Jump to content

Епископ Сергије: Кад Београд гори постајемо гори

Оцени ову тему


Препоручена порука

 

На многаја љета за Владику. 
  • Vladika-Sergije-imendan-2017-44.jpg
 
За личне неуспјехе, посртања и падове најлакше је оптужити неког другог. Побјећи од себе је најлакше, али се тиме проблем не рјешава. Напротив! Потребно је суочити се са собом, али то је најтеже, јер је лакше видјети трун у оку брата свога, неголи брвно у оку своме (Лк. 6, 41).
 
Није на православном епископу да се бави политиком, по најмање оном партијском, али на скрнављење реда и поретка државе коју волимо, без чије помоћи не можемо, није могуће ћутати а гријех је прећутати, јер би то значило давати индиректну подршку онима који дјелом и ријечима желе да зацари општа анархија и безвлашће, да се Србима опет понови братоубилачка прошлост.
 
Нереди испред прелијепог здања Народне Скупштине Републике Србије пријали су оку само оних који Србији не желе добро, као и онима који би да без изборне воље закораче у српски парламент, јер једино тако могу прескочити народ који их напросто не жели за своје представнике.
 
Под плаштом жеље за ред и поредак производе се немири и анархија, а они који оптужују власт за ширење короне позивају грађане на окупљање, не би ли се тако, ваљда, стекао колективни имунитет на било какву одговорност за учињена недјела која смо имали прилике гледати у директном преносу.
 
Наравно, за све је окривљен Вучић, како од опозиције (чији представници народном вољом нису ни ушли у парламент), тако и од свих оних који би да стану на пут напретку Србије, јер им, очигледно, смета што Србија данас има свега више него јуче и што помаже свом народу у региону и дијаспори.
 
Без жеље да предсједника Вучића учиним већим него што јесте, морам нагласити да до његовог избора за предсједника Република Србија није ни знала да постоје Срби у овом дијелу Крајине. Тачније је рећи да је знала, али је нису занимали.
 
Знају Дрварчани колико је предсједник Вучић учинио за овај град, знају посебно они који раде у дрварском Јумку, у дрварском Дому здравља, али знају и они у Петровцу, Грахову и Гламочу. Тужно је рећи, али овдашњи Срби се по први пут у својој прошлости данас могу поуздати у Србију, јер је она тек ових година постала наша истинска матица.
 
У немирима испред Скупштине видјели смо и једног „свештеника“ који се сукобљавао са полицијом. Ријеч је о бившем монаху Антонију, који је лишен монашког чина прије више од десет година, али и даље злоупотребљава мантију, прљајући је својим поступцима. Дакле, није ријеч о било каквом свештенику (још мање о монаху), већ о преступнику о црквене и државне законе. Црква је одувијек поштовала легално изабране државне органе, сагласно њеним црквеним заповјестима.
 
Видјели смо током немира да они који тобоже воле и брину се за Косово, без стида и срама лупају свој и наш Београд, палећи аутомобиле своје полиције и нападајући саму полицију. Ако је то љубав према Србији, онда не желим да је такви „родољуби“ воле.
 
На крају, предсједник Вучић испаде крив за све! Ако је ту лаж могуће замислити као истину онда смо ми најсрећнији народ на планети, јер је предсједник Србије понио кривицу нас „безгрешних“.
 
Умјесто да сједињени гледамо како помоћи нашем народу на Косови и Метохији, Црној Гори, Македонији и српским Крајинама, ми ћемо у директном преносу опет гледати како се међусобно сукобљавамо, док наши освједочени непријатељи ликују, желећи опет видјети Београд у пламену.
 
Није до Вучића, до нас је, јер је питање колико наш нараштај заслужује земљу коју су нам оставили преци, да је чувамо чинећи је бољом, а не да је палимо, мрзећи браћу своју.
 
 
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 41
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Поента текста - наши непријатељи не мирују и зато сад не смемо да се ми ту нешто бунимо и протестујемо, пошто једино уједињени под председником можемо да се одбранимо и наставимо са напретком Србије :dobro:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Није на православном епископу да се бави политиком, по најмање оном партијском, али на скрнављење реда и поретка државе коју волимо, без чије помоћи не можемо, није могуће ћутати а гријех је прећутати, јер би то значило давати индиректну подршку онима који дјелом и ријечима желе да зацари општа анархија и безвлашће, да се Србима опет понови братоубилачка прошлост.

Рече човјек који је посјетио централу политичке странке, једини у историји :D Скрнављења реда и поретка чини предсједник, без чије помоћи владика вјероватно не може. Оглашава се на политичку тему човјек који изгледа не схвата да држава није предсједник, већ систем и поредак. Тако да овим писањем владика учини индиректну подршку предсједнику да овај и даље руши поредак, крши Закон о заштити здравља за вријеме епидемије, Устав (противуставно уводи ванредно стање), лаже о броју заражених, и сеири са масмедија и као нико до сад дијели српски народ и шаље батинаше на протестанте. Аферим владико за подршку!

Нереди испред прелијепог здања Народне Скупштине Републике Србије пријали су оку само оних који Србији не желе добро, као и онима који би да без изборне воље закораче у српски парламент, јер једино тако могу прескочити народ који их напросто не жели за своје представнике.

Изгледа да је посјета социјалистима пријала, па је уведена и комунистичка реторика, и позивање на народну вољу. Нереде је изазвао онај кога брани, а избори су једини у свијету гдје се изборни закон промијенио у сред изборног процеса. Али демократија схваћена као воља већине уз гажење уставних и законских принципа је за владику светиња, онда сутра кад дође неко други на тај начин, као Мило у Цг, а који неће бити добар за владику, онда ће бити друга прича.

