Jump to content

Дошли смо до краја пута... Поуке одлазе у историју...


Препоручена порука

Драги моји пријатељи, браћо и сестре,

Ето, после 11 година невероватног пута и дружења, мислим да смо дошли до краја пута. Дошло је време да ставимо тачку.

Много тога смо заједно прошли, од најлепших тренутака до оних веома тешких, чак и најтежих. Доживели смо да овде се заснују многи бракови, многа дружења, разни сабори, организације, хуманитарне делатности, награде... много, много тога... , мислим да има толико да би ми требало много времена да све то напишем, а и тада бих сигуртно много тога заборавио.

Ја сам се много уморио. Немам више снаге ни воље. Једноставно, то би било то. Непрестано мољење људи да се сајт подржи, игнорисање оних који би могли да помогну, много, премного стреса и чега све не.

Ово све емотивно и тешко доживаљавам, али ја не могу даље са Поукама. Мени су постале терет. Не могу да на сваку поруку која некоме може да се не свиди реагујем, страсирам се, постајем нервозан итд... доста је. Заиста је доста.

Нажалост, било је овде многих који су били веома безобзирни према заједници. Доводили све у питање. Није битно ко су, само констатујем ту чињеницу. Они су убрзали моју одлуку да Поуке оду у историју и пензију. Верујем да сте се и ви, многи од вас уморили.

Да не бисмо, као издувано пувало били за подсмех, боље је сада, док још имамо снаге ово зауставимо. Рекох, немам више ни средстава ни снаге да ово водим.

Знам да ће тешко нешто боље да се изнедри у Цркви, мислим на интернет пројекат. То је, готово сам убеђен, немогуће бар један дужи период. Није претеривање, знам то.

Људи, сајт ће бити доступан још неко време, можда желите нешто да преузмете, покупите... имате потпуно право.

Ових дана сам добио обавештење да сам, на предлог многих људи града Крушевца, веома поштованих и цењених, добио највеће признање нашег града - Видовданску награду. То је невероватна част и велика радост за мене, но све је помешано са тугом због овога што се дешава са сајтом. Награда је заснована на мом мисионарском раду за време пандемије, тј. карантина, и свакодневног читања Акатистâ и молитава, као и довођења изузетних људи, који су сваке вечери држали предавање. Тако 40 дана.... Мени је то било нешто веома лепо, уживао сам што знам да су хиљаде и десетине хиљада људи то слушали и да им је много значило... но, осетио сам да је на Поукама дошло до замора, нема више тог елена, зато је време да се све ово повуче... неће бити лако, али преболећемо... ако Цркви овакав сајт и пројекат није потребан- нећемо га гурати на силу. Ја нисам у могућности да ово сâм изнесем.

Ето, за сада толико...

 

Много, много вам хвала. Знајте да ми много значите и да ћете ми увек бити драги пријатељи, ако Бог дâ и моји гости.

 

Ваш,

 

Иван

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 424
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Да... са гашењем Поука гасе се и сви остали подсајтови и пројекти... Свето Писмо, Кана, Црква.нет...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, haveaniceday рече

Znacio mi je dosta ovaj forum, on me je uveo u veru i zahvalan sam Bogu na njemu. Steta je sto nestaje.

I meni je znacio

Ovde sam potrosio punih 8 godina

Mnogo uspomena

Prijateljstava

Nedostaju mi i stari forumasi kao Mladjoni, Lepi itd....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 минута, haveaniceday рече

Znacio mi je dosta ovaj forum, on me je uveo u veru i zahvalan sam Bogu na njemu. Steta je sto nestaje.

Драго ми је брате...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Драшко рече

I meni je znacio

Ovde sam potrosio punih 8 godina

Mnogo uspomena

Prijateljstava

Nedostaju mi i stari forumasi kao Mladjoni, Lepi itd....

Сећам се, ти си ме селио за Кш :)

Ех, ја потрошио 11 година рада... крвавог брате... али ето, много тога научио, много тога се издешавало... Слава Богу за све!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Иван Ц. рече

Још око месец дана...

11-ta godina. Nesrećan broj, simbol nedovršenosti, destrukcije, ne potpunosti. Da smo ušli bar u 12-tu. Šalim se ?

Šteta, zaista šteta. Mislim da nije bilo boljeg ne samo pravoslavnog nego i uopšteno foruma gdje si mogao da pišeš diskutuje sa vrlo dobrom ekipom ljudi. 

Sramotno je da iz vrlo bogate crkvene kase ne može da se nađe 200 evra koliko treba za softver, ali... Ne rešavaju se mnooogo važniji problemi, pa gdje bi imao podršku jedan običan misionarski sajt.

