Jump to content
JESSY

Kako se odnosite prema osobama koje previše pričaju...?

Оцени ову тему

Recommended Posts

mislim da nije problem istrpeti i slušati osobu koju tek upoznajete...o njoj ne znate ništa tako da njeno brbljanje može biti i zanimljivo...

problem je kada je to neko vama blizak, a ne možete jednostavno da mu kažete - NE SMARAJ...

posebno mi smeta kada me neko smara preko telefona....primenjujem razne tehnike da na fin način zaokružim priču i nekako prekinem tudji monolog, ali mi to često ne polazi za rukom, pa se baš unervozim...lakše je kad je priča uživo...možeš nekako da ustaneš, kažeš žuriš li nešto slično...

ako je neko duhovit, zabavan, interesantan u priči, to ne mora biti problem...ali kada neko priča u prazno, ponavlja uvek iste priče, priča monotono, sporo, sa značajnim pauzama....uh...a ako još uz to i jede i mljacka....šta reći!

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Jestira. рече

Daleko su opasnije one koje samo ćute...

Vise se radi o psihičkoj trpeljivosti, nego o opasnosti. Ne znam koliko je čovek sposoban da neprestano sluša govor jedne osobe. Neprestani govor je vrsta nasilja, ali verujem da je u dubini vezan za neke psihičke poteškoće, neispunjenosti, strah...ko zna šta.

Lično se distanciram tako što okrenem glavu kad više ne mogu da slušam  i onda nalaze ili druge slušaoce ili nastavljaju sami, ili ućute. 

Mada sam nailazila i na one koji stave slušalice u uši i nastave da mumljaju u ritmu...totalno nezainteresovani dal nekome smeta. Inače, obično su prvi da nekome kažu da im nešto smeta i da se žale.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 40 минута, Sanja Т. рече

Vise se radi o psihičkoj trpeljivosti, nego o opasnosti. Ne znam koliko je čovek sposoban da neprestano sluša govor jedne osobe. Neprestani govor je vrsta nasilja, ali verujem da je u dubini vezan za neke psihičke poteškoće, neispunjenosti, strah...ko zna šta.

Lično se distanciram tako što okrenem glavu kad više ne mogu da slušam  i onda nalaze ili druge slušaoce ili nastavljaju sami, ili ućute. 

Mada sam nailazila i na one koji stave slušalice u uši i nastave da mumljaju u ritmu...totalno nezainteresovani dal nekome smeta. Inače, obično su prvi da nekome kažu da im nešto smeta i da se žale.

Ma kad si se pre ti dokopala foruma ??!!!!

Sad će Sofija da zatraži mleko :)))

šalim se malo, dokaz da smo inficirani forumom 

jednom žruovac uvek žruovac

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, Драшко рече

Ma kad si se pre ti dokopala foruma ??!!!!

Sad će Sofija da zatraži mleko :)))

šalim se malo, dokaz da smo inficirani forumom 

jednom žruovac uvek žruovac

Malo se sunča ( žutica ), pa šta ću- nego pravac forum :stidljiv: :)))

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

С обзиром да ми је, између осталог, посао да саслушам људе, имам много тога да кажем на ову тему. Али мислим да треба причати о особама које, поред многоговорљивости, имају веома низак ниво емпатије, и висок ниво бестидности, те су спремне да досађују чак и када им скренеш пажњу да не желиш да учествујеш у разговору. Наиме, њима и није битно да разговарају, него да излажу своје фрустрације, негативности и проблеме, за које, узгред, не постоји решење, јер га и не траже. Него само воле да залуђују тако. Када им даш конкретне предлоге, као да сипаш бензин у ватру, па онда пламен дохвати тебе, да те сагори. 
Не знам, треба телефонирати, кобајаги, или побећи ако се може. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, Милошшш рече

имају веома низак ниво емпатије, и висок ниво бестидности, те су спремне да досађују чак и када им скренеш пажњу да не желиш да учествујеш у разговору

upravo to...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ja sam jedan od tih mnogo glagoljasa  tako da mi mnogoglagoljanje ne smeta :)))

Ali ako meni to smeta necije glagoljanje ali uglavnom kad neko prica neke prazne price, ja uradim tehniku koju i meni urade, kazem samo e idem nesto da zavrsim pa se cujemo  i hvala sto si zvao zvala. I tako od razgovora do razgovora skracujem.