Под плаштом жеље за ред и поредак производе се немири и анархија, а они који оптужују власт за ширење короне позивају грађане на окупљање, не би ли се тако, ваљда, стекао колективни имунитет на било какву одговорност за учињена недјела која смо имали прилике гледати у директном преносу.

Власт и јесте крива за ширење короне, јер су се са њом спрдали, па онда увели најдраконскије мјере уз кршење устава, па рекли да су побиједили и пустили да све буде сербез, па опет бројке почеше да расту. Обећавали вакцину за четири дана, да се неће заразити преко 10 људи, да је последњи заражени 10. јула, да сви изађу и да се заразе јер је вирус ослабио, број респиратора се никад није установио, имамо их највише, али и даље људи умиру јер не могу да буду на респиратору. А такав имунитет за било какву одговорност за учињена недјела је стекао онај кога владика брани. И сва његова недјела гледамо у 24сатном тв преносу. И као симболику одсуства било какве одговорности, орден Св Саве, да га краси. Нешто попут православне индулгенције!

Наравно, за све је окривљен Вучић, како од опозиције (чији представници народном вољом нису ни ушли у парламент), тако и од свих оних који би да стану на пут напретку Србије, јер им, очигледно, смета што Србија данас има свега више него јуче и што помаже свом народу у региону и дијаспори.

Јадни мали Вучић, он је за све крив. И он гура Србију у напредак, тако што се мијења статистику како се рачунају запослени, тако што мијења статистику обрачуна БДП-a, па нас може задужити за још 15 милијарди, тако што му је за пола путева наопака бивша власт обезбједила и паре и пројекте, а за оне за које су пројекти били готови, он уђе са кредитним аранжманом и најскупљом цијеном по километру аутопута у Европи, тако што нам дозволи и сурогат мајчинство и истосполни брак, тако што повуче суверенитет са Косова, тако што згази све демократске институције, тако да из Србије бјеже сви који могу да оду... 

Без жеље да предсједника Вучића учиним већим него што јесте, морам нагласити да до његовог избора за предсједника Република Србија није ни знала да постоје Срби у овом дијелу Крајине. Тачније је рећи да је знала, али је нису занимали.
 
Знају Дрварчани колико је предсједник Вучић учинио за овај град, знају посебно они који раде у дрварском Јумку, у дрварском Дому здравља, али знају и они у Петровцу, Грахову и Гламочу. Тужно је рећи, али овдашњи Срби се по први пут у својој прошлости данас могу поуздати у Србију, јер је она тек ових година постала наша истинска матица.
 
Да се стави мало на папир колико нечије фирме извуку пара из Републике Српске, па онда одузмемо колико држава Србија уложи, добили бисмо негативан резултат. Добро је да се улаже, али је лоше да је то маркетинг. И, ипак је за вријеме Коштунице дато највише, али обично се иде на општи губитак памћења код Срба. Исто тако знају и по мјестима у Србији гдје се ништа не улаже и гдје локални снс босови све однесоше.

У немирима испред Скупштине видјели смо и једног „свештеника“ који се сукобљавао са полицијом. Ријеч је о бившем монаху Антонију, који је лишен монашког чина прије више од десет година, али и даље злоупотребљава мантију, прљајући је својим поступцима. Дакле, није ријеч о било каквом свештенику (још мање о монаху), већ о преступнику о црквене и државне законе. Црква је одувијек поштовала легално изабране државне органе, сагласно њеним црквеним заповјестима.

Видјели смо га да се сукобљава са неким цивилима који су примјењивали силу над младићем. Интересантно је да за владику нису спорни батинаши који противно Закону о полицији у цивилу примјењује најтеже облике насиља, нити навијачи који умјесто полицаја успостављају ред и поредак. А и једно и друго је исто, само што су ови скинули униформу, а овај је обукао. А ниједни ни други то не смију. Само што је овај бранећи младића показао хришћански етос. Ето и то се пројави чак и код тако зилотски настројених монаха.

Видјели смо током немира да они који тобоже воле и брину се за Косово, без стида и срама лупају свој и наш Београд, палећи аутомобиле своје полиције и нападајући саму полицију. Ако је то љубав према Србији, онда не желим да је такви „родољуби“ воле.

Па како онда владика подржава Вучића, кад је он исто тако тобож бринуо о Косову или о Караџићу, па се исто лупао наш Београд (кад су хапсили Младића, иако је говорио да је дом Вучића и његов дом, предсједник је морао да однесе тетки лијек). Ако је љубав према Србији да неко гази уставни и правни поредак, да испира мозак нацији, да гази све оне који му се супростављају, онда ни ја не желим таквог предсједника. А још мање желим да тог човјека са очигледно демонским претензијама (или се покори или нестани) орденује Св Синод. Али ни мене ни владику нико не пита у овој ствари. А потези предсједника кога тако подржава, и воде у то, да је једино рјешење борбе улица. Тражили сте, гледајте!

На крају, предсједник Вучић испаде крив за све! Ако је ту лаж могуће замислити као истину онда смо ми најсрећнији народ на планети, јер је предсједник Србије понио кривицу нас „безгрешних“.

Кад неко преузме сву моћ одлучивања, онда преузима и сву кривицу за те одлуке. А наш предсједник воли и једно и друго. И каква једна мисао. Грешни Вучић узима на себе кривицу безгрешних, ако Господ наш безгрешни узима на себе гријехе свијета, не сугерише ли владика да је Вучић антипод. Зашто је онда страшно ако је православни хришчанин против таквог култа, кога као што видимо, гаје наши епископи.

