Jump to content

Дошли смо до краја пута... Поуке одлазе у историју...


Препоручена порука

пре 5 минута, Milan Nikolic рече

Не знам да ли сте приметили, али месецима нема ниједне актуелне теолошке теме на форуму. То дефинитивно није здраво.

Primetio sam da je moja aktuelna teološka tema od pre dva dana prvo obrisana a zatim nova ista takva zaključana. To definitivno nije zdravo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 424
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 3 часа, Иван Ц. рече

Ако, којим случајем одлучим да Поуке оставим у животу, због свих оних добрих људи којима ово место заиста значи и који желе и да помогну развој Поука,а таквих људи је заиста пуно, али и који знају са каквим се лично притисцима срећем да би једно место као што је наше постојало, то значи да ћемо мењати политику рада форума. Већ имам неке планове, али то ћемо видети да ли вреди покретати.

Чекам васкрсење мртвих. И живот будућега века. Амин!

:sunce:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Дуго пратим сајт Поуке. Небројено много интересантних и поучних текстова сам пронашла на истом. 

Регистровала сам се искључиво из једног јединог разлога да подржим останак и опстанак сајта Поуке.

Свако добро! Радује ме могућност да се сајт не угаси, од ❤️ поздрав.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 часа, Desiderius Erasmus рече

A ko ga dira zbog njegovog političkog stava? U raspravama ljudi kritikuju njegovu poziciju isto koliko i on suprotnu.

Ali, banovati Janka? Brisati moj komentar koji kaže: "baš ti je bezveze ovaj potez"?

Koliko se secam Jankovi postovi su uvek bili pristojni i neki su mi se bas dopadali. Bas sam iznenadjena da je banovan?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 часа, florenntina рече

Koliko se secam Jankovi postovi su uvek bili pristojni i neki su mi se bas dopadali. Bas sam iznenadjena da je banovan?

Ја сам се често разилазио у мишљењу с Јанком (око науке и медицине), али не могу да се сетим ни једног јединог момента кад је био макар и најмање непристојан. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја Јанка познајем лично и веома ми је драг човек, али бојим се да је овде нешто шта је уочио Дејан и то је најбоље да се лично реши између њих двојице. Колико се сећам, Јанко је вређао Дејана, али нећу да причам напамет, нисам у то сигуран... Оставите администратора да реши проблем. Наравно, сваки човек нам је битан и драг, мени је Јанко веома, веома драг човек, а мислим да су Дејанове намере веома часне и озбиљне.

Ако будемо одлучили да сајт настави даље, формирали смо део на форуму резервисан САМО за чланове сајта који су написали бар 5 порука и тамо могу да пишу о темама које нису за главни форум, јер нећемо да од сајта правимо политички пристрасан форум.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 29 минута, Иван Ц. рече

Ја Јанка познајем лично и веома ми је драг човек, али бојим се да је овде нешто шта је уочио Дејан и то је најбоље да се лично реши између њих двојице. Колико се сећам, Јанко је вређао Дејана, али нећу да причам напамет, нисам у то сигуран... Оставите администратора да реши проблем. Наравно, сваки човек нам је битан и драг, мени је Јанко веома, веома драг човек, а мислим да су Дејанове намере веома часне и озбиљне.

Ако будемо одлучили да сајт настави даље, формирали смо део на форуму резервисан САМО за чланове сајта који су написали бар 5 порука и тамо могу да пишу о темама које нису за главни форум, јер нећемо да од сајта правимо политички пристрасан форум.

 

Лично нећемо ништа решавати, последња ствар која треба да се деси је да ствари оду на лични план.

Имам ја живот ван Поука, само ми још треба да након свих притисака , ухођења, вређања крену да ме прогањају на приватни телефон . 

Ја сам писао оно што мислим и осећам и немам разлога за то никоме да се правдам нити да трпим. 

Свако има правс да пише шта год хоће док је све у границама нормалног а све ван тога се решава удаљавањем са сајта а не на личном плану.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 часа, jovanstanic рече

Primetio sam da je moja aktuelna teološka tema od pre dva dana prvo obrisana a zatim nova ista takva zaključana. To definitivno nije zdravo.

Актуелна теолошка тема о другом таласу короне :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 часа, jovanstanic рече

Primetio sam da je moja aktuelna teološka tema od pre dva dana prvo obrisana a zatim nova ista takva zaključana. To definitivno nije zdravo.

