Jump to content

Da li Kina kreće nizbrdo?

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 14 часа, Milan Nikolic рече

Кина није желела да тргује са Британијом јер Кини није било потребно ништа што им нуде, а имали су све што им је потребно. То мораш да разумеш као прво. Онда је на силу, војну силу, уведена трговина опијумом.

Кина (кинески грађани) су толико хтели да тргују са свима, да су шверцовали и трговали. Кинеска власт је забрањиавала трговину јер је хтела само да "продаје" али не и да купује. Што је непоштено понашање. 

И то је узрок рата кине са више мање целим светом. Нису они ратовали само са британцима него буквално са свима. 

И онда је на силу уведена ТРГОВИНА а опијум је једна од намирница која се продавала. Као и СВУДА.

Друго та прича имали су све шта је потребно показује твоје основно непознавање економије. Ниједна једина држава на свету нема "све што им је потребно" осим ако неће да живи као средњевековна земљорадничка феудална држава. Толико су били неспособни и заостали (кинези у том тренутку) да је успела да их победи британија, француска, русија, белгија са нешто мало бродова на другом крају света. 

Замисли колико мора да буде заостала држава да би је победила британија у времену када су бродови пловили на ветар??????

Треће постоји нешто што се зове поштење. Не могу међународне трговине да се воде непоштено. Например ја да теби продајем али ти мени да лупаш царине. То не иде. То је кина тада радила и дан данас ради. И отуд комплетан "трговински рат". 

Вас највише зеза то неразумевање економије. Увек је најомрженија сила "најбогатија" јер сви мрзе победнике када су губнитици. Али нису губитници увек у праву и нису победници увек црни и зли. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@haveaniceday

Не бих се сложио. Чињеница је да Кинези и Западњаци имају прилично различите менталитете. Кина је могла сто година пре Запада да оснује колиније по Африци, али није, што показује да Кина није ни имала потребе за ресурсима ван Кине. Једино у чему је Кина погрешила то је што није у довољној мери развијала технологију одбране. У то време Јапан је целу своју економију заснивао на освајањима и пљачкању, јер сами по себи имају лошу земљу, сабијени су у градове између планина и неупотребљиве територије.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 53 минута, Milan Nikolic рече

@haveaniceday

Не бих се сложио. Чињеница је да Кинези и Западњаци имају прилично различите менталитете. Кина је могла сто година пре Запада да оснује колиније по Африци, али није, што показује да Кина није ни имала потребе за ресурсима ван Кине. Једино у чему је Кина погрешила то је што није у довољној мери развијала технологију одбране. У то време Јапан је целу своју економију заснивао на освајањима и пљачкању, јер сами по себи имају лошу земљу, сабијени су у градове између планина и неупотребљиве територије.

Кина није могла пре 100 година да оснује колоније по африци. Кина је оснивала колоније око кине углавном. Зато је данас толика држава колика је. Све су то биле различите етничке групе. Такође кина није волела морепловство, није се бавила истим. Имала је изузетно изолационистичку политику што се тиче спољне трговине. 

Да би имао колоније, мораш да имаш јако морепловство и јаку спољну трговину. Није то ствар менталитета него способности. 

 
Мени је занимљиво како ти објашњаваш богаство сваке "западне" државе као "пљачкање". Британија, пљачка, јапан пљачка, америка пљачка.


Ако се сви богате пљачкање како се обогатила Кина данас? Је л и она пљачка? Или су се државе богате некако без паљчке али само ако нису западне? 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@haveaniceday

Човече говорим ти о раном 15. веку. Повереник кинеског Цара, Џенг Хе, је са својим морепловцима стизао до источне Африке, чију макету брода можеш видети на доњој слици. Упоредо мањи брод је онај с којим је Колумбо, 80 година касније, препловио Атлантик. Зато се пресабери мало и спусти лопту.

2021-06-09_144025.jpg.516f0e8be9db58e732cdfbf1e8b494bd.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

WIDERIMAGE.REUTERS.COM

After a hard morning planting fresh shoots in the dunes on the edge of the Gobi Desert, 78-year-old farmer Wang Tianchang retrieves a three-stringed lute from his shed, sits down beneath...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 9.6.2021. at 13:37, haveaniceday рече


Мени је занимљиво како ти објашњаваш богаство сваке "западне" државе као "пљачкање". Британија, пљачка, јапан пљачка, америка пљачка.


Ако се сви богате пљачкање како се обогатила Кина данас?

Pa znas kako, fakat je da su evropske drzave isle okolo i pljackale. Ja to posmatram kao neminovnost, jednostavno su evropljani bili sposobniji, razvijeniji, vojnicki organizovaniji i jaci i naravno to su koristili zarad sopstvenih interesa. Opljackani su oni koji nisu bili kadri a nisu u vecini slucajeva ni danas da budu ispred ili iznad drugih te evropa i severna amerika, i danas koriste svoje preimucstvo. Ne vise pretezno vojno vec tehnolosko, naucno, inovativno... Pa se ona ekonomska neravnbopravnost od pre nekoliko vvekova zadrzala i danas.

Sta da se radi, ovi su racionalniji, bolje organizovani, sposobniji i svesniji sopstvenih potreba i nacina kako da ih zadovolje.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, Bilbija рече

Pa znas kako, fakat je da su evropske drzave isle okolo i pljackale. Ja to posmatram kao neminovnost, jednostavno su evropljani bili sposobniji, razvijeniji, vojnicki organizovaniji i jaci i naravno to su koristili zarad sopstvenih interesa.

 Ne vise pretezno vojno vec tehnolosko, naucno, inovativno... Pa se ona ekonomska neravnbopravnost od pre nekoliko vvekova zadrzala i danas.

Sta da se radi, ovi su racionalniji, bolje organizovani, sposobniji i svesniji sopstvenih potreba i nacina kako da ih zadovolje.

Ово јесте истина али људи стављају превише значаја на ту пљачку. Пљачкали су сви, и кинези и европљани. Са друге стране постоје многе европске државе које нису могле да пљачкају јер нису имале развијену морнарицу, па су опет богатији од кине. 

Такође постоје европске државе које су пљачкале много више (шпанија например) па су данас беда. 

Не знам шта људи замишљају, да су индијци и кинези направили оволике државе тиме што је супер дружити се са њима... па ето придружили се људи...сви су пљачкали имали робове таква је историја човечанства, али то не може да објасни тренутне разлике у богаствима. 

Швајцарци никога нису пљачкали па су богатији од шпаније. 
Пољаци су били сиромашнији од југославије па је данас пољак дупло богатији од просечног србина.

Ти си сам наводио продуктивност северне италије, није северна италија дупло јача од остатака италије јер је "пљачкала" већ су други фактори у питању. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 9.6.2021. at 14:41, Milan Nikolic рече

@haveaniceday

Човече говорим ти о раном 15. веку. Повереник кинеског Цара, Џенг Хе, је са својим морепловцима стизао до источне Африке, чију макету брода можеш видети на доњој слици. Упоредо мањи брод је онај с којим је Колумбо, 80 година касније, препловио Атлантик. Зато се пресабери мало и спусти лопту.

2021-06-09_144025.jpg.516f0e8be9db58e732cdfbf1e8b494bd.jpg

Ти се сабери. Ако стварно мислиш да би кина колонизовала африку али ето "бољу су људи од европљана". Погледај историју кине човече. Шта мислиш како су постали онолика држава?

И какве везе има величина једног брода са морнарицом? Морнарица није само "КОЛИКО ВЕЛИКИ БРОД МОЖЕШ ДА НАПРАВИШ"

када је магелан опловио свет, то је радио са 5 бродова а не са једним великим... један велики брод би заправио био јако глупо решње.... 

Са друге стране америка је много ближа кини, појма нису имали да постоји колико су незаинтересовани били за морепловство а постоји вероватноћа да су викинзи нашли америку пар стотина година пре колумба. 

Друго оно што ти не знаш у африци, белци су масовно умирали када оду у африку од различитих болести. Нису британци хватали робове по африци него су се црнци међусобно клали па продавали робове за дебеле новце европљанима.  Европљани су слабо крочили на тело африке

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нисам ни рекао да је то био само један брод, имали су Кинези добру флоту, али нису ишли на варијанту пљачкања остатка света. Данас смо могли сви да говоримо Кинески да су то Кинези некад хтели. Они су правили ракете и имали барут када је то за запад била квантна механика. Глупо је да упоређујеш племена и формирање једне Кине, са колонијама и пљачкама које чине Запад.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 21 минута, Milan Nikolic рече

Нисам ни рекао да је то био само један брод, имали су Кинези добру флоту, али нису ишли на варијанту пљачкања остатка света. Данас смо могли сви да говоримо Кинески да су то Кинези некад хтели. Они су правили ракете и имали барут када је то за запад била квантна механика. Глупо је да упоређујеш племена и формирање једне Кине, са колонијама и пљачкама које чине Запад.

Нису ишли у варијанту пљачкања око света ишли су у варијанту пљачкања комшилука, врхунац њихове "добре флоте" је био долазак до мртвог мора и европе. 

И стварно не верујем у које си ти глупости способан да верујеш, кинези су и те како пљачкали, не ложи се на те глупости молим те. Буквално си имао робство тамо до релативно скоро.

И које црно уједињавање племена, то су били ратови, и насилна уједињавања, не ложи се. 

А ево ти кинеска експлорација се углавном вршила пешке 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Kako Tango Six saznaje civilne vazduhoplovne vlasti Kine odobrile su kodšer (code share) saradnju između Er Srbije i Hajnan Erlajnsa ne linijama Peking – Prag – Beograd (PEK-PRG-BEG) kao i na liniji Beograd – Skopje. Kodšer sporazum dve kompanije potpisan je prošlog meseca.

      Nacionalna avio-kompanija Srbije postaviće svoj „marketing kod“ (JU) na liniji PEK-PRG-BEG dok će Hajnan moći da postavi svoj (HU) na liniji BEG-SKP.
      Dozvole se odnose na tekuću letenju sezonu a letovi će se pojaviti u sistemima za rezervaciju nakon tehničkih usaglašavanja dve kompanije.
      Hajnan Erlajns počeo je da saobraća na liniji Peking – Beograd sa međusletanjem u Pragu u aprilu prošle godine. Nekoliko meseci pred nadmetanje za koncesiju „Nikole Tesle“ domaćom industrijom provlačili su se tračevi da je HNA grupa zainteresovana kako za beogradski aerodrom tako i za Er Srbiju.

    • Guest
      Од Guest,
      Литургију у храму светих Петра и Павла у Хонконгу 7. децембра је служио Епископ бикински Јефрем, први проректор Хабаровске богословије.
      Научници, свештеници и представници друштва организовали су округли сто и изложбу православне литературе на кинеском језику.
      „Ми обиљежавамо годишњицу указа кинеског императора Кансија из 1712. године, захваљујући којем је у Пекингу званично могла започети своју дјелатност Руска духовна мисија“, казао је за Итар Тас настојатељ храма апостола Петра и Павла у Хонконгу, протојереј Дионисије Позднјајов.
      Све је почело у 17. вијеку кад су Козаци бранили гранично утврђење Албазин на обали Амура и послије дуге опсаде били заробљени и одведени у кинеску престоницу. Цар се смиловао над храбрим војницима и учинио их поданицима, давши им мјесто за живот у сјеверо-источном дијелу Пекинга. Међу затвореницима је био и православни свештеник Максим Леонтјев. Међутим, након његове смри православна заједница је остала без духовног руковођења. Петар Први је више пута интервенисао да се нови свештеник упути у Пекинг и да се тамо отвори Руска духовна мисија. Император Канси се одазвао на ту молбу 1712. године. Мисија је истовремено имала и дипломатске фунције. Више од тога, њени чланови су постали прве дипломате у Кини, али и први руски научници синолози.
      Данас у Народној Републици Кини Кинеска аутономна православна црква има четири храма. Међутим, у њима се не служи јер недостаје кинеских свештеника. Власти Кине ове године дозволиле су да се два студента пошаљу у Русију да студирају у православним богословијама.
      Отац Дионисије је казао да је проблем што на кинеском језику има веома мало материјала о православљу, али да је ове године преведено и издато пет књига на кинеском.
      Радио Светигора
    • Од Andre Williams,
      Kina zabranila reč "okupirajmo" (извор)
      Verovatno zbog straha da se slični pokreti ne pojave i u ovoj zemlji, kineske vlasti odlučile su da blokiraju reč "okupirajmo" na internet pretraživaču popularnog kineskog mikrobloga Sina Weibo, prenosi Huffington Post.

      Pokret "Okupirajmo Wall Street" proširio se širom sveta u poslednjih nekoliko dana, a to je dovelo do sukoba s policijom u Melburnu, nasilja u Rimu i masovnih protesta u drugim zemljama, dok su protesti u SAD-u u nekim momentima su pretili da prerastu u ozbiljne sukobe u poslednjih nekoliko dana.
      Kina je ova dešavanja posmatrala vrlo pažljivo i ne želi nešto slično na svojim ulicama. U međuvremenu se na Facebooku pojavile grupe poput "Okupirajmo Kinu", pa su se vlasti u ovoj zemlji odlučile na ovakvu meru.
      Ovo je lista reči i fraza koje su zabranjene.
      Occupy Beijing, Occupy Shanghai, Occupy Guangzhou, Occupy Xi'an, Occupy Chongqin, Occupy Tianjin, Occupy Urumqi, Occupy Lhasa, Occupy Changsha, Occupy Wuhan, Occupy Nanchang, Occupy Fuzhou, Occupy Nanjing, Occupy Dalian, Occupy Hangzhou, Occupy Harbin, Occupy Chengdu, Occupy Kunming, Occupy Hohhot, Occupy Haikou, Occupy Zhengzhou, Occupy Changchun, Occupy Shenyang, Occupy Xining, Occupy Lanzhou, Occupy Taiyuan, Occupy Yinchuan, Occupy Shijiazhuang, Occupy Jinan, Occupy Nanning.
×
×
  • Креирај ново...