Jump to content

Озбиљне студије о штетности 5г мреже?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Има ли их? 

дакле, не ове глупости што каже незнавенеи типови по јутјубу, већ озбиљне студије и докази да се умире од 5г мреже, да обољевамо, да је донело корону и остало...

Има ли то негде?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 39 минута, Поуке.орг инфо рече

Има ли их? 

дакле, не ове глупости што каже незнавенеи типови по јутјубу, већ озбиљне студије и докази да се умире од 5г мреже, да обољевамо, да је донело корону и остало...

Има ли то негде?

Nema. 

Imamo ozbiljno gradivo iz elementarne fizike elektromagnetnih talasa. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 30 минута, Justin Waters рече

Nema. 

Imamo ozbiljno gradivo iz elementarne fizike elektromagnetnih talasa. 

Добро би било да имамо... људи полудели тотално...

Хистерија на све стране. Ја не могу жив да претекнем, сваког дана ми "звизну" у инбокс бар десет видео-записа са мртвим птицама и "пеге" антенама.

Него, те озбиљне студије нико неће да чита... ово је лакше

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, Иван Ц. рече

Добро би било да имамо... људи полудели тотално...

Хистерија на све стране. Ја не могу жив да претекнем, сваког дана ми "звизну" у инбокс бар десет видео-записа са мртвим птицама и "пеге" антенама.

Него, те озбиљне студије нико неће да чита... ово је лакше

Ne vjerujem ni da bi studija tu nešto pomogla. To kao što imaš ljudi koji vjeruju da mogu da se hrane sunčevima zrakama...pa ko je navro da u to vjeuje, ne može mu nikakva studija pomoći da to ne fercera. 

Ti njim zvizaj ovu sličicu kad god te bombarduju tako nekim zavjerama.

What-Is-Blue-Light-Light-Light-Spectrum-

Stalno isticanje ove slike, možda nekom pomogne, ko ne može da skonta tek kroz studiju ništa ne bi mogao da skonta.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 53 минута, Justin Waters рече

Ne vjerujem ni da bi studija tu nešto pomogla. To kao što imaš ljudi koji vjeruju da mogu da se hrane sunčevima zrakama...pa ko je navro da u to vjeuje, ne može mu nikakva studija pomoći da to ne fercera. 

Ti njim zvizaj ovu sličicu kad god te bombarduju tako nekim zavjerama.

What-Is-Blue-Light-Light-Light-Spectrum-

Stalno isticanje ove slike, možda nekom pomogne, ko ne može da skonta tek kroz studiju ništa ne bi mogao da skonta.

Хајде мало појасни ову слику ако имаш времена... било би од велика користи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 40 минута, Иван Ц. рече

Хајде мало појасни ову слику ако имаш времена... било би од велика користи.


Ukratko - 5g talasi su isti oni koji se koriste u radio stanicama po osobinama, frekvenciji, energiji koju nose. Dakle opasni su isto koliko i talasi radio stanica ili televizija.
 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ti zaverolozi G5 su u ravni sa onima koji tvrde da je zemlja ravna ploca ... gomila hohstaplera ... Oni su nesto kao one nase sponzoruse sto napucaju usne sa silikonom ... tu su negde ako ne i gori.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Иван Ц. рече

Хајде мало појасни ову слику ако имаш времена... било би од велика користи.

5G prenos radi na 25-40 GHz, u gorem slučaju oko 4x10^9 Hz, negdje na početku infracrvenih talasa. Infracrvenih talasi su oni preko kojih šaltamo daljinski. Eto toliko su štetni. 

U čemu je fora? Neko bi mogao reći, a pa vidi gdje je mikro talasna s kojom zagrijavamo hranu? E da ali mikrotalasna radi na drugom principu. Mikrotalasna rerna izbacuje koncentracije mikrotalasa koji pobuđuji molekule hrane da vibrira i da se zagriješ. 5G antene ne rade kao mikrotalasna rerna nego kao radio predajnik, prosleđujući (ne koncetrisanw talase).. Prema slici, u tom rangu sunčevi zraci su daleko jači nego 5G. 

