Jump to content

Vlade i SZO promenile politiku prema lečenju Covid 19 na osnovu neispravnih podataka


Препоручена порука

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i vlade mnogih država su politiku suzbijanja bolesti KOVID-19 koju izaziva novi korona virus, i proceduru lečenja izmenile na osnovu neispravnih podataka jedne male američke kompanije koja se navodno bavi analitikom u zdravstvu.

0701foto-BETAPHOTO-KLINICKI-CENTAR-NIS1-

Tako je sada u pitanju čak i pouzdanost ključnih studija o lečenju te bolesti, objavljenih u nekim od najprestižnijih medicinskih časopisa sveta – ekskluzivno danas piše londonski list „Gardijan“ koji je to istražio.

Nepoznata američka kompanija „Surgisphere“, među čijom nekolicinom zaposlenih su „pisac naučne fantastike“ i „manekenka za odrasle“, dala je podatke za nekoliko studija o KOVID-19, a koautor tih studija i vlasnik te firme, koji ne uspeva da objasni odakle mu podaci i kako su obrađeni.

Podaci za koje ta firma tvrdi da su legitimno dobijeni od više od hiljadu bolnica širom sveta, bili su osnova naučnih članaka koji su potvrđeno doveli do promena u lečenju KOVID-19 u latinoameričkim zemljama.

Ta firma je dala osnovu i za odluke SZO i istraživačkih instituta širom sveta da obustave ispitivanja kontroverznog leka „hidroksihlorokina“.

Dva vodeća svetska medicinska časopisa – britanski „Lanset“ i američki „Nju Ingland džornal of medisin“, objavila su studije na osnovu podataka firme „Surgisphere“. Koautor tih studija je direktor te firme, Sapan Desai.

U utorak, pošto mu se „Gardijan“ obratio, „Lanset“ i „Nju Ingland džornal of Medisin“ su „izrazili zabrinutost“ što su objavili te studije, a ostali autori tih članaka koji nisu povezani s firmom „Surgisphere“ su danas naručili hitnu nezavisnu reviziju porekla i validnosti njenih podataka i takođe izrazili zabrinutost.

„Gardijanova“ istraga je pretragom javno dostupnih podataka utvrdila da nekolicina zaposlenih firme „Surgisphere“ ima malo ili nimalo naučnih kvalifikacija. Jedan zaposleni, naveden kao „naučni urednik“, autor je naučne fantastike i „umetnik fantazije“. Jedna žena zaposlena u toj firmi, koja se navodi kao „direktorka marketinga“ u stvari je „manekenka za odrasle i hostesa“.

Ta kompanije koja na „LinkedInu“ ima manje od 100 pratilaca, prošle nedelje je imala samo šest zaposlenih, a danas ih je svega troje.

Iako „Surgisphere“ tvrdi da vodi jednu od najvećih i najbržih baza bolničkih podataka na svetu, te firme skoro da nema internetu. Na „Tviteru“ ima manje od 170 pratilaca, a tamo nije imala objava od oktobra 2017. do marta ove godine.

Do ponedeljka, link „Stupite u kontakt“ na početnoj stranici sajta „Surgisphere“ usmeravao je na oglas „kripto-valute“.

Vlasnik te firme, Desai, optužen za tri slučaja nesavesnog lečenja, 2008. godine je sakupljao novac preko interneta za svoj „uređaj nove generacije za povećanje sposobnosti koji vam može pomoći da postignete ono za što nikada niste mislili da je moguće“, ali taj uređaj nikada nije napravljen, piše „Gardijan“.

Ipak, na osnovu podataka baš te firme, „Lanset“ je 22. maja objavio studiju prema kojoj je antimalarijski lek „hidroksihlorokin“ kojeg je promovisao američki predsednik Donald Tramp, povezan s većom stopom smrtnosti kod pacijenata s KOVID-19 i s povećanim srčanim problemima.

Studija objavljena u „Lansetu“, u kojoj je Desai naveden kao jedan od koautora, tvrdi da je analizirala podatke firme „Surgisphere“, prikupljene od gotovo 15.000 pacijenata sa KOVID-19, u 1.200 bolnica širom sveta, koji su primali „hidroksihlorokin“.

Negativni nalazi te studije su bili svetska vest i podstakli SZO da obustavi svetska ispitivanja „hidroksihlorokina“.

Ali, samo nekoliko dana kasnije „Gardijan“ je u Australiji otkrio greške u podacima iz te zemlje u toj studiji. Desai, vlasnik firme „Surgisphere“ koja je izvor tih podataka, rekao je da je to bila greška u sabiranju, a „Lanset“ je iz članka na interentu povukao deo o Australiji.