 

Умјесто да сједињени гледамо како помоћи нашем народу на Косови и Метохији, Црној Гори, Македонији и српским Крајинама, ми ћемо у директном преносу опет гледати како се међусобно сукобљавамо, док наши освједочени непријатељи ликују, желећи опет видјети Београд у пламену.

А шта ради наш предсједник, што нас не уједини по тим питањима. Он се не мјеша у унутрашња питања Црне Горе, са Косова је већ повукао суверенитет и оставио батинаше да спроводе вољу народа, и сад му је остало да само батинашима спроводи вољу и по српским градовима. 

 

Није до Вучића, до нас је, јер је питање колико наш нараштај заслужује земљу коју су нам оставили преци, да је чувамо чинећи је бољом, а не да је палимо, мрзећи браћу своју.

Наравно да је до нас, кад смо дозволили да нам се деси Вучић који је погазио државу и претворио је у своју деспотију. Слободу од предака даровану, он је узурпирао. Али га соколе ријечи наших владика. Они и не виде мржњу коју са екрана сипа Вучић, па је овај издајник, онај лопов, ономе су дјеца оваква, а он је јадан добар и свет. Цвијет светосавски! 

Након читања овог текста сам схватио, да би поред исповједања вјере, ваљало увести и обавезан тест интелигенције за епископе. 

Ово није политика, ово је политиканство и демагогија. Политика, као брига о полису, брига о систему и поретку, је најузвишенија дјелатност којим се јавна личност може бавити. Овај владикин текст је благо речено, срамота!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Невезано за (анти) црквено-политичко деловање, видео сам на више снимака како Драган-Антоније улеће у гужву и спасава људе батина од полиције и неких ликова у цивилу. 

Да не носи мантију, попио би батине 1/1 :D

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Тачно је да смо гори. Гори него икада. Какви смо ми, такву нам је власт Бог допустио. Када једна нација пошаље преко 18 милиона СМС порука за финале "Задруге" и потроши за то преко 5 милиона евра, онда и заслужује гор(к)е владаре. А још горче од тих горких владара јесте јадна (непостојећа) алтернатива (тзв. опозиција). Потрошени смо. Немамо човека. Немамо људи. Немамо идеја. Будућа Скупштина Републике Србије биће огледало наше потрошености.

Бог нека нам је у помоћи. Да нам прво памет избистри, а после ће полако све доћи на своје.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 24 минута, Александар Милојков рече

Немамо човека.

Немој тако. Претјерујеш. Па још нам је Пилат јасно рекао да имамо човјека. Само да се мало отријезнимо и биће то све добро.

Не замјери, шалим се, на жалост. Лакоћа с којом ће нас антихрист придобити већ се види на нивоу дневне политике. Чак и у Цркви. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Ристо Подвожњак рече

Није на православном епископу да се бави политиком, по најмање оном партијском, али на скрнављење реда и поретка државе коју волимо, без чије помоћи не можемо, није могуће ћутати а гријех је прећутати, јер би то значило давати индиректну подршку онима који дјелом и ријечима желе да зацари општа анархија и безвлашће, да се Србима опет понови братоубилачка прошлост.

Рече човјек који је посјетио централу политичке странке, једини у историји :D Скрнављења реда и поретка чини предсједник, без чије помоћи владика вјероватно не може. Оглашава се на политичку тему човјек који изгледа не схвата да држава није предсједник, већ систем и поредак. Тако да овим писањем владика учини индиректну подршку предсједнику да овај и даље руши поредак, крши Закон о заштити здравља за вријеме епидемије, Устав (противуставно уводи ванредно стање), лаже о броју заражених, и сеири са масмедија и као нико до сад дијели српски народ и шаље батинаше на протестанте. Аферим владико за подршку!

Нереди испред прелијепог здања Народне Скупштине Републике Србије пријали су оку само оних који Србији не желе добро, као и онима који би да без изборне воље закораче у српски парламент, јер једино тако могу прескочити народ који их напросто не жели за своје представнике.

Изгледа да је посјета социјалистима пријала, па је уведена и комунистичка реторика, и позивање на народну вољу. Нереде је изазвао онај кога брани, а избори су једини у свијету гдје се изборни закон промијенио у сред изборног процеса. Али демократија схваћена као воља већине уз гажење уставних и законских принципа је за владику светиња, онда сутра кад дође неко други на тај начин, као Мило у Цг, а који неће бити добар за владику, онда ће бити друга прича.

Под плаштом жеље за ред и поредак производе се немири и анархија, а они који оптужују власт за ширење короне позивају грађане на окупљање, не би ли се тако, ваљда, стекао колективни имунитет на било какву одговорност за учињена недјела која смо имали прилике гледати у директном преносу.

Власт и јесте крива за ширење короне, јер су се са њом спрдали, па онда увели најдраконскије мјере уз кршење устава, па рекли да су побиједили и пустили да све буде сербез, па опет бројке почеше да расту. Обећавали вакцину за четири дана, да се неће заразити преко 10 људи, да је последњи заражени 10. јула, да сви изађу и да се заразе јер је вирус ослабио, број респиратора се никад није установио, имамо их највише, али и даље људи умиру јер не могу да буду на респиратору. А такав имунитет за било какву одговорност за учињена недјела је стекао онај кога владика брани. И сва његова недјела гледамо у 24сатном тв преносу. И као симболику одсуства било какве одговорности, орден Св Саве, да га краси. Нешто попут православне индулгенције!

Наравно, за све је окривљен Вучић, како од опозиције (чији представници народном вољом нису ни ушли у парламент), тако и од свих оних који би да стану на пут напретку Србије, јер им, очигледно, смета што Србија данас има свега више него јуче и што помаже свом народу у региону и дијаспори.