Madq kada osetim da meni neko tako uradi sledeci put obavezno smanjim pricu, znaci ako trazis od druvih meru moras i sam imati meru.

Sto se tice onih sto cute, zavisi kako cute, ima ljudi koji su spremni da saslusaju ljude pa cute, a ima oni koji se ne slazu sa vama a klimaju glavom e ti su opasni  a to su oni koji kazu "da" a prave kiselu facu. Tako da ima mnogo dobrih ljudi koji cute, samo je pitanje kako cute.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, JESSY рече

slažem se...

Ooo zene, ko o cemu zene o nasilju, svuda se prica o nasilju  i zenskim pravima, jooojima li od vas zena nesto pametnije da se cuje?:0426_feel:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Flojd рече

Ooo zene, ko o cemu zene o nasilju, svuda se prica o nasilju  i zenskim pravima, jooojima li od vas zena nesto pametnije da se cuje?:0426_feel:

Ima, tamo gde se zene tretiraju kako Bog zapoveda tj.gde ih vole onako kako  Hristos voli Crkvu nema potrebe da se prica o nasilju i tamo mozes cuti mnogo sta pametno drugo. Pa kad uzraste okruzenje i zene ce uzrasti. Ne idu prvo čovečice nego muški, povedite kolo u Bogoblagoslovenom pravcu pa ce svi u kolu biti bolji.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Danijela,
      Piše:Velimir Grgić 26.02.2016. ‘Ladno, standard i samoća – čudna je ta Švedska… Polovinu zemlje čine samci, svaki četvrti čovjek umire potpuno osamljen, a zemlja usto ima i najduže vrijeme prilagodbe za autsajdere – čak je sedam godina potrebno prosječnom imigrantu da pronađe posao i krene se uključivati u život zajednice.
      Ne nužno zato što je zajednica toliko zatvorena, nego dobrim dijelom zato što je zajednica samo privid, izgrađen na strukturalnom umrežavanju hiperindividua, štovanju kulta pojedinca do te mjere da čak i obiteljski odnosi utihnu jednom kad se napuni čarobna brojka punoljetnosti.
      Čudna je ta zemlja blagostanja, ali uopće nije čudno to da je jedna od najpopularnijih društvenih aktivnosti – volontiranje u traganju za nestalim osobama.
      Samoća kao nuspojava modernog življenja i nesretne, izgubljene atomizirane jedinke koje su individualnu slobodu poistovjetile s međuljudskim driftingom predmet su nove fascinacije Erika Gandinija, talijansko-švedske dokumentarne superzvijezde, autora nezaboravne “Videokracije” / “Videocracy” (2009).
      Iako osvjedočeni ljevičar, Gandini svojim novim uratkom “Švedska teorija ljubavi” / “The Swedish Theory of Love” (2015) u neku ruku brani strahove i tradicionalne desnice, koja “preorganiziran, učinkoviti sustav temeljen na radu, socijalnoj pomoći i osobnoj autonomiji” vidi kao opasnost, a dezintegraciju obiteljskih struktura kao posljedicu.
      Kada je švedska lijeva vladajuća politika prije četrdesetak godina oblikovala stil nordijskog življenja, utabala je put slobode i lagodnog življenja, koji su, eto, rezultirali – samoćom i stravičnom dosadom, društvom u kojem možeš dvije godine ležati mrtav prije nego netko primijeti da te nema.
      Gandinijev narativni pristup standardno je sjajan, taman toliko meditativan i stylish da vas uvuče u sliku modernog svijeta, a opet s taman doziranom razinom emotivne krhkosti; atmosferičan i na trenutke spooky.
      I pri tome je svašta-nešta pospajao: neizostavne sirijske izbjeglice na učenju novog mentaliteta tu su zajedno s montažom lica muškaraca u masturbacijskoj poluekstazi; prizori umjetne oplodnje kao izišli iz medicinske video propagande susreću osobne ispovijesti i filozofske analize… Rezultat je dobar, intrigantan koktel doku-kronike, sociološke analize i eseja.
       
