Jump to content

Превод Библије на (савремени) српски - препоруке

Оцени ову тему


Препоручена порука

Пре него што се затвори форум, ако могу да се "огребем" о неку препоруку, мишљење или став о постојећим преводима. :)

1. Мој апсолутни фаворит је превод Лује Бакотића (Стари и Нови завет) - ово је прво издање Библије које сам прочитао (њега смо имали у кући кад сам био дете), у питању је екавско српско издање на ћирилици. Занима ме да ли постоји нека анти-препорука за ово издање или разлог због ког га треба избегавати? Лујо Бакотић је био римокатолик, истина Србин-римокатолик, али не знам у ком контексту је његов превод настао. По мени је најпиткији за читање, не знам само да ли постоје неки отклони у вези са њим (нпр. ускрсење уместо васкрсење, уистину уместо ваистину и сл. јер је превод конзистентно на савременом српском, без архаизама, чак и традиционалних нпр. вазнесење уместо узнесење)

2. Вуков превод ми се не допада нарочито, поготово ако имам у свести колико се СПЦ његовог времена бунила што је на своју руку узео и преводио. Вуков превод је превод са црквенословенског и указивано је на велик број грешака, које би требало да су поправљене у Синодовом преводу. Када је у питању комплетна Библија, обично Вуков превод Новог завета иде са Даничићевим преводом Старог, а који је опет по мом вкусу архаичан.

3. Пре неколико година се говорило о издању еп. шабачког Лаврентија и у рекламама се истицало баш то, како је написан на екавици и по савременој норми српског језика, али већ има доста времена како за тај превод нисам чуо да се помиње. (Наравно, далеко од тога да подређујем равноправну и традиционално значајнију ијекавску норму екавици, само наводим да постоји. Лично ми је можда ијекавица чак и милија, али да је савременија варијанта)

4. Адвенстисти и јеховити су форсирали Чарнићев превод о ком не знам ништа. Имао сам га у рукама, и опет ми је Бакотићев милији.

 

Ово су моје личне импресије, као читаоца-лаика, а никако стручан став. Највише ме занима да ли постоји неки негативан став наших теолога према Бакотићевом преводу, као и њихов стручни утисак који им је превод најдражи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

За  Стари  Завет нема пуно избора Даничић или Бакотић, оба превода нису најсрећнија.

 Чарнић је превео само Нови Завет, Псалме и понешто из Старог Завета за паримије.

 Одличан му је превод, јасан и разумљив, барем што се Новог Завета тиче, није ми се допало како је приступио преводу Старог Завета, тако да имам само Нови Завет.

 Синодски превод је одличан и може се користити као свакодневни превод, али штета што нема екавски превод и што има поједине неразумљиве речи (које су јасне код Чарнића).

 Постоји одличан превод псалама директно са Јеврејског језика, барем се мени допао, тј. има разлике у односу на превод Еп. Атанасија, али то није толико велико као код Чарнићевог превода.

 Бакотићев превод је пре свега несрећно штампан, јер постоји више издања, где је поправљао ко је шта стигао.

Тако да је незгодно ући у траг који је његов оригинални превод.

Свакако да је за неке ствари бољи и јаснији од Даничића, али генерално гледано, и њему треба нека нова верзија.

СПЦ се бунила и за Даничића, ништа више и ништа мање као за Вуков превод. Али је превод ипак још увек у употреби јер бољи још увек немамо.

Ваљда ће ускоро Милин да заврши превод Старог Завета па да се провеселимо, а за коју годину и Кубатов пројекат са учествовањем лингвиста, теолога и сл.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Meni licno, onako kako sam ja to video :coolio: kroz rasprave po forumu,..... za SZ mi je dobar hrvatski - Saric.....takodje i za NZ,....jer cini mi se Just_Cuz_19 da se prevod pre svega bazira na tacnosti reci i recenica, dok je stil u drugom planu i zato mi je bas legao. Dok mi je i Vukov dobar po stilu, i on mi bas lezi..... i svi ostali - samo malo combinacion' svih prevoda i dobije se dobar (prevod)....0703_read .... zato steta sto se gase i Pouke i Sveto Pismo,.... jednostavno nikako ne mogu to da prihvatim i opravdam,.... :0201wink:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Хвала на учешћу у теми. :) За Бакотића ме је занимало да ли постоји неки разлог због ког га НЕ треба читати, а ја га нисам пронашао. Ту збрку око издања сам и ја приметио када сам први пут наишао на Бакотићев превод, али у неком римокатоличком издању, на латиници и препун карактеристичних хрватских израза и са латинским преносом библијских имена и назива (Јерузалем, Бетлехем, Абрахам, Крист итд.), а после наишао и на његово име у контексту Конкордатске кризе - помислио сам да у кући имам некакву "унијатску Библију" :) само прилагођену српско-грчкој терминологији и прештампану на ћирилицу (то је било у ери пре интернета). Тек сам касније дошао до информације да није ни био Хрват, него Србин католик, што даје још интересантнији тон. Опет, и његови преводи се продају у црквеним радњама, тако да претпостављам да није споран, али опет да питам.