Јадни мали Вучић, он је за све крив. И он гура Србију у напредак, тако што се мијења статистику како се рачунају запослени, тако што мијења статистику обрачуна БДП-a, па нас може задужити за још 15 милијарди, тако што му је за пола путева наопака бивша власт обезбједила и паре и пројекте, а за оне за које су пројекти били готови, он уђе са кредитним аранжманом и најскупљом цијеном по километру аутопута у Европи, тако што нам дозволи и сурогат мајчинство и истосполни брак, тако што повуче суверенитет са Косова, тако што згази све демократске институције, тако да из Србије бјеже сви који могу да оду... 

Без жеље да предсједника Вучића учиним већим него што јесте, морам нагласити да до његовог избора за предсједника Република Србија није ни знала да постоје Срби у овом дијелу Крајине. Тачније је рећи да је знала, али је нису занимали.
 
Знају Дрварчани колико је предсједник Вучић учинио за овај град, знају посебно они који раде у дрварском Јумку, у дрварском Дому здравља, али знају и они у Петровцу, Грахову и Гламочу. Тужно је рећи, али овдашњи Срби се по први пут у својој прошлости данас могу поуздати у Србију, јер је она тек ових година постала наша истинска матица.
 
Да се стави мало на папир колико нечије фирме извуку пара из Републике Српске, па онда одузмемо колико држава Србија уложи, добили бисмо негативан резултат. Добро је да се улаже, али је лоше да је то маркетинг. И, ипак је за вријеме Коштунице дато највише, али обично се иде на општи губитак памћења код Срба. Исто тако знају и по мјестима у Србији гдје се ништа не улаже и гдје локални снс босови све однесоше.

У немирима испред Скупштине видјели смо и једног „свештеника“ који се сукобљавао са полицијом. Ријеч је о бившем монаху Антонију, који је лишен монашког чина прије више од десет година, али и даље злоупотребљава мантију, прљајући је својим поступцима. Дакле, није ријеч о било каквом свештенику (још мање о монаху), већ о преступнику о црквене и државне законе. Црква је одувијек поштовала легално изабране државне органе, сагласно њеним црквеним заповјестима.

Видјели смо га да се сукобљава са неким цивилима који су примјењивали силу над младићем. Интересантно је да за владику нису спорни батинаши који противно Закону о полицији у цивилу примјењује најтеже облике насиља, нити навијачи који умјесто полицаја успостављају ред и поредак. А и једно и друго је исто, само што су ови скинули униформу, а овај је обукао. А ниједни ни други то не смију. Само што је овај бранећи младића показао хришћански етос. Ето и то се пројави чак и код тако зилотски настројених монаха.

Видјели смо током немира да они који тобоже воле и брину се за Косово, без стида и срама лупају свој и наш Београд, палећи аутомобиле своје полиције и нападајући саму полицију. Ако је то љубав према Србији, онда не желим да је такви „родољуби“ воле.

Па како онда владика подржава Вучића, кад је он исто тако тобож бринуо о Косову или о Караџићу, па се исто лупао наш Београд (кад су хапсили Младића, иако је говорио да је дом Вучића и његов дом, предсједник је морао да однесе тетки лијек). Ако је љубав према Србији да неко гази уставни и правни поредак, да испира мозак нацији, да гази све оне који му се супростављају, онда ни ја не желим таквог предсједника. А још мање желим да тог човјека са очигледно демонским претензијама (или се покори или нестани) орденује Св Синод. Али ни мене ни владику нико не пита у овој ствари. А потези предсједника кога тако подржава, и воде у то, да је једино рјешење борбе улица. Тражили сте, гледајте!

На крају, предсједник Вучић испаде крив за све! Ако је ту лаж могуће замислити као истину онда смо ми најсрећнији народ на планети, јер је предсједник Србије понио кривицу нас „безгрешних“.

Кад неко преузме сву моћ одлучивања, онда преузима и сву кривицу за те одлуке. А наш предсједник воли и једно и друго. И каква једна мисао. Грешни Вучић узима на себе кривицу безгрешних, ако Господ наш безгрешни узима на себе гријехе свијета, не сугерише ли владика да је Вучић антипод. Зашто је онда страшно ако је православни хришчанин против таквог култа, кога као што видимо, гаје наши епископи.

 

Умјесто да сједињени гледамо како помоћи нашем народу на Косови и Метохији, Црној Гори, Македонији и српским Крајинама, ми ћемо у директном преносу опет гледати како се међусобно сукобљавамо, док наши освједочени непријатељи ликују, желећи опет видјети Београд у пламену.

А шта ради наш предсједник, што нас не уједини по тим питањима. Он се не мјеша у унутрашња питања Црне Горе, са Косова је већ повукао суверенитет и оставио батинаше да спроводе вољу народа, и сад му је остало да само батинашима спроводи вољу и по српским градовима. 

 

Није до Вучића, до нас је, јер је питање колико наш нараштај заслужује земљу коју су нам оставили преци, да је чувамо чинећи је бољом, а не да је палимо, мрзећи браћу своју.

Наравно да је до нас, кад смо дозволили да нам се деси Вучић који је погазио државу и претворио је у своју деспотију. Слободу од предака даровану, он је узурпирао. Али га соколе ријечи наших владика. Они и не виде мржњу коју са екрана сипа Вучић, па је овај издајник, онај лопов, ономе су дјеца оваква, а он је јадан добар и свет. Цвијет светосавски! 

Након читања овог текста сам схватио, да би поред исповједања вјере, ваљало увести и обавезан тест интелигенције за епископе. 