Ех сад... није ни свака тема за форум... Но, сад можете покренути ту тему на затвореном делу форума за чланове. На овом затвореном форуму могу да учествују искључиво чланови који су написали бар 5 порука на отвореном форуму. Тако ћемо чувати оне који овде дођу да читају лепе теме од тих "врућих и врелих" темâ...

https://pouke.org/forum/index.php?/forum/438-форум-само-за-чланове-жру/ 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Justin Waters рече

Došli smo do kraja puta...jednog puta..izgleda da se ipak nastavlja drugim. :smeh1:

Још се ништа не зна, још се не зна ништа, одговор ће стићи брате право са ратишта...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 минута, Иван Ц. рече

Још се ништа не зна, још се не зна ништа, одговор ће стићи брате право са ратишта...

Odlučiće fotofiniš. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 43 минута, Иван Ц. рече

Још се ништа не зна, још се не зна ништа, одговор ће стићи брате право са ратишта...

Надлежни д'учини нешто , јер ако ја учиним испашће да је вучкољубац и сендвичар прогонио неистомишљеника а не дао Бог да гс банујем онда ће многи бити непријатно изненађени јер и ако другачије мисли увек је био фин према њима.

IMG_20200701_124602.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 минута, Дејан рече

Надлежни д'учини нешто , јер ако ја учиним испашће да је вучкољубац и сендвичар прогонио неистомишљеника а не дао Бог да гс банујем онда ће многи бити непријатно изненађени јер и ако другачије мисли увек је био фин према њима.

Zašto ovo radiš? 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Дејан Нема потребе ово постављати, због употребе оваквих речи без икаве опомене месец дана забране писања на форуму.

Непоштовање правилника сајта ни домаћина у чију је кућу ушао, а у чијој кући су забрањене псовке.

 

 

Измењено од Иван Ц.
ја сам му ставио поруке на одобравању од месец дана, тако ако некоме нешто није јасно, слободно мени нека се обрати.
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      (Свједочанство о цетињској ноћи 4.септембра)
      Пише: ђакон Павле Љешковић
       