„Gardijan“ je kontaktirao pet velikih bolnica u Australiji, čija bi saradnja bila od presudne važnosti za dobijanje podataka iz te zemlje, i sve one su negirale da su davale podatke za bilo kakvu „bazu“ i rekle da nikada nisu ni čule za firmu „Surgisphere“. Desai nije odgovarao na zahtev da to komentariše.

U drugoj studiji na osnovu baze podataka firme „Surgisphere“, čiji koautor je takođe Desai, tvrdi se da anti-parazitski lek „ivermektin“ smanjuje stopu smrtnosti među bolesnima od KOVID-19, te je Vlada Perua uvrstila taj lek u svoje smernice za lečenje KOVID-19.

„Nju Ingland džornal of Medisin“ je objavio još jedno istraživanje Desaia, takođe na osnovu podataka njegove firme „Surgisphere“, o neškodljivosti nekih lekova za srce za pacijente sa KOVID-19.

Danas su i taj časopis i „Lanset“ objavili da su zabrinuti zbog studije o hidroksihlorokinu i da su pokrenuli istragu podataka.

Jedno od pitanja koj najviše zbunjuju naučnu zajednicu je kako je firma „Surgisphere“ koju je Desai osnovanao 2008. godine da bi izdavala udžbenike, postala vlasnica moćne međunarodne baze podataka o 96.000 pacijenata u 1.200 bolnica širom sveta.

Kad ga je „Gardijan“ kontaktirao, Desai je rekao da njegova kompanija ima samo 11 ljudi, ali taj list navodi da su zaposleni na „LinkedInu“ registrovani pre samo dva meseca. Izgleda da nekoliko njih nema nikakvu naučnu ili statističku stručnost, već pišu da su stručnjaci za „strategiju“, „pisanje članaka“, „menadžment“ i „nabavku“.

Doktor Džejms Todaro koji vodi veb stranicu „Medicine Uncensored“ koja objavljuje rezultate ispitivanja „hidroksihlorolina“, rekao je za „Gariđan“ da je „firma ‘Surgisphere’ došla niotkuda i za samo nekoliko nedelja sastavila možda najuticajniju svetsku studiju tokom pandemije“.

„To jednostavno nema smisla“, rekao je on. „Bilo bi potrebno mnogo više istraživača nego što ta firma tvrdi da ima, da bi uopšte bila moguća međunarodna studija u tom roku i u tom obimu“.

Desai je za „Gardijan“ odgovorio da njegova firma „koristi mnogo veštačke inteligencije i mašinskog učenja kako bi što više automatizovala proces, što je jedini način da takav zadatak uopšte bude moguć“.

Iz studija na osnovu podataka firme „Surgisphere“ i iz njene veb-stranice nije jasno kako je sklopila sporazume o dobijanju podataka mnogih bolnica širom sveta, od kojih neke čak i nemaju potrebnu kompjutersku tehnologiju, kako je pomirila različite mašinske jezike i razne sisteme kodiranja koji se koriste u evidenciji, i kako je sve to ta firma izvela da bude u skladu s raznorodnim propisima o zaštiti podataka svake od tih zemalja pojedinačno.

U izjavama Desaija ima kontradikcija čak i o tome ko zapravo praktično prikuplja, obrađuje i analizira podatke, jer pominje još dve slične firme.

Zato Piter Elis, glavni stručnjak za podatke međunarodne konsultantske agencije „Nous Group“ koja radi složene analize za države, smatra da je baza podataka firma „Surgisphere“ „gotovo sigurno prevara“.

On je objasnio da je čaki samo prikupljanje i sabiraje podataka o lečenju pojedinačnih pacijenata „toliko veliki i težak proces, da to bolnice ne mogu da obave same, već na tome godinama rade čitavi timovi državnih statističkih službi“.

Nijedna informacija o Desaijevoj bazi podataka još nije objavljena, čak samo ni nazivi bolnica, uprkos tome što je „Lanset“ bio među mnogim potpisnicima svečane deklaracije o razmeni podataka za studije KOVID-19. Posledica je da studiju „Lanseta“ sada direktno osporava 120 lekara.

Desai je kao vaskularni hirurg optužen u tri slučaja nesavesnog lečenja u SAD, te je napustio bolnicu u Ilinoisu, gde je radio. Na sada izbrisanoj stranici „Vikipedije“ o njemu, pisalo je da ima doktorate prava, anatomije i ćelijske biologije, kao i kvalifikacije da radi kao lekar.