       
    • Од Sanja888,
      Pozdrav svima, 
      da li je mozda bila ova tema? 

      Kako se pricescivati ako imate autoimunu bolest - celijakiju? Da ne duzim o bolesti, organizam ima jaku autoimunu reakciju kada se u organizam unese psenica, raz, jecam, tj protein pod nazivom gluten... 
      Neki saveti, iskustva, bilo bi mi od pomoci 
    • Од Jestira.,
      Kako biti Hristova ovca, a ne biti ovca koju šišaju...
    • Од Драгана Милошевић,
      Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i vlade mnogih država su politiku suzbijanja bolesti KOVID-19 koju izaziva novi korona virus, i proceduru lečenja izmenile na osnovu neispravnih podataka jedne male američke kompanije koja se navodno bavi analitikom u zdravstvu.

      Tako je sada u pitanju čak i pouzdanost ključnih studija o lečenju te bolesti, objavljenih u nekim od najprestižnijih medicinskih časopisa sveta – ekskluzivno danas piše londonski list „Gardijan“ koji je to istražio.
      Nepoznata američka kompanija „Surgisphere“, među čijom nekolicinom zaposlenih su „pisac naučne fantastike“ i „manekenka za odrasle“, dala je podatke za nekoliko studija o KOVID-19, a koautor tih studija i vlasnik te firme, koji ne uspeva da objasni odakle mu podaci i kako su obrađeni.
      Podaci za koje ta firma tvrdi da su legitimno dobijeni od više od hiljadu bolnica širom sveta, bili su osnova naučnih članaka koji su potvrđeno doveli do promena u lečenju KOVID-19 u latinoameričkim zemljama.
      Ta firma je dala osnovu i za odluke SZO i istraživačkih instituta širom sveta da obustave ispitivanja kontroverznog leka „hidroksihlorokina“.
      Dva vodeća svetska medicinska časopisa – britanski „Lanset“ i američki „Nju Ingland džornal of medisin“, objavila su studije na osnovu podataka firme „Surgisphere“. Koautor tih studija je direktor te firme, Sapan Desai.
      U utorak, pošto mu se „Gardijan“ obratio, „Lanset“ i „Nju Ingland džornal of Medisin“ su „izrazili zabrinutost“ što su objavili te studije, a ostali autori tih članaka koji nisu povezani s firmom „Surgisphere“ su danas naručili hitnu nezavisnu reviziju porekla i validnosti njenih podataka i takođe izrazili zabrinutost.
      „Gardijanova“ istraga je pretragom javno dostupnih podataka utvrdila da nekolicina zaposlenih firme „Surgisphere“ ima malo ili nimalo naučnih kvalifikacija. Jedan zaposleni, naveden kao „naučni urednik“, autor je naučne fantastike i „umetnik fantazije“. Jedna žena zaposlena u toj firmi, koja se navodi kao „direktorka marketinga“ u stvari je „manekenka za odrasle i hostesa“.
      Ta kompanije koja na „LinkedInu“ ima manje od 100 pratilaca, prošle nedelje je imala samo šest zaposlenih, a danas ih je svega troje.
      Iako „Surgisphere“ tvrdi da vodi jednu od najvećih i najbržih baza bolničkih podataka na svetu, te firme skoro da nema internetu. Na „Tviteru“ ima manje od 170 pratilaca, a tamo nije imala objava od oktobra 2017. do marta ove godine.