      Још док је испред подгоричког храма Васкрсења трајао ватромет, приређен у част доласка патријарха, ја и мој колега из богословије Александар Вујовић, пробијајући се кроз масу народа, запутили смо се према мјесту на којем смо паркирали свој аутомобил. До нас су допирале вијести о томе да је Цетиње блокирано, те да се очекују велики  нереди.
      Познаници које смо сретали на путу до паркинга су нас убјеђивали да не идемо у пријестоницу. Нисмо могли ни себи да објаснимо зашто је то тако, али смо знали да се тамо баш те ноћи морамо запутити. Са нама је била и пријатељица Јелена Срећков, а ускоро нам се придружио и наш пријатељ Мићо Чолаковић, који је попут нас завршио богословију, али је одлучио да се бави неким другим животним позивом. Александар предлаже да кренемо алтернативним путем, преко Грађана. Иако ни он сам тај правац добро не познаје, сматра да ћемо уз Божију помоћ некако стићи до Цетиња.
      Прећутно смо се сложили са његовим предлогом и тако је започела авантура која се огледала у два сата вожње, већином по нама непознатим предјелима Ријечке нахије. Већ је готово била поноћ када смо угледали манастир Брчели и одлучили да свратимо  и одморимо од вожње. Настојатељ манастира као да је очекивао незнане госте. На столу, у дворишту смо затекли двије корпе, препуне свјежег воћа. Након што смо се окријепили, наставили смо пут и убрзо стигли до Обзовице.
      На оближњој бензинској пумпи наилазимо на полицијску патролу, која нам сугерише да ту паркирамо ауто. Са  тог мјеста, удаљеног неких 5  километара до Цетиња,морали смо кренути пјешке. Милицајац којем смо рекли ко смо и чиме се бавимо нас савјетује да се вратимо јер нам они не могу гарантовати безбједност. Одлучујем да скинем мантију, како не бих привлачио пажњу и угрозио и себе и своје сапутнике.
      После неких 2 километра хода, поред нас је стао комби, који су возили момци ромске националности. Понудили су нам да нас за одговарајућу цијену превезу до прве барикаде. Кажу – даље ни они не могу, иако су редовни гласачи на изборима, а по потреби учествују  у блокадама и другим протестима.Тек у комбију схватам да Јелена са собом носи повећу корпу са цвијећем. Објаснила ми је да на гробу митрополита Амфилохија у храму свакодневно остављају велики број таквих корпи, па је ову добила на дар и благослов од једног свештеника. Убрзо стижемо до прве барикаде.
      Око логорске ватре се грије двадесетак момака. Кроз свијетлост ватре се назиру њихове, од умора и алкохола, црвене очи. Између барикада циркулише велики број  људи. Препознајемо и никшићки акценат, као и говоре других крајева Црне Горе. Два младића се јако споро возе на мотору, загледајући пролазнике. То ме је на тренутак вратило у она времена када сам као студент ишао на утакмице Партизана.
      Тада су навијачке групе одређивале момке који су били задужени да испред стадиона мотре на то да ли има убачених чланова из противничке групе. Тако су и ова двојица моториста дошли до нас и пар тренутака гледали у корпу са цвијећем, док на нас нису ни обратили пажњу. Један од њих је упитао Јелену да ли је то бидермајер, након чега су се удаљили. На другој барикади већ знатно живља атмосфера. Маше се зеленим заставама, пјевају се патриотске пјесме, младе комиткиње праве селфије… И овдје сви зачуђено гледају у цвјетну корпу.
      Ту смо срели и неколико људи који су могли имати и  преко седамдесет година. Но, године их нису спријечиле да у позно доба ноћи стоје на барикадама, како би спријечили устоличење. Недалеко од треће, уједно и последње барикаде на коју смо те ноћи наишли, био је и детаљ који ме је највише поразио. Наиме, ту су стајала 2 човјека, обучена у мантије, који очевидно припадају вјерско-политичком покрету који је својевремено регистрован у полицијској станици на Цетињу. То су били једини људи које смо те вечери срели, а који нису осјетили мирис цвијећа са митрополитов гроба. Када смо стигли у град схватили смо да на сваких 100 или 200 метара стоје групе момака који будно стражаре. И они као хипнотисани гледају у корпу са цвијећем.
      Недалеко од богословије нас дочекује постављена ограда и изненађени полицајци који нису могли да вјерују како смо без икаквих последица прошли барикаде. Један од њих инсистира да му покажем личну карту. Сазнавши моје презиме, пита ме да ли сам из Пјешиваца. Одговарајући потврдно, облачимо мантију и улазим у школу. Тамо затичемо колеге Аполона и ђакона Благоја, који су били једини људи који су вјеровали да ћемо некако стићи до школе и сво вријеме нас чекали.
      Ујутро су нас пробудиле детонације од шок бомби, које су сведочиле о сукобима на оближњем тргу. После краћег размишљања, одлазимо у манастир, док вјетар наноси дим од сузавца који нас штипа за очи. Убрзо смо схватили разлог због којег  смо тога дана морали бити на Цетињу.
      Најприје тај неописиви моменат доласка хелихоптера у којем су били патријарх Порфирије, митрополит Јоаникије и епископ Давид. Затим предивна литургија, на којој смо одговарали за пјевницом. И на крају АКСИОС, чија је јачина мјерена децибалима ништа нижим од оних који су се чули  у претходној ноћи, испред подгоричког саборног храма.
      https://svetigora.com/u-grad-smo-usli-sa-cvijecem/
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У десету недељу по Духовима, када наша Света Црква молитвено прославља Нерукотворени образ Господа нашег Исуса Христа, Светог Јевстатија другог Архиепископа српског преподобног Романа и преподобног Рафаила банатског изабрани Епископ хвостански Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Георгија на Бежанијској коси. Изабраном Епископу Јустину саслуживао је протосинђел Данило и свештенство Архиепископије београдско-краловачке.

      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недељу, 15. августа 2021. године, на  празник Преноса моштију светог првомученика и архиђакона Стефана, Епископ крушевачки Господин Давид служио је свету Литургију у Саборном храму св. Георгија у Крушевцу.

      Саслуживали су старешина Саборне цркве протојереј-ставрофор Ђорђе Милојковић, протојереј Драгић Илић и ђакон Ненад Матић.
      По прочитаном одељку из светог Јеванђеља Владика је поучио верне својом Архипастирском  беседом најпре тумачећи прочитани одељак а затим говорећи о празнику и величини вере и љубави светог архиђакона Стефана и о његовој мученичкој жртви, као и примеру како треба живети вером, надом и љубављу и потпуним поверењем према Господу.
      Велики број присутних верника  и деце пришао је светој Чаши и сјединио се са Господом у Светој тајни Причешћа, а на радост, спасење и живот вечни.
      На  светом Богослужењу су појали појци Саборне цркве.
       