U biografiji Desaija u brošuri jedne međunarodne konferencije lekara piše da je imao „više vodećih uloga u kliničkoj praksi“ i da je „diplomirani majstor timske poslovne saradnje“ – s jednog kursa, prenosi „Gardijan“.

WWW.DANAS.RS

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i vlade mnogih država su politiku suzbijanja bolesti KOVID-19 koju izaziva novi korona virus, i proceduru lečenja izmenile na osnovu neispravnih podataka...

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Лов у мутном!

Јестте, постоји вирус, сведоци смо тога.

Све око ових инфо је фарса, колико видим.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      kakav je vaš stav...?
      da li vam to odgovara ili ne...?
      šta radite kada vam to zasmeta...?
    • Од bambika,
      'Lock her up!': Anti-Whitmer coronavirus lockdown protestors swarm Michigan Capitol
      WWW.NBCNEWS.COM Demonstrators were supposed to stay in their cars for social distancing. Not everyone did. Coronavirus lockdowns turn political with protests in US
      WWW.ALJAZEERA.COM Critics lash out at Michigan order barring residents from moving between homes and halting sales of garden supplies. US protest for people 'sick and tired' of coronavirus lockdown
      WWW.SMH.COM.AU Governor Gretchen Whitmer said she was "really disappointed" to see protesters close together without masks.  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У наставку вам доносимо ауторски есеј свештеника Православне Цркве Америке, о. Лоренса Фарлија. Ситуација о којој о. Лоренс говори свакако је нешто другачија од оне у нашој Епархији. За разлику од његове црквене заједнице у Канади, и даље смо у прилици да служимо Свету Литургију, премда не уз присуство вјерног народа. Међутим, и ова наша ситуација у којој се „два или три сабирају“ у име Христово служећи Свету Евхаристију, након чега се вјерни причешћују, представља изузетак од уобичајеног правила. О томе како из оваквих ванредних ситуација можемо да извучемо важне поуке за наш хришћански живот говори овај текст који препоручујемо Вашој пажњи.     Док пишем ове ријечи, на снази су мјере изолације због ширења Корона вируса, званог још и COVID-19. У тренутном недостатку вакцине, здравствена одјељења разних влада, овдје у Канади, одлучила су да је једини начин да се ширење болести успори  тзв. „друштвена дистанца“ (social distancing), тј. да се од осталих удаљимо на одстојање од неколико стопа. Ово очигледно представља проблем  за оне који се окупљају на јавним скуповима, попут спортских догађања,  одлазака у биоскопе, ресторане – и цркве. Због тога су наши епископи, свакако нерадо, одлучили да за сада затворе храмове како би сарађивали са властима и били добри грађани, будући да чак и када дезинфекујемо зидове, столове, столице и иконе, напросто не може да се задржи довољна удаљеност међу вјерницима.   Ово питање  се, наравно, тиче љубави према ближњима. И у случају када неко не брине за сопствено здравље он жели да избјегне могућност да угрози здравље другога. Просто речено, „имај повјерење у Бога“, није одговор. На више мјеста заповијеђено нам је да слушамо секуларне власти које је Бог поставио над нама (Мт 22, 21; Рим 13, 1-2; 1Петр 2, 13-15). Божанским примјером смо такође поучени да не скачемо са крила храма, уздајући се да ће нас Бог прихватити и спасти нас од посљедица наше глупости. Бог нам је свима дао мозак, и очекује да га држимо прикопчаног и укљученог.   Ова садашња криза учи нас мноштву важних лекција, чак и мимо оне да треба да будемо послушни секуларним властима и својим епископима. Учи нас важности усрдне молитве. Поучава нас врлинама стрпљења и истрајности. И на крају, поучава нас важности Цркве и њеној истинској природи, а то је заједница.   Већ смо уочили да привремена одвојеност од црквене заједнице може да послужи као дјелотворна великопосна дисциплина. Ова одвојеност од заједнице Цркве је ефективна дисциплина управо стога што је привремена и несвакидашња.  Она то бива на исти начин као и друге врсте великопосног уздржања, као што је рецимо уздржање од меса дјелотворна пракса баш зато што је уобичајено да се од меса не уздржавамо. (Претпостављам да вегани налазе додатне начине да испуне форме великопосног уздржања). Раздвајање од наших пријатеља из парохије на богослужењима је, у овом случају, одлика поста баш зато што се у већини недеља налазимо у њиховој близини. Постоји јасна разлика између наше тренутне праксе и норми по којима би ту праксу претворили у правило.   