Analogija: Mlaz vode iz crijeva ti ne može ništa, isti mlaz vode kroz neku jaku Jet mašinu ti može rasjeći kožu. 5G radi kao mlaz vode kroz obično crijevo. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 25 минута, Justin Waters рече

5G prenos radi na 25-40 GHz, u gorem slučaju oko 4x10^9 Hz, negdje na početku infracrvenih talasa. Infracrvenih talasi su oni preko kojih šaltamo daljinski. Eto toliko su štetni.

Da li je ovo fiksiran opseg prenosa ili postoje tehničke mogućnosti da se frekvencije snize ili povise bez znanja korisnika, u smislu zloupotrebe?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Dok se mi bavimo svakakvim glupostima i u 21. veku pojedince ne možemo da ubedimo čak ni u to da zemlja nije ravna ploča, ozbiljne države ne gube vreme...

 

South Korea reaches 6.34 million 5G subscribers

     https://www.rcrwireless.com/20200601/5g/south-korea-reaches-6-million-5g-subscribers

 

     China to build 600,000 5G bases in 2020 despite COVID-19 impact

     https://news.cgtn.com/news/2020-06-06/China-to-build-600-000-5G-base-stations-in-2020-R65gk7tJcs/index.html

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 минута, bambika рече

Da li je ovo fiksiran opseg prenosa ili postoje tehničke mogućnosti da se frekvencije snize ili povise bez znanja korisnika, u smislu zloupotrebe?

Pa recimo da se mogu povisiti, i povisiće se sa 6G, ali i 6G je još mala maca za sunčevu radijaciju. Šta s tim? Ništa. 

Jedino ako postoji tehnologija da sa tornjevima razmenjuje koncetrovane talase kao mikro talasna, onda bi bili reš pečeni, jer po mikro talasnoj koji imaju manju talasnu dužinu vidimo šta se dešava sa hranom, a tek šta bi bilo sa 5G. No takve tehnologije nema, a i da ima i da neko ne želi da ispeče ljude ali da im malo pomalo naškodi već to bi moglo sa vjerovatno radio talasima davno dok još niko za ikakav G nije čuo. Međutim mi nemamo takvo nešto. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, Justin Waters рече

Pa recimo da se mogu povisiti, i povisiće se sa 6G, ali i 6G je još mala maca za sunčevu radijaciju. Šta s tim? Ništa.

Tehnički ovim sistemom do krajnjeg korisnika može da se povisi (individualno?) Da li je to moglo da se radi sa dvojkom i trojkom?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 минута, bambika рече

Tehnički ovim sistemom do krajnjeg korisnika može da se povisi (individualno?) Da li je to moglo da se radi sa dvojkom i trojkom?

Pa nije moglo inače bi imali jednu G generaciju. Kad kažem da se može povisiti, ne kažem da ima neko dugme koje neko okrene i povisi...povišava se sa razvijem tehnologije koje traje godinama.

