Jump to content

Самоиницијатива чланова форума Поуке за опстанак сајта

Оцени ову тему


Препоручена порука

Хајде да се јавимо нас колико треба који ћемо уплаћивати по 1.000,00 дин месечно за одржавање сајта и рад форума. Потребно је да будемо редовни. То је око пола дневнице месечно. За наш сајт, наш форум, мислим да вреди давати толико новца сваки месец.

Ко жели нека се јави овде на теми или мени на приватну поруку, па ћемо када се сакупимо довољно тражити број рачуна и почети да плаћамо. Замолио бих само некога од администрације да нам саопшти колико уплатилаца би било оптимално. @Иван Ц. @Дејан @Поуке.орг инфо

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Милане где си нашао да то све толико кошта? Домен и хостинг само, или шта - радници? За домен и хостинг би само ти био довољан по мојој слободној процени.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ако треба пар стотина евра месечно, онда тридесетак нас да се јави било би довољно, да дајемо по хиљаду динара месечно. Не само за хостинг, него и за рад уредништва.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Milan Nikolic рече

Ако треба пар стотина евра месечно, онда тридесетак нас да се јави било би довољно, да дајемо по хиљаду динара месечно. Не само за хостинг, него и за рад уредништва.

Na drugoj temi su se okupili da prave novi forum za dž....eto nek oni budu uredništvo i Bog da nas vidi.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Milan Nikolic рече

Хајде да се јавимо нас колико треба који ћемо уплаћивати по 1.000,00 дин месечно за одржавање сајта и рад форума. Потребно је да будемо редовни. То је око пола дневнице месечно. За наш сајт, наш форум, мислим да вреди давати толико новца сваки месец.

Ко жели нека се јави овде на теми или мени на приватну поруку, па ћемо када се сакупимо довољно тражити број рачуна и почети да плаћамо. Замолио бих само некога од администрације да нам саопшти колико уплатилаца би било оптимално. @Иван Ц. @Дејан @Поуке.орг инфо

Nisam baš da se javno piše na ovu temu.

