Jump to content

Da li Kina kreće nizbrdo?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Kina i Amerika u ratu za čipove
 
Bez obzira na sve nevolje i prepreke u ratu za čipove, Kina će postati nezaobilazno tehnološko jezgro Istočne Azije. I to po svemu sudeći uz pomoć Južne Koreje

Hajde odmah da pređemo na stvar: bez obzira da li će biti američkih sankcija, Kina jednostavno neće biti izbačena sa globalnog tržišta poluprovodnika.

Možda nikada nećemo saznati stvarnu količinu čipova koju Huavej ima na raspolaganju za proizvodnju pametnih telefona. Ali najvažnija stvar je da će u narednih nekoliko godina – setite se da je strategija Made in China 2025 i dalje na snazi – Kinezi proizvoditi neophodnu opremu za proizvodnju čipova od 5 nanometara (nm) jednakog ili čak boljeg kvaliteta od onih koji dolaze sa Tajvana, iz Južne Koreje i Japana.

Razgovori sa IT stručnjacima iz Rusije, zemalja ASEAN-a i Huaveja otkrivaju osnovne strategije koja predstoji. Oni objašnjavaju da ono što bismo mogli nazvati ograničenjima kvantne fizike sprečava pomak sa čipova od 5nm na one od 3nm. To znači da bi naredni proboji na tom planu mogli da dođu iz drugih poluprovodničkih materijala i tehnika. A Kina je u tom smislu praktično na istom nivou istraživanja kao Tajvan, Južna Koreja i Japan.

Pored toga, ne postoji jaz u znanju – ili problem u komunikaciji – između kineskih i tajvanskih inženjera. A dominantni način funkcionisanja ostaje sistem rotirajućih vrata (situacija u kojoj se zaposleni ne vezuju za jednu kompaniju ili lokaciju, već učestalo menjaju mesto zaposlenja, prim. prev.).

Kineski naučni proboj podrazumevao bi presudni prelazak sa silicijuma na ugljenik. Kineski istraživači su u potpunosti tome posvećeni i praktično spremni da svoj laboratorijski rad pretvore u industrijsku proizvodnju.

Paralelno sa tim, Kinezi rade na tome da fotolitografski postupak proizvodnje nanometarskih čipova – koji privileguje Amerikance – zamene novim i drugačijim postupkom koji bi pogodovao proizvodnji manjih i jeftinijih čipova.

Kinezi će u tom procesu kupovati sve moguće kompanije koje se bave bilo kojom fazom proizvodnje čipova, bez obzira na troškove, a paralelno sa time vodeće američke kompanije za proizvodnju poluprovodnika – poput Kvalkoma – činiće sve što mogu da zaobiđu sankcije i nastave da snabdevaju Huavej čipovima, kao što je već slučaj sa Intelom i AMD-om.

HUAVEJEVA IGRA
Što se tiče Huaveja, ta kompanija puno ulaže u veoma bliske istraživačko-razvojne odnose sa Rusijom, regrutujući neke od najboljih tehnoloških talenata iz te zemlje, poznate po dobrim rezultatima iz matematike i fizike i rigoroznom dizajenerskom radu. Dobar primer je Huavejeva kupovina ruske kompanije za prepoznavanje lica Vokord koja se dogodila 2019. godine.

Neki od najboljih tehnoloških stručnjaka u Južnoj Koreji su Rusi. Huvaej je takođe osnovao „Inovacioni centar za 5G ekosistem“ na Tajlandu – prvi te vrste u zemljama ASEAN-a.

Srednjeročno posmatrano, Huavejeva strategija za prvoklasne pametne telefone – koji koriste čipove od 7nm – biće da ustupe poslovanje drugim kineskim igračima, kao što su Šaomi, OPPO i VIVO, te da potom prikupe naknade za patente i da tako čekaju neizbežni kineski naučni proboj u proizvodnji čipova, istovremeno nastavljajući da proizvode 5G opremu, za koju ima dovoljno čipova.

huavej.jpeg Logo kompanije Huavej tehnolodžis na zgradi njenog istraživačkog centra u Otavi, Kanada, februar 2019. (Foto: Rojters)

Stručnjaci sa kojima sam razgovaraju smatraju da je Huavejev operativni sistem Harmoni efikasniji od Androida, te da radi na manje zahtevnim čipovima. Sa ekspanzijom 5G mreže, većina operacija na pametnim telefonima biće obavljana na klaud serverima. Do kraja 2020. godine, najmanje 300 gradova širom Kine biće pokriveno 5G mrežom.