Ali što je to povišavanje bitno, ako imaš UV zračenje kojim smo izloženi svaki dan pa niko ne pravi frku. A UV zračenje i 5G su ti kao plavi kit i girica, ma žekica...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од АлександраВ,
      Николајеве студије првенствено објављују оригиналне научне радове посвећене проучавању теологије и духовности. Часопис је отворен и за радове настале на основу истраживања у областима других друштвено-хуманистичких наука — философије, социологије, политикологије, филологије, књижевности, историје, историографије, архивистике итд. — уколико кореспондирају са тематиком часописа. Николајеве студије такође објављују релевантну архивску и документарну грађу са пратећим студијама и напоменама, као и библиографије, краће прилоге, осврте, коментаре и приказе нових издања. Николајеве студије првенствено објављују радове на енглеском и српском језику. Сви радови објављени у Николајевим студијама су двоструко и анонимно рецензирани.
      Часопис Николајеве студије уређује се у складу са Актом о уређивању научних часописа који је 2009. године прописало Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, односно у складу са одговарајућим међународним ISO стандардима. Универзалну децималну каталогизацију (УДК) часописа Николајеве студије врши Народна библиотека Србије. Часопис Николајеве студије опремљен је и DOI бројевима. Часопис Николајеве студије похрањује се у Репозиторијум Народне библиотеке Србије и у штампаном и у дигиталном облику.
      Поред апстраката, кључних речи, УДК и DOI бројева којима су опремљене Николајеве студије, намера уредништва је да часопис опреми одговарајућим индексима, односно регистрима аутора, индексом библијских стихова, индексом Велимировићевих дела, као и појмовним и географским индексом. Планирано је да на вебсајту часописа буде доступан и кумулативни индекс Николајевих студија, који би могао да послужи као користан алат будућим истраживачима.
      Часопис излази двојако: као класични штампани часопис, штампан у А5 формату на рециклираном папиру у Штампарији Српске Православне Цркве у симболичном тиражу од 200 примерака, и истовремено као електронски часопис, у отвореном приступу на вебсајту часописа.
      Nikolai Studies
      NIKOLAISTUDIES.ORG Упутство ауторима.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У емисији Пирг, која је емитована у уторак, 17. септембра 2019. године проф. др Драгиша Бојовић, управник Центра за црквене студије представио нам је два нова издања - "Речник Маријиног четворојеванђеља, Јеванђеље по Јовану" Алесандра Ческинија, у издању Међународног центра за православне студије и Библиографију часописа "Црквене студије" Јелене Глишић, у издању Центра за црквене студије из Ниша, Центра за византијско-словенске студије из Ниша и Међународног центра за православне студије из Ниша.   Звучни запис разговора   Представљајући и ново издање "Речник Маријиног четворојеванђеља, Јеванђеље по Јовану" Алесандра Ческинија, професор Бојовић је посебно говорио о о Маријином четворојеванђељу - најстаријој српској књизи, а овај сегмент разговора можете чути и ОВДЕ.     Извор: Радио Глас
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Београд: Издавачка фондација Српске православне цркве Архиепископије београдско-карловачке, Одбор за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке 2019.

      Књига Студије о верској настави Православне цркве објављена је у издању Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке и Издавачка фондација Српске православне цркве Архиепископије београдско-карловачке 2019. године, на 214 страна формата А5. Састоји се од шест теоријских богословских студија, под називима: ''Верска настава Православне цркве'', ''Методика православне верске наставе'', ''Задаци православне верске наставе'', ''Савременост верске наставе'', ''Припремљеност и стручна оспособљеност православног вероучитеља'' и ''Однос наставника и ученика у православној верској настави''. Прве две студије објављене су ранијих година у часопису Теолошки погледи, а неки делови осталих наслова у часописима Православни катихета и Каленић, Епархије шумадијске.
      Ивица Живковић је катихета Средње стручне школе у Нишу, раније дугогодишњи професор хришћанске етике и православне педагогије у Српској православној богословији Светог Кирила и Методија – Призрен, привремено у Нишу, и уредник Медијско-информативне службе Епархије нишке. Секретар Центра за црквене студије, удружења научних истраживача из Ниша. Магистрирао на Православном богословском факултету Универзитета у Београду 2007. године у области православне педагогије. Докторирао на Православном богословском факултету ''Свети Василије Острошки'' у Фочи, Универзитета у Источном Сарајеву 2012. године у области хришћанске етике. Аутор уџбеника Хришћанска етика за пети разред богословија и Православна педагогија (у коауторству са протојерејем др Драгомиром Сандом) за четврти разред богословија, као и већег броја научних радова.
      Рецензенти ове књиге су протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, и проф.др Александар Јовановић, са Учитељског факултета Универзитета у Београду. Протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо уједно је и уредник издања.