Sigurno da za ovoliko godina bi mogli odredjeni br starih članova da okupimo, a sa druge strane , kao što možeš da vidiš, javljaju se ljudi koji iznose mišljenje a nisu pozvani da pričaju na ovu temu. 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Срђан Шијакињић,
      Драги сви,
      Као што вам је можда познато, у оквиру форума функционише хуманитарна организација, која се састоји од људи који сваког месеца издвоје одређени новчани износ за помоћ за неколико угрожених појединаца и породица (наравно, и неновчана помоћ у храни, хигијени, одећи итд. је увек добродошла). 
      С обзиром да је људима којима помажемо потребна редовна помоћ сваког месеца, овим путем позивам све људе који су у прилици и желе да редвоно издвајају неку суму (већ од 500 динара месечно би пуно значило) да нам се придруже. Јавите се овде на теми или приватном поруком мени, ако желите да вас укључим у пресписку на којој се договарамо око помоћи.
      Тренутно помажемо следеће једну баку и две породице:
      -  Рада Симић живи сама у Шапцу, нема никог свог (умрли су јој родитељи и брат, нема друге фамилије), преживела је канцер, затим лом ноге који је држао у постељи пола године, а у новембру је доживела и мождани удар који јој је паралисао ногу и руку и онемогућио је да се самостално стара о себи. Са пензијом од само 15.000 не може никако да закрпи све рупе и у јако је тешкој сутацији. Потреба јој помоћ сваког месеца за минимум достојанственог живота, да има за храну, лекове и да неко може да је одведе до тоалета и окупа. Постоје докази за све речено, ако некога занима.
      - Други случај је случај породице Филимоновић, из Грабовца код Обреновца. Самохрана мајка Ивана и троје деце основношколског узраста, жртве породичног насиља. Живе од социјалне помоћи и помоћи добрих људи, пошто је Ивана прошле изгубила посао теткице у вртићу. Ова прича је сто посто проверена будући да су им Срби за Србе подигли кућу (до тада су живели у буквално рушевини, без купатила).
      - Трећа породица је породица Влајковић из Смедерева. Жаклина, самохрана мајка малог Богдана, живи од дечијег додатка, са братом који је дужевни болесник и старим оцем. Иако нисам био код ове породице, нити имам неки новински чланак о њима и сл., више пута смо им помагали, тако да лично верујем да је такође потпуно веродостојна прича у питању.
      Знам да су тешка и неизвесна времена, и мало ко има вишка средстава, али овим људима је посебно тешко и без наше помоћи имају великих проблема да саставе било какав крај са крајем. Тако да апелујемо ко је год у могућности, да се укључи.
    • Од JESSY,
      Св. Козма Етолски ПОУКЕ И ПРОРОЧАНСТВА
    • Од Иван Ц.,
      Поштована и драга браћо и сестре, поштовани чланови сајта Поуке и форума ЖРУ,
      Пре неких 15-ак дана сам најавио да ћемо, због разних ствари које се дешавају око нашег сајта, угасити све сервисе сајта Поуке. Са том информацијом сам изашао испред вас из мноштва разлога: личних, финансијских, црквено-политичких, људских...
      После неког времена, пажљиво сам прочитао све коментаре које сте писали на тој теми, која је за кратко време била изузетно праћена и читана, добијао лично гомилу порука и коментара подршке, те сам дошао до одрђених закључка:
      - Многим људима је веома стало до Поука. Искрено им је стало. Не гледају ово место као "једно од многих", већ се труде да заједницу изграђују на корист Цркве и на утврђење људи који овде долазе. Таквих је велики број и то су они због којих сам све и покренуо. Они су спремни да помогну и подрже Поуке, као што је то сада учинила наша администрација (и администрација која са мном сарађује на још неким мојим пројектима).
      - Други су они којима је свеједно, имало-немало... баш их брига. То је свакако легитимно и то су они који су после неколико кратких речи поздрава рекли хвала на свему, лепо је било док смо били заједно, то је то... По мени веома коректно и поштено. Нису се превише давали, нису превише ни добили, једна прича која је била ок док је трајала, некако као симпатија у средњој школи.
       - Било је оних који су одмах кренули да траже алтернативу мимо Поука. Тражили начина да направе неку нову заједницу, те бесплатни софтвер, те дискорд, те ово-те оно... И ако то подржавам, као и сваки сајт који изађе на интернет небу а тиче се Православне Цркве, мислим да је овде некако све промашено. Поуке не могу да имају своју копију. Било је много покушаја где су бивши, бановани или једноставно нечин изазвани чланови покушавали да праве своје неке форуме, сајтове итд... Да ли је један од њих опстао? Није. Јер то није једноставно ни лако. Такође, те бесплатне верзије некаквих сајтова су промашена инвестиција... заправо, покушајте - ко зна, можда и успе нешто - мада ја у то нисам убеђен. Такође, ту креће полемика колико кошта сервер, колико други сервер... наравно, људи не схватају шта све мора да се има и плати да би све функционисало... но, са таквима једноставно о томе не разговарам јер је све то неозбиљно. Поуке су много озбиљан сајт да бих дозволио да се на тако неозбиљан начин са њим ради. Зато је моја девиза - или најбоље или никако.
       - Било је и оних који су дошли на тему и кренули да вређају мене као оснивача, да вређају администрацију, до оних екстремних који су хтели да се чак и обрачунају са некима од нас Наравно, било је и оних који су се отворено радовали гашењу сајта. Њиховој радости није било краја. Немам неки посебан коментар за такве сем да ће им журка бити покварена
      У другој поруци ћу да опишем начин како Поуке могу и даље да постоје, и на који начин ће се то одвијати. Од тих принцима не одустајем, како сам већ рекао, по цену гашења сајта.
       