Huavej će se koncentrisati na proizvodnju dekstop računara i digitalnih ekrana. Ovi računari će se isporučivati sa kineskim procesorom Kupeng920, a pokretaće ih kineski Objedinjeni operativni sistem (UOS).

UOS je Linuks sistem razvijen od strane kineskog Junion teka (Union Tech) po narudžbini Pekinga kako bi se – evo u čemu je stvar – zamenio Majkrosofov operativni sistem Vindous. Ovi računari se neće prodavati široj javnosti: njima će biti opremljene vladine kancelarije u Kini na višim i nižim nivoima.

Nije ni čudo što se u IT krugovima vrti priča da bi bilo pametno uložiti novac u kineski Investicioni fond za čipove, budući da će njegova vrednost mnogo porasti nakon velikih tehnoloških proboja koji se očekuju pre 2025. godine.

ISTOČNOAZIJSKO JEZGRO
Bez obzira na sve nevolje i prepreke u ratu za čipove, Kina će postati nezaobilazno tehnološko jezgro Istočne Azije – regiona koji obuhvata zemlje ASEAN-a, Severoistočnu Aziju i Istočni Sibir, uključujući i obe Koreje. Ovo je tvrdo čvorište nadolazećeg Regionalnog sveobuhvatnog ekonomskog partnerstva (RCEP) – najvećeg sporazuma o slobodnoj trgovini na svetu – koji bi trebalo da bude potpisan do 2021.

Indija se odlučila za samoisključenje iz RCEP – koje je u geoekonomskom smislu osuđuje na ulogu periferne sile. Za razliku od nje Južna Koreja pojačava integraciju sa ASEAN-om i severoistočnom Azijom.

Tehnološko jezgro Istočne Azije biće u središtu globalnog proizvodnog, integrišući najbolje koncepcije nauke i tehnologije sa najboljim specijalistima za proizvodnju, raštrkanim po svim čvorištima globalnog lanca snabdevanja. Prirodna posledica toga je, između ostalog, i to što Istočna Azija prijavljuje 3.46 puta više patenata od Sjedinjenih Država.

A to nas dovodi do vrlo posebnog slučaja Samsunga. Samsung povećava svoje istraživačko-razvojne napore kako bi što pre našao način da zaobiđe američku tehnologiju.

Kada južnokorejski predsednik Mun bude pojačao svoje napore za zvaničnim postizanjem sporazuma o  kraju Korejskog rata, to bi trebalo da ide u tandemu sa sveobuhvatnim sporazumom Samsunga i Huaveja o tehnološkoj saradnji. Ovaj dvostruki potez trebalo bi da Južnu Koreju izbavi iz snažnog američkog zagrljaja.
Pažnji rukovodstva u Pekingu ne promiče ni da pojava Južne Koreje kao sve jačeg geopolitičkog i geoekonomskog aktera u Istočnoj Aziji mora biti neraskidivo povezana sa pristupom Kine sledećoj generaciji čipova.

Dakle, presudan geopolitički i geoekonomski proces u narednih nekoliko godina biće postepeno privlačenje Seula u sferu uticaja Pekinga, kao neke vrste viskotehnološke pridružene sile, a sve to igrajući na kartu stvaranja Korejske Federacije (odnosno ujedinjenje dve Koreje; prim. prev).

Ovo je nešto o čemu se priča svake godine, na najvišem nivou, na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku.