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

У 19 веку је било доста Срба римокатоличке вере, да би се они некако изгубили у ΧΧ веку из разних разлога.

Бакотића су одбацили и Хрватска, а и у Србији је остао фактички заборављен. Углавном се продаје у антикварницама, чак ни чувеног Чарнића врло ретко у црквеним радњама не можеш наћи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Епархија тимочка саопштила је да ће Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије у недељу 8. августа 2021. године, освештати новосаграђени парохијски дом при храму св. великомученика Георгија у Кладову и том приликом уручити добротворима, породици Болботиновић, Орден св. Краља Милутина, као и архијерејске захвалнице Општини Кладово и бројним појединцима. 

       
      На дан св. Пантелејмона, 09. августа 2021. године, Свјатјејши Патријарх српски г. Порфирије ће богослужити у Доњем Милановцу уз саслужење Преосвећеног Епископа тимочког г. Илариона и више Архијереја СПЦ, најавила је Епархија тимочка.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 21. јула 2021. године у Патријаршијском двору у Београду директора директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону г. Арно Гујона.

       
      Предстојатељ Српске Православне Цркве је током сусрета са директором Гујоном разговарао о пројектима којима се поспешује сарадња и веза између Срба у свету, региону и отаџбини. Патријарх Порфирије је изразио задовољство што Српска Православна Црква има кључну улогу у том процесу и истакао значај светих богослужења, часова веронауке и српског језика, фолклорних манифестација и духовних и научних предавања у српским православним храмовима широм света.
      Директор Гујон је напоменуо да држава Србија кроз реализацију бројних конкретних пројеката сведочи да јој је веома стало до повезаности између Срба у региону, свету и матици, као и да по том питању ужива подршку Српске Православне Цркве.
      Пријему су присуствовали службеник Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону г. Стефан Моровић и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон Александар Прашчевић.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 21. јула 2021. године у Патријаршијском двору у Београду министра за бригу о селу г. Милана Кркобабића и председника Академијског одбора за село САНУ академика Драгана Шкорића.

       
      Предстојатељ Српске Православне Цркве је током сусрета са министром Кркобабићем и академиком Шкорићем истакао да се радује јер је држава Србија препознала значај бриге о селу и покренула механизме за системско решавање проблема који отежавају или онемогућавају опстанак људи у селима. По мишљењу патријарха Порфирија, који је као игуман манастира Ковиља стекао вишедеценијско искуство руковођења манастирским пољопривредним газдинством, по питању опстанка села постоји много отворених питања на која се морају пронаћи адекватни одговори с учешћем свих релевантних фактора. Патријарх је нагласио да ће Српска Православна Црква по том питању да помогне према свим расположивим могућностима.
      Министар Кркобабић је после сусрета са Патријархом изјавио: „Данашња посета патријарху Порфирију наставак је једне успешне сарадње Националног тима за препород села Србије и Српске Православне Цркве. У први план смо ставили управо тесну сарадњу државе Србије, на челу са институцијом Председника Републике, врха Српске Православне Цркве и Српске академије наука и уметности. Управо то тројство гарант је да концепт препорода села може бити остварен“.
      Пријему су присуствовали секретар Министарства гђа Снежана Петровић и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон Александар Прашчевић.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 21. јула 2021. године у Патријаршијском двору у Београду Његову Екселенцију Петка Дојкова, амбасадора Републике Бугарске у Републици Србији.

       
      У срдачном разговору између предстојатеља Српске Православне Цркве и Амбасадора Бугарске наглашен је значај свестраног рада на укрепљењу добрих односа два народа по свим питањима и на свим нивоима. Истом приликом, амбасадор Дојков је пренео патријарху Порфирију братске поздраве Његове Светости Патријарха бугарског г. Неофита.
      Пријему су присуствовали први секретар Амбасаде г. Виолин Марков, трећи секретар Амбасаде г. Димитар Василев и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон Александар Прашчевић.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 20. јула 2021. године у Патријаршијском двору у Београду Његову Екселенцију Илију Коберидзеa, отправника послова Амбасаде Републике Грузије у Републици Грчкој са мисијом у Београду.

       
      Предстојатељ Српске Православне Цркве у срдачном разговору са грузијским дипломатом je истакао значај добрих односа између народа Србије и Грузије, који су блиски како по вери тако и по култури која је хришћанског утемељења. Његова Екселенција Коберидзе је нагласио да се у Републици Србији осећа као у својој земљи са својим народом и да због тога улаже велики напор у развој туризма и поклоничких путовања између Србије и Грузије како би два народа што боље упознали.
      Пријему су присуствовали изабрани викарни Епископ хвостански г. Јустин, почасни конзул Грузије у Србији г. Драган Шаговновић и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон Александар Прашчевић.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...