: био је посвећен отаџбини и Богу. Онога ко је посвећен Богу и отаџбини, Бог неће  напустити и избавиће га Његова велика милост. "   „Данас смо видели пример ове милости“, наставио је митрополит. „Ова држава се, упркос многим проблемима, показала много заштићенијом од већих држава, и то се догодило зато што је наш народ дао све од себе, а људи који се до краја боре за земљу, љубав и морал - видеће чудо Божје. "   "Видели смо чудо које се догодило у Грузији", нагласио је он. „У упркос томе што богослужења никада нису престала, епидемија није избила у Грузији", митрополит Данило је рекао.   „Бог ће учинити чудо  народу који је одан Богу и отаџбини. Грузија је имала такве одане патриоте и зато је преживела," напоменуо је архијереј.   „Живот без Христа је смрт, а смрт са Христом је живот. То веровање нас је избавило од ове епидемије “, рекао је архијереј.   У марту је Грузијска патријаршија изјавила да је затварање цркава "неоправдана  увреда Бога".     Извор: Orthochristian.com (са енглеског Инфо-служба СПЦ)

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...