Vang Huijao iz Centra za Kinu i globalizaciju sa sedištem u Pekingu primećuje kako Kina i Južna Koreja već imaju sporazum o slobodnoj trgovini i „kako će započeti drugu fazu pregovora za uspostvaljanje novog mehanizma kinesko-južnokorejske ekonomske saradnje, koja se brzo razvija“.

samsung-seul1.jpg Sedište kompanije Samsung elektroniks u Seulu, Južna Koreja (Foto: Jeon Heon-Kyun/EPA)

Sledeći – izuzetno težak – korak biće uspostavljanje kinesko-japanskog mehanizma slobodne trgovine. A onda i bližeg kinesko-japansko-južnokorejskog mehanizma. RCEP je samo prvi korak.

Dug je put do 2049. godine. Ali svi znaju u kom pravcu duva vetar. (Kinesko rukovodstvo je javno objavilo plan prema kojem NR Kina do 2049. godine treba da postane vodeća svetska sila; prim. prev.)

Izvor: Novi Standard

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

From following to leading: Huawei's journey in chip development

 

CNTECHPOST.COM

Huawei is attracting a lot of attention as one of the few Chinese companies with a significant presence in the chip space, and the China Industrial Securities computer team took a comprehensive...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Uprkos pandemiji: Kineski izvoz raste, uvoz opada

U odnosu na isti period prošle godine, izvoz iz druge ekonomije sveta je porastao za 9,5 odsto na 235,2 milijarde dolara. U odnosu na juli, rast je iznosio 7,2 odsto, pokazali su zvanični podaci, piše AP, prenosi Klix.

 

Uvoz je pao za 2,1 odsto na 176,3 milijarde dolara. U poređenju s julom, pad je bio 1,4 odsto.

Izvoznici iz Kine su imali koristi od relativno rane normalizacije stanja u borbi protiv pandemije koronavirusa, dok se njihovi konkurenti u drugim zemljama još suoačavaju sa znatno restriktvnijim merama. Raste i izvoz u Sjedinjene Američke Države.

U SAD-u je izvoz porastao za 20 odsto na 44,8 milijardi dolara i to uprkos povećanju carina u SAD-u. S druge strane, uvoz američke robe u Kinu je porastao za dva odsto ili na 10,5 milijardi dolara.

Međutim, pao je izvoz iz Kine na najveće tržište za njih - Evropsku uniju i to za 20,1 odsto. Opao je i uvoz iz EU za 29,7 odsto.

Među robom koja je najviše plasirana iz Kine na svetsko tržište u navedenom periodu su mobiteli i kućanski uređaji.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Spot the Difference: American and Chinese, Why Can’t they Get Along?

"Few people outside academic or psychology circles imagine there is any difference. As we listen to speeches made by politicians or read media from the “West”, the thrust of them is that China is an oppressed state where the people need more freedom. The message being: only democracy can achieve this. But they’re wrong.

In the main, Chinese citizens like their style of government. They enjoy freedoms which are almost unbelievable in western countries. Freedoms that allow them to live their lives without interference from government and without control. They don’t really understand why one person’s liberty makes it ok to place others in danger, just because of individual “rights”.

They don’t understand why people need, or even want, to carry firearms and they don’t understand why, when governments asked citizens to stay home and prevent an epidemic, people went out and protested.

Nor can Chinese citizens understand why the richest country in the world has almost 4 million homeless people and long lines of nice cars waiting to pick up charity food. In fact, there are many things Chinese people can’t understand."

Image for post

https://medium.com/@jerry_grey2002/spot-the-difference-american-and-chinese-why-cant-they-get-along-ff8bec4f8d14

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

WWW.QIAOCOLLECTIVE.COM

This short reading list provides an alternative perspective to the 1989 protests in Beijing, highlighting the complexities of Tiananmen and its contradictory elements—anti-corruption...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

WWW.AFR.COM

More than 13,000 Chinese enterprises registered as semiconductor companies in the first nine months of this year. The numbers are double the monthly average of last year.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 часа, fsa рече
WWW.AFR.COM

More than 13,000 Chinese enterprises registered as semiconductor companies in the first nine months of this year. The numbers are double the monthly average of last year.

 

Tako ti je to neko potroši bilion dolara na jednokratnu pomoć u epidemiji, neko na podsticaj za razvoj čipova.