Уочавамо да примање свете Евхаристије не може разборито бити одвојено од нашег заједничког сабрања као Цркве. Заиста, и сама ријеч „Црква“ – ekklesia на грчком – значи „сабрање“. Сваки хришћанин појединачно бива прибројан недељном сабрању Цркве, и резултат овога дјела је сабрање, заједница, ekklesia, Црква. Христос је обећао да ће бити међу својим народом када се они сабирају на овакав начин, чак и у случају да је то сабрање веома мало, састављено само од двојице или тројице (Мт 18,20). Ово чини  Цркву Тијелом Христовим – Христос је дакле присутан у овом сабрању и кроз њега, као што и дјелâ кроз њега на исти начин на који смо ми присутни у своме тијелу и кроз њега, а кроз њега и дјеламо.   Евхаристија подразумијева ово сабрање, и одржава га. Свети ап. Павле учи да када хришћани појединачно примају евхаристијски Хљеб, они се изнова присаједињују Христу у Његовом Тијелу. На овај начин Црква сваке недјеље бива реконституисана на Евхаристији. Ријечима апостола Павла: „јер један је хљеб, једно смо тијело многи, пошто се сви од једнога хљеба причешћујемо“ (1Кор 10, 17). Другим ријечима, постајемо једно Тијело Христово будући да дијелимо један евхаристијски Хљеб. Евхаристија је оно што хришћани чине када се заједно окупе у Име Господње, те служење Евхаристије претпоставља претходно сабрање.   Из овог разлога нико Евхаристију не може служити сам. Свештеник не може да служи Евхаристију сам за себе, јер Евхаристија подразумијева окупљање свих вјерних, па макар то значило окупљање не више од двоје или троје људи. Из истог разлога нико сам за себе не може примити Евхаристију уз помоћ ТВ пријемника. Сјећам се дана своје младости када сам гледао на телевизији Рекса Хумбарда који је себе називао „ваш ТВ парох“. Понекад би обављао службу Причешћа у својој телевизијској емисији позивајући оне који су код својих кућа да се причесте заједно с њим узимајући комадић хљеба и гутљај вина (заправо, радило се о соку од грожђа), сви у исто вријеме. Они нису тиме били дио Цркве нити сабрања зато што у ствари и нису били то – сабрање. Гледање телевизије код куће није окупљање, већ напросто сједење и гледање. Бити дио јутарње ekklesia подразумијева да такав мора напустити свој дом и доћи на окупљање. То ова ријеч значи.   Како да се, у том случају, односимо према древној пракси (поменутој од стране св. Јустина мученика у 67. гл. његове Апологије) по којој ђакон носи Евхаристију онима који у недјељно јутро нису присутни на сабрању? Ово је изузетак који потврђује правило. Они који нису присутни нису изостали зато што су одлучили да спавају или што држе да је сабрање неприлично. Са друге стране, ђакони њих нису причешћивали напросто како би им удијелили св. Тајну, као да је Црква напросто дистрибутер Тајни, која свима индивидуално чини св. Тајне доступним. Разлог је био  тај да се сачува њихово јединство са заједницом од које их је на неко вријеме одвојила болест. Примање дарова из Евхаристије такве није ујединило само са Христом, као да је посриједи био неки духовни витамин који је по себи дјелатан и када је одвојен од сабрања. Евхаристија коју су из ђаконових руку примали уједињавала их је са заједницом у којој је она служена. Другачије речено, сједињавала их је са Христом који је себе пројавио у сабрању вјерних. Евхаристија тиме објављује централним значај Црквенога окупљања.   Ово је једна од  лекција коју нам нуди COVID 19. Док постојећа криза траје, постимо од сабрања на исти начин као што постимо од одређене хране у периоду Великог Поста. Као што правила поста повећавају наш апетит у односу на оно што не једемо, и након четрдесет дана поста од меса и млијечних производа радујемо се што ћемо се свим тим почастити на Пасху, када се Велики Пост оконча. Пропуштамо, дакле, да једемо ове врсте хране и осјећамо ревност уздржавајући се.   На исти начин, сада очекујемо да се наново саберемо када криза буде превазиђена, тако што  ћемо ревносно гајити осјећај да нам Евхаристија недостаје. Не недостаје нам напросто само примање Причешћа, већ нам недостаје и да се видимо са пријатељима. Уколико подвиг поста чини (барем у мом случају) чак и Мекдоналдсове хамбургере примамљивим, можда ће подвиг пропуштања одласка у Цркву, то Сабрање учинити примамљивим у очима неких наших парохијана који су раније налазили да је то тежак задатак.   