      Do ponedeljka, link „Stupite u kontakt“ na početnoj stranici sajta „Surgisphere“ usmeravao je na oglas „kripto-valute“.
      Vlasnik te firme, Desai, optužen za tri slučaja nesavesnog lečenja, 2008. godine je sakupljao novac preko interneta za svoj „uređaj nove generacije za povećanje sposobnosti koji vam može pomoći da postignete ono za što nikada niste mislili da je moguće“, ali taj uređaj nikada nije napravljen, piše „Gardijan“.
      Ipak, na osnovu podataka baš te firme, „Lanset“ je 22. maja objavio studiju prema kojoj je antimalarijski lek „hidroksihlorokin“ kojeg je promovisao američki predsednik Donald Tramp, povezan s većom stopom smrtnosti kod pacijenata s KOVID-19 i s povećanim srčanim problemima.
      Studija objavljena u „Lansetu“, u kojoj je Desai naveden kao jedan od koautora, tvrdi da je analizirala podatke firme „Surgisphere“, prikupljene od gotovo 15.000 pacijenata sa KOVID-19, u 1.200 bolnica širom sveta, koji su primali „hidroksihlorokin“.
      Negativni nalazi te studije su bili svetska vest i podstakli SZO da obustavi svetska ispitivanja „hidroksihlorokina“.
      Ali, samo nekoliko dana kasnije „Gardijan“ je u Australiji otkrio greške u podacima iz te zemlje u toj studiji. Desai, vlasnik firme „Surgisphere“ koja je izvor tih podataka, rekao je da je to bila greška u sabiranju, a „Lanset“ je iz članka na interentu povukao deo o Australiji.
      „Gardijan“ je kontaktirao pet velikih bolnica u Australiji, čija bi saradnja bila od presudne važnosti za dobijanje podataka iz te zemlje, i sve one su negirale da su davale podatke za bilo kakvu „bazu“ i rekle da nikada nisu ni čule za firmu „Surgisphere“. Desai nije odgovarao na zahtev da to komentariše.
      U drugoj studiji na osnovu baze podataka firme „Surgisphere“, čiji koautor je takođe Desai, tvrdi se da anti-parazitski lek „ivermektin“ smanjuje stopu smrtnosti među bolesnima od KOVID-19, te je Vlada Perua uvrstila taj lek u svoje smernice za lečenje KOVID-19.
      „Nju Ingland džornal of Medisin“ je objavio još jedno istraživanje Desaia, takođe na osnovu podataka njegove firme „Surgisphere“, o neškodljivosti nekih lekova za srce za pacijente sa KOVID-19.
      Danas su i taj časopis i „Lanset“ objavili da su zabrinuti zbog studije o hidroksihlorokinu i da su pokrenuli istragu podataka.
      Jedno od pitanja koj najviše zbunjuju naučnu zajednicu je kako je firma „Surgisphere“ koju je Desai osnovanao 2008. godine da bi izdavala udžbenike, postala vlasnica moćne međunarodne baze podataka o 96.000 pacijenata u 1.200 bolnica širom sveta.
      Kad ga je „Gardijan“ kontaktirao, Desai je rekao da njegova kompanija ima samo 11 ljudi, ali taj list navodi da su zaposleni na „LinkedInu“ registrovani pre samo dva meseca. Izgleda da nekoliko njih nema nikakvu naučnu ili statističku stručnost, već pišu da su stručnjaci za „strategiju“, „pisanje članaka“, „menadžment“ i „nabavku“.