      Извор: Епархија крушевачка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ топлички Г. Јеротеј служио је, у осму недељу по Духовима када наша Света Црква молитвено прославља Пренос моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана, Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Архиђакона Стефана у манастиру Сланци.

      У својој надахнутој беседи је рекао: „Мера нашег раста је колико узрастамо у Христу да бисмо достигли до висине раста Његовог. То је оно чему треба да стремимо и да служимо Свету Цркву тамо где нас Он постави на служење. Све те службе су часне и све су то дарови које смо добили од Бога да му служимо. Сви смо ми иконе пред Богом, суштински исти и једнаки пред Богом“.
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од александар живаљев,
      Потпуна обнова храма у Лединцима до краја године
      12.08.2021 • 13:0713:10 Извор: Dnevnik.rs      Поред добродушних људи, Старе Лединце краси и Црква преноса моштију Светог оца Николаја, изграђена 1836. године. Ипак, претпоставља се да су богослужења почела још 1812. године, а како јереј Зоран Перић објашњава, о томе постоји и запис који се налази испред престола у олтару на каменој плочи. Фото: Дневник (Ф. Бакић) – Претпоставља се да је црква почела да се гради почетком 19. века, а да је прва служба у њој одржана 1812. године – рекао је јереј Зоран. – Бурних периода у историји је било, па је црква срушена 19. октобра 1943. године на Светог апостола Тому, када је и остатак села потпуно уништен.
      Тог дана убијено је 280 људи, а неки су спаљени и заклани на прагу цркве. Њима у помен сваке године служи се литургија и одаје пошта жртвама фашистичког и усташког терора, а са леве стране цркве, у припрати на северном зиду, урађена је спомен плоча са именима трагично страдалих.
      – Црква преноса моштију светог оца Николаја највећа је од Нештина до Петроварадина, а то сведочи о томе колико су стари Лединци некада били велики и богати – објаснио је јереј Перић. – Након рата, заробљени Немци градили су куће преживелим Лединчанима у Новим Лединцима, а каснијом колонизацијом, обнављане су старе и грађене нове куће у Старим Лединцима, па је село поново оживело.

      Фото: Дневник (Ф. Бакић) Деведесетих година прошлог века почела је обнова цркве, те је прво затворена конструкција и постављен кров, а потом је у њој поново почела да се служи литургија. Након паузе дуже од две деценије, 2017. године, након доласка јереја Зорана Перића у Старе Лединце, настављено је са обновом храма. Прво је пресечена и изолована капиларна влага, да би две године касније цела црква била измалтерисана, а иконостас завршен. Како је јереј Зоран навео, тада је постављен и бехатон у порти, а направљене су и стазе око цркве, ојачан део потпорног зида и рестауриран западни део ограде из 1853. године.
      – Планирамо да почетком септембра почнемо са обновом звоника, који је срушен 1943. године, а након тога је, вероватно због недостатка новца, скраћен и обновљен без бакарне капе – казао је јереј Зоран. – Ове године ћемо добити шест милиона динара од Градске управе за културу и градоначелника Милоша Вучевића.
      Тако ће звонику бити враћен првобитни изглед, а предвиђено је да он буде виши за 11 до 13 метара, заједно са крстом који ће бити висок два метра. Према речима јереја Зорана, од добијеног новца биће постављена и фасада на западном делу цркве, а уз помоћ парохијана и новца који се прикупи на донаторским вечерама, фасада ће бити постављена и на остатку цркве.
      – До краја године планирамо потпуну обнову цркве, а све је то изгледало као немогућа мисија када смо пре пет година сели и почели да се договорамо о радовима – истакао је јереј Зоран. – Када нам је зафалило новца за пресецање капиларне влаге, ово мало село успело је да сакупи скоро милион динара, захваљујући нашим честитим парохијанима. Тешко је објаснити колико сам поносан на њих.  
      Побожни Лединчани
      – Лединчани су веома побожни, а обнова Цркве преноса моштију Светог оца Николаја им је важна и много њих се ангажовало и дало свој допринос – рекао је јереј Зоран Перић. – Осим тога, на светим литургијама, богослужењима и вечерњим службама, Лединчани долазе у цркву у великом броју.
      Јереј Перић оценио је да је духовни живот у Лединцима добар, те да када је време поста, има много причесника који долазе у цркву.
      Д. Андулајевић
       
×
×
  • Креирај ново...