Jump to content

Stvoreno u Banja Luci :)

Оцени ову тему


Препоручена порука

Steta sto niko ne podrzava domace projekte. Serijal o Trbi i Dugom je fantastican, bazira se na realnom i humoristickom pristupu zivotu i svega sto on nosi...

autor je jedna mama (dobitnik prestiznih nagrada za knjizevnost) i njen sin, a  citaoci su  i deca i odrasli . Ja otela knjige od klinaca i procitala u jednom dahu.

Nesto nase a izvanredno, za licnu "upotrebu" i prelep poklon... Preporucujem!!

 

 

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      U intervjuu za Sputnjik koji je objavljen 30. maja, a čija je glavna tema bila ekonomska saradnja Rusije i Republike Srpske, šef Predstavništva Republike Srpske u Ruskoj Federaciji Duško Petrović govorio je između ostalog i o pregovorima oko nabavke helikoptera za MUP R. Srpske ali i o mogućnosti da remontni zavod “Orao“ iz Bijeljine postane regionalni remontni centar za helikoptere ruske proizvodnje. Tom prilikom Petrović je otkrio da se, što se tiče novih helikoptera, radi o “Ansatima“ kao i da bi se u “Orlu“ remontovali motori helikoptera Mi-8.

      Petrović je nabrajajući moguće načine produbljenja saradnje sa Rusijom spomenuo i namensku industriju, postoji ideja da bijeljinski zavod “Orao“ vrši remonte ruskih helikoptera za region Balkana i da se to više ne radi kao do sada u Ukrajini.
      – Naš remontni zavod “Orao“ u Bijeljini je osposobljen i već dve-tri godine se vode pregovori sa ruskom korporacijom ODK, koja proizvodi motore za helikoptere “Mi“. Dobijena je dokumentacija i saglasnost, tako da će naši dobiti licencu za remont tih helikoptera za naš region. U regionu, otprilike, ima oko 48 helikoptera Mi-8. Oni su i vojno-transportni i civilni, a služe i za evakuaciju. Nemaju naoružanje, a koriste ih i vojska i policija u Hrvatskoj i Sloveniji, a i jugoslovenska armija ih je imala. Sada je Srbija kupila dva nova Mi-17, izvoznu varijantu. Očekivali smo da ćemo potpisati ugovore na Peterburškom ekonomskom forumu, ali nismo uspeli zbog birokratije. Nadamo se da će u najskorije vreme oni biti potpisani. Dugo se čekalo na dozvolu. Sada mnogi remontuju helikoptere u Ukrajini, a Ukrajina to ne radi baš najkvalitetnije. Znam da je Hrvatska to radila i da nisu bili baš zadovoljni – pojasnio je Petrović za Sputnjik.
      On je dalje naveo da se sa Rusijom pregovara i o nabavci tri helikoptera za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova RS i da je reč o civilnim transportnim helikopterima.
      – Mislim da ćemo u roku od dve do tri nedelje završiti finansiranje. Radi se o interesantnom lizingu, pa neće biti kredita, niti će se država zaduživati. Helikopteri se već proizvode, radi se o “Ansatima“, helikopterima za civilne namene, koji će imati dodatnu opremu. Koristiće ih policija. Mogu da se koriste i za snimanje, jer imaju infracrvene kamere, ali i za kontrolu saobraćaja, medicinsku evakuaciju, gašenje požara itd. Mislim da bi dogovor za prvi helikopter mogao da bude realizovan već u avgustu, a ostali do kraja godine – otkrio je za Sputnjik šef Predstavništva RS u Moskvi.
      Na banjalučкi aerodrom dopremljen helikopter AW119 “Koala“
      Laki višenamenski helikopter AW119 “Koala“ / Foto: Leonardo Kako je prošlog petka za Mondo i najavio direktor Helikopterskog servisa RS Boban Kusturić, u Republiku Srpsku je u subotu 2. juna stigao helikopter AW119.
      – Helikopter je dopremljen na banjalučki aerodrom mjesec dana prije roka predviđenog ugovorom. Kroz desetak dana očekuje se primopredaja između predstavnika italijanske firme “Leonardo“ i Helikopterskog servisa – izjavio je Boban Kusturić za Mondo.
      Podsetimo, početkom oktobra 2017. objavljeno je da je Helikopterski servis Republike Srpske naručio jedan italijanski višenamenski helikopter Leonardo AW119 “Koala“ čija je vrednost, zajedno s obukom dva pilota, tri vazduhoplovna mehaničara i jednog vazduhoplovnog inženjera 4,76 miliona evra.
      Osim za medicinski transport, zajedničke akcije s specijalnom jedinicom MUP-a Republike Srpske i pomoć ugroženom stanovništvu prilikom elementarnih nepogoda, helikopter će se koristiti i za borbu protiv požara i za tu namenu biće opremljen protivpožarnim vedrom kapaciteta 1000 litara.
      Živojin BANKOVIĆ