      Doktor Džejms Todaro koji vodi veb stranicu „Medicine Uncensored“ koja objavljuje rezultate ispitivanja „hidroksihlorolina“, rekao je za „Gariđan“ da je „firma ‘Surgisphere’ došla niotkuda i za samo nekoliko nedelja sastavila možda najuticajniju svetsku studiju tokom pandemije“.
      „To jednostavno nema smisla“, rekao je on. „Bilo bi potrebno mnogo više istraživača nego što ta firma tvrdi da ima, da bi uopšte bila moguća međunarodna studija u tom roku i u tom obimu“.
      Desai je za „Gardijan“ odgovorio da njegova firma „koristi mnogo veštačke inteligencije i mašinskog učenja kako bi što više automatizovala proces, što je jedini način da takav zadatak uopšte bude moguć“.
      Iz studija na osnovu podataka firme „Surgisphere“ i iz njene veb-stranice nije jasno kako je sklopila sporazume o dobijanju podataka mnogih bolnica širom sveta, od kojih neke čak i nemaju potrebnu kompjutersku tehnologiju, kako je pomirila različite mašinske jezike i razne sisteme kodiranja koji se koriste u evidenciji, i kako je sve to ta firma izvela da bude u skladu s raznorodnim propisima o zaštiti podataka svake od tih zemalja pojedinačno.
      U izjavama Desaija ima kontradikcija čak i o tome ko zapravo praktično prikuplja, obrađuje i analizira podatke, jer pominje još dve slične firme.
      Zato Piter Elis, glavni stručnjak za podatke međunarodne konsultantske agencije „Nous Group“ koja radi složene analize za države, smatra da je baza podataka firma „Surgisphere“ „gotovo sigurno prevara“.
      On je objasnio da je čaki samo prikupljanje i sabiraje podataka o lečenju pojedinačnih pacijenata „toliko veliki i težak proces, da to bolnice ne mogu da obave same, već na tome godinama rade čitavi timovi državnih statističkih službi“.
      Nijedna informacija o Desaijevoj bazi podataka još nije objavljena, čak samo ni nazivi bolnica, uprkos tome što je „Lanset“ bio među mnogim potpisnicima svečane deklaracije o razmeni podataka za studije KOVID-19. Posledica je da studiju „Lanseta“ sada direktno osporava 120 lekara.
      Desai je kao vaskularni hirurg optužen u tri slučaja nesavesnog lečenja u SAD, te je napustio bolnicu u Ilinoisu, gde je radio. Na sada izbrisanoj stranici „Vikipedije“ o njemu, pisalo je da ima doktorate prava, anatomije i ćelijske biologije, kao i kvalifikacije da radi kao lekar.
      U biografiji Desaija u brošuri jedne međunarodne konferencije lekara piše da je imao „više vodećih uloga u kliničkoj praksi“ i da je „diplomirani majstor timske poslovne saradnje“ – s jednog kursa, prenosi „Gardijan“.
      Gardijan: Vlade i SZO promenile politiku prema lečenju Covid 19 na osnovu neispravnih podataka
      WWW.DANAS.RS Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i vlade mnogih država su politiku suzbijanja bolesti KOVID-19 koju izaziva novi korona virus, i proceduru lečenja izmenile na osnovu neispravnih podataka...  
    • Од Дејан,
      Vakcinacija, tema oko koje nema pogovora. TAČKA. Ovih 7 činjenica to potvrđuje i svi treba da ih znamo
       
