Jump to content

Озбиљне студије о штетности 5г мреже?

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 3 часа, bambika рече

Iz ovog sam razumela da se sadašnjim tehničkim mogućnostima može manipulisati frekvencijama. 

Nema mogućnosti manipulacije. Povećanje frekvencije ide sa razvojem tehnologije, ne ide na dugme

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, bambika рече

UV zračenju nismo izloženi 24h, barem ja nisam.

UV zraci imaju 10 miliona puta veću frekevnciju nego 5G. To je mnogo velika brojka. Zato UV već jesu na granici štetnosti ako im se izlažeš dugo. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, bambika рече

I to što kažeš, al' zaređale u jatima da padaju.

Sve su lažne vijesti. Mislim možda je neko jato pomrlo, ali nije od 5G..treba biti oprezan. 

Kad se uvodila električna energija u SAD početkom 20 vijeka, postojala je propaganda da ćemo svi pomrijeti i izgoriti jer je nesigurno. 

aDgV109_460s.jpg

Ništa to nije novo. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, bambika рече

I to što kažeš, al' zaređale u jatima da padaju.

Neko je postavio ovaj nebulozni snimak pre par dana, tvrdeći da je u Kruševcu 5G mreža ( koje tamo nema ) pobila neke vrapce:

 

Naravno, usledila je gomila podjednako nebuloznih komentara...

Na kraju se ispostavilo da je dan pre tog snimka u Kruševcu bila "takva oluja koja se ne pamti"... i eto objašnjenja odakle mrtvi vrapci

Image may contain: sky and outdoor

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 часа, fsa рече

Neko je postavio ovaj nebulozni snimak pre par dana, tvrdeći da je u Kruševcu 5G mreža ( koje tamo nema ) pobila neke vrapce:

 

Naravno, usledila je gomila podjednako nebuloznih komentara...

Na kraju se ispostavilo da je dan pre tog snimka u Kruševcu bila "takva oluja koja se ne pamti"... i eto objašnjenja odakle mrtvi vrapci

Image may contain: sky and outdoor

Ja sam inace iz krusevca, bila je olucina srasna brate.... meni je auto sve bio polomljen isterano mi je 150 eura iz dzeba samo za auto kao steta te oluje. Drveca su padala, grane lomljenje, krovovi odletali itd...

A te antene na snimku veze nemaju sa 5g mrezom, to jesu uglavnom mobilne antene ali to su i televizijske i radio ante kao i wireless antene....

Ovo je sramota koliko lupetaju.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 часа, fsa рече

"Genocid" vrabaca joooj

Ma budale lupaju gluposti, bilo je pre i chemitrails i svasta nesto...

ja kad sam bio mali znalo se, gotivis teoriju da vlada skriva vanzemaljce i gledas dosije X i to je to... ovo je bre prevrsilo svaku meru kakve gluposti promovisu..

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 22 часа, Justin Waters рече

Sve su lažne vijesti. Mislim možda je neko jato pomrlo, ali nije od 5G..treba biti oprezan. 

Помрле од пестицида и ко зна каквих све отрова којима прскамо све живо

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 23 минута, Поуке.орг инфо рече

Помрле од пестицида и ко зна каквих све отрова којима прскамо све живо

Pesticidi su vjerovatno uzrok nestajanja u pčela... Ako pčele nestanu, biće gadno za čovečanstvo. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...
пре 1 сат, bambika рече

Da li se i kod nas ovako sklapa ugovor sa emiterima?

Matrix TV - YouTube.png

ovo nije nikakav ugovor.... ovo je nesto sto neki suvlasnik zgrade salje ljudima da skupe neke potpise....

Nisam siguran da l ielektromagnetna sila u bilo kojoj meri skodi ljudima, ali u svakom slucaju ako mere za zgradu na kojoj postavljaju i moraju da dokazu da nije stetno, to sigurno rade i na zgradama u okolini.