Meno je ovaj sajt puno značio. Em sam upoznao neke drage ljude, em mi je oblikovao i vjeru svjetonazor kojeg ću izvjesno držati dok sam živ. 

Šta da se radi idemo dalje :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Аух... Можда ћу звучати емотивно, али... Што се недостатка средстава тиче, скандалозно је што СПЦ није препознала вредност једног оваквог места. Скандалозно.

Поуке су све време постојања биле место које је окупљало један значајан део људи који су активни на интернету, а који су имали нешто вредно да кажу о питањима вере (а и о много других тема). Са друге стране, магнетски је привлачила и све који су интернет користили за учење о вери (а, опет, и о много других тема). Верујем да није могуће покушати да се изгугла нешто о некој верској теми, а да нас путеви интернета не одведу до Поука.

Поуке су биле место дијалога, некад више некад мање слободног, али у односу на друге форуме на којима се може дискутовати у Србији, број саговорника, тема и промет порука (и разне друге околности), можемо рећи да је овај сајт свакако место слободоумног и културног дијалога. Толико важних тема је овде начето, претресено и затворено. Многе од тих тема су биле незгодне, шкакљиве, а опет тако болне и од суштинског значаја за свакодневни живот (прави живот, ван интернета) многих људи. Без ове јединствене атмосфере слободе, поштовања и разумевања разних погледа на веру и живот уопште, нема шанси да би такве теме могле бити обрађене, а многи људи би остали ускраћени за Живе Речи Утехе.

Ако Црква не види колико је једно овакво место потребно да би се ширила позитивна слика о Цркви међу најширим круговима, ако не види колико је важно да се непрестано рађају и у сучељавањима опробавају нове идеје унутар Цркве, у времену када тешке дилеме пристискају и њу и друштво у целини - онда је то једна трагична кратковидост и дај Боже да нам се не обије свима о главу.

СПЦ би морала да финансира до последње паре све трошкове једног оваквог сајта и да обезбеди довољно квалитетних људи (свештеника, ђакона, других својих запослених, дакле не нужно волонтера) који ће да раде на сајту и одржавају га. Дозволити да овакво место пропадне због недостатка средстава за одржавање и/или што људи који га воде имају и друге ствари у животу о којима морају да се брину би било заиста велика грешка.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да не причамо о томе што су осим духовне хране, људи који чине ово место често обезбеђивали и земаљску храну угроженима. У више акција је скупљано за огрев, лекове, одлазак на опоравак, храну и свакодневне потрепштине више породица и појединаца. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Штета је да не остане нека архива са темама. Има доста тога занимљивог, хиљаде страница су у питању. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

" Апостол Павле и порука Еванђеља коју је проповедао и коју Лука кроз Дела апостолска наново приповеда и проповеда су компатибилни са културолошким вредностима епохе. Мудрост апостола Павла је мудрост хришћанства. Вера Цркве је вера која не негира и потире вредности једне културе, већ их афирмише, преображава и осмишљава на један нови и другачији начин, дајући кроз веру у Христа смисао свеколиког постојања, наиме веру „да Бог није тако далеко ни од једнога од нас… јер у њему живимо, мислимо и јесмо…“ (Дап 17, 27–28).(део текста П.Драгутиновића о апостолу Павлу)

mars-hill.jpg

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српског г. Порфирије служио је 23. октобра 2021. године прву Свету архијерејску Литургију у новообновљеном манастиру Милошевац код Приједора, заједно са Епископом бањалучким г. Јефремом Епископом марчанским г. Савом, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Српске Православне Цркве.

