Jump to content

Програм који кроз имунизацију додељује ваш ИД

Оцени ову тему


Препоручена порука

Ja sam sad pokusao da izguglam ove id2020, nisam nasao nista slicno ovome sto se tvrdi u ovom clanku...

nasao sam samo da ljudi teze digitalizaciji dokumenata... da recimo americka vlada moze da proveri tvoju licnu kartu ako si iz srbije digitalno i da vidi je l si taj koji tvrdis da jesi, ali nigde se ne spominje "ubacanje cipova" u ljude.

ne znam sto se toliko przite na te cipove, dosta ljudskih organizma bi odbacilo cip ako ga ubrizgas u telo... besmisleno je da neko cipuje ljude....
evo ko oce da cita...
https://id2020.org/manifesto

Link to comment
Подели на овим сајтовима

3 robota od 9 sa liste napravio je Gugl (današnji BostonDynamics), 1 Wolt Disney i jedan fabrika Ford.

A list of most advanced Humanoid, Industrial and Service robots that are changing the future with the help of Artificial Intelligence. Digit Digit is envisioned to help take care of people in their homes, assist with disaster response and deliver packages to front doors. With its nimble limbs and a torso packed with sensors, Digit can navigate complex environments and carry out tasks such as package delivery. In May 2019 Ford Motor Company and Agility announced a partnership to develop a last-mile logistics solution that combines Ford’s autonomous vehicle technology and Agility’s Digit. Pepper Pepper is the world’s first social humanoid robot that is able to recognize faces and basic human emotions. Pepper has been adopted by over 2000 companies around the world. Perfect in retail and finance industries, Pepper has numerous functionalities including increasing store traffic by attracting the attention of shoppers, creating memorable in-store experiences, stimulating purchase and retain customers. Pepper can also gather comprehensive data to enrich the customer base and generate shopper insights. Atlas Atlas is the world’s most dynamic humanoid robot built by BostonDynamics, a company that was previously owned by Google and now by SoftBank. Atlas is becoming more sophisticated year by year, thanks to its state of the art hardware and algorithm that allows it to quickly understand instructions. With its 28 hydraulic joints, 4.9 feet of height and 176 pounds weight, the robot can perform both impressive terrifying acts including navigating uneven terrain, jumping around a parkour course, doing somersaults. All these activities demonstrate human-level agility so the robot can be perfect for search and rescue operations and performing human tasks in environments where humans could not survive. Spot Spot is a robot dog designed for industrial uses such as carrying goods through a warehouse and inspecting a remote site with an unfavorable environment for human operators. It can run at 5.2 feet per second, has 360-degree cameras, and can operate in temperatures ranging from 4 to 113 Fahrenheit. With its API and flexible payload interface, the robot can be easily customized for desired tasks. Spot is also manufactured by BostonDynamics and is now being leased to eligible companies. HRP-5P HRP-5P is an advanced humanoid robot designed to operate autonomously and carry out heavy labor in hazardous environments. It is equipped with environmental sensors and object recognition, full-body motion planning and control, and task description and execution management. HRP-5P is based on more than 20 years of humanoid research at AIST. In those 20 years, the institute has created 4 other robots which are the predecessor of HRP-5P. Surena IV Surena IV is the fourth generation of Surena humanoid robot series developed by the University of Tehran in Iran. With a height of 5.6 feet and a weight of 154 pounds, this robot is able to walk at a speed of 0.43 miles per hour. Its custom force sensors at the bottom of its feet help the robot step over uneven surfaces by adjusting the angle and position of each foot. Aquanaut Aquanaut is an advanced unmanned underwater transformer that can transform itself from a nimble long-distance submarine into a half-humanoid robot capable of carrying out complex underwater manipulation tasks. Designed by Houston Mechatronics Inc, Aquanaut can inspect subsea oil and gas infrastructure, operate valves, and use subsea tools with just a few mouse clicks. Operating completely untethered and without support ships, Aquanaut can travel more than 124 miles in submarine mode, has a max speed of 7 knots and a maximum operational depth of 984 feet. Stuntronic robot A Stuntronic robot is an animatronic stunt double designed to entertain the crowds at Disney theme parks and resorts. With its onboard sophisticated sensors, it can make its own real-time decisions—all while flying 60 feet in the air. It knows when to tuck its knees to perform a somersault, when to pull its arms to twist, and even when to slow down its spin to make sure it makes a perfect landing. Handle Handle is another robot from Boston Dynamics. With its deep-learning vision software, this robot can identify and locate boxes, unloads trucks, palletizes, and depalletizes at the push of a button. Its mobility enables it to operate in multiple work-cells, moving through facilities along with the flow of goods. It can pick up to 360 boxes/hr.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански господин Фотије служио је данас свету архијерејску Литургију поводом празника Рођења Пресвете Богородице који је уједно и слава Саборног храма у Зворнику.

