Jump to content

Како ћете се опростити од појединих форумаша ?

Оцени ову тему


Препоручена порука

 Квотујте форумаша и опростите се  било песмом, стихом, жељом ...итд. 

Први ми паде Оби на памет :smeh1:

@obi-wan 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 56
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Опраштати се од других? Сви су живи и здрави. Хвала многима на најразличитије начине: Моцију на предивном смислу за хумор, ? Џесики и АлександриВ за многе мисли и теме које су зади

Kakvi ste vi amateri... ovako se to radi. ...  

Razmisljao sam proteklih meseci i inace o tome, a sad imam i povod vise - krecem, ako Bog da, da vodim neki svoj licni dnevnik, verovatno rucno pisan. Suvise je dobrog u zivotu da bi se tek tako prepu

Постоване слике

пре 6 минута, Vasilije. рече

Sa nekima se neću ni opraštati, jer imamo redovan kontakt preko Discorda i Instagrama, a neke ću da potražim na drugim forumima i istrolujem. :)))

image.jpeg.d4f93b26418fc159b1c86c906eb06bbb.jpeg

Теби желим овакву једну супругичасту :smeh1:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Mislim dabi bilo lepo da ljudi koji su bili na forumu u oke kontaktu,da nastave komunikaciju i na drustvenim mrezama, ja sam bar u kontaktu sa bliskim ljudima sa foruma. :) 

Ali eto da se oprostim i sa onima sa foruma:

@Плаво Небо

@Рапсоди

@obi-wan

@Vasilije.

@Milan Rakic

@sanja84

@Aleksandra_A

@JESSY

@Alegzandar

@PredragVId

@Лапис Лазули

@Вукашин Ковачевић

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Kakvi ste vi amateri... ovako se to radi.

...

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Све које сам блокирао  @Avocado @haveaniceday @MKD13 (ето да ти МКД13 не причаш како су четници зли и покварени :) ) одблокирах!

Ово је мали корак за човечанство али велики за мене! :D

@Zayron Тебе сам давно одблокирао, чак сам и једном погледао јутјуб клип (прву трећину само додуше) :D

@Тражитељ Јес да си напоран ал и тебе сам одблокирао.

Е пошто сте сви одблокирани сада иде једна песма:

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Nestacu i necemo se vise vidjati

mnogi su mi isli na "kvorum" a mnogi su stavili melem na moje rane, koje su otvorene bile uoci dolaska ovde i nisu nazalost zarasle....a dal ce ne znam :/

zbogom drugari

pamtite me po dobru

suvise sam vazan da mi me uhvatili....

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 17 минута, Драшко рече

Nestacu i necemo se vise vidjati

mnogi su mi isli na "kvorum" a mnogi su stavili melem na moje rane, koje su otvorene bile uoci dolaska ovde i nisu nazalost zarasle....a dal ce ne znam :/

zbogom drugari

pamtite me po dobru

suvise sam vazan da mi me uhvatili....

Немој мајкане бит жаобитан што би рекао Драган Торбица. 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Има овде много добрих људи, писмених особа, паметних и верујућих, неке сам био побројао али
Форум је, мојој маленкости, почео да скапава онда кад је отеран @Ромејац
По мом мишљењу, његов допринос је ненадокнадив и осећа се одсуство.
Искрено, по својој слабости али и вољи, највећи број пута по логовању сам увек прво ишао на Тема јасна из прве поруке да не насмејем него на неки теолошки дневник др.мр. где пола тих грчких речи не разумем.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Flojd

Брале јесте да немам ни фб, ни инстаграм, ни твитер, ни шта све постоји још од тих мрежа али да ми Бог помогне да те се увек сетим у молитви. Амин!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Опраштати се од других?

Сви су живи и здрави.

Хвала многима на најразличитије начине:

Моцију на предивном смислу за хумор, ?

Џесики и АлександриВ за многе мисли и теме које су задирале у најљудскије делове наших душа, ?