      Foto: Milan Ilic, Aleksandar Dimitrijević, Profimedia, Wikipedia / RAS Srbija Vakcina i tačka. Tekovina čovečanstva, koja je eliminisala i učinila zaboravljenim mnoge bolesti. Ona zbog koje bez guglanja o prošlim vremenima ne znamo za veliki kašalj i difteriju, dečja paraliza... Neretko je osopravana, bez valjanih argumenata, ali neoborivo je to da je ona bespogovorni čuvar našeg zdravlja. Ovih sedam činjenica to i dokazuju.
        Tema vakcinacije ponovo je pokrenuta nakon što je naš teniser Novak Đoković doveo u pitanje moguću vakcinaciju protiv korone, a odmah zatim sa svojim stavom izašao je i epidemiolog dr Predrag Kon. Kakve god rasprave se vodile, činjenica je samo jedna i staje u jednu rečenicu - vakcinacija nema alternativu. Ona je pitanje pre svega društvene odgovornosti kako prema sebi, tako i prema populaciji u celosti, a to nam jednostavno poručuju svi dosadašnji slučajevi epidemija sa kojima smo se i mi i svet suočavili kroz istoriju.
      - Stanje sa korona virusom se menja iz dana u dan, dok neki najavljuju pobedu, drugi kažu da nam se sprema drugi talas. A rešenje je samo jedno - čeka se vakcina - bio je izričit epidemiolog Predrag Kon.
        Foto: RTS / screenshot Predrag Kon Ako je nekome teško da ode malo dalje u prošlost, dovoljno je da se vrati svega tri godine unazad, kada smo se suočili sa epidemijom malih boginja, bolesti koja ne treba ni da postoji u 21. veku, s obzirom na to da protiv nje već decenijama postoji efikasna vakcina. Ali zahvaljujući raznim anivakserskim lobijima, koji su agresivno i intenzivno promovisali svoje u nauci neutemeljene stavove, mnogi roditelji su odbijali da vakcinišu svoju decu, što je dovelo do rušenja odbrambenog bedema nacije - kolektivnog imuniteta, a mi samo tu epidemiju završili sa 15 mrtvih. Svi oboleli nisu bili vakcinisani, za manji broj bio poznat vakcinalni status. O tome ćemo nešto kasnije.
      No, stvarni značaj vakcine mnogo je veći od zaustavljanja malih boginja. Vratimo se u prošlost...
      Činjenica 1: Prva vakcina preokret u čovečanstvu
        Kinezi su prvi otkrili rani oblik vakcinacije u 10. veku: „variolacija" je predstavljala izlaganje zdravih ljudi ranicama i krastama uzrokovanih bolešću, kako bi se izgradio imunitet. A onda je došla 1796. godina. Britanski lekar Edvard Džener primetio je da mlekarke dobijaju kravlje boginje, ali da retko oboljevaju od onih smrtonosnih.
      Foto: CJ GUNTHER / EPA; vakcina grip Velike boginje su vrlo zarazna bolest od koje je umrlo 30 odsto zaraženih. Onima koji su ih preživeli, često su na telu ostajali ožiljci ili su oslepeli.
      Doktor Džener je 1796. godine izveo eksperiment na osmogodišnjem Džejmsu Fipsu. On je ubrizgao gnoj u dečakovu krv, a njegov organizam je ubrzo razvio simptome.
      Kada se Fips oporavio, Džener je ubacio u njega i virus malih boginja, ali je dečak ostao zdrav, jer je izgradio imunitet na obe vrste boginja. Kada su 1798. godine objavljeni rezultati, skovana je i reč vakcina od latinske reči vaca, što znači krava.
        Činjenica 2: Variola vera u Srbiji i redovi za vakcinaciju
      Svet bez vakcine je bio opasno mesto za život - miloni ljudi su umirali svake godine.
      A te 1972. godine, tadašnja Jugoslavija zauvek je zapamtila šta znači reč - epidemija.
      Ibrahim Hoti iz Đakovice na Kosovu sa verskog putovanja početkom te godine doneo je virus velikih boginja , što je potvrđeno tek 14. marta. Do polovine marta, variola vera je zarazila više od 140 ljudi, pre svega na Kosovu, u Novom Pazaru, Čačku, Beogradu i na severu Crne Gore.