Ово није политика, ово је политиканство и демагогија. Политика, као брига о полису, брига о систему и поретку, је најузвишенија дјелатност којим се јавна личност може бавити. Овај владикин текст је благо речено, срамота!

Brate, jel ti zaista misliš da ć neko da čita kilometarske poruke?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 52 минута, Александар Милојков рече

Тачно је да смо гори. Гори него икада. Какви смо ми, такву нам је власт Бог допустио. Када једна нација пошаље преко 18 милиона СМС порука за финале "Задруге" и потроши за то преко 5 милиона евра, онда и заслужује гор(к)е владаре. А још горче од тих горких владара јесте јадна (непостојећа) алтернатива (тзв. опозиција). Потрошени смо. Немамо човека. Немамо људи. Немамо идеја. Будућа Скупштина Републике Србије биће огледало наше потрошености.

Бог нека нам је у помоћи. Да нам прво памет избистри, а после ће полако све доћи на своје.

Zaboravio si 200 eura za slikanje sa Lunom :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Вукашин рече

Невезано за (анти) црквено-политичко деловање, видео сам на више снимака како Драган-Антоније улеће у гужву и спасава људе батина од полиције и неких ликова у цивилу. 

Да не носи мантију, попио би батине 1/1 :D

 

 

 

Da policija misli mojom glavom ne bi ta mantija ništa vredela...kao što i ne vredi

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Јаљ сам се питао одакле људи из Крајине осећају тугу када су видели како се Боград ломи. И Владика је све објаснио. Ко има уши да чује...

Председник значи води рачуна о Србима где год да смо, кажу да паре иди и у Црну Гору,  и треба да се замислимо када кренемо да ломимо град и показујемо нејединство, Само слога Србина спасва.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, mario beloti рече

Јаљ сам се питао одакле људи из Крајине осећају тугу када су видели како се Боград ломи. И Владика је све објаснио. Ко има уши да чује...

Председник значи води рачуна о Србима где год да смо, кажу да паре иди и у Црну Гору,  и треба да се замислимо када кренемо да ломимо град и показујемо нејединство, Само слога Србина спасва.

Види једну ствар. Срби ван Србије, у свим крајинама, одувијек су гинули и гинуће за матицу и имају сасвим, али сасвим другачији однос према свим могућим и немогућим збивањима у матици. Али то, што им је срце окренуто према матици, не значи да не могу бити преварени. И што је још горе, да не могу бити злоупотребљени у дневнополитичке сврхе. Јесте слога одговор, али ко ће нас то објединити? И на којим основама, ако не у Цркви? 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Вукашин рече

Да не носи мантију, попио би батине 1/1

Зато је и носи, да не добије по њушци, ако то није претешка ријеч. А ако јесте, да не добије по лабрњи. Гледао сам онај неки његов видео, а уопште нисам знао о коме је ријеч и само сам се питао, који је ово црни монах? Које он има везе са монаштвом?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Владика ако ваља, када прича, прича за сав свој народ јер он је гарант јединства. Ја сам уверен да они сви тамо мисле то што је и Владика рекао, а и кроз разговор са људима оданде сам видео да је тако. Причати о некој манипулацији је непотребно јер су тамо људи већ једном продани и остављени на немилост,  поред Цркве која им је једина остала. Али настављају да се боре и живе и осоколила их је помоћ из Србије.

Др. Раковић, историчар,  није уопште неки СНС нити љубитељ режима, забрањено му да уђе у Црну Гору, каже да Србија значајна средства издваја да помаже Србе у Црној Гори и ту каже режиму нема пуно да се замери.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У четврту недеље по Духовима, 18. јула 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Јеротеј, викар Патријарха српског, служио је свету архијерејску Литургију у старој Саборној цркви у Београду.
      Саслуживали су протојереј-ставрофор Бранко Топаловић, јереј Арсен Миловановић, протођакони Радомир Перчевић и Дамјан Божић и јерођакон Еразмо (Бранковски).
      „Данашње Јеванђеље нам говори о вери, дубоком смирењу и милостивом срцу,“ истакао је епископ Јеротеј тумачећи прочитано  јеванђелско зачало. „Римски центурион, о коме се говори у Јеванђељу очигледно је био добар човек и то видимо из неколико примера. То видимо из речи самог капетана римског који каже да зна шта значи наредити неком и нешто рећи, јер су сви војници трчали да испуне његово наређење. У тим речима видимо да је он био добар човек, па су стога и војници с љубављу испуњавали његове наредбе. Уз то да је био добар човек види се и према његовом односу према његовом слузи који је највероватније био исто његов војник. Капетан је на све могуће начине покушао да нађе лек свом слузи и онда је чуо да постоји један необичан човек пророк, Исус из Назарета, који проповеда Јеванђеље о Царству Божјем и који изгони демоне из људи и исцељује сваку болест и недуг“.
      „Чувши речи Христове капетан је поверовао да му Он може помоћи, јер је био добар човек, а та његова доброта и смирење су били плодно тло за веру. Разговог Господа и капетана је био кратак, обичан, али нимало једноставан. Са једне стране стајао је капетан римске војске која је била окупаторска, а са друге стране, стајао је Исус из Назарета, припадник јеврејског народа који је трпео страшна страдања од римског окупатора. Али капетан, уверен у чуда која је Господ Христос чинио, прилази и једноставно моли за помоћ. И Господ, иако је то био Римљанин, одмах му је одговорио: „Ја ћу доћи и исцелићу га“. Није га питао ни за каве детаље, није га питао ни ко је ни шта је. Он је једноставно прозрео у душу тог човека, у његову бол и хтео је да му помогне. А капетан, као један дубоко смирени човек, и као што обично смирени реагују, када их посети благодат Божја, они постају још смиренији. Још се више смиравају до праха и пепела. И тај незнабожац Римљанин говори Господу, поред толиких Јевреја: „Господе, нисам достојан да под кров мој уђеш. Него само реци реч и оздравиће слуга мој“. То је било и помало скандалозно за тадашњи свет, јер се незнабошци и Јевреји нису дружили, а поготово нису улазили једни другима у домове. Господ Христос је кроз тај дијалог са римским капетаном приказао окупљеним Јеврејима поуку о вери: „Не само да је то дубока вера, него да такву веру није имао ни праотац Јаков, кога је прозвао Израиљ“.
      „Ова јеванђелска прича је дубоко поучна јер ми смо, у ствари, синови тог Царства о којима Господ говори. Јер и ми, као и Јевреји, сваки дан живимо у Цркви, али да ли својом вером одговарамо на та чуда? Видимо да постоје и многи међу нама, људи обични, невидљиви, који имају веру овога капетана. Постоје чак и људи друге вере, људи атеисти, којима због њихове љубави и њиховог смирења Господ открива тајне Божје и чини чуда над њима. Увек треба да се угледамо на чудесан пример овога капетана да бисмо са њим и свим другим праведницима и светитељима били за Трпезом Господњом у Царству Божјем, поручио је владика Јеротеј.
      Свету Литургију својим појањем улепшало је Прво београдско певачко друштво којим је дириговала гђа Светлана Вилић.
       