Драшку за парче своје душе, ?

теолозима попут (пре свега) Николе Ђоловића, Обија, Нишизаве, Аце Милојкова, Владана, Ивана и др. који су свако из свог угла осветљавали многе дилеме из различитих углова.?

ВСБ, брате, буди увек то што јеси.?

Неизоставно поздрав за "тврдо крило", предвођено многобанованом Софијом, као и за Рапсу, Предрага и остале. Мора бити равнотеже.?

Zayrona никад нећу разумети, зато ће остати посебан у мом срцу. ?

Е сад... Наши атеисти на челу са Васом и Авокадом, Бранка па и Облачни Краљ - дивно искуство, мсм да смо пуно узрасли кроз са-живљење на овом форуму.

Многе не могу набројати тренутно јер сећање издаје са годинама. Сви сте део мене кроз ове године.

Свима мој тренутан осећај према самим Поукама:

 

П.С.

Ави хвала за искреност до крајњих граница, камо среће да су сви попови такви.

Оцу Ивану хвала за године дивног искуства кроз заједницу.

Не могу поздравити неке којима је политика испред Христа, али - хвала им ипак што су ми открили колико лоших ствари још има у мени попут немира, гнева, срџбе...

А највише хвала Господу на Поукама.

Видимо се - у Литургији, на другом форуму, твитеру или негде другде...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Milan Nikolic,
      Пролазио сам пре неки дан поред споменика и мислим се како би било лепо да се дружимо мало на том месту. Има ли неко заинтересован? Ја већ потврђујем да долазимо нас четворо.
    • Од Драгана Милошевић,
      Колико је само текстова објављено у богословској или светоотачкој литератури у којима се говори о праштању као темељу духовног живота и путу који човека води у Царство небеско. И колико год они били утемељени, ни из далека не могу оставити утисак какав оставља само један пример истинског хришћанског праштања. Такво је сведочанство о праштању архимандрита Пајсија, некадашњег хиландарског игумана, онима који су му у грађанском рату 90-тих у селима Сребренице поклали више од 30 чланова породице.
      Горди људи нису кадри да приме и сведоче истину. Гордим људима отац гордости, непријатељ Божији од искони, лаж открива као истину и наводи их да постану сведоци лажи „у име истине“. Људи црне душе, нечисте савести, упрљаног образа, плитке памети и охладнелог срца, нису и не могу бити примери српског карактера, примери српског „самоослобођења“, путовође једног народа, објективни критичари. 
      Истина се открива људима Божијим, људима кротким, смиреним, побожним, честитим. Такав је, међу многима знаним и незнаним, у овом народу, у овом свету и веку, био и недавно упокојени архимандрит Пајсије, негдашњи протос Свете Горе Атонске, игуман манастира Хиландара, и на крају свога краткога земаљскога пута и живота – обновитељ православног монаштва на југу Србије, и игуман манастира Светог Прохора Пчињског.
      Иако сам га познавао и добро и дуго, иако сам са њим провео незаборавне дане и ноћи у разним приликама, у Хиландару, Кареји, Грчкој и Србији, нећу у овом тексту - који намењујем за покој његове душе, уместо свеће воштанице - писати о његовом подвижништву, љубави, трпељивости, кротости, богољубљу, братољубљу, духовништву, византијском појању, богослужењу. О томе ће, у времену које долази, сведочити и говорити његова многобројна духовна деца – монаси, монахиње, свештеници, хришћани из Грчке, Босне поносне, Македоније, Србије, и из многих других земаља.
      У овом тексту, заупокојеном сведочењу, исписаћу истину, Богу и многим православним хришћанима знану, о њему – Србину из Сребренице, Сребреници, и злочину. Ову истину исписујемо у времену када је народ архимандрита Пајсија стављен на стуб срама и распет; и пре тога, оклеветан због злочина у Сребреници.
      Неколико месеци након избијања рата у Босни и Херцеговини 1992. године, у манастир Хиландар су, као и свуда где Срби живе, стизале страшне и црне вести о новом поклању Срба у Босни и Херцеговини. Поново су се, као и 1941. године, повампириле усташко-муслиманске ханџар дивизије, оштрили су се ножеви и нови „србосјеци“, спремало ново поклање и изводило етничко чишћење Срба, кројили нови и остваривали стари планови о прогону босанско-херцеговачких Срба са својих вековних огњишта. Никли су нови концентрациони логори, пунила су се српска гробља, правиле нове, масовне и необележене гробнице, вијорили се црни барјаци, рушиле и сваковрсно скрнавиле древне српске цркве и манстири, добрим делом Босне господарили разни Изетбеговићи, Празине, Делимустафићи, Дудаковићи и слични исламски фанатици. Само Бог зна колико је Срба тада убијено, али би убијених било много више да Срби нису по злу упамтили Павелића, Степинца, Јасеновац и друга масовна српска стратишта из времена Другог светског рата.