У међувремену, настављамо са постом, постећи од Евхаристије и црквеног сабрања. Хајде да у том периоду апстиненције узрастемо ближе Христу кроз усрдну молитву и дозволимо да она изоштри наш апетит према Евхаристији. Захваљујући Корона вирусу, можда никада више недјељну Литургију нећемо узимати здраво за готово.   Превод:   братство Саборне цркве, Требиње     Извор: Епархија захумско-херцегвачка и приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Драга ми духовна децо у Богочовеку Христу, посматрајући како се страх и паника шири око новонасталог вируса, не штедећи ни Хришћане, имали смо потребу да се из очинске бриге и одговорности обратимо вама, својој богољубивој пастви, са кратком беседом и поуком.     У времену када је светом завладао велики страх и паника, као Хришћани смо позвани да трезвено стојимо на чврстом Камену Вере и Наде наше, Који је Господ Христос.   Посматрајући, читајући и слушајући оно што се дешава у свету и око нас, страх обузима човеково срце, и уколико неконтролисано, прелази у оптшу панику и борбу по сваку цену за свој голи живот. Овакав страх је плод подсвесног хоминизираног уздања само у силу и моћ људску, у спасење које долази од човека и човеком; разгонећи у нама Царство Мира Божијег које нам је дато у Христу и Христом, од којега се неће збуњивати и бојати срце наше (Јн. 14, 27).   Да ли смо се у целој овој паници сетили Господа Христа?   Како ћемо Га се сетити када и поред вела страха који је покрио човечанство, ових дана Православни Хришћани слушају и читају како се из богослужбеног простора појединих хришћанских богомоља избацује света водица због бојазни од заразе?! Каква је то света вода од које се човек може заразити?! Зар није она на исцељење и освећење? Са Светим Причешћем уводе се мере и рестрикције?! Какав је то Христос у Чаши? Је ли то Онај исти који победи свет - смрт, грех и ђавола, или неки други?   Зато данас, можда више него икада, Православље треба да непоколебљиво стоји на стражи вере, да будемо трезвени и да бдијемо, да се молимо за цео свет.   Свака криза је прилика дата нама људима да се замислимо над својим животом, над тиме где стојимо наспрам вечног живота, наспрам Јеванђеља Богочовека Христа.   Стојећи пред смрти, сећајући се исте свакога дана, са надом на Васкрсење и Живот Вечни, била је и остала свакодневница трезвеноумног монаштва и светог Хришћанства. Вирус са којим смо се суочили јесте баш прави тренутак да застанемо и да помислимо, да ли смо спремни да изађемо пред Господа Христа?   Какав је то наш живот који живимо? Kакав нам је систем вредности? Да ли смо у срца деце посејали семе вере или коров пролазности? Шта ако нас Господ позове данас, какви ћемо се обрести пред Њим?   Имајући ово у виду, као Хришћани треба да смо увек спремни, да живимо у вери и нади и љубави, да се молимо за цео свет, особито за оне који су оболели, а и оне који брину о болнима, неизостављајући при том Јеванђелску Истину која нас учи, да човеку ни длака са главе не може пропасти без Божијег знања и допуштења (Лк. 12, 7).   Поред превентивних мера које предузимамо по саветима здравствених стручњака и државних органа, призвани смо као Хришћани да овога Часног Поста са још већим усрђем, исповеђени, испитавши своја срца, приступамо што редовније са страхом Божјим и вером Светим Тајнама.   Свето Причешће јесте сам Богочовек Христос – Извор Живота и Лекар од свих болести, Који се усељава у нас, разгонећи сваку болест, сваку смрт, сваки мрак и овоземаљски страх.   Поред Светог Причешћа, имамо браћо и сестре, и Свету Богојављенску воду и нафору, коју требамо уз прописне молитве код куће током седмице свакога дана да узимамо.   Треба да нам домови замиришу светим тамјаном, да палимо кандило пред својим иконама, да се молимо, да читамо молитве пред сваким оброком благосиљајући своју трпезу.   Нека се деца наша, поучени примером својих родитеља, охрабре вером и надом у силу, моћ и љубав Богочовека Христа који победи свет.   Учинивши са наше стране што можемо, полажемо сву своју наду на Господа, предајући се вољи Божијој која увек све чини на спасење човека.   У Христу вас целивајући и благосиљајући,  са очинском љубављу, +Еп. Силуан, Епископ аустралијско-новозеландски     Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска
×
×
  • Креирај ново...