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Ко никада није имао додира са селом тешко може замислити шта човјеку земљораднику значи земља. Она је живот, на њој се ради и од ње живи, јер земља рађа, а Господ нас, преко ње, благосиља разноврсним плодовима.  

       
      За земљу се борило, на земљи освитало, на земљи смркавало, на њој се расло, живјело и умирало. 
      Земља је била вољена, а она је ту љубав узвраћала плодовима. Зато су наши стари били везани за земљу, и никада, ни по коју цијену, нису били спремни да је се одрекну.  Данас је другачије. 
      Изгубили смо додир, чини ме се, и са земљом и са прецима. Више нам не значе ни земља ни преци, ни села ни гробови. Јер да значе, не би наша села обрасла у коров, не би тако лако зарасле стазе којима су ходили наши стари, захваљујући чијем труду и ми данас постојимо, овакви какви јесмо.  
      Да се наши преци нису патили, обрађујући на мукотрпан начин земљу својих отаца, и да је нису бранили, када је то требало, данас не би било ни нас, а то смо тако олако заборавили, као да се наше постојање подразумијева.  Када бисмо знали колико су наши преци радили од јутра до сутра да докупе парче плодне земље, данас бисмо другачије размишљали о ономе што смо у насљеђе добили. 
      Не бисмо се олако одрицали, продајом или заборавом, оног благословеног грумена који је освештан прадједовском муком, али и жељом да и нама, њиховим потомцима, нешто остане у насљеђе.  Земља наших предака није на продају, а и да је продамо не бисмо извукли велику материјалну корист, а изгубили бисмо много.
       Одсјекли бисмо грану из које смо изникли, и још једном се наругали онима чије гене носимо. Зато нека нико од нас не продаје оно што сам није стекао.  
      Поштујмо претке и не дајмо земљу коју су нам оставили!
       
      Извор: Епархија бихаћко-петровачка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У Недељу 18. јула 2021. године Његово Преосвештенство Епископ тимочки господин Иларион служио је свету архијерејску Литургију у храму Преноса моштију светог Николаја Мирликијског у Слатини код Неготина. Епископу су саслуживали протојереји-ставрофори Милан Благојевић и Нико Туфегџић, протонамесници Мирољуб Павловић, Вукашин Симоновић и Марјан Керчуљ, јереј Милан Јанковић и архиђакон Илија.

       
      Ми, драга браћо и сестре, јесмо крштени хришћански православни светосавски народ, и носимо на себи печат Дара Духа Светога који смо добили на крштењу. Сваки крштени човек има свог анђела чувара који нам је додељен од Господа на самом чину крштења, који нас чува и прати кроз живот, који стоји невидљиво и подстиче нашу веру, који се радује нашим добрим делима и нашој побожности, нашем богољубљу и братољубљу. Али исто тако, тај анђео чувар се веома жалости и тугује за нама када ми нисмо у Цркви, када се одвајамо од Бога и на Њега заборављамо, рекао је владика у својој беседи. Приметивши колико мали проценат православних верника долази на свете Литургије, Епископ је поручио – Није довољно само да кажемо да смо православни Срби, ми нашу веру треба да сведочимо делима а најпре својим присуством на светој Литургији, трудом у молитви, врлини и сваком добром делу. Није довољно да се само прекрстимо и кажемо да верујемо у Бога, него је потребно да Бога волимо.
      По завршетку свете Литургије, Преосвећени Епископ Иларион уручио је орден Светог краља Милутина господину Дејану Петровићу за показану љубав према светој Цркви и подизање капеле у порти храма у Слатини.
       
      Извор: Епархија тимочка
    • Од JESSY,
      Гледајући животне околности у светлу садашњости у којој се налазимо, осећамо да смо изложени ономе што је супротно животу по Јеванђељу, у љубави, истини, љепоти и добру.
       
      „Ja сам пут истина и живот“ ( Јн. 14, 6) сведочи нам Христос, тај ауторитет који је непобитан у времену и вечности коју нам нуди сам Бог. Молим вас, покажите једни другима љепоту те Небеске Љубави и доброте. 
       
