Jump to content

Наши видео радови, влогови, спотови, free style и сл.

Оцени ову тему


Recommended Posts

Наши видео радови, влогови, спотови, свакодневни снимци...

Молим вас, постављајте своје снимке или видео радове.

Немојте дирекно постављати на форум (да не би оптеретили сервер) већ постављајте линкове са ју туба, фејсбука, инстаграма и сл. 

Баш ме радује да видим шта је ко снимао ових дана!

Знам да многи имају своје влогове на ју тубу и баш би ме радовало да их видим овде!

Били сте на концерту, видели занимљив призор на улици, возили се на ролерима, све што вам падне на памет а мислите да би и поукаши требали то да виде, постављајте...

Имате занимљиве фотографије са одмора па би нам показали исте као видео слајд шоу са музиком, стављајте!

Били сте на ходочашћу имате предивне фотографије и пар снимака... монтирајте у видео, додајте музику и поставите линк овде!

Хоћете нешто лично да кажете осталим члановима или да се обратите нашој нацији са дивним идејама, стављајте!

 

Срећно!
 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

  • 1 month later...
пре 54 минута, PredragVId рече

Današnji video. Snimljeno, montirano i postavljeno na ju tub u jednom danu.

Neki text u klipu o jezeru?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 2 weeks later...