        Kako smo se rešili toga? Odgovor je jednostavan - disciplinom i vakcinom. Ljudi su strpljivo čekali vakcinaciju u redovima sa propisanom udaljenošću i strah od smrti ih nije pokolebao da je to ispravna odluka. I bila je. Variola vera je iskorenjena organizovanom akcijom uz vakcinaciju.
      Činjenica 3: Tri miliona smrti godišnje kod nevakcinisanih
      Samom vakcinacijom broj umrlih se smanjio za neverovatnih 80 odsto i to samo u novijoj istoriji od 2000. do 2017. godine, navela je Svetska zdravstvena organizacija.
      - Od svog nastanka do dana današnjeg razvijen je veliki broj vakcina i programa vakcinacije. Imunizacijom se preveniraju bolesti, komplikacije i smrtni ishodi od vakcinama prevenabilnih bolesti među kojima su dečja paraliza, difterija, tetanus, veliki kašalj, hepatitis B, morbile, zaušci, rubeole, neke vrste zapaljenja pluća, prolivi izazvani rotavirusom i rak grlića materice. Vakcinacija je tako postala jedna od najvećih dostignuća imunizacije i medicine uopšte - podaci su koje je dostavio Institut za javno zdravlje Milan Jovanović Batut za "Blic".
      Foto: Oliver Bunić / RAS Srbija torlak Oni su dodali da se svake godine registruje dva do tri miliona smrtnih ishoda od pneumokoknih infekcija, rotavirusnih infekcija, difterije, tetanusa, velikog kašlja, malih boginja kod nevakcinisanih lica među kojima je najviše dece ispod pet godina života.
      Imunizacija je veremenom doprinela iskorenjivanju velikih boginja i doprinosi iskorenjivanju dečje paralize.
      - U ovoj godini se navršava 22 godine od poslednjeg registovanog autohtonog slučaja dečje paralize izazvanog divljim poliovirusom u Evropskom regionu. Sve zemlje regiona stekle su status bez poliomijelitisa u junu 2002. godine - zaključili su lekari sa Batuta.
      Činjenica 4: Kako nas je iskorenjena bolest prevarila
      Ako nismo, a nismo, naučili iz prethodnih činjenica, jedna iz skorije prošlosti bi trebalo da nas podseti na to koliko je vakcina nenadmašna civilizcijska tekovina. Vratimo se u 2017. i vreme epidemije malih boginja u Srbiji.
      Od početka oktobra 2017. godine, kada su potvrđeni prvi slučajevi malih boginja zaključno sa 27. avgustom 2019. godine na teritoriji Srbije, uključujući i teritoriju nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica, registrovano je ukupno 5.798 slučajeva malih boginja i 15 smrtnih ishoda koji se mogu dovesti u vezu sa ovom infekcijom.
      Darija Kisić Tepavčević Širenju morbila doprineo je nizak stepen vakcinacije čemu je "kumovala" intenzivna antivakcinaška kampanja na društvenim mrežama.
      - Nizak stepen kolektivnog imuniteta prema virusu malih boginja i velika kontagioznost ovog prouzrokovača doveli su do brzog širenja virusa na teritoriji cele zemlje - objašnjavala je u to vreme prof. dr Darija Kisić Tepavčević zamenica direkotrke "Batuta".
          Naime, kako je istakla, obuhvat MMR vakcinacijom u drugoj godini života je na početku epidemije 2017 .godine na nivou cele zemlje bio 81 odsto, dok je u najvećim gradovima (Beograd, Niš) bio ispod 70 odsto. Da bismo stekli kolektivni imunitet, važno je reći da obuhvat vakcinacijom mora biti iznad 95 odsto.
      Krajem decembra 2017. godine prijavljen je prvi smrtni ishod od malih boginja u Srbiji posle 20 godina. To je potom bila nezaustavljiva lavina koja je odnela i nekoliko dečjih života.
      Činjenica 5: Izvukli smo se, ali nedovoljno
      I danas tri godine kasnije situacija sa morbilama nije do kraja rešena. Poslednji poznati podaci koje nam je dostavio Insitut za javno zdravlje Milan Jovanović Batut su do kraja 2019. godine. I ne obezbeđuju nam kolektivni imunitet, što znači da i dalje imamo one koji sumnjaju u vakcinu i odbijaju da vakcinišu svoju decu, a što može da bude veoma opasno.