    • Од александар живаљев,
      ANTE TOMIĆ Četnik koji pali požare: Mitsko biće stvoreno od žege, bure, straha i nacionalizma
      AUTOR: Ante Tomić OBJAVLJENO: 26.08.2017. u 21:05 jutarnji.hr Luka Gerlanc / Jure Mišković / Nikša Stipaničev / Hanza Media S lijeva na desno: Požar kod Oštrovice, požar kod Pristega i požar na Promini
       
      Malešno, neugledno, krezubo stvorenje, kažu, jedva pola metra visoko, s čupavom bradom i janjećom šubarom s neizbježnom kokardom, smrdi na šljivovicu i češnjak, iskače iz grmlja s kantom nafte u ruci, polijeva je po suhoj travi, upaljačem zapaljuje i raskalašeno se cerekajući iščezava
      Mnoga nevjerojatna bića naseljavaju naš svijet. U pećini pod planinom na hrpi zlata spava zmaj, nosati i uhati goblin krije se pod korijenom stoljetnog hrasta, div luta šumom s toljagom na ramenu, vukodlak zavija u noći punog mjeseca, vilenjak jaše kentaura, a patuljak grifona, feniks izgara u pepeo i podiže se iz njega, sirena na pustom grebenu svojom pjesmom punom čežnje mami usamljene mornare. Veliko strpljenje, oprez i, više od ičega, sreću valja imati da biste vidjeli koje od ovih bića, a jedno je rjeđe i tajanstvenije od svih. Četnik koji podmeće požare.
      Četnik koji podmeće požare tako je rijedak da ga nema ni u Tolkienovoj prozi ni u romanima Georgea R. R. Martina, Jorge Luis Borges ga ne spominje u poznatom “Priručniku fantastične zoologije”, kao ni J. K. Rowling u referentnoj “Fantastične zvijeri i gdje ih naći”, ali čudovište je nesumnjivo među nama. Mnoge su ga Hrvatice i Hrvati posljednjih tjedana susreli i o tome događaju posvjedočili na fejsu, o njegovim se poremećenim navikama autoritativno raspravlja na domoljubnim portalima, s oltara se upozorava na njega, viđali su ga čak i reporteri državne televizije. Malešno, neugledno, krezubo stvorenje, kažu, jedva pola metra visoko, s čupavom bradom i janjećom šubarom s neizbježnom kokardom, smrdi na šljivovicu i češnjak, iskače iz grmlja s kantom nafte u ruci, polijeva je po suhoj travi, upaljačem zapaljuje i raskalašeno se cerekajući iščezava u treperavoj jari kod magistrale u Baškom Polju, da bi se časak kasnije ukazao između Konjskog i Dugobaba, ili u Vodicama, ili na Ugljanu, ili u brdu iznad Unešića, ili kod Benkovca, a neki čak kažu da se pojavljuje na svim ovim mjestima istodobno.
      Dok jedni tvrde da je sasvim ljudskog obličja, samo manji, drugi se kunu kako su četniku koji podmeće požare vidjeli pseću glavu, konjski trup, kozje noge i ljuskav zmijski rep. Treći ga opisuju s kratkim, svinutim rogovima, četvrti kažu da četnik leti. Jednu je čobanicu, pričaju, zaskočio dok je na Zrmanji pojila ovce, zadigao joj haljinu i ugrizao je za stražnjicu, jednom je lovcu na Dinari uzeo pušku iz ruke i iz obje cijevi odjednom pucao u njegova kratkodlakog ptičara, a jedan planinar pripovijeda kako ga je gledao na Velebitu, kod Tulovih greda, kako istrčava iz Golfa kragujevačkih registracija i bezbrižno pali grabov gaj pjevajući Milu Kitića, i svim ovim prilikama iza njega su ostali bezbrojni četvorni kilometri spržene zemlje i čađavih stabala.