 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од АлександраВ,
      Николајеве студије првенствено објављују оригиналне научне радове посвећене проучавању теологије и духовности. Часопис је отворен и за радове настале на основу истраживања у областима других друштвено-хуманистичких наука — философије, социологије, политикологије, филологије, књижевности, историје, историографије, архивистике итд. — уколико кореспондирају са тематиком часописа. Николајеве студије такође објављују релевантну архивску и документарну грађу са пратећим студијама и напоменама, као и библиографије, краће прилоге, осврте, коментаре и приказе нових издања. Николајеве студије првенствено објављују радове на енглеском и српском језику. Сви радови објављени у Николајевим студијама су двоструко и анонимно рецензирани.
      Часопис Николајеве студије уређује се у складу са Актом о уређивању научних часописа који је 2009. године прописало Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, односно у складу са одговарајућим међународним ISO стандардима. Универзалну децималну каталогизацију (УДК) часописа Николајеве студије врши Народна библиотека Србије. Часопис Николајеве студије опремљен је и DOI бројевима. Часопис Николајеве студије похрањује се у Репозиторијум Народне библиотеке Србије и у штампаном и у дигиталном облику.
      Поред апстраката, кључних речи, УДК и DOI бројева којима су опремљене Николајеве студије, намера уредништва је да часопис опреми одговарајућим индексима, односно регистрима аутора, индексом библијских стихова, индексом Велимировићевих дела, као и појмовним и географским индексом. Планирано је да на вебсајту часописа буде доступан и кумулативни индекс Николајевих студија, који би могао да послужи као користан алат будућим истраживачима.
      Часопис излази двојако: као класични штампани часопис, штампан у А5 формату на рециклираном папиру у Штампарији Српске Православне Цркве у симболичном тиражу од 200 примерака, и истовремено као електронски часопис, у отвореном приступу на вебсајту часописа.
      Nikolai Studies
      NIKOLAISTUDIES.ORG Упутство ауторима.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У емисији Пирг, која је емитована у уторак, 17. септембра 2019. године проф. др Драгиша Бојовић, управник Центра за црквене студије представио нам је два нова издања - "Речник Маријиног четворојеванђеља, Јеванђеље по Јовану" Алесандра Ческинија, у издању Међународног центра за православне студије и Библиографију часописа "Црквене студије" Јелене Глишић, у издању Центра за црквене студије из Ниша, Центра за византијско-словенске студије из Ниша и Међународног центра за православне студије из Ниша.   Звучни запис разговора   Представљајући и ново издање "Речник Маријиног четворојеванђеља, Јеванђеље по Јовану" Алесандра Ческинија, професор Бојовић је посебно говорио о о Маријином четворојеванђељу - најстаријој српској књизи, а овај сегмент разговора можете чути и ОВДЕ.     Извор: Радио Глас
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Београд: Издавачка фондација Српске православне цркве Архиепископије београдско-карловачке, Одбор за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке 2019.

      Књига Студије о верској настави Православне цркве објављена је у издању Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке и Издавачка фондација Српске православне цркве Архиепископије београдско-карловачке 2019. године, на 214 страна формата А5. Састоји се од шест теоријских богословских студија, под називима: ''Верска настава Православне цркве'', ''Методика православне верске наставе'', ''Задаци православне верске наставе'', ''Савременост верске наставе'', ''Припремљеност и стручна оспособљеност православног вероучитеља'' и ''Однос наставника и ученика у православној верској настави''. Прве две студије објављене су ранијих година у часопису Теолошки погледи, а неки делови осталих наслова у часописима Православни катихета и Каленић, Епархије шумадијске.
      Ивица Живковић је катихета Средње стручне школе у Нишу, раније дугогодишњи професор хришћанске етике и православне педагогије у Српској православној богословији Светог Кирила и Методија – Призрен, привремено у Нишу, и уредник Медијско-информативне службе Епархије нишке. Секретар Центра за црквене студије, удружења научних истраживача из Ниша. Магистрирао на Православном богословском факултету Универзитета у Београду 2007. године у области православне педагогије. Докторирао на Православном богословском факултету ''Свети Василије Острошки'' у Фочи, Универзитета у Источном Сарајеву 2012. године у области хришћанске етике. Аутор уџбеника Хришћанска етика за пети разред богословија и Православна педагогија (у коауторству са протојерејем др Драгомиром Сандом) за четврти разред богословија, као и већег броја научних радова.
      Рецензенти ове књиге су протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, и проф.др Александар Јовановић, са Учитељског факултета Универзитета у Београду. Протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо уједно је и уредник издања.