      У том рату, за који Срби нису криви, било је жртава на све стране. И српских, и хрватских, и муслиманских. Те црне вести са краја двадесетог века никога нису остављале равнодушним, па ни хиландарске оце. Они су на то имали одговор. Хиландарци су се са својим игуманом Пајсијем молили да Господ свима подари понајпре унутрашњег, а потом и спољашњег мира, али и да у Царству Небеском упокоји све оне који пострадаше због православне вере и свог српског имена.
      У том суровом и крвавом рату, муслимански фанатици су у његовом родном селу Чичевци (20 километара од Сребренице) убили четрдесет братсвеника из фамилије хиландарског игумана. Од најближе родбине, на Ђурђевдан 1992. године, убили су му брата од стрица Симу Танасијевића, са којим се у младости највише дружио и војску служио. Неколико дана касније, 10. маја 1992. године, убили су му рођеног брата Миленка (р.1954. г.) и деду Манојла Танасијевића. Сви су побијени у атару свог села, а Симо је мучен најстрашнијим мукама у муслиманском затвору. Злочин су извршиле прве комшије и стари познаници, муслимани из суседног села Јадра.
      Једног каснијег поподнева, у смирају сунца, када Хиландар посебно мирише миром, у хиландарској канцеларији је зазвонио телефон. Јавио се, као и обично, монах Василије (Урошевић), тадашњи манастирски епитроп задужен за контакте са народом. Са друге стране зачуо се глас:
      – Овде команда јединице Војске републике Српске. Тражимо да чујемо хиландарског игумана Пајсија.
      Отац Василије је замолио официра да позове поново за десетак минута, док он позове игумана да дође из његове монашке келије. Отац Пајсије је дошао, а док телефон није поново позвонио, размишљао је да ће поново чути црни глас из свог родног краја. Премишљао је у себи ко је од његових најближих нова жртва исламског фундаментализма. Није дуго чекао. Телефон је поново позвонио. Када се официр представио, и уверио да разговара са хиландарским игуманом, кренуо је са својом причом:
      – Оче игумане, наше јединице су ухватиле једног познатог муслиманског зликовца, кољача из околине Сребренице. На ислеђивању је признао да је, поред многих других Срба, лично мучио и убио – како је рекао – брата првог попа са Свете Горе. Он је сада у нашим рукама, и тај нема осећај гриже савести због почињеног злочина. Одлучили смо да вас позовемо, и његов живот стављамо у Ваше руке. Како Ви кажете, ми ћемо тако урадити – војнички је завршио свој „рапорт“.
      Игуман је заћутао неколико тренутака, а онда, својим смиреним и тихим гласом, рекао:
      – Ја га нисам тражио. Ја сам му опростио. Нека му Бог суди по делу његовом. Што се мене тиче – слободан је, а ви радите како вас Бог учи. 
      Официр је, не верујући да то чује, питао да ли га је добро разумео. Отац Пајсије је поновио свој одговор. На крају разговора, официр је рекао:
      – Када сте тако одлучили, ми ћемо га пустити.
      Будући да сам био сведок ове јеванђелске приче, дуго сам размишљао о овом готово библијском и драматичном догађају: Шта би човек урадио да су га животне неприлике и воља других довеле у овакву ситуацију? Каквим би судом судио, и каквом би мером мерио?
      Знао је отац Пајсије да је коначни суд у рукама Божијим, да је крв људска – како Његош каже - „рана наопака, да је боље - како каже Јевросима мајка - изгубити главу него своју огрешити душу; да човек хришћанин не завршава у мртвачком сандуку, и у два метра гроба; да је ово на земљи само прво, измериво, краће полувреме у утакмици које овде људи воде са ограничене земље за бескрајно и вечно Небо Божије.
      Све је то знао, и то веома добро, отац Пајсије. Јер, да ту истину није знао, не би у овоме свету и веку сав био Човек, сав Хришћанин, сав Монах, сав Светогорац и Хиландарац, сав Србин. Знао је отац Пајсије да то није учинио због тога да би се људи дивили, да би о томе причали, да би неко о томе писао и приповедао. Знао је да је, по речима Светог Јустина Ћелијског, људска душа важнија од свега. Зато је тако и одговорио.
      Протојереј Велибор Џомић
      извор
       