      Nadnaravno čudovište, četnik koji podmeće požare, mračnom čarolijom napravljeno od žege, orkanske bure, straha i nacionalizma i ove je godine zapalilo Dalmaciju i vješto pobjeglo. Premda znamo sve o njemu, i s crkvenih oltara i na državnoj televiziji i na domoljubnim portalima detaljno su nam objasnili i otkud je, i čiji je, i kako i po čijem nalogu djeluje, sve su policijske zasjede i potjere za njim bile neuspješne, nikad nitko nije uhvatio četnika koji podmeće požare. Nejasno je kako bi ga i mogli zaustaviti, pomaže li standardno oružje, ili valja posegnuti za blagoslovljenom vodom, glogovim kolcem i srebrenim metkom. Bit će da je ipak dovoljno redovito piti Clopixol, Moditen, Haldol, Zeldox ili nekakav drugi antipsihotik.
      Ustvari, vjerojatno bi trebalo angažirati poljoprivrednu avijaciju i čitavu zemlju poprskati nekakvim snažnim lijekom jer je pojava epidemijskih proporcija. Kad god u srpnju i kolovozu krenu požari, u nas kao i u Španjolskoj, Portugalu ili Kaliforniji, krivac se nepogrešivo zna. Dobro, za španjolske, portugalske i kalifornijske požare možda i ne, ali u nas je samo jedan dušmanin mogao zapaliti, poznato biće iz narodne predaje, mitski četnik. Nema tko drugi biti. Običan narod u autobusima, tramvajima, sportskim kladionicama, kafićima i samoposluživanjima, kao i medijski i biskupski autoriteti, vlast i opozicija, svi se neobuzdano, čak i s jednom nasladom, predaju kolektivnom mahnitanju, masovnoj psihozi o četniku koji podmeće požare.
      Krene li oganj gutati šume i maslinike i cijela stabla izgaraju u trenu kao šibice, krene li takvo nekakvo elementarno zlo na nas, nađemo li se na putu nezaustavljivoj, čudovišnoj stihiji, u nama se probudi jedna iskonska strava, ugasi nam umove pa više nismo bolji od divljaka što vjeruju u vilenjake, divove i zmajeve. Podigne se hajka kao u stara doba kad su se s vilama i sjekirama obračunavali s vješticama i vukodlacima. Slijepa, nerazumna rulja osvetnički se okomi na nekoga za koga joj se naprosto sviđa vjerovati da je krivac i zbog nekakvih izmišljenih bića naposljetku stradavaju pravi živi ljudi.
      Nakon što su portali i televizija danima potpirivali nacionalnu mržnju pričom o četniku koji podmeće požare, jedna je nesretna, bolesna djevojka iz zadarskog kraja pošla zapaliti srpsko selo. Mirnim je glasom, bez kajanja, to priznala policiji, vjerujući kako je prvorazredan patriotski čin ako nekakva pravoslavna baba izgori zajedno sa svojim kozama. Mnogi bi se, uostalom, i složili s njome, pa i među policajcima. Zbog jedne iskre iz dalekovoda, nečijeg neopreznog roštilja, opuška bačenog iz automobila ili nekog sličnog, mnogo uvjerljivijeg uzroka požara u trenutku se tako ponovno nađemo u prilici da gore srpske kuće.
      Istina, kad su gorjele srpske kuće, njih nisu Hrvati palili. Hrvati tako nešto nečovječno nikad ne bi napravili, nego kad je ono bila Oluja, sjećate se, Srbi su tako bezglavo bježali da im je do jednoga ostao, kome pomfrit, kome pileća prsa, kome hrenovke, na uključenom štednjaku. To je, oprostite, činjenica.
×
×
  • Креирај ново...