 

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

 

Don’t be blind to China’s rise in a changing world

For as long as I can remember, people have said that China cannot succeed. Communism doesn’t work. Authoritarianism doesn’t work. The Chinese aren’t creative. They have a big problem with bad debts and property speculation. Yet every day we see China succeeding in exceptional ways. It has achieved some of the world’s lowest Covid-19 case rates. Over the past year, its economy grew at almost 5 per cent, without monetising debt, while all major economies contracted. China produces more than it consumes and runs a balance of payments surplus, unlike the US and many western nations. This year nearly half the world’s initial public offerings will be in China, including Ant Financial’s $30bn listing, the world’s biggest ever. Even Tesla’s best-selling Model 3 car may soon be made entirely in China. The world order is changing, yet many are missing this because of a persistent anti-China bias. China’s extraordinary performance isn’t new. In fact, apart from the 1839-1949 “Century of humiliation”, it has historically been one of the world’s most powerful countries and cultures. Just over the past four decades its economic changes have been remarkable. Whatever criticisms you may have about Chinese “state capitalism”, you cannot say it hasn’t worked, even if you strongly disagree with how Beijing has done it. When I first visited China 36 years ago, I would give $10 pocket calculators to high-ranking officials. They thought they were miracle devices. Now China rivals the US in advanced technologies and will probably take the lead in five years. Since 1984, per capita incomes have risen more than 30 times, life expectancy has increased by a decade and poverty rates have fallen nearly to zero. In 1990, China’s first stock market was launched, designed by seven young patriots who I knew. Since then, it has become the second largest in the world. All this is to say that China’s rise has giant political, economic and investment implications. Politically, China has become a major issue for both parties in the US, which fears its rise, spreading global influence, and rejects its authoritarian model and treatment of minorities such as the Uighur Muslims in Xinjiang. China’s rejoinder is that a strong hand is needed to maintain order, what happens inside its borders is its business, and the US has its own human rights problems. Its sovereignty over Taiwan, Hong Kong and other areas are also big issues that are hotly disputed. Nobody knows how these tensions will pan out, but they will affect us all. Meanwhile, China’s economy is roughly the same size as the US’s and expanding at a faster pace — so time is on China’s side. It has a growing population of well-educated people, with around a third of the world’s science and technology university majors, three times the US share. It also produces and collects vastly more data to process with artificial intelligence. For many in the west, this has a dark side in terms of state surveillance. But for many Chinese it reinforces positive social norms while also promising vast efficiencies. One way to look at China’s relative power is that, with four times the US population, when its per capita income reaches half the US’s in about 25 years, its economy will be twice as large. Last, there are the investment implications. As a global macro investor, I think a lot about how much I should invest where, looking at fundamentals and how others are positioned. China’s fundamentals are strong, its assets relatively attractively priced, and the world is underweight Chinese stocks and bonds. These currently account for 3 per cent or less of foreign portfolio holdings; a neutral weighting would be closer to 15 per cent. This discrepancy is at least in part due to anti-Chinese bias. I think it is about to change. Chinese markets are opening up to foreigners, who can now access at least 60 per cent of them compared with 1 per cent in 2015. Benchmark weights in major indices are rising. As a result, I expect China to enjoy favourable capital inflows that will support the currency, already at a two-year high, and financial markets too. All this argues for a China overweight in my portfolio. Of course things can go wrong in any country. Beijing may not stay its current course of economic reform, though I doubt that will happen. The US and China are also competing fiercely — some say warring — over trade, technology, geopolitics, capital markets and military power. No one can know how bad these wars will be, which country will win, or how. That is why I diversify and allocate money to both countries.  In the long run, timeless and universal truths determine why countries succeed or fail. In brief, empires rise when they are productive, financially sound, earn more than they spend, and increase assets faster than their liabilities. This tends to happen when their people are well educated, work hard and behave civilly. Objectively compare China with the US on these measures, as I chronicle in an ongoing study, and the fundamentals clearly favour China.  Prejudice and bias always blind people to opportunity. So, if you have been a China sceptic for reasons that don’t square with what is happening there, I suggest you clear your mind. Likewise for events in the US and its place in the changing world. The eve of the US election is a good time to reflect on both

https://www.ft.com/content/8749b742-d3c9-41b4-910e-80e8693c36e6

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

IMF Admits China Has Overtaken The US As The World’s Largest Economy; But Why Is The Media Silent?