      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом 10-годишњице постојања ове високе богословске установе, њен председник митрополит волоколамски Иларион одслужио је 6. априла Божанску Литургију у московској цркви Усековања Светог Јована Крститеља, уз саслужење свештених лица који делују при овом Институту.

      Служби су присуствовали ректори и професори московских универзитета, као и професори и студенти Богословског института за постдипломске студије Светих Кирила и Методија.
      На крају богослужења јеромонах Јован Копејкин, заменик ректора за развој овог Инстутута, срдачно је поздравио Архијереја поводом 10-годишњице, приметивши да је током ових година овде студирало 2.000 људи, међу којима 100 новоизабраних архијереја. Уз то је Институт организовао 20 значајних међународних студијских конференција и основао издавачку кућу која је до сада издала преко 500.000 књига.
      Митрополит Иларион је честитао свима присутнима десетогодишњицу овог Института и изложио своју визију даљег унапређења богословско-научне наставе на њему.

      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На позив Организационог одбора Института за напредне студије у Кесегу (iASK Kőszeg, Мађарска), надомак аустријско-мађарске границе, Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј учествовао је на 23. међународној летњој академији (XXIII. International Summer University), која се одржавала у сарадњи са Институтом за социјалне и европске студије (ISES), Универзитетом Паноније (University of Pannonia), Централне европске иницијативе (Central European Initiative), као и Унеска (UNESCO).
      Поред владике Андреја, предавачи су били проф. др Ђерђ Сепели (György Csepeli, iASK Emeritus Professor, Eötvös Loránd University), доминиканска игуманија Викторија (Viktória Hedvig Deák, Prioress General, Dominican Sisters of the Congregation of St. Margaret of Hungary), представник конзервативне странке у Бечу и исламске заједнице Муамер Бећировић (Muamer Becirovic, regional president of Young ÖVP Vienna), проф. др Ленарт Шкоф (Lenart Skof, Alma Mater Europaea, European Center, Maribor) и проф. Рихард Пап (Richard Papp, Associate Professor, Cultural Anthropology Department, Eötvös Loránd University).   Излажући смисао међуверског дијалога и напор Православне Цркве да се генерално укључи у савремени дискурс о комплексном и међузависном стратешком размишљању, владика Андреј је, у контексту логана 23. Међународне летње академије Европа у вихору рапидних промена, указао на одговорност Цркава и верских заједница да прате све веће глобалне изазове. Такође, у међуконфесионалним односима потребно је развити иновативне начине размишљања. Како глобализација добија замах, неопходно је схватити нове приступе стручњака из различитих области. У погледу регионалног развоја треба узети у обзир, не само социјалну и економску, већ и духовну кохезију и одрживост у Европи и у Европској унији, нарочито у смислу локалних, регионалних, националних, континенталних и глобалних процеса и трансформација у разноврсном и променљивом људском простору.   Од 1996. године међународни летњи универзитет је одлична прилика за стручњаке, уметнике, активисте, практичаре, креаторе политике, истраживаче, посленике друштвене и социолошке науке и за студенте да се састану и разговарају о савременим изазовима и међународној сарадњи. Међународни летњи универзитет се и ове године фокусирао на стварање, акумулацију и ширење нових знања. Кроз мултидисциплинарни приступ, учесници су посветили пажњу комплексним односима политичке, идеолошке, економске и културне динамике интеграције и дезинтеграције у Европи.   Остале теме на 23. Међународној летњој академији биле су: Европска безбедносна политика у променљивом глобалном контексту, Сећање и заборав на доба комунизма, Будућност европске демократије у глобалном контексту, Популистичка политика у популарној култури, Пресек миграције и популистичке политике, Друштво у ризику: климатске промене и одрживо друштво, О глобалној и локалној одрживости: микрорегионални аспекти и кружна економија и Међурелигијски дијалог.   Извор: Српска Православна Црква
      View full Странице
×
×
  • Креирај ново...