       
      Звучни запис беседе
       
      На почетку Литургије прочитано је писмо добродошлице Патријарху Порфирију у којем се наводи да је посебан благослов да српски патријарх у манастиру Милошевац служи прву Свету архијерејску Лигургију, уз жељу да се што пре овде прислужи кандило монашко молитвеног живота.
      Подсећамо, манастир у Чиркин Пољу код Приједора посвећен је Покрову Пресвете Богородице и његова обнова почела је 2018. године, а Епископ бањалучки г. Јефрем је новембра исте године освештао темеље храма.
      Његово Преосвештенство Епископ бањалучки г. Јефрем први се обратио након Свете Литургије поздравним словом у коме је заблагодарио Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију на посети манастиру Милошевац код Приједора који, како је рекао, васкрсава у нашем времену и пред нашим очима на чудесан начин: „Данас се на нас спустила благодат Божија с неба јер ево по први пут после ко зна колико вјекова, на овом локалитету који се зове Црквина и у манастиру који се обнавља, конкретно у овом Покровском храму, служена је прва Света Литургија. Заиста, то је благослов с неба нама људима овдје на земљи који се трудимо. Ваша Светости, благословом Вашег претходника отпочели смо овдје послове. Вашим данашњим присуством оснажени смо у вјери и нади да ћемо Божјом помоћу у послу који смо започели  и да ће овдје ускоро бити заиста прислужено кандило сталног монашког живљења и монашке молитве“, рекао је Владика Јефрем и наставио: "Ми смо данас, браћо и сестре, посебно почаствовани - данас је с нама наш Патријарх, наследник Светога Саве, с нама је служио прву Литургију. То је нама увјерење и сазнање да је с нама заиста, по оном апостолском првенству, Свети Сава. Нека се у овом храму служи Богу и Пресветој Богородици, чији ће ово бити манастир, кад буде завршен, и Светоме Сави, који је благословио да један од његових наследника служи прву службу. Ми се радујемо да ће то све тако бити - онако како смо се и молили, како како смо и очекивали. Ваша Светости, хвала Вам што сте с нама. Хвала Вам што нисте жалили труда и напора да дођете овдје. Ја знам да сте Ви данас могли служити у Храму Светог Саве или у некој другој великој београдској цркви, са бројним народом и са великим хоровима, али, Ви сте овдје с нама у овој тек озиданој и под кров стављеној цркви увјенчаној светим крстовима. Хвала Вам за то. То нам даје снагу и то нас увјерава да оно што је  почето - да је почето с благословом Божјим, да ће с благословом Божјим тећи, наставити се и бити успјешно. Молимо Вас, Ваша Светости, благословите овај вјерујући народ, који је данас дошао овдје и сам радостан због догађаја. Благословите и поучите нас све како да у овоме тешком и рекао бих смутном времену преживимо и нађемо право рјешење за сваки догађај, који се око нас догађа и који ће се догађати, али има наде. Бог са овим народом има план, а тај план је управо то да се данас обнављају Његове светиње. Молимо Вас, благословите нас и поучите“, казао је Владика Јефрем.
       
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, Црквена општина мошоринска у Мошорину расписује књижевни конкурс „Живи смо – Погром (Рација) 1942. године”. Категорије конкурса обухватају: песму, кратку прозу и есеј на тему посвећену жртвама Погрома (Рације) 1942. године, током којег је извршен масовни злочин над невиним српским цивилним становништвом у Бачкој од стране мађарске окупационе војске.       

       
      Ауторима најквалитетнијих радова биће уручена награда „Свештеномученик Светозар Влашкалићˮ, за допринос на пољу очувања културе сећања на Погром у Бачкој 1942. године, а изабрани радови ће по завршетку конкурса бити одштампани у пригодном Зборнику.
      Конкурс траје до 15. децембра 2021. године, а право учешћа имају сви старији од 15 година. Радове писане ћириличним писмом аутори могу послати на адресу Црквене општине Мошорин (Црквена општина Мошорин, улица Светозара Милетића, број 74, 21245 Мошорин), са назнаком: За књижевни конкурс „Живи смо – Погром 1942. годинеˮ.  У коверту са радом неопходно је ставити и посебну коверту на којој ће бити шифра, а у коверти име и презиме аутора, као и адреса и број телефона.  
      Жири чине: др Милан Мицић, секретар Матице српске, протојереј Владан Симић, секретар Епархије бачке, и презвитер Бошко Р. Маринков, парох мошорински.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Гост новог издања емисије "Врлинослов" на Телевизији Храм, Архиепископије београдско-карловачке, био је протонамесник Радоје Мијовић, настојатељ Светогеоргијевског храма у Бору, у Епархији тимочкој. У емисији аутора и водитеља г. Слободана Стојковића, отац Радоје је говорио о савременом човеку и богослужењу.