 

EURASIANTIMES.COM

The world is waking up to a new reality post the devastating pandemic that brought everything to a grinding halt. One of them is the rise of China as the undisputed new economic superpower...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, fsa рече

The Chinese aren’t creative.

Zapanjujući je taj nivo retardiranorsti kojom se hrane u Americi, ali to je valjda jedino preostalo, ili je uvijek bilo opcija kako bi se osjećali moćno i vrijedno. 

Kina se vraća na poziciju gdje je bila oduvijek, od starog do srednjeg vijeka. Njihov uspijeh kako je autor odlično sumirao nimalo nije slučajan, i nema nikakve veze sa Amerikom kao nekakvim pokroviteljem kako neki misle vrlo naivno. Kina je svakako profitirala time što se svijet prema njoj otvorio, ali njen uspjeh nije zasluga svijeta nego u prvom redu njih samih, jer otvorio se svijet i za druge zemlje koje su bile pod totalitalnim režimima, kao bivše SSSR republike, Jugoslovenske republike pa opet su postigle ćurak - ništa. 

Prije pokušaja kolonizacije Kine, Kina je bila sebi samodovoljna u smislu da Evropa nije mogla ništa da izveze u Kinu jer Kinezima nije trebalo ništa iz Evrope, a imali su traženu robu od svile, čajeva, i porculana za šta su Evropljani morali plaćati srebrom, i vremenom su ušli u krizu deficita jer je počelo ponestajati srebra. Onda su smislili prljavi način da sa opijumom povrate to srebro i uspjeli su. 

Sada se dolazi opet u poziciju da će Kina ovladati tehnologijom i da će sve što je bitno zapadu praviti bolje od samog zapada, i opet će biti situacija da će Kinezi sve praviti što zapad želi, a šta će praviti zapad što Kina želi? To neće moći saznati ako budu slušali žutog klova iz Bijele kuće i njemu slične nego iskljčivo ako upoznaju bolje same Kineze i kinesku kulturu. Neka podvala sa ratom im ovaj put neće proći jer ulog je prevelik, onda su mogli naštetit samo Kini, sada bi takav rat odnio čitavu planetu u tri lepe..pa nek biraju. 

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 часа, Justin Waters рече

 

Sada se dolazi opet u poziciju da će Kina ovladati tehnologijom i da će sve što je bitno zapadu praviti bolje od samog zapada,

Ovde je tvoja podsvesna potvrda onoga sto si citirao, "The Chinese aren’t creative"...

Kinezi ce ovladati tehnologijom, nece je kreirati. I taj nedostatak je trajnog karaktera. Cipovi, provodnici, poluprovodnici, mostovi, neboderi, sve sto su izgradili se bazira na zapadnoj inovativnosti i kreativnosti. Osim svile ..

Moze Kina biti uspesna ekonomski, bogata, i ako hoces prva ekonomska sila sveta ali ce zavisiti njen napredak od tehnoloske inovacije zapadnog coveka. Osim novogodisnjeg vatrometa ti u svom zivotu ne koristis nista sto je kinski izum.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, Bilbija рече

Ovde je tvoja podsvesna potvrda onoga sto si citirao, "The Chinese aren’t creative"...

Kinezi ce ovladati tehnologijom, nece je kreirati. I taj nedostatak je trajnog karaktera. Cipovi, provodnici, poluprovodnici, mostovi, neboderi, sve sto su izgradili se bazira na zapadnoj inovativnosti i kreativnosti. Osim svile ..

Moze Kina biti uspesna ekonomski, bogata, i ako hoces prva ekonomska sila sveta ali ce zavisiti njen napredak od tehnoloske inovacije zapadnog coveka. Osim novogodisnjeg vatrometa ti u svom zivotu ne koristis nista sto je kinski izum.