    • Од Иван Ивковић,
      Аутор овог снимка је отац Серафим (Алдеа) из манастира Мaл (Mull Monastery) посвећеног свим келтским светитељима. Његовим благословом делимо га са вама.
      Извор: https://youtu.be/9GyBpF9YfwU
      Званична презентација: https://mullmonastery.com/
    • Од Ćiriličar,
      Ја лично нисам баш љубитељ никавих еуфорије. Када се затекнем на Слави, од мноштва хране коју видим на столу губим апетит, мада сам за то да трпезе буду богате, и волим кад људи и једу, посебно ако и сам спремам храну. Дакле, нема ту осуде. Дешавало се да скоро ништа не поједам на Слави, а кад одем, одједном огладним и једем нешто друго, мање укусно. Није то никакав надриаскетизам, просто је тако.
      Исто тако нисам за велика дружења, неке, ајде да кажем, наметнуте раздраганости и сл. Кажем ово не да бих глумио неког подвижника, јер, да то одмах одстаним као лажну скромност, знам људе који све ово воле, а много су врлинскији од мене. Дакле, то је неки моје унутрашње стање. Не осуђујем људе ако не чине као ја.
      Сад у вези рођендана деце. Сходно реченом, о себи, био сам присутан на рођендану детета, девојчице, код људи непобожних. Изнајме простор; имају много званица, а станови су мали за много деце и за то "растурање" у дечијој радости и игри; позову "стендап" комичаре, дечије, који изводе перформанс да би се деца играла, са музиком, песмом, балоонима и сл. Слављеник, у овом случају слављеница је као мала принцеза...генерално, буде много радости и лепо је. Међутим, потпуно ирационално говорим, без осуде, некако ми то није "потаман". Дакле, говорим ирационално, без осуде, без психолошких анализа, ичега. Просто осећај имам такав да то и није баш корисно за дете. А ни сам не знам зашзо.
      Био сам код добрих хрићаана, већина људи жииве литургијски. Окупили се, много деце и скоро исто све. Изнајмљен простор, перформанс за децу, слављеница у белој хаљини у центру пажње, радосно, бучно, еуфорично.
      Занима ме, баш, мишљење људи са Поука о овоме.
       
    • Од Иван Ивковић,
      Аутор овог снимка је отац Серафим (Алдеа) из манастира Мaл (Mull Monastery) посвећеног свим келтским светитељима. Његовим благословом делимo га са вама.
      Извор: https://youtu.be/iVcOCY6XquE
      Званична презентација: https://mullmonastery.com/
       

      View full Странице
×
×
  • Креирај ново...