          У уводном делу емисије отац Радоје је говорио о значају богослужења уопште, уз истицање да је за нас богослужење дисање душе, те да поред храмовног богослужења и личног (келејног) молитвеног правила, цео наш живот има за циљ да постане непрестано богослужење. Значај богослужења у Цркви Христовој је тај што оно образује верујуће, поучава их, и духовно их васпитава, пружајући им најбогатију духовну храну.   У наставку свог поучног казивања протонамесник Радоје Мијовић је говорио о темељу и врхунцу васколиког богослужбеног живота - светој Литургији као Тајни над тајнама. Слово о значају Литургије утемељено је на речима Дионисија Ареопагита који о Евхаристији говори као Тајни над тајнама, која је у сржи свих светих тајни, самим тим указујући да је васколики светотајински живот утемељен и крунисан Тајном над тајнама – светом Евхаристијом.   Света Литургија је Тајна над тајнама, она је заједничко дело народа, и свештеника (литурга) који је испред народа, у том заједничком делу целокупна творевина се приноси Творцу, и зато можемо рећи да је то највећа и најблагословенија реалност која је дарована људима, истакао је протонаменик Радоје говорећи о Литургији као центру Светотајинског и целокупног живота православних хришћана. 
      Према речима госта овонедељне емисије "Врлинослов" никоме као нама Православним хришћанима није омогућен личносни, живи и јединствени однос са Богом. Ми имамо такав однос са Господом нашим да се ми живим Богом хранимо, кроз свету Тајну Литургије постајећи сапричасници и судеоници Божије љубави, закључио је настојатељ Светогергијевског храма у Бору протонамесник Радоје Мијовић. 
       
      Приредио:
      катихета Бранислав Илић
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од JESSY,
      Желите ли да знате зашто смо стално уморни? Зашто смо разочарани? Зашто се осећамо истрошеним од живота? Разлог зашто смо толико уморни је тај што покушавамо да водимо битке које припадају Богу а ми једноставно нисмо богови.
      Како је тешко ово разумети  и како је тешко то признати. Рећи : Да Господе , ја сам човек пун страсти и грехова, грешака и промашаја... Опрости ми , помози ми, подигни ме и подржи ме. Без тебе , Исусе мој , не могу да поднесем овај свет, без тебе ја сам изгубљен , потребан ми је Твој кисеоник, Твој дах у мојој души да могу да живим... Падам и савијам се, вагам и давим се у мору својих мисли , у мору искушења, у таласима туге. Држи ме , Исусе , јер ме губиш... Опрости ми онолико пута колико је изгледало да одлазим од Тебе, не желим то, не тражим то, али моја повређена природа ме вуче ка празнини. Али, ти знаш Господе, да не грешим зато што Те негирам, не падам зато што Те не тражим и не желим, већ зато што не подносим ту празнину, тугу и трауму која крвари у мени.
      Није да те не волим Исусе, само сам повређен, пун менталних чирева који миришу на смрт. Ја желим да те осетим, али не могу; мрачна сила у мени вуче ме у грех, тама хоће да прогута светлост коју си ставио у мене кад сам се родио и крстио. Знам врло добро, Господе, да си дошао да спасеш слабе и рањене а не праведне и јаке. Дошао си, Христе мој, да спасеш оне који пате, а ја сам један од њих, грешник који тражи твоју светлост. Дај ми Господе Светлост Твоју јер о тами бринем ја сам..."
      Ми нисмо богови, ми нисмо супер хероји, ми не можемо све, нисмо сви за све или свакога. Нама је потребна смерност, не малодушност већ опажање и препознавање наших граница. Ми не можемо све да решимо, научи нас како да се снађемо. Ми не можемо све да схватимо, научи нас да верујемо. Ми не можемо све да пребродимо, научи нас да прихватимо. Не може све бити савршено, научи нас у нашој несавршености, да није све бело или црно; помози нам да заволимо сиво и хиљаде њених нијанси. Живот се не анализира већ доживљава, ми не мислимо већ живимо, не откривамо Бога већ нам се Он открива. Допустимо Богу да сања у нама, дајмо Му своју слабост и Он ће нам дати Своју снагу; пустимо нека светлост која је у нама засија...
       π. Λίβυος
      https://www.facebook.com/p.libyos/?ref=page_internal
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Празник Воздвижење Часног крста – Крстовдан, свечано је прослављен светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару. Преосвећеном Епископу тимочком г. Илариону саслуживали су протонамесник Зоран Голубовић и ђакон Урош Памучар.

       
      Говорећи о Крстовдану владика Иларион је подсетио на два догађаја која се везују за овај празник – проналазак Часног крста у Јерусалиму и повратак Часног крста из Персије у Јерусалим у VII веку. Владика је истакао да је Господ Исус Христос осветио Крст у највеће знамење које ми као црква имамо онога тренутка када је на њему страдао.
      Тумачећи свето Јеванђеље, Епископ Иларион је нагласио да сваки хришћанин има свој крст који носи кроз живот и закључио –  Када носимо свој часни крст кроз живот не смемо да заборавимо наше ближње. Ношење крста треба да нас додатно подсети да смо дужни да бринемо о својим ближњима.
       
      Извор: Епархија тимочка
×
×
  • Креирај ново...