Ne lupaj života ti. Baš si smešan. Američko laprdanje da Kinezi nisu kreativni podrazumjeva i da oni ne bi bili sposobni da ovladaju tehnologijom. Amerikanci su se nadali da će Kinezi samo postati konzumenti tehnologije, ali ne inovatori i da će vječno zavisti od njih. 

Nijedna tehnologija se ne izmišlja, nego se oslanja na prethodno stečeno i akumulirano znanje. Izbaci barut, papir, mastilo, kompas i peći za livenje gvožđa što su izmislili Kinezi i od zapadnih izuma će malo toga šta ostati. 

Osim toga kineski porcelan je u srednjem vijeku bio izuzetno tražena roba da su zapadnjaci bili spremni da ga plaćaju srebrom i da uđu u deficit. Toliko da nisu kreativni. 

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 часа, Justin Waters рече

Ne lupaj života ti. Baš si smešan. Američko laprdanje da Kinezi nisu kreativni podrazumjeva i da oni ne bi bili sposobni da ovladaju tehnologijom. Amerikanci su se nadali da će Kinezi samo postati konzumenti tehnologije, ali ne inovatori i da će vječno zavisti od njih. 

Nijedna tehnologija se ne izmišlja, nego se oslanja na prethodno stečeno i akumulirano znanje. Izbaci barut, papir, mastilo, kompas i peći za livenje gvožđa što su izmislili Kinezi i od zapadnih izuma će malo toga šta ostati. 

Osim toga kineski porcelan je u srednjem vijeku bio izuzetno tražena roba da su zapadnjaci bili spremni da ga plaćaju srebrom i da uđu u deficit. Toliko da nisu kreativni. 

Kinezi kojih je milijarda ipo da ima sposobnosti i kreativnosti kao sto nema englezi bi govorili kineski a ne bi bilo obrnuto. Bil Gates bi se zvao Jintao a Jobs bi odrastao u Sangaju a ne u SAD. Mozes ti da se krbas koliko hoces sa kineskim porcelanom i svilenim bubama, svoju nesposonost narodi pokazuju upravo kao Kinezi, dozvolivsi drugim narodima da uporavljaju njihovom sudbinom i da im komanduju. A tehnologije sto se tice imaju samo ono sto su videli od drugih... svidjalo ti se to ili ne.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Наравно да је оно несмотрено лупање произвољности о озбиљним стварима, а да се претходно о томе и не размисли. Енглески није глобално познат због било какве технолошке супериорности Енглеза, него због енглеске колонијалне доминације. Дивљење томе било би равно дивљењу Турцима, што је у једном историјском периоду сваки ученом Србину боље служио турски и мађарски, док је с енглеским могао тур да обрише.

Наравно, до овог се дошло од сулудог пуцња у празно како Кинези нису смислили ништа оригинално, а они су једна од укупно четири цивилизације старог света, још са непрекинутим континуитетом постојања. А кад смо код најновијих технологија, ја у Србији не знам ни за један смарт-дом а да није опремљен кинеском технологијом и кинеским софтвером. И то у моменту кад су смарт-домови и за скоро све моје колеге у западној Европи и у САД нешто о чему су само гледали на ТВ. Толико о најновијим и најмодернијим стварима... а о чему је из Србије мало бесмислено говорити, јер смо ми са тим "западом" у миленијумском антагонизму, а не његов интегрални део.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Kako Tango Six saznaje civilne vazduhoplovne vlasti Kine odobrile su kodšer (code share) saradnju između Er Srbije i Hajnan Erlajnsa ne linijama Peking – Prag – Beograd (PEK-PRG-BEG) kao i na liniji Beograd – Skopje. Kodšer sporazum dve kompanije potpisan je prošlog meseca.