    • Од GeniusAtWork,
      1. Кликните десним мишем било где на сајту. Изаберите опцију 'Inspect' у Хрому, 'Inspect Element' у Опери и Мозили

      2. Идите на 'Console'

      Евентуално можете да избришете текст који је већ унутра, да вам не смета:

      Копирајте ово испод, убаците у Console и притисните Enter  
      const a = () => {   const timer = document.getElementsByClassName("focus-timer")[0];   for (let x = 1; x <= 11; x++) {     setTimeout(() => {       timer.style.opacity = 1 / (x * 3);     }, 1000 * x);   }   setTimeout(() => {     document.head.insertAdjacentElement(       "afterbegin",       document.createElement("style")     );     document.getElementsByTagName("style")[0].innerHTML =       ".focus-timer-title::before {content: 'Гашење је отказано. Поуке настављају са радом!' !important;} .focus-timer-title {font-size: 2em !important;}";     timer.style.display = "none";   }, 10000); };   const b = () => {   if (window.scrollY !== 0) {     const top = document.documentElement.scrollTop || document.body.scrollTop;     window.requestAnimationFrame(b);     window.scrollTo(0, top - top / 10);   } else a(); };   b();   let isScrolling = null;   const c = () => {   window.clearTimeout(isScrolling);   isScrolling = setTimeout(() => {     a();   }, 300); };   window.addEventListener("scroll", c); window.removeEventListener("scroll", c);
    • Од Иван Ц.,
      Драги моји пријатељи, браћо и сестре,
      Ето, после 11 година невероватног пута и дружења, мислим да смо дошли до краја пута. Дошло је време да ставимо тачку.
      Много тога смо заједно прошли, од најлепших тренутака до оних веома тешких, чак и најтежих. Доживели смо да овде се заснују многи бракови, многа дружења, разни сабори, организације, хуманитарне делатности, награде... много, много тога... , мислим да има толико да би ми требало много времена да све то напишем, а и тада бих сигуртно много тога заборавио.
      Ја сам се много уморио. Немам више снаге ни воље. Једноставно, то би било то. Непрестано мољење људи да се сајт подржи, игнорисање оних који би могли да помогну, много, премного стреса и чега све не.
      Ово све емотивно и тешко доживаљавам, али ја не могу даље са Поукама. Мени су постале терет. Не могу да на сваку поруку која некоме може да се не свиди реагујем, страсирам се, постајем нервозан итд... доста је. Заиста је доста.
      Нажалост, било је овде многих који су били веома безобзирни према заједници. Доводили све у питање. Није битно ко су, само констатујем ту чињеницу. Они су убрзали моју одлуку да Поуке оду у историју и пензију. Верујем да сте се и ви, многи од вас уморили.
      Да не бисмо, као издувано пувало били за подсмех, боље је сада, док још имамо снаге ово зауставимо. Рекох, немам више ни средстава ни снаге да ово водим.
      Знам да ће тешко нешто боље да се изнедри у Цркви, мислим на интернет пројекат. То је, готово сам убеђен, немогуће бар један дужи период. Није претеривање, знам то.
      Људи, сајт ће бити доступан још неко време, можда желите нешто да преузмете, покупите... имате потпуно право.
      Ових дана сам добио обавештење да сам, на предлог многих људи града Крушевца, веома поштованих и цењених, добио највеће признање нашег града - Видовданску награду. То је невероватна част и велика радост за мене, но све је помешано са тугом због овога што се дешава са сајтом. Награда је заснована на мом мисионарском раду за време пандемије, тј. карантина, и свакодневног читања Акатистâ и молитава, као и довођења изузетних људи, који су сваке вечери држали предавање. Тако 40 дана.... Мени је то било нешто веома лепо, уживао сам што знам да су хиљаде и десетине хиљада људи то слушали и да им је много значило... но, осетио сам да је на Поукама дошло до замора, нема више тог елена, зато је време да се све ово повуче... неће бити лако, али преболећемо... ако Цркви овакав сајт и пројекат није потребан- нећемо га гурати на силу. Ја нисам у могућности да ово сâм изнесем.
      Ето, за сада толико...
       
      Много, много вам хвала. Знајте да ми много значите и да ћете ми увек бити драги пријатељи, ако Бог дâ и моји гости.
       
      Ваш,
       
      Иван
×
×
  • Креирај ново...