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Слава храма Саборa српских светитеља на Карабурми прослављена је 13. септембра 2020. године светом Литургијом којом је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Саслуживали су протојереји-ставрофори Тоде Јефтемић, Драган Станишић и Милош Мићић, протојереј Александар Лукавац, јереј Јован Јефтић, протођакон Стеван Рапајић и ђакони Драган Танасијевић, Немања Ристић и Филип Новаковић у молитвеном присуству старешине храма протојереја Ђорђа Драгутиновића, братства храма и благочестивог народа престонице.   Звучни запис беседе     Током свете архијерејске Литургије Његова Светост Патријарх је рукоположио ђакона Филипа Новаковића у чин свештеника.   Пошто је преломио славски колач са домаћином славе г. Драганом Микићем, Његова Светост Патријарх је уручио грамате добротворима који су допринели уређењу храма, парохијског дома и пратећих објеката, господи Драгану Микићу, Мирославу Антићу, Милији Илићу, Драгану Нијемчевићу, Дејану Ранђеловићу, Јовану Шуменковићу, Владимиру Скерлићу и Зорану Јовићу.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Justin Waters,
      Након што му је истекао рок повјерљивости, из Русије су пустили филм у коме је приказан поступак који је претходио детонацији највеће атомске бомбе. 50 мегатона нукеларног наоружања је активарно изнад Нове Земље 1961г. 
      Детонацији је претходило пажљиво припремање, а у филму је приказана сва опрема која се користила и која је за оно вријеме била поприлично напредна. Бомба је активирана на даљинско управљање, 4000м изнад земље како би се смањила радијација. Након пар сати од детонације, извидници су већ били у центру експлозије да истраже стање. Нико није погунио од људи, нити је било посљедица од радијације касније, нити је страдао живи свијет јер је епиценат експлозије одабран на огољеном дијелу острва изнад арктичког круга. 
      Имају титлови на енглеском. Филм трај 43 минуте. 
    • Од Вукашин,
      Сергеј Фудељ: КЊИЖЕВНИК ДОСТОЈЕВСКИ ЈЕ ВИДЕО СВОГ ХРИСТА
            Предсмртна болест Достојевског је почела изненада крварењем плућа 26. јануара 1881. Смрт је наступила 28. јануара (по старом календару), на дан спомена на преподобног Јефрема Сирина у чијој покајничкој молитви је писац видео суштину хришћанства. Смрт Достојевског нас запањује својом лакоћом, која је налик на милосрђе. Сетимо се како је страшно умирао Тургењев. Достојевски је већ увече позвао свештеника како би се исповедио и причести. „Кад је свештеник отишао, — сећа се Ана Григорјевна, — ушла сам с децом у кабинет да честитам Фјодору Михајловичу причешћивање Светим Тајнама, он је благословио мене и децу, молио их је да живе у миру, да се воле, да мене воле и чувају. Опростивши се са децом Фјодор Михајлович ми се захвалио за срећу коју сам му дала и замолио ме је да му опростим ако ме је нечим ражалостио. Стајала сам ни живи, ни мртва, немајући снаге да било шта одговорим.“ Кћерка Достојевског се сећа да је отац опраштајући се с децом заповедио њиховој мајци да наглас прочита 15. главу Јеванђеља по Луки — причу о блудном сину коју је изузетно волео. Коначно се враћао у Очев Дом. 
      „Око седам ујутро (28. јануара) видела сам, — пише Ана Григорјевна, — да муж гледа према мени… ‘Знаш Ања, — рече Фјодор Михајлович полушапатом — већ три сада не спавам и стално мислим и тек сад сам постао потпуно свестан да ћу данас умрети… Упали свећу, Ања, и додај ми Јеванђеље.’ Ово су Јеванђеље Фјодору Михајловичу у Тобољску (кад је ишао на робију) поклониле жене декабриста. Увек се налазило у мужевљевом видокругу, на писаћем столу, и он би често, замисливши се о нечему или кад би осетио недоумицу, отварао Јеванђеље где се отвори и читао је оно што би се налазило на првој страници (с леве стране). И сад је Фјодор Михајлович желео да своју сумњу провери по Јеванђељу. Сам је отворио свету књигу и замолио да му прочитам. Отворило се Јеванђеље по Матеју, гл. III, ст. 14—15: ‘А Јован му брањаше говорећи: Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш мени? А Исус одговори и рече му: Остави сада, јер тако нам треба испунити сваку правду’ ‘Чујеш? — ‘остави сада’ значи, умрећу,’ — рекао је муж и затворио књигу… Око девет ујутру Фјодор Михалович је мирно уснуо не испуштајући моју руку… У осам сати и тридесет осам минута увече Фјодор Михајлович је отишао у вечност.“
      /…/ „Никада раније нико није имао такву сахрану; Петербург ништа слично није видео, — пише И. Аксаков неколико дана после погреба. — Све ове изненадне, неприпремљене, непланиране и зато несумњиво искрене изјаве саучешћа, захвалности и поштовања, — све ово указивање части, до чега је дошло тако  изненада, само по себи је надахнуто — и испуњено важним смислом.“
        Убрзо после сахране, у фебруару 1881. године И. Аксаков је писао Победоносцеву: „Смрт Достојевског је права казна Божија. Тек сад се у потпуности открива његов морални значај као учитеља младих душа. У њему су ослонац и смелост имали највиши, морални идеали, које је нејасно и бојаживо у души носио овај или онај младић. Јер, у суштини, ‘пониженим’ и ‘увређеним’ треба сматрати религиозно и морално осећање у средини руске интелигенције. Младом човеку је потребно много храбрости и самосталности да се усуди да га гаји и исповеда.„
      „Отишао сам да се поклоним његовом праху, — пише Кони. — На полумрачном и непријатном степеништу куће на углу Јамске и Кузнечне улице, где је покојник живео било је већ много људи који су се кретали ка вратима опшивеним похабаном мушемом. Иза њих се налазило мрачно предсобље с истим таквим оскудним и неугледним намештајем који сам већ имао прилике да видим. Фјодор Михајлович је лежао на ниском одру, тако да су сви могли да виде његово лице. Какво лице! Оно се не може заборавити… На њему није било ни оног као зачуђеног, ни оног камено-спокојног израза који имају мртви људи… Ово лице је било речито, изгледало је продуховљено и дивно… Трулеж га се још није дотакла и на њему се није видео печат смрти, већ као да је на њему био одсјај другог, бољег живота… Дуго нисам могао да одвојим поглед од овог лица које је изгледало као да свим својим изразом говори: „Па да! Тако је — увек сам говорио да мора бити тако, а сад знам.“ 
      И Ана Григорјевна се сећа: „Нешто пред поноћ наш драги покојник је већ лежао на смртном одру насред свог кабинета. Покрај узглавља је стајала полица с иконом и упаљеним кандилом. Покојниково лице је било мирно и чинило се да није умро, већ спава и осмехује се у сну некој ‘великој истини’ коју је сад сазнао.“ 
      Постоји још један документ који  у потпуности потврђује речи и Ане Григорјевне и Конија — изванредан цртеж оловком „Ф.М. Достојевски на смртном одру“ који је Кримски урадио сутрадан после смрти. На лицу покојника је ‘мир суботњег дана’.
      Књижевник Достојевски је видео свог Христа и Његов Васкрс. 
      Сергеј Фудељ, НАСЛЕДСТВО ДОСТОЈЕВСКОГ, (одломак, стр. 208-212) Панонске нити, Крушчић, 2019.
      Превели: Драган Буковички и Марина Тодић
       

    • Од PredragVId,
      Храм Светог Саве на Врачару
      видео емисија Културиста (епизода 1) на каналу Балкан трип
       
      Заиста, предивна емисија (снимљена ових дана) о нашем велелепном храму Светог Саве на Врачару. Храм који може да прими 10.000 верника а на западну хорску галерију може да стане 800 хориста. Снимљен савремено у духу времена.  Имаћете прилике да погледате малу цркву, крипту храма Светог Саве али и унутрашњост Храма који је за сада затворен за јавност и који је у фази израде мозаика. Такође видећете и поглед са терасе Храма, чија укупна висина централне куполе 70 метара. Кроз храм Светог Саве и малу цркву, провешће вас протођакон Младен Ковачевић. Аутор и водитељ емисије је Бошко Козарски.  Снимио и монтирао, заиста прелепе и оргиналне снимке, Сава Козарски. Снимљено са благословом епископа  ремезијанског Стефана.
      Пријатно гледање.
       
×
×
  • Креирај ново...