      Nacionalna avio-kompanija Srbije postaviće svoj „marketing kod“ (JU) na liniji PEK-PRG-BEG dok će Hajnan moći da postavi svoj (HU) na liniji BEG-SKP.
      Dozvole se odnose na tekuću letenju sezonu a letovi će se pojaviti u sistemima za rezervaciju nakon tehničkih usaglašavanja dve kompanije.
      Hajnan Erlajns počeo je da saobraća na liniji Peking – Beograd sa međusletanjem u Pragu u aprilu prošle godine. Nekoliko meseci pred nadmetanje za koncesiju „Nikole Tesle“ domaćom industrijom provlačili su se tračevi da je HNA grupa zainteresovana kako za beogradski aerodrom tako i za Er Srbiju.

    • Guest
      Од Guest,
      Литургију у храму светих Петра и Павла у Хонконгу 7. децембра је служио Епископ бикински Јефрем, први проректор Хабаровске богословије.
      Научници, свештеници и представници друштва организовали су округли сто и изложбу православне литературе на кинеском језику.
      „Ми обиљежавамо годишњицу указа кинеског императора Кансија из 1712. године, захваљујући којем је у Пекингу званично могла започети своју дјелатност Руска духовна мисија“, казао је за Итар Тас настојатељ храма апостола Петра и Павла у Хонконгу, протојереј Дионисије Позднјајов.
      Све је почело у 17. вијеку кад су Козаци бранили гранично утврђење Албазин на обали Амура и послије дуге опсаде били заробљени и одведени у кинеску престоницу. Цар се смиловао над храбрим војницима и учинио их поданицима, давши им мјесто за живот у сјеверо-источном дијелу Пекинга. Међу затвореницима је био и православни свештеник Максим Леонтјев. Међутим, након његове смри православна заједница је остала без духовног руковођења. Петар Први је више пута интервенисао да се нови свештеник упути у Пекинг и да се тамо отвори Руска духовна мисија. Император Канси се одазвао на ту молбу 1712. године. Мисија је истовремено имала и дипломатске фунције. Више од тога, њени чланови су постали прве дипломате у Кини, али и први руски научници синолози.
      Данас у Народној Републици Кини Кинеска аутономна православна црква има четири храма. Међутим, у њима се не служи јер недостаје кинеских свештеника. Власти Кине ове године дозволиле су да се два студента пошаљу у Русију да студирају у православним богословијама.
      Отац Дионисије је казао да је проблем што на кинеском језику има веома мало материјала о православљу, али да је ове године преведено и издато пет књига на кинеском.
      Радио Светигора
    • Од Andre Williams,
      Kina zabranila reč "okupirajmo" (извор)
      Verovatno zbog straha da se slični pokreti ne pojave i u ovoj zemlji, kineske vlasti odlučile su da blokiraju reč "okupirajmo" na internet pretraživaču popularnog kineskog mikrobloga Sina Weibo, prenosi Huffington Post.

      Pokret "Okupirajmo Wall Street" proširio se širom sveta u poslednjih nekoliko dana, a to je dovelo do sukoba s policijom u Melburnu, nasilja u Rimu i masovnih protesta u drugim zemljama, dok su protesti u SAD-u u nekim momentima su pretili da prerastu u ozbiljne sukobe u poslednjih nekoliko dana.
      Kina je ova dešavanja posmatrala vrlo pažljivo i ne želi nešto slično na svojim ulicama. U međuvremenu se na Facebooku pojavile grupe poput "Okupirajmo Kinu", pa su se vlasti u ovoj zemlji odlučile na ovakvu meru.
      Ovo je lista reči i fraza koje su zabranjene.
      Occupy Beijing, Occupy Shanghai, Occupy Guangzhou, Occupy Xi'an, Occupy Chongqin, Occupy Tianjin, Occupy Urumqi, Occupy Lhasa, Occupy Changsha, Occupy Wuhan, Occupy Nanchang, Occupy Fuzhou, Occupy Nanjing, Occupy Dalian, Occupy Hangzhou, Occupy Harbin, Occupy Chengdu, Occupy Kunming, Occupy Hohhot, Occupy Haikou, Occupy Zhengzhou, Occupy Changchun, Occupy Shenyang, Occupy Xining, Occupy Lanzhou, Occupy Taiyuan, Occupy Yinchuan, Occupy Shijiazhuang, Occupy Jinan, Occupy Nanning.
×
×
  • Креирај ново...