      Преосвећеном Епископу саслуживали су архимандрити Симеон (Обреновић)и Нектарије (Тешић), протојереј-ставрофор Драгиша Томић, протојереј Јован Максимовић, протонамјесник Синиша Максимовић, јереј Растко Лукић, ђакони Немања Спасојевић и Јован Ашћерић, уз молитвено учешће старјешине Саборног храма и архијерејског намјесника зворичког, протојереја-ставрофора Видоја Лукића.
      Током Свете Литургије, владика је поучио вјерни народ пригодном бесједом, приликом које је истакао важност јединства српског народа на нашим просторима и широм васељене.
      ''Потребно је да поред духовног, Срби буду свесни и свог националног идентитета. Да су свесни ко су и шта су. Потребно је то нама Србима јер ми то често заборавимо, што сви знамо из историје, али светиње нас враћају себи.''
      Говорећи о данашњем празнику владика Фотије је посебно нагласио величину овог празника речима да Црква, поред Рођења Пресвете Богородице слави још само два рођења, Господа Исуса Христа и светог Јована Крститеља.
      Велики број вјерног народа узео је учешћа у литургијском сабрању причестивши се светим тајнама Христовим.
      Преосвећени владика је, на крају Литургије, заједно са кумом славе Георгијем Лукићем и осталим вјерницима преломио славски колач и пожелео срећну славу свим зворничанима.
      Литургијско заједничарење настављено је у крипти саборног храма. Кум славе Георгије Лукић, најмлађи кум саборног храма досад, заједно са својом породицом припремио је трпезу љубави за све вјернике.
      Ученици и професори музичке школе, на челу са директорицом школе Дијаном Зекановић су припремили богат музички програм којим су увеличали данашњи празник.
       
      Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од JESSY,
      „Током своје борбе, у лику своје сестре састрадалници су гледали Онога који је за њих разапет.“ Ове речи из Аката мученика Беча и Лиона, које мученицу, окружену сасдрадилницима, описују као другог Христа, савршено приличе Светој Марији Париској која је кроз своје мучеништво у гасној комори логора смрти, где је добровољно заменила једну младу Јеврејку, прошла на сам дан крсно-васкрсне Христове Пасхе (баш на тадашњи Велики петак).
      Учење ове преподобномученице најбоље сажимају два њена исказа. Први: „Не смемо да дозволимо да Христос буде засењен икаквим правилима, икаквим обичајима, икаквом традицијом, икаквим естетским обзирима или чак икаквом побожношћу.“ И други: „За време Божанске службе свештеник не кади само иконе Спаситеља, Божије Мајке и Светаца. Он, такође, кади и људе-иконе, Божију слику. И док напуштају порту ови људи подједнако остају слике Бога достојне да буду кађене и обожаване. Наш однос према људима требало би да буде аутентично и дубоко поклоњење.“
      Мати Марија Скобцова била је оваплоћење и жива илустрација обе ове тврдње. С једне стране, шокантно ван клишеа, а с друге, слушкиња другим људима до мере сопствене смрти. Рођена је као Елизавета Пиленко 1891. године, у Риги, а скончала је у освит слободе у концентрационом логору Равензбрик 1945. Између ове две границе бића протеже се јединствена прича.
      Ево тек неких детаља:  Лизин – Маријин отац био јавни тужилац у Риги. Он је, међутим, напустио град и преселио се с породицом на имање свог покојног оца тик уз локално гробље, које је надаље служило као стално игралиште за малу Лизу и њеног брата. Можда је због тих гробљанских игара мала Лиза била опседнута темом смрти и шокирала родитеље својом причом како ће умрети у пламену. Ипак четрнаестогодишња Лиза је била сатрвена прераном смрћу свог најдражег тате, и тада је записала: „Јадна ја која сам изненада одрасла пошто сам разоткрила тајну одраслих: Да Бога нема, и да је свет вођен жалошћу, злом и неправдом. Тако се завршило детињство.“
      У културну и политичку престоницу, Лиза се сели 1906. и ту, у Петрограду, прикључује се радикалним групама. Крећући се са својих 15 година у кругу симболиста, упознаје свог сталног пријатеља Александра Блока који на њену бучну и ненајављену посету одговара стиховима: „само онај ко је заљубљен, има пуно право да се назове људским бићем“. Жалила се после да у то време њени идеалистички другови „нису разумели да револуција значи осетити конопац око врата“.
      У том периоду Лизавета постаје прва девојка којој је пошло за руком да упише теолошку семинарију (при манастиру Светог Александра Невског у Петрограду).  Тих дана Лиза дању учи а ноћу држи курсеве радницима у фабрици „Поутилов“. У својој 18. години (1910) удаје се за „бољшевика“ Димитрија Кузмина. Међутим, тај брак „из сажаљења према дечку из затвора“ пропада (1913). Лизи остаје ћерка Гајана, а њен бивши муж касније постаје католички активиста. Тада излази њена прва књига поезије (Мати Марија је била и песник). У писму Блоку, поводом њене друге збирке „Корени“, каже: „Желим само да искажем просту Божију реч.“
      Почетком рата сели се на крајњи југ Русије, тада скида ланац који је носила у појасу – „да је подсећа на Христову егзистенцију и патње човечанства“ – разумевши да „хришћанство није ауто-мортификација него одговор другом“. Придружује се „Револуционарној партији социјалиста“, групи егалитарније оријентације од Лењинове „Социјалдемократске партије“ (познате под каснијим именом „Бољшевици“). У октобру 1917. је била у Петрограду када су бољшевици збацили привремену владу. Била је учесница на сверуском совјетском конгресу и чула речи Троцког упућене њеној групи: „Ваша револуционарна улога је завршена, сада идите где вам је место: у историјску канту за смеће.“ (Тада је чак помишљала на његово убиство.)
      У фебруару 1918. постаје градоначелник Анапа. По њеним речима, „чињеница да је градоначелник женско тада је виђена као нешто очигледно револуционарно“. Међутим, када су „бели“ заузели град, Лиза је суђена као бољшевик. Њена одбрана је гласила: „Немам лојалности ни према једној влади него само према онима којима је правда најпотребнија… били бели или црвени… радићу за правду и ублажење патњи… покушавајући да волим ближњег.“ Наравно да јој таква одбрана није спасила главу.
      Егзекуцију је избегла само захвањујући симпатији, у њу заљубљеног судије, у кога се и она сама заљубила; тај судија Данијел ће постати њен други муж, с којим је, после многих перипетија, побегла из земље. Лиза се тако са мајком, мужем, сином Јуром и ћерком Анастасијом (ћерка из првог брака, Гајана, завршава у Белгији) 1923. године сели у Париз.