      Овај свијет је право чудо које је Бог створио. Бог је по својој милости, у наше руке ставио прегршт чудесних дјела. „Рађајте се и множите се и напуните земљу и владајте њоме“ (1. Мој. 1, 28).  
      Ви родитељи, говорите увек истину, па ћете показати дјеци својој сјај и љепоту Христовог пута. Чинећи правду показаћете им Сунце Правде. Живећи морално и поштено, научићете своју дјецу најбољем поштењу и моралу. 
       
      Без колевке нема живота, нема будућности.
      Колевка је радост читаве васељене.
      Бог нас позива на одговорност
      Бог нас позива на одговорност у нашем животу, ма коју дужност обављали, на одговорност у породици, у Цркви, у школи, војсци или полицији, на радним местима и у својим домовима и међу својим вршњацима.
      Ми смо овде на земљи да бисмо открили оно што нам Бог повјерава. Он жели нашу укљученост у све поре нашег живота да бисмо били срећни и радосни људи.
      Вјера и нада корачају заједно.
      Вјерујте у постојање највиших и најлепших идеала.
      Младима је својствено да идеализују. Вјерујте у Бога Створитеља, у Духа Светога који све покреће ка добру, у Христов загрљај који чека сваког човјека на свршетку његовог живота на овој земљи.
      Свијет постоји и опстаје захваљујући узорним, добрим и племенитим људима који су снагом своје љубави међу људима, градили мостове, који су сањали и вјеровали и онда када су око себе слушали ријечи подсмјеха и покуде.
      Данас је потребна искрена верничка љубав без граница
      Данас је Србији толико потребна наша искрена вјерничка љубав која не зна за границе. Потребно јој је искрено родољубље синова и кћери. Треба сви да се данас запитамо: Зашто смо и да ли смо и колико смо данас спремни да се заложимо и уградимо себе за опште добро човечанства.
      Питам себе и вас, ослањујући се на ваше младалачко одушевљење и снагу и вјерујем у то, да и поред тога што сваким даном гледамо и слушамо како се олако изврће истина о човјеку, о нашој српској прошлости, како се жртве омаловажавају и минимализују, има у нама снаге да се расеју непријатељи наши. Неки су себи дали право да управљају слободом дјеце 21. века, да истину изврћу и претварају у дневно политиканство и политичке нагодбе. Видимо, породично гнездо се урушава, видимо, како се наше свето и мученичко Косово и Метохија растаче.
      Морамо ревновати за Бога
      Зато, драги моји, морамо ревновати за Бога, Род и Отаџбину. За своју породицу.
      Као вјерници Цркве Христове не можемо да ћутимо кад видимо да се највеће драгоцености нашег народа упропаштавају и тиме се доводи у питање опстанак и смисао љубави. Јесмо ли ми дјеца и потомци Светога Саве, Светих Немањића и Бранковића, Мајке Ангелине, Светог Максима и Јована, који столују у Манастиру Крушедолу, у својој задужбини? Јесмо, свако које крштен и слави свог свеца и поштује своје претке, радећи за своје потомке, племенитог је рода.
      Бог је љубав.
      „Будимо људи“, речи су блаженопочившег Патријарха Павла. Бити човек тежак је задатак. Бити човек који ће око себе да шири топлину још је тежи задатак који нам је сам Господ поверио – да будемо људи и у нељудским временима.
      Љубав према ближњем лако је провјерити – мјером преузимања одговорности за другог.
      Удаљите од себе дух оптуживања и осуђивања својих ближњих, који трује својом горчином душу и срце и цело наше биће.
      Нажалост, техника данашњице је све савршенија а ми људи све мање имамо времена једни за друге. Невероватно колико смо удаљени једни од других. Бог је увијек близу, само је човјек далеко.
      Одвојеност од породичног стола, заједништва у ријечи и делању и у благовању, претворила нас је у индивидуалце.
      Породица је мали сплав спаса
      у бродолому живота појединаца и народа
      Породица је мјесто у којем се нови живот не само рађа, него и прихвата као Божји дар. И сви се радујемо једној светој и многољудној породици. Учинимо молитву за обнову мајчинства и очинства. Ово посебно наглашавамо!
      Младићи и девојке, вама се обраћам, када једном добијете од Бога благослов и дар љубави, када се заволите и склопите брак, тек тада крећу борбе и битке. Ђаво не жели да се људи воле и гледа да све учини да разруши и поквари ту љубав и брачну хармонију. Неспремни за ту врсту борбе, многи нажалост завршавају разводом брака.
      Да се одбрани светиња брака, нису довољни само судови човечански. Ту треба да бди око Божије и покровитељство свих светих. Зато су многи разводи брака у нас срамота и наша несрећа која још није довољно уочена. А ја вам као родитељ саветујем и препоручујем речи Св. апостола Павла Ефесцима: „Обуците се у свеоружје Божје, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволског, стојте, дакле, опасавши бедра своја истином и обукавши се у оклоп правде, и обувши ноге у приправност за јеванђеље мира, а изнад свега узмите штит вјере, о који ћете моћи погасити све огњене стреле нечастивога.“ (Еф 6, 11–16).
      Брак је подвиг
      Брак је подвиг. Док Господ у срцу нашем не сагради породицу, ми нећемо саградити дом који је творевина Божја. Само Господ који подстиче видело вере и уноси смисао вечнога живота, одговорности и самоодрицања може да сагради и очува породице.
      Сетимо се колико је рођачких, комшијских и пријатељских веза прекинуто – које је прекинула студен отуђености.
      Све ће нас оковати лед раздора и нетрпељивости, неслоге и зависти ако у своје срце не пригрлимо Христа, који је једини способан да споји раздвојено и измири завађено.
      Борите се за своју заједницу, тако што ћете још више да се волите. Тако ћете непрестано доказивати своју вештину и културу живљења у заједништву. Праштајте једни другима слабости. Лечите ране једни другима а не продубљујте их.
      Брак без Христове вјере је веома тежак. Без наде је још тежи.
      Морате бити стрпљиви и мудри, и знати како да управљате својим „малим царством“, а то је брак.
      Свога супруга или супругу, волите увек за мрвицу више него он вас. Мрвица по мрвица, љубав на љубав и ето светог и благословеног брака.
      На крају нашег живљења на овом свијету не чека нас бродолом, ништавило и безнађе. У нама клија семе Апсолутног.
      Бог нас не разочарава већ је у наша срца ставио наду. И све се у вама и у вашим младалачким срцима рађа и буја да би процветало као у вјечном пролећу.
      Градите мир у себи
      Где год да јесте и где ћете бити сутра – изграђујте. Градите мир у себи, међусобно и међу људима. Не слушајте глас оних који сију мржњу и подјеле, ма ко они били и ма на којем положају се тренутно налазили.
      Људска бића, колико год се један од другог разликовала, створена су да би живела заједно.
      Поштујте свачији пут, био он прав или мукотрпан, јер сваки човек има своју причу коју може да прича, и причаће је до краја свога живота.
      Свако дијете које се рађа – обећање је новог живота, нове радости која се још једном показује моћнијом од смрти. Свака љубав која ниче и која се рађа међу вама, снага је подвига и преображења и жуди за срећом.
      Исус нам је предао свјетило које свијетли у тами, Духа Светога који борави у нама, који нас брани и штити од искушења.
      То свијетило нејвеће је богатство које нам је повјерено на чување.
      Нада нас наводи да вјерујемо у постојање свега оног што је Бог створио, и које се протеже све до своје кончине – када ће Бог бити све у свему.
      Будите сви одговорни за овај и овакав свијет и за живот сваког човјека.
      Помислите да је свака неправда учињена против ближњег отворена рана која умањује и твоје достојанство и Божји лик у теби.
      Живот не постоји и не престаје само са твојом појавом и постојањем. А када будеш у страху пред каквом животном дилемом и потешкоћом, сети се онда да ти не живиш само за себе.
      У светој тајни Крштења ваш живот је већ уроњен у отеловљење Свете и животворне Тројице Оца и Сина и Светога Духа.
      А ви припадате Христу! Он је тај који својом кротошћу побјеђује све људске непријатеље; грех, мржњу, злочин, насиље и много шта друго што ремети складност у нашој души.
      Имајте увек храбрости за истину и сјетите се да нисте изнад истине. Па кад би и случајно остао као једини који још вјерује у истину, немој због тога бјежати из друштва људи. Па када би живео у пустињској тишини као самац, попут многобројних монаха и подвижника, носи у свом срцу патње сваког човека, као што су то они радили.
      То је људски и разумљиво је.
      Та хришћани сте!
      И у молитвама својим предајте се Богу. Његујте идеале.
      Вјерност једно другом нека увек буде ваш циљ, само тако се задобија добро и љубав и побјеђује зло. Ако погријешите и паднете у искушење – дигните се. Те ваше погрешке не смију вас оковати. Син Божји је управо дошао не ради здравих људи – него ради болесних и изгубљених, дакле и ради тебе, и опет вам велим – не плашите се!
      На крају овог кратког сочитанија и нашег обраћања вама, господо ученици и професори, драга моја дјецо, наша порука и поука:
      „Живи, љуби да би био љубљен,
      Сањај, вјеруј и с Божјом помоћи, никада не очајавај.“
      Пред вама је животни задатак, нова деоница животног пута, не плашите се, него уздигнутог чела ходите напред уз Божју помоћ у победе, уз молитве Богу да нам подари здравље, мир и љубав међу свима нама.
      Амин – Боже дај!
      Епископ сремски Василије
      Епархија сремска
      7/14/2021
      Извор: Православи.ру
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У понедељак, 12. јула 2021. године, када наша Света Црква молитвено прославља свете апостоле Петра и Павла, а поводом манастирске славе и позива настојатељнице ове свете обитељи монахиње Агапије, Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид, служио је свету архијерејску Литургију у манастиру светих апостола Петра и Павла у селу Грабово- Архијерејско намесништво ћићевачко.