      "Vakcinacija dece u drugoj polovini godine života protiv malih boginja, zaušaka i rubeole (MMR) na teritoriji naše zemlje u prethodnoj godini sprovedena je obuhvatom od 88 odsto. Obavljena je i revakcinacija dece pre upisa u prvi razred, a tu je obuhvat nešto veći i iznosi 91,9 odsto. Kada je reč o vakcinaciji u drugoj godini života u pitanju ona je niža nego u 2018. godini, dok je obuhvat revakcinacije pred polazak u školu nešto višu u odnosu na prošlogodišnje", naveli su sa Batuta za "Blic".
      - Obavezna vakcinacija mora da nastavi da se sprovodi, tu govora nema - naglasila je 8. aprila dr Darija Kisić Tepavčević, zamenica direktora Insituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", na redovnoj pres konferenciji posvećenoj preseku stanja oko epidemije korona virusa u Srbiji.
      U suprotnom, upozorila je, "uskoro bi mogli da imamao epidemiju drugih bolesti, a koje vakcinama mogu uspešno da se spreče".
      Inače, a pogotovo sada u situaciji kada se borimo sa koronom, virusom koji je definitivno promenio svet i sve naše navike, to nam sigurno ne treba.
      U prethodnoj godini u Evropskom regionu SZO u prvih šest meseci prijavljeno je 90.000 slučajeva morbila u 48 od 53 zemlje, što je dvostruko veći broj u odnosu na registrovane slučajeve u 2018. godini. Do kraja godine registrovano 104.248 slučajeva, od kojih je 60 odsto bilo u Ukrajini.
      Nijedna zemlja Evropske unije nije registrovala nula slučajeva, a više od 55 odsto obolelih su bile osobe u uzrastu preko 15 godina života.
      - Kod jednog deteta od 20 obolelih male boginje izazivaju zapaljenje pluća, a od svakih hiljadu dece koja dobiju male boginje jedno ili dvoje će umreti - upozoravaju sa Batuta.
      U 2019. godini registrovano je 22 slučaja morbila u našoj zemlji.
      Činjenica 6: Kalendar imunizacije je nezaobilazan
      Vakcine su vremenom postale žrtve svog uspeha, jer se "ne vide" oboleli, već samo oni koji nisu imali prilike da obole od bolesti protiv kojih su vakcinisani. Zato je sačinjen kalendar obavezne imunizacije koje se Srbija uz većinu zemalja sveta pridržavaju.
      Ako ga pogledate dobro, videćete da su u njemu su pobrojane bolesti od kojih su milioni ljudi umirali u prošlosti. Difterija je samo u Americi odnosila početkom prošlog veka po 10.000 života godišnje, a 12,5 miliona njih je umrlo sredinom prošlog veka od rubeola.
      Sada mnoge od ovih bolesti ne pominjemo, a da vakcine nema da nas zaštiti, pretile bi nam pandemije. Zato je važno, izuzeno važno pratiti kalendar imunizacije.
      Foto: Institut za javno zdravlje Batut / RAS Srbija Kalendar imunizacije Foto: Institut za javno zdravlje Batut / RAS Srbija Kalendar imunizacije Činjenica nad činjenicama: Vakcinacija nema alternativu
      Šta bi bilo da vakcine nema i treba li dati prostora ljudima na izbor?
      - Sporna je i lako oboriva tvrdnja: "Gde postoji rizik, mora postojati izbor". Civilizovano življenje u kolektivu podrazumeva preuzimanje određenih rizika u ime opšteg dobra. Lakše je bacati pomije kroz prozor nego rizikovati pad silaskom niz stepenice, ali se pitanje izbora uopšte ne postavlja - kazao je epidemiolog Zoran Radovanović.
      Time bismo i završili.
      Vakcinacija, tema oko koje nema pogovora. TAČKA. Ovih 7 činjenica to potvrđuje i svi treba da ih znamo
      WWW.BLIC.RS Vakcina i tačka. Tekovina čovečanstva, koja je eliminisala i učinila zaboravljenim mnoge bolesti. Ona zbog koje bez guglanja o...  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...