      Ипак, њена ћеркица Настја ту умире од грипа и после погреба Лиза, по својим речима, „постаје још свеснија свеобухватног и ширег материнства“. Њени теолошки списи у два тома – „Жетве Духа“ – излазе из штампе 1927. године. Уз подршку верног пријатења Сергија Н. Булгакова, Лиза – Марија отвара врата свог дома за руску и осталу сиротињу: кува за њих, набавља новац, организује живот избеглица, „боравећи сваки дан са десетинама тужних људи“. Истовремено држи предавања о Достојевском. Њен дом постаје народна кухиња, свратиште, као и академија где се окупљају сви касније познати теолози везани за институт Светог Сергија.
      Лиза је замонашена, под именом Марија, 1932. године, од стране њој доживотно оданог митрополита Евлогија, који је приложио неопходних 5000 франака за 9 villa de Saxe, коју је мати Марија претворила у свратиште. После две године преселила се у 77 rue de Lourmel, где су живеле најсиромашније руске избеглице, да би им помоћ била ближе. Мати Марија је била чувени призор на улицама Париза тих година: Трчећи по лудницама и спасавајући „луде“ из менталних болница, чинећи све од рада до прошења не би ли обезбедила храну за народ у свом дому.
      Ипак, митрополит Антоније Блум, у својим сећањима, описује Марију из тих дана овим речима: „Била је то необична монахиња… у свом понашању и манирима… Једноставно сам се укочио када сам је угледао први пут. Шетао сам булеваром  Montparnasse и видео следећи призор: испред кафеа на тротоару стајао је сто, на столу је стајала кригла пива, а иза кригле је седела руска монахиња у потпуној монашкој одећи. Погледао сам је и одлучио да никад више не приђем тој жени. Тада сам био млад и екстреман…“
      Друге монахиње нису ту могле да бораве дуго, називајући Марију и њену кућу „црквена боемија“. Марија је, међутим, писала: „Какве обавезе проистичу из слободе која нам је дарована? Изван смо домашаја прогона: можемо да читамо, пишемо, отварамо школе. У исто време ослобођени смо традиционализма старог доба. Ми немамо огромне катедрале, украшена јеванђеља и манастирске зидове… Наш позив је већи јер смо позвани на слободу.“ Имајући подршку једино од стране својих пријатеља: митрополита Евлогија, оца Сергија Булгакова, Николаја Берђајева, као и њеног будућег сабрата у мучеништву, свештеника који је у дому служио литургију, оца Димитрија, Марија је писала: „За црквене кругове ми смо сувише лево, а за левичаре ми смо сувише црквено-мислећи.“
      Када је Париз окупиран мати Марија и отац Димитрије крили су јеврејску децу и шверцовали их у колицима за ђубре, делећи, притом, одраслим Јеврејима лажне сертификате о крштењу и иконе Богородице да их носе у новчанику као „помоћ“, јер за људе који носе иконе мање се сумња да су Јевреји. На поједине приговоре како Јевреји нису проблем хришћана, Марија је одговарала: „Да смо стварно хришћани, сви бисмо носили звезду јер време исповедника је дошло.“
      Мати Марија је ухапшена 8. фебруара 1943. године и завршила је у логору Равензбрик, док су њен син Јура и отац Димитрије премештени 40km даље, у логор Дора где су и убијени. У писму које је пронађено након његове егзекуције, Јура пише: „Сасвим сам миран… чак на неки чудан начин и поносан што делим мамину судбину… Драги, обећавам вам да ћу сачувати достојанство… шта год да се догоди… Пре или касније сви ћемо бити заједно.“ О томе каква је мати Марија била утеха свим својим сапатницима у логорским данима, довољно говоре речи једне од преживелих логорашица: „Били смо ишчупани из својих породица и, некако, она нам је постала породица…“
      На крају, преживевши чак и такозвану „бању“ – одељење у које су слали радно неспособне да умру од глади, 30. марта 1945. године, када се у логору већ могла чути артиљерија црвене армије и када је ослобођење било питање дана, мати Марија је заменила свој логорашки број и тако у гасној комори заузела место младе Јеврејке, која је сада, када се слобода већ могла чути, имала велику шансу да преживи. Црква је тога дана празновала Велики петак, а мати Марија је обавила своју пасху „кроз огањ и воду“ да би дочекала Васкрс у Царству Божијем.
      Свети сабор Васељенске Патријаршије 16. јануара 2004. године, уврстио ју је у диптихе светих заједно са њеним сином Јуром, сарадником Елијом и свештеником Димитријем. За дан њиховог празновања одређен је 20. јули.
      https://teologija.net/pasha-mati-marije-kroz-oganj-i-vodu/?fbclid=IwAR2Wl3IcOKvisUGkjAZkrvpbyJQxyqsAZzvfP4Vc6h_1IAsUOOldpv7udOg
       