      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом 10-годишњице постојања ове високе богословске установе, њен председник митрополит волоколамски Иларион одслужио је 6. априла Божанску Литургију у московској цркви Усековања Светог Јована Крститеља, уз саслужење свештених лица који делују при овом Институту.

      Служби су присуствовали ректори и професори московских универзитета, као и професори и студенти Богословског института за постдипломске студије Светих Кирила и Методија.
      На крају богослужења јеромонах Јован Копејкин, заменик ректора за развој овог Инстутута, срдачно је поздравио Архијереја поводом 10-годишњице, приметивши да је током ових година овде студирало 2.000 људи, међу којима 100 новоизабраних архијереја. Уз то је Институт организовао 20 значајних међународних студијских конференција и основао издавачку кућу која је до сада издала преко 500.000 књига.
      Митрополит Иларион је честитао свима присутнима десетогодишњицу овог Института и изложио своју визију даљег унапређења богословско-научне наставе на њему.

      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На позив Организационог одбора Института за напредне студије у Кесегу (iASK Kőszeg, Мађарска), надомак аустријско-мађарске границе, Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј учествовао је на 23. међународној летњој академији (XXIII. International Summer University), која се одржавала у сарадњи са Институтом за социјалне и европске студије (ISES), Универзитетом Паноније (University of Pannonia), Централне европске иницијативе (Central European Initiative), као и Унеска (UNESCO).
      Поред владике Андреја, предавачи су били проф. др Ђерђ Сепели (György Csepeli, iASK Emeritus Professor, Eötvös Loránd University), доминиканска игуманија Викторија (Viktória Hedvig Deák, Prioress General, Dominican Sisters of the Congregation of St. Margaret of Hungary), представник конзервативне странке у Бечу и исламске заједнице Муамер Бећировић (Muamer Becirovic, regional president of Young ÖVP Vienna), проф. др Ленарт Шкоф (Lenart Skof, Alma Mater Europaea, European Center, Maribor) и проф. Рихард Пап (Richard Papp, Associate Professor, Cultural Anthropology Department, Eötvös Loránd University).   Излажући смисао међуверског дијалога и напор Православне Цркве да се генерално укључи у савремени дискурс о комплексном и међузависном стратешком размишљању, владика Андреј је, у контексту логана 23. Међународне летње академије Европа у вихору рапидних промена, указао на одговорност Цркава и верских заједница да прате све веће глобалне изазове. Такође, у међуконфесионалним односима потребно је развити иновативне начине размишљања. Како глобализација добија замах, неопходно је схватити нове приступе стручњака из различитих области. У погледу регионалног развоја треба узети у обзир, не само социјалну и економску, већ и духовну кохезију и одрживост у Европи и у Европској унији, нарочито у смислу локалних, регионалних, националних, континенталних и глобалних процеса и трансформација у разноврсном и променљивом људском простору.   Од 1996. године међународни летњи универзитет је одлична прилика за стручњаке, уметнике, активисте, практичаре, креаторе политике, истраживаче, посленике друштвене и социолошке науке и за студенте да се састану и разговарају о савременим изазовима и међународној сарадњи. Међународни летњи универзитет се и ове године фокусирао на стварање, акумулацију и ширење нових знања. Кроз мултидисциплинарни приступ, учесници су посветили пажњу комплексним односима политичке, идеолошке, економске и културне динамике интеграције и дезинтеграције у Европи.   Остале теме на 23. Међународној летњој академији биле су: Европска безбедносна политика у променљивом глобалном контексту, Сећање и заборав на доба комунизма, Будућност европске демократије у глобалном контексту, Популистичка политика у популарној култури, Пресек миграције и популистичке политике, Друштво у ризику: климатске промене и одрживо друштво, О глобалној и локалној одрживости: микрорегионални аспекти и кружна економија и Међурелигијски дијалог.   Извор: Српска Православна Црква
      View full Странице
×
×
  • Креирај ново...