       
      Звучни запис беседе
       
      Епископу су саслуживали Архијерејски намесник ражањски протојереј Владица Столић, парох бошњански протојереј Александар Лукић, парох крушевачки јереј Андрија Јелић, парох витошевачко-подорачки јереј Дејан Савић, епархијски ђакон Ненад Матић, ђакони темнићки Иван Петронијевић, ђакон ћићевачки Андрија Лазаревић и ђакон Борис Симоновић.
      Велики број присутних верника узео је живог учешћа у светој Литургији и причестио се Телом и Крвљу Христовом.
      Епископ је након прочитаног Јеванђеља верном народу упутио Архипастирску поуку, као и по завршетку Свете Литургије.
      У току Свете Литургије Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид је у чин презвитера рукоположио ђакона Бориса Симоновића, док је теолога Дарка Несторовића рукоположио у чин ђакона.
      Након свете Литургије, Владика Давид је осветио и пререзао славски колач у част светих апостола Петра и Павла, те се славље и радосна атмосфера наставила Трпезом љубави у манастирској трпезарији у чијој су припреми узели учешћа данашњи колачари и игуманија манастира мати Агапија.
      Молитвама Светих Апостола Петра и Павла нека би нас Господ утврдио и сачувао у њиховој науци и у Својој благодати, а тиме нека би утврдио и сачувао и саму Цркву Своју у векове векова.
       
      Извор: Епархија крушевачка
×
×
  • Креирај ново...