    • Од александар живаљев,
      Институт за студије културе и хришћанства и Дом омладине Београда
       
      Савремена читања Откривења
      Сала „Американа“ Дома омладине Београда,
      17. септембар 2021.
       
       
      Програм скупа
       
      09.30-09.40        Отварање
                                    Сергеј Беук, Данијела Марковић
       
       
      Панел 1 (на енглеском језику)
      Модератор: Давор Џалто
       
      09.40-10.10            The End of Revelation (Revelation 22:1-5)
                                        Margaret Barker
       
      10.10-10.30             Is Revelation a Christian text?
                                        Hugh Doyle
       
      10.30-11.00            Дискусија
       11.00-11.40            Пауза
        
      Панел 2
      Модератор: Данијела Марковић
       
      11.40-12.00              Откривење и откривења
                                          Владан Таталовић
       
      12.00-12.20              Бивање и виђење: онтологија Јовановог Откривења кроз призму
                                         хипостатичке философије
                                         Горазд Коцијанчић
       
      12.20-13.00              Дискусија
       
      13.00-14.30              Пауза за ручак
       
       
      Панел 3
      Модератор: Сергеј Беук
       
      14.30-14.50              Чињенице и митови на почетку ере
                                          Горан Гоцић
       
      14.50-15.10              Између града и врта: одјеци визије Новог Јерусалима у дистопијској                                                           књижевности и модерном урбанизму
                                         Моња Јовић
       
      15.10-15.30              Апокалипса у роману ,,Пут” Кормака Макартија
                                         Кристијан Олах
       
      15.30-16.00              Дискусија
       16.00-16-15              Затварање скупа                         
       
       
       
    • Од александар живаљев,
      Институт за студије културе и хришћанства и Дом омладине Београда
       
      Савремена читања Откривења
      Сала „Американа“ Дома омладине Београда,
      17. септембар 2021.
       
       
      Програм скупа
       
      09.30-09.40        Отварање
                                    Сергеј Беук, Данијела Марковић
       
       
      Панел 1 (на енглеском језику)
      Модератор: Давор Џалто
       
      09.40-10.10            The End of Revelation (Revelation 22:1-5)
                                        Margaret Barker
       
      10.10-10.30             Is Revelation a Christian text?
                                        Hugh Doyle
       
      10.30-11.00            Дискусија
       11.00-11.40            Пауза
        
      Панел 2
      Модератор: Данијела Марковић
       
      11.40-12.00              Откривење и откривења
                                          Владан Таталовић
       
      12.00-12.20              Бивање и виђење: онтологија Јовановог Откривења кроз призму
                                         хипостатичке философије
                                         Горазд Коцијанчић
       
      12.20-13.00              Дискусија
       
      13.00-14.30              Пауза за ручак
       
       
      Панел 3
      Модератор: Сергеј Беук
       
      14.30-14.50              Чињенице и митови на почетку ере
                                          Горан Гоцић
       
      14.50-15.10              Између града и врта: одјеци визије Новог Јерусалима у дистопијској                                                           књижевности и модерном урбанизму
                                         Моња Јовић
       
      15.10-15.30              Апокалипса у роману ,,Пут” Кормака Макартија
                                         Кристијан Олах
       
      15.30-16.00              Дискусија
       16.00-16-15              Затварање скупа                         
       
       
       

      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије објавио је на свом инстаграм налогу поруку о Косову, уз фотографију Пећке Патријаршије: "Данас Косово има ултимативно значење; значење магнета који нас везује. Ми немамо свој национални наратив, али имамо Косово. Косово је наш наратив. Мит је једно, а завет је друго. Мит може да буде победнички, или губитнички, јер он припада имагинацији. Мит је нешто што може бити погодно за политичку употребу. Завет је нешто много дубље јер припада духовности. Косовски завет је израз Новог Завета, а у средишту Новог Завета стоји светост. Свети Сава је светост усадио у Косово у темеље нашег националног бића".
       
      Извор: Инстаграм налог Његове Светости